Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Njegove besede odlikuju se čistim, jedrim, živopisnim narodnim jezikom, pravom narodnom sintaksom, obilnim narodnim rečnikom, figurama iz narodnoga stila, pokazuju veliko poznavanje narodnoga života i potreba, tako da
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
On je jednom prilikom, u ogledu o Borisavu Stankoviću, kazao da je najveći pisac „naročito onaj koji piše najboljom sintaksom“, a zatim dodaje: „Sintaksa, to je geometrija misli.
na običnoj, razumno zasnovanoj slici sveta, koju je podupirao i sâm jezik svojom pojmovnom mrežom i logično ustrojenom sintaksom.
potrebama urbane, pismene kulture, sa izdiferenciranim funkcionalnim stilovima i sa promenjenom, mobilnom i elastičnom sintaksom.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
nedostatkom”; „Najveći je pisac, naprotiv, onaj koji piše najlepšim jezikom, ali naročito onaj koji piše najboljom sintaksom!” Dučić zatim poentira: „Sintaksa, to je geometrija misli”, itd.
Takvi su, recimo, Dučićevi putopisi, napisani blistavom sintaksom, koji su istog časa sticali vrednost jezičkog, stilskog i uopšte književnog uzora.
je Dučić i mogao tvrditi da je najveći pisac „onaj koji piše najlepšim jezikom, ali naročito onaj koji piše najboljom sintaksom!
Prema tome, Dučić je u pravu kad kaže da je za njega najveći pisac „onaj koji piše najboljom sintaksom”, kao što je u pravu i B.
57 Borisav Stanković se, naprotiv, nalazio s one druge strane: on piše nesigurnom i često neveštom sintaksom u času kad njena modernizacija, i kanonizacija, u beogradskome stilu teče u punome jeku.
Osetno prerušen u bezličnog hroničara, autor Andrićeve Na Drini ćuprija, na primer, pripoveda uzornom sintaksom, koja ne odstupa od norme. Ali on na likove gleda kao svedok sa strane, kao oštro, prodorno, ali uvek i „tuđe“ oko.