Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
čitajući tradicionalan stih, ne samo reaktivirao nego i preveo iz metričkoritmičke sheme u sam govorni niz, u njegov sintaksički poredak.
To je postigao u osetnoj težnji da sintaksički poredak u govornome nizu učini izomorfnim sa malopre istaknutom strukturom stiha.
ih je već stopilo pijano opijeno već veče Moglo bi se reći da su u nešto ranijoj Matićevoj poeziji preovladavali sintaksički paralelizmi, dok u njegovoj poznoj poeziji vidljivo pretežu ovakvi dosta neobično uređeni i u prelamanju na stihove čudno
stihom, nego na reaktiviranju elementarne ritmičke strukture njegove i na prenošenju te strukture u sam govorni niz, u sintaksički poredak.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ovaj, ako se tako sme reći, znatno prošireni ali i kontrolisani sintaksički elasticitet zapravo je osnovica za pisanje književnih tekstova sa kultivisanim, skladnim, uravnoteženim kompozicionim
pojedinosti iznutra osvetliti barem tu jednu rečenicu da bi se na videlo iznele one nevidljive sitnice koje pritiskuju sintaksički niz deformišući ga češće nego što to, po pravilu, kod naših prozaista biva.
Eto zato se, kad se sa dovoljno gramatičke discipline upravni govor pretvara u neupravni, mora menjati i sam sintaksički sklop, uz zadržavanje jednih, menjanje drugih i ispuštanje trećih sintaksičkih sastavnica.
Učinjeno je to pomoću inicijalno nameštenog obrta „kako Sofka”, ali je odmah počinjen i sintaksički prekršaj u vidu oštre silepse: nešto se može više znati i pamtiti „u rodbini”, može „po komšiluku”, može i „u celoj
očima i u isti mah čelom); zatim, inverzije kao raznolika odstupanja od uobičajenog reda reči, i uopšte invertovani sintaksički poreci; na kraju - a verovatno je ona i najčešća - metabola shvaćena kao opšti naziv za raznovrsna ponavljanja u vidu
Jer su zadnje polovine, koje smo podvukli, očito sintaksički drugačije uređene nego prednje. Modalnost im je velika, što se vidi po učestalosti modalnih reči („ko zna”, „bogzna”,
Jer se - kod dobrog, kod rasnog prozaista - sintaksički niz koji je propušten kroz nečiji doživljaj osetno razlikuje od onoga koji to nije.
84 U lingvistici se odavna zna ne samo da ponašanje prozodije zavisi od količine i vrste obaveštenja koja sintaksički niz nosi; niti samo da je to ponašanje neposredno povezano sa onim konotativnim obaveštenjima koja sežu do u samu
glavi sadrže momenat obrtanja: opis događaja (ili stanja) ostaje isti, reči se u pretežnoj većini ne menjaju, niti sintaksički poreci, ali je promenjen smer zbivanja.
Jer govorni niz u stihu nije, u krajnjoj liniji, nije ništa drugo nego prema ritmičkim načelima preuređen sintaksički niz. Na pitanje da li je Crnjanski možda i u sastav svoje rečenice preneo nešto od pominjane „tehnike stiha, valjalo bi
A budući da je intonacija dosta tesno povezana s redom reči, ista se ograničenja prenose i na njega, odnosno uopšte na sintaksički poredak. Ponašanje sintakse u stihu najlakše se prati u starim primerima kad je metar bio stabilan.
Zbog toga u stihu postoji stalni pritisak na govorni niz da se sintaksički preuredi; da se, bolje reći, iskoriste one sintaksičke mogućnosti koje mu daju, barem približno, izometrično