Jakšić, Đura - PROZA
A trećeg ili četvrtog meseca čuće kako se njegovu sinu u vlažnoj tavnici rane pozlediše, zatim će mu kazati da je umro, pa će ga odvesti da vidi sina, i on će ga gledati,
Otac je našega Milisava posle nekoliko dana preminuo, a učitelj je u njemu izgubio najboljega prijatelja, a u sinu najvaljanijega učenika... i regraciju...
Zlato sinu, a mati skoči, uplašena. — Otkuda ti te minđuše i te belenzuke? — zapita ga uprepašćena mati. — Ta to je zlato, to su
Obradović, Dositej - BASNE
A što si sabrao, komu budet? Ostaće deci? Sinu glupomu ne pomošt bogatstva, ašče ne kupit mudrosti izrjadstva.” Bogata si sina ostavio kad si ga razumna i dobra
se ne bi rodili a za njegov uzrok rodiće se, za slatki dar božji, za život i za slovesnu besmertnu dušu, bogu i Josifu, sinu Franciškovu i Marijinu, dužni će biti blagodariti.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
PRAG BEOGRADA 1. Pišući o slavnom despotu Stefanu, Lazareviću, sinu Lazarevu, Konstantin Filozof je despotov grad Beograd nazvao gradom sa sedam vrhova.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
a mi ćemo svi ići, mi smo bili toliko godina u Vidinu, i znamo kako se lako uzeti može, mi ćemo ga uzeti i tvome sinu predati, a s time ti ćeš caru uslugu učiniti, da i tebe i nas bolje pomiluje”.
Kad se vezirov sin Derviš-beg poudalji, ove ti Beogradlije odu kod paše, uzmu izun da i oni idu njegovom sinu u vojsku, i on im poveruje. Oni se spreme i odu do Boleča, pak onda se povrate natrag.
Sutradan, 27. februara, pošljem onu jednu vrećicu od 16 oka baruta knezu Nikoli Grboviću i njegovu sinu Milovanu, da oni dadu polovinu knezu Miliću Kediću. Februara 28.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
– Ubio? - upita Lazar. — Ubio! – A sud? — Za sve je drugo lako, samo kad on nije tu! A sinu Ivana Miraždžića još je lakše!... Nego, primiri se!... Mlad si ti još, moj sinko!...
U duši svojoj on je naskoro bio raskrstio. On ne mogaše boljeg prijatelja sebi naći od čoveka koji je toliko prijatelj sinu njegovom... Stigoše pred han. Kruška beše u odaji s Lazarom.
Ono, i ja njega mrzim, i dabogda mu bog bio onoliko prijatelj koliko ja!... Ali ako se sukobimo... I njemu sinu jedna misao kroz glavu. On priđe Turčinu. — Molim te! — reče on. Turčin prevali očima na nj.
„Oštar je kao mazija, a ti si zaslužio da te tupim koljem!...” Onda ga uze za glavu pa je zakocaći natrag... Nož sinu nad njegovom glavom, a odmah zatim on oseti kako mu se to oštro gvožđe zari u grkljan...
— Onda nisi naš drug! — reče oštro harambaša. — I nisam. I zato ću mu sad suditi! — reče pa poteže pištolj. Sinu Srećkovo crno oko, pa mu zaustavi ruku. — Kad Srećko nešto rekne, ono ostaje kao sveto!...
— Stanko, rano moja!... Stanko oči moje!... — zapevala je Petra padajući sinu oko vrata i ljubeći ga... I ljubiše se i grliše se... Ona mala dečica obisnula oko pasa njegova vičući: — Čijo!...
Dučić, Jovan - PESME
crnoj ploči Sva mirna sunca sedaju, Do na breg smrti, s koga oči Na oba sveta gledaju — Ponor po ponor, gde god sinu S nebeske svetle čistine... Dok putić jednom najzad minu Između sna i istine.
VELIKA NOĆ Kad genije noći na krilima sjajnim, Krilima od vatre, preko reke minu, Nevidljiva voda ushićeno sinu, I zapeva glasom bolnim i beskrajnim.
Posut draguljima u ruci mu sinu Teški krst za Solun, kad padne od mača: Svetom Dimitriju poklon osvajača. RADOVIŠTE Kad car Kantakuzen beše
Tvoje se ime neće više izgovarati po crkvama niti će te ko za što moliti. Od istoka do zapada pevaće horovi novom sinu nebeskom koji će doneti drugu istinu za druge ljude. Ali ti ćeš ostati i kad hrišćani budu nestali sa zemlje.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
meni se... dopada ova devojka! — Krasno dete! Raziđe se dim u sobi. Neka davno neviđena svetlost sinu, i sve zamirisa nadom i pouzdanjem. Valjalo je hitati.
Sio pop na klupicu u avliju, turio sijedu glavu u ruke, pa se ne miče. Onda mu ujedanput sinu nešto kroz glavu. Skoči s klupice i kao da se nasmjehnu, a u isti par ču dreku maloga djeteta iz sobe.
Talas strasti (ѕіt venіa verbo) sve mi jače dizaše grudi. Ja se nagoh njojzi. U isti par sinu mi kao munja kroz glavu: Švabica, sirota, moja mati, Srbija.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Otkud sad to, bog će ga sveti znati; ali to je nepobitan fakat, poznat svakom pravom sinu naše svete pravoslavne crkve.
Još ima starijih ljudi koji pamte dobro kako je teško bilo napisati pismo, na priliku sinu koji je u soldatima, ili tako kome drugome.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Videćemo. i nešto kao neki skriven, mračan greh, sinu u njenim očima. A za sve vreme razgovora ona je sa onom drhtavom i strasnom nežnošću koja muti um, stezala mišicu svoga
je Jurišićev komandir odgovorio ocu njegovom istoga dana kad je primio pismo u kome ga ovaj moli za nekoliko reči o sinu.
Haj, zdravo crvene varnice!“ I najedanput, onako go, razbarušen, i užasan Jurišić, kome kroz glavu munjevito sinu onaj vrtoglavi poziv crvene plakate na novoj građevini, otključa vrata i pojuri na ulicu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Gut! Jawohl? Abtren! Kad Austrijanci odoše, mrtvačka glava nestade, a Pavlu sinu zemlja njegova, u bojama plavim, zelenim, zlatnim, rumenim.
On, Pavle, zato, nada se da – kad se budu javili u Kijevu njihovom rođaku Stepanu Vitkoviču, brigadiru, i njegovom sinu, potpolkovniku Vitkoviču, jako polkovnom komandiru – da će se sve svršiti dobro.
Vijeni, u armiji austrijskoj, kao i Vengri, veliku budućnost naciona u prosvećenom svetu – koji će carica predati svom sinu.
Laž, nepravdu, suze. Zato se seli u Rosiju. Višnjevski mu je pričao, sa blagim osmehom, očinski, kao sinu, da bi mogao da se oženi u Tokaju.
Već pred podne, idućeg dana, voda poče da opada, poplava da se smiruje i sinu Sunce. Kuća trgovca Žolobova, u kojoj su Isakoviči živeli, ostala je, međutim, mirna, jer je bila uzbrdo i do nje nije
Teodosije - ŽITIJA
A roditelji, čuvši ovu iznenadnu i neprijatnu vest o sinu svome, od žalosti umalo ne svisnuše. Došavši k sebi, razumedoše da ga niko drugi nije odveo nego onaj Rus monah,
I odmah mu poslaše mnogobrojno zlato na potrebu carskome sinu, govoreći: — Da se svačim udovolji sin naš i da ni u kakvome dobru ne oskudeva!
podupiran stade na molitvu; i prepodobne svoje ruke podigavši sa suzama, zbog takva saveta Boga pohvali, i ljubljenom sinu reče: — Veruj mi, gospodine moj, čedo Božje, Bog koji xoće naše spasenje takvu misao do sada sakri od nas, da bismo i
Bogu i s Bogom njemu predao beše, jer takva je bila pokornost I poslušnost prepodobnoga starca ljubljenom i bogodarovanom sinu njegovu, tako da nije mislio da je čovek nego anđeo.
je sin kao ocu hteo da posluži njegovoj starosti, stiđaše se otac i odricaše se, tolika je bila smernost njegova prema sinu.
i sve veselo nagovaraše da se za njega mole, predajući ih Bogu i prečistoj njegovoj Bogomateri, a uz njihovu pomoć i sinu svome bogomudrom Savi.
vekova od njega rođen i jednosuštan, i sve učaše da Duh Sveti od Oca ishodi, i da je jednosuštan i jednoprestolan Ocu i Sinu, i da se slavi i da mu se klanja.
službe u crkvi gde beše grob prepodobnoga opa njegova svetoga Simeona, i kapa sam dolažaše da ga oka di, otac davaše sinu svojemu prvosvetitelju nagradu počasti, jer mirom bogato točeći samoga i ceo narod koji je tu stojao oblagouhavaše.
I niko se drugi od drugoga kolena ne ogospodi među Srbima, samo od plemena njihova, otac sinu i sin sinu kraljevstvo predajući.
I niko se drugi od drugoga kolena ne ogospodi među Srbima, samo od plemena njihova, otac sinu i sin sinu kraljevstvo predajući.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
I to ga ponekad vodi žestini; ostalo je u njemu nešto hajdučko, kao što to nalazimo u šumadijskom heroju Karađorđu, sinu te zemlje, ličnosti doista titanskoj.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Gospodar Sofra izgubi desnu ruku. Katica izgubi utehu, naknadu za neudes sreće. Pera je izgubio pokroviteljicu koja je sinu milosrdnu ruku pružila, kad ga pravedan greh očni goni.
Kada je Šamika iz Š. otišao, dogovarali se u kući Polačekovoj o Šamiki. Svakom se dopada, i ocu, i sinu, i gospođi Matildi i frajla-Lujzi. Gospođa Matilda ne može da se nahvali „fiškala”.
Kad dorasla, pala je u oči jednom mladom laćmanu, varoškom sinu, i htela za njega poći. Otac ne da. Laćman hoće da se svuče radi frajle Juce, ali otac neće za to da zna; a za laćmana
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Obrativši se, međutim, svome sinu, princu Karlu Evgeniju, koji stajaše zadivljen iza nje, pred svitom dama, dvorjana i kirasira, i sam pod belom
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
„Starješina nije svagda godinama najstariji u kući: kad otac ostari, on preda starešinstvo najpametnijemu sinu (ili bratu ili sinovcu), ako će biti i najmlađi“, kaže Vuk.
Izuzetno su lepa, slikovita i upečatljiva poređenja kojih su pune naše narodne pesme: „Sinu Miloš u polju zelenom / kao jarko iza gore sunce“; „Pišti kao guja“; „Kuka kano kukavica“; „Lepa kao gorska vila“ itd.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Mlada žena tada rasejano pomiluje devojčicu koja ima majčine oči; mladi čovek otkopča svom sinu gornje dugme košulje. Ja od tuge progutam karamelu, mada uopšte ne volim bombone.
Jaja na oko, sir i salata od krompira. Opet jaja na oko! — kazala su deca. Onda si oprala tavu. Produžila sinu farmerice, ispeglala kćeri kecelju za školu. Šta ima na televiziji? Nema ništa. Poljubila si ih pred spavanje.
Matavulj, Simo - USKOK
Pošto je dugo razmišljao o tome, opet naiđe zračak nadanja, sinu mu jedna misao. U Dubrovniku je jedna češka četa tobdžiska; neće, valjada, biti teško po njekom poslati pismo na
Otac izabere sinu djevojku, pa pošalje dvojicu od svojte da je ištu. Djevojčin otac, ili, ako je sirota, ko oca zamenjuje, pita sve
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
PROVODADžIJA: Tako je bogme. (Mladoženji.) Znate, vaš pokojni otac, tolike muke, to jest! Pak šta je bilo? Ostavio sinu kuću, vinograde, toliko dobro, pak otišao, to jest, pod zemlju.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
GAVRILOVIĆ: Verujem. No, kažite mi, kako je to da je vaše ime Šandor, ovoj gospođi Nančika, njenoj kćeri Milčika, a sinu Eden, kad onda, kad ste se vi rodili, nije bilo protokola madžarski?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
političko-nacionalni govor Zadatak Ujedinjenje omladine (Novi beogradski dnevnik, 1887), manji književni članci o Belušu, sinu Đure Jakšića (Javor, 1882), o Šekspirovom Koriolanu (Gusle, 1882), o Kraševskom (Srbadija, 1883).
Sremac, Stevan - PROZA
izuzetak od onih silnih i tako čestih i običnih naših očeva koji obično uvek drže stranu svojoj deci, a naročito svome sinu, i koji obično tvrdo veruju da im je dete vrlo bistro i vrlo osetljivo, ali da profesori teraju pizmu.
Radičević, Branko - PESME
“ Sinu dukat kâno sunce jarko, Planu Marko, pa dukate vata: „Vina amo, krčmarice draga!“ Pa zamalo od rana ni traga.
Oh davno je, ma ja te ne dočeh: Četir puta veće zima ljuta Pograbila lišće sa drveta, Četir puta sinu pramaleće, Lišće vrati, okiti drveće.
Nojca ode, sinu zora bela, A ožive okolina cela: Odsvuda se momci pomoliše, Po dva, po tri, odnekud i više, Svi na konjma, konji im
Mesec sinu — a moj pobre, gleni, Već su odsvud Turci opkoljeni, Đaur stiskâ kâ nikad dojako, Bar Turcima učini se tako, Te
Strašni Bože, al' kroz tminu Da l' to oganj amo sinu? I gle opet, samo preko, A baš nije ni daleko. I deca su za čas tili Pred vratima jednim bili; Čudna vrata ta
Ta danas će, danas Drago moje doći, Brže, dragi, brže, Dane mi u noći!“ I zorica sinu, I sunašce granu, Ona uze sude, Ode niz poljanu.
Na istoku sinu zora, On iz svoga šetnu dvora, Šetnu zdravo i veselo; Začu žubor, spazi vrelo: „Okle tako, vodo draga?
“ Već istok sinu, a sunce izađe, Al' drugojače sve neg juče nađe: Sve žubor, itnja i spravljanje neko, Kô na boj da je, tako bi ja rekô.
12. Seda brado, što zasija Ka kupina ona sveta, Ma iz tebe reč Božija Ne zaori, veruj, kleta! Iz tebe nam guja sinu, Po srcu nas verne šinu! 13. Proklet bio, dokle bio! A kad mro, ne umro! Krvcu svoju mrući pio!
Al' ko plovi amo kraju? Ko to kore, ko to kudi: „Hej Šajkaši, sram vas budi!“ 37. Svakom sinu suzno oko, Svak ugleda — ali koga?
59. Od zemljice moma sinu; I naš starac sa njom tede, Pa je lati za aljinu, A devojka, jao bede, Pade opet, pa na njega...
134. Mrak je dosta, to je sreća, Drugojače... No gle jada! Nešto sinu — bogme sveća! Ko to ide amo sada? Eto, eto gospodara, — Ta je li mu degod para? 135.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— A šta ćeš sa svetim Jovanom, bog te ne ubio? — Daću ga onome svom najmlađem sinu, koji se preklani odijelio od mene i skrpio kuću gore u krčevini.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Njeno obasjano i zažareno lice, ugrižena usta, vrele oči, kosa u neredu, jelek raskopčan, sve to učini, te Jovanu sinu misao da je možda ona trudna i baš sad osetila čedo pod pojasom. On spusti motiku i zadrhta radostan. — Pa šta ti je?
oko vrata, a njeno blago, sad čisto zasuženo od radosti oko gleda, motri pred kim je što nestalo, pa samo se okrene sinu, teči, i ovaj odmah već zna šta treba. On začinje i razgovor, pita... pa čak je i mene poljubila u obraz, kad joj priđoh.
Kostić, Laza - PESME
Razišô se u mlazu, pa šara bledi zid, plavetan kao nebni vid, pa rumen kao stid. Zapali srce moje, iz njega sinu zrak, kroz oka tvoga kamen drag prosinuo je blag.
svetlij' dana, da prosvetle svetsku tminu; al' umesto sevlju nji'nu da uteče svetski mrak: munjsko umlje kako sinu, te obasja priokolje. još su samo vid'li bolje vekoviti neprozrak. (...
” „Šta? Delila? — Tako li se zove vila što je srce sinu mome — zar sa mnome podelila?” „Da, Delila!” Odazva se vitez mladi, te se rukom po junačku čelu gladi, sklopljenih se
” Kô Mojsije na Sinaju kad ugleda u osjaju snova svojih ovaput što naroda prvom sinu iz oblaka crnog sinu sevotinom obasut: delila se tako baca pred sinajskom gorostasa, celuje mu kolena, uvojke mu gladi
” Kô Mojsije na Sinaju kad ugleda u osjaju snova svojih ovaput što naroda prvom sinu iz oblaka crnog sinu sevotinom obasut: delila se tako baca pred sinajskom gorostasa, celuje mu kolena, uvojke mu gladi vlasa sa čeonog što
Ona me glednu. U dušu svesnu nikad još takav ne sinu gled; tim bi, što iz tog pogleda kresnu, svih vasiona stopila led, sve mi to nudi za čim god čeznu', jade pa slade,
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
ga uhvate i odmah rastrgnu, ali iz zeca poleti golub, a carev sin pusti sokola te soko uhvati goluba i donese carevome sinu u ruke. Carev sin uzme goluba te ga raspori, a to u golubu vrabac, a on drž' vrapca.
Ljudi otišavši kažu carevome sinu da ga zove njihov car, i on odmah otide. Pošto iziđe pred cara zapita ga car ko je, otkuda je i kuda ide.
Otac mu da sve kao i prvome sinu, i opravi ga u ime božije, i sin se naveze na more i pođe morem putovati. Putujući tako dugo vreme dođe i on pod onaj
Onda on u radosti i u čudu reče carskome sinu: — Kad si ti mene ovako obradovao i ja ću tebe obradovati: ona tvoja obadva brata kod mene su u životu, oni se nisu
Oni odmah iznesu vodu, car se okupa, i onaj čas se pomladi, te vidi i čuje kao mladić. Onda car reče najmlađem sinu: — Ti nisi ništa našao, nego si mi doneo morsku vodu; sad idi kud te oči vode i noge nose, kad si me tako hteo da
Te onda sedne i prepočne lice svoga sina na svilenu maramu, pa onda reče carevome sinu: — Evo, kako je ovo dete, onaki je i onaj čovek. On otide s onom maramom ocu i kaže mu sve po redu.
Posle dođu sluškinje n kažu carevom sinu šta je i kako je, a on siromah od žalosti nije znao šta će raditi; najposle naumi opet da ide u svet da je traži.
Ona je sad već u carevim rukama. On se dosjeti šta je bilo. Dok je on spavao, maćeha ju je ukrala pa po sinu poslala caru. On htjede odmah da pošlje oklopnika, ali ne znade kojim je putem otišao maćehin sin.
planinu otkuda je i došla, tu na izvoru neka nađe opet dvanaest tikava pa neka se hrani mrvama, a njenu kćer dade svome sinu, koji se tako vrati na prijesto svojega oca, kao što i svaki božji sud mora najposlije da se zbude onako kako je rečen
Vezir se upropasti: — Bog s tobom čoeče! kako će carev sin znati zanat? Što će zanat carevu sinu? Zanate ljudi uče da se hrane njima, a carev sin ima zemlju i gradove.
Otac onoga prosjaka bio je hajduk, pa je na pravdi ubio oca onoga junaka, pa eto vidiš sad se na njegovu sinu vratilo. Sad reci da nije pravda to bila! Zato ne uzajmljuj nikada zla, jer će ti se kad tad opet vratiti!
Kad mu sin doraste za ženidbu, stane čovek misliti, kako će naći prema sinu i devojku dobru i valjanu. Najposle smisli jedno, natovari puna kola šljiva, pa pođe selom vikati: — Hajd'te, ljudi,
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Zaplamsaj, smreko, modpim bobicama. Iz drinske magle jabuke mi sinu, te bojom lečim pustu razdaljinu, kud, lepi Bože, pečal lučem plama, u lanen-platno uvijena čaša, vrh koje krunim
) Kaloper-dušom odišu mi čuvstva. V U svetoj tuzi hlape žuč i ocat, a plima hvata aloj, smirnu, miro: u susret Sinu krenuo je Otac da Dva se ritma sjedine u bilo, da dignu kamen Golub kad zatutnji, da zgase oči pogrebu i smutnji.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Veselo para sinu u travi, a dječak skoči, povika: „Stoj! Ovo je cvancik srebrni moj!“ I opet ču se kroz oblak siv: „Unuče dobri,
Kroz mnoge patnje, manje i veće, stižete najzad u zemlju sreće.“ To reče neko, a svjetlo sinu, bez traga nekud pobježe mrak, Crven se Vrabac nad njima vinu, vječite sreće veseli znak.
“ „Kuda bi, šta bi?!“ — Žuća se pita, vidokrug meri smračen, pa jurnu mlinu, kroz vrata sinu kao iz topa bačen. Pokoran, miran po prvi put skromno se sakri pod Trišin skut.
Gvozdeni savez, veli vam Triša, trajaće dugo — kao i kiša!“ Uminu oblak, vedrina sinu, na Japri val se mreška, kapljica blista sa svakog lista, vidokrug plav se smeška.
danu, okova zima na mlinu branu, prestade točak žrvnjem da kreće, sa njega vise debele sveće, ledeni oklop na suncu sinu, prestade huka u starcu mlinu. Začuđen Žuća na pragu stao: „Pogledaj mlina, u san je pao!
Plavi se nebo ko šator sveden, odjuri zima na sever leden, a navrh gore, u sami mrak, sinu još jednom čudnovati zrak: ostatak snega, bleštav i beo, putnice zime poderan veo.
Izroni Vidran iz vode tiho, sinu mu krzno u mutnom blesku, onjuši vetar, naperi uvo: ko li to diše gore na pesku?!
Menjati moram trpezu svoju.“ „Kuda bi, šta bi? — Vidran se pita, a onda istom odgovor sinu: Žuća je ovde, mačak je ovde, najbolje onda — idemo mlinu. Čitave noći, do same zore, moći ću mirno dremati gore.
Da, ja sam ljubav ulila sinu za drugu majku, za domovinu.“ „ Sećam se s tugom — deda se javi — unuka moga, biljčice nežne, pričah mu priče o
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Ne, ne bih se mogao vratiti. — Bilo bi opasno da se vraćate? — Opasno i teško; mom sinu i meni trebalo bi više no duplo vremena za veslanje. — Ima li opasnosti pri odlasku?
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
O mahni se, momče, tako lude želje, Tužna su mi polja i dvorane velje, Kad se u njih sami uselio jad; Tek što zora sinu sa istoka rana, I zapeva slavuj u susreće dana, Junak ih je jedan pohodio mlad.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
da sluga budem i prosjak pred vratima zamandaljenim, otac koji me je oslepio za ovaj svet izvidaće me na onom. Sinu ostavljam i bitke i krunu i oči dvostruke nek žezlom bolje po inoplemenicima razmahne, ja odoh polako da vid svoj
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Potporučnik uzdahnu, onda šakama pritisnu oči i protrlja ih. Zatim nastavi: — Nisam daha imao. Pred očima mi sinu neka svetlost, očajno se odupreh o dno i najednom ugledah nebo...
Hranio je uz put, čuvao kao najveće blago, da bi pripremio gozbu sinu. Zna stari iz iskustva da vojska često gladuje, pa poneo da sina mine želja na srećne dane u roditeljskom domu.
Zadrhtala mu donja usna, a iz očiju mu potekle samo dve kapi. Za klao je kokoš, razdelio za pokoj duše svome sinu, i, tužan i slomljen, vratio se... Ko zna da li je stigao svome domu.
Da potražimo.“ Svuda okolo zemlja je bila izgažena. Ni traga od drveta. Da nisu prekopali grob! — sinu mi kroz glavu. Možda sad gazimo nad njegovim telom. Bila sam kao u groznici.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ukratko, on oseti da mu je Ljubica, pored sviju čuda i stradanja, draža i milija od svega na svetu... Samo mu sinu ta misao kroz glavu kao elektrika, on oseti bol u srcu, pa se odjednom okrete I viknu Stojanu: — Potrči!...
Ona zastade, zagleda se u njega, i kao da joj odjednom sinu nova misao u glavi... promeni joj se lice, postade svetlije...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
zapovjedi, Od svekrva mudru sjetovanju, Od đevera daleku šetanju, Od zaova dragu milovanju, Od jetrva na rukama sinu.“ 84.
Trgovac je bešu donosio, Babo sinu bešu kupovao, Za nju dava tri tovara blaga — Da se ljulja čedo prenejako. 239. Jovo mi se sankom kara, Kao da se
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Sine moj! Sine moj!” VASILIJE: Ti mu pritrčavaš! Tako! I hvataš ga za ruku! SOFIJA: „Čuj, čuj, on sanja o svome sinu!” JELISAVETA: „Ovde si?”... Šta sada kažem? VASILIJE: Pitaš: „Ovde si? Zaista si ovde?” JELISAVETA: „Ovde si?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
More, i ja ostajem tužan ipak svake zore. I ostavlja me zagledanog u bezdane vode. NA ULICI Kad svetiljke sinu i ulice pođu u visinu, u tami stojim ja. Na svemu što prođe moj osmeh zasija.
Kad mahnem rukom, nehotice, nove zvezde sinu. Tad sjajan, tužan, ceo grad, liči na moje lice. A da me vide svi u nebo idu, po ulici zvezda i srebra.
Kad je, u austrijskoj artiljeriji, kod Verdena, za vreme prvog svetskog rata, njegovom sinu amputirana ruka i kad je, u isto vreme, i Srbija propala, Berić se bacio sa velike visine trećeg sprata, glavačke, na
Čašu ovu onoj majci što je, smežurana i seda, pogurena i hroma, došla i rekla sinu: „Čedo moje, kako bi te nana o Sv. Aranđelu ostavila bez kolača?
Tad sinu nebo sjajno, ko mladost, u njemu planu strašnom senkom Rim. Deca i zveri i žene gole putem padahu po tebi, polivene vino
Da nam zasviraju otmeni klaviri, tvoj osmeh što lepo sa svima pomiri neka uči dičnoj smrti perjanike. Nek sinu ko Montekarla ogledala, zabrujaše zvona sa naših obala a narod će vući kola naše dike.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
„To je on govorio za moj život“, sinu mu u glavi. I razmišljajući o tom neprestano, njega obuze stid i kajanje. „Moj je život doista ružan i svršetak mu ne
A kada žega dnevna minu I pade veo noći crne — Bubica s cveta prne — I kao bleda varnica sinu. HRISTOS NA PUTU Obilazeći gradove i sela Na rabotu je pošo svoga dela.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Iđaše pognute glave i nevesela lica. Najedared sinu mu u glavi: to je ono! Počinje se... Zato li on ne može da se moli Bogu... Vidiš predskazivalo mu se!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ona je, naravno, više simpatisala sinu nego ocu, i bila je navukla na sebe mržnju načelnikovu i morala se ukloniti iz varoši.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kad je vreme klijanju, ona probudi sve klice Pa cele noći po Dragačevu i Župi Pupi, pupi, pupi. Posle kiše, kad sinu svi vidici, isprani, Ona odliva vodu iz vršnjih u donje izdani Ko vino kad se pretače Da bi bilo što jače.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
OBRAD Viđeste li čudo i znamenje kâ se dvije munje prekrstiše? Jedna sinu od Koma k Lovćenu, druga sinu od Skadra k Osgrogu, krst od ognja živa napraviše. Oh, divan li bješe pogledati!
OBRAD Viđeste li čudo i znamenje kâ se dvije munje prekrstiše? Jedna sinu od Koma k Lovćenu, druga sinu od Skadra k Osgrogu, krst od ognja živa napraviše. Oh, divan li bješe pogledati!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
trepet od njega, manula ga i ostavila, da i dalje naređuje, zapoveda i grdi sluge i čivčije, a ona se sva okrenula sinu i jednako njega samo pazi.
— I bacajući se sinu o vrat i ljubeći ga strasno produžavala bi. — A sad u zdravlju i sreći da mi sutra dočekate slatki i mili praznik!
— Kaži onome slepcu (sinu), živ da me ne dočeka, ako čujem da se opet lunja i skita. — Hoću, hoću! — izlazeći za njim iz sobe ču se kako Sofka
Pandurović, Sima - PESME
A kobne želje umirahu redom, Očajne, strašne, u prozorju bledom, S padanjem zvezda. Samo mis’o sinu: Otkud toliko zvezda? Ali divno Padaju zvezde preko mrtvih. Minu...
Mala jeza zime, ili straha, minu Telima našim pri odlasku mraka, Kada hladno sunce sa visina sinu. Ti si ostavila svoju kuću celu, Svoje knjige, igre i saksije cveća, I devojačku postelju ti belu, I uspomene svih
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Pogled joj sinu nekijem čudnijem izrazom, kao da je tijem pogledom htjelo prostrijeljati njegovo prostrano čelo, ulećeti u mozak, te
“ „Osim toga“, nastavlja Gospod obrativši se sinu, „ovu lomnu goru pod nama, gdje te lako veselo primiše, gdje ljudi, od vajkada krv liju radi tebe, sinko, nju će ovaj
„Jedan više — dobro je!“ reče Otaš sam sobom. Kiša presta a sunce sinu, odjednom. „Hoćemo li slaziti već?“ upitaće Milan gotovo ijetko. „Hoćemo, no...“ „A, glete, braćo, vrću se!
Ako udari Vrancuz s boka, pogibosmo!...’ On mi se nasmija. Njegova srebrna brada zaigra i u licu sinu... Ne boj se, Pejo, kaže. Dobro je, dobro, a biće dobro... E, baš ovako, tri put tu riječ reče.
Jadi ga znali, nešto mi se razbio san... Da ako sad zaspem! Dugo je do dana!“ I šćede da leže, no mu u taj mah sinu čudna misao. „Kako bi bilo“, pomisli on, „da se ja baš s njom porazgovorim?
Gotovo svi se nasmijaše tome. Momak polako odriješi krpu, u njoj bješe druga, a u drugoj treća, a kad ova zinu, sinu, te povelika gomila, žutijeh dukata. Arambaše se pogledaše, a četnici u arambaše. „Ela ti, Simo, ti si najstariji!
Domaćin joj umrije poslije tri godine, a ona se vrnu s jednijem muškijem djetetom što ga je imala, u rod. Sinu bješe nadjela ime Janko: „Tvoje sam mu ime nadjenula; „Kad ga zovnem, da me želja mine „Ne zovem ga odi k meni
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Boji ga se kô sveća pomrčine. Boji se kao devojka od udaje. Veseli kao na daći. Veseli se kâ i mati mrtvu sinu. Veseo kao da mu kuća gori. Vješt kao magarac u kantaru. Vole se kô oko i so. Vole se kô psi i prosjaci.
5 Nini, sine, nini dobro moje! Uroci ti po gori hodili, Travu pasli, s lista vodu pili, Mome sinu ništa ne udili; No udili drvlju i kamenju! Dušmani ti pod nogama bili, Ka’no konju čavli i potkovi.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Vezir se upropasti: „Bog s tobom, čoveče! Kako će carev sin znati zanat? Što će zanat carevu sinu? Zanate ljudi uče da se rane njima, a carev sin ima zemlju i gradove.“ Govedar kaže opet: „E!
Posle dođu sluškinje i kažu carevome sinu šta je i kako je, a on siromah od žalosti nije znao šta će raditi; najposle naumi opet da ide u svet da je traži.
ga uhvate i odmah rastrgnu, ali iz zeca poleti golub, a carev sin pusti sokola te soko uhvati goluba i donese carevome sinu u ruke. Carev sin uzme goluba te ga raspori, a to u golubu vrabac, a on drž' vrapca.
” Pošto baba to ču, sažali joj se pak se maši u njedra i izvadi jedan bokunić kruha, i dade | ga carevu sinu govoreći: „Na ovo kruha, ali ga čuvaj kao zjenicu od oči.” On uzme kruh i krene dalje i do malo srete opet drugu babu.
obazru se, kad li njezina mater za njima trči, oni se prepadoše, a baba već da ih stigne, ali u muci pade na um carevu sinu oni lješnik, pak ga izvadi i upita: „Ah za Boga! šta ćemo sad?” A lješnik mu odgovori: „Otvori me.
” „Razbij me!” odgovori mu orah, i | kako ga razbi, sinu iz njega oganj da se za malo sva gora ne zapali. Ali majka đevojčina pljune u oganj, te se u oni čas udune, pa jednako za
U ovi isti čas — Božja volja! — car spavaše, i u snu ona ista žena što je carevu sinu na snu dolazila, pojavi se caru govoreći: „Ustaj na noge, tvoj je sin mrtav i tvoja snaha; nego uzmi travu što pod
uzmi travu što pod uzglavnicom nađeš i trči u tu i u tu goru, naći ćeš ih oboje jedno Do drugoga mrtvo, pa pomaži rane sinu i dobro travu ožmi da mu od nje sok u ranu uljeze, a snasi srce namaži, i triput reci: ustanite nesretnji pa sretnji, ako
Kad tamo, nađe sina i snahu prućeni jedno pokraj drugoga, i počne nažimati sok od one trave sinu u rane a snasi srce mazati njome, i ne izrekao bješe treću riječ: „ustanite nesretnji pa sretnji, ako Bog da!
livadu i po livadi konja svakojakijeh; kad siđe u livadu, konji se počnu plašiti, a on izvadi nož i okrenu put sunca, te sinu da se sva livada zasja kao na gori sunce kad ogrije, i evo ti od svakuda svakojakijeh konja k njemu, i kako koji dolazi,
Al to strašno stvorenje skide sa lica medveđu kožu, i zbaci medveđinu sa sebe, i sinu sva soba od njego- | vih zlatnih haljina.
” Onda ona žena povrati oči carevu sinu i zadune ga, i kad oživlje, dade ga caru a on njojzi konja. (Daklem se misli da je konj bio sin one žene, a onaj čovjek
Sveti Sava - SABRANA DELA
A vladaru sinu svom, koji je ostao u bogodanoj njegovoj oblasti, o svemu zapoveđenom, i o ovom našem manastiru, zapovedi brinuti se, i
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Pak mi nije čudo drugim narodom, nego se čudim srpskom sinu kano može sebe tako pohuditi i bez svake nevolje prosjakom učiniti!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
„Oni su se pritajili, pa čekaju vrime, kad se niko već ne nadâ osveti, da udare iznebua na prokletnike!“ — sinu mu kroz pamet i krv mu se zaplamti od bjesnila, te zaškrguta zubima...
misao iz jedne bogoslovske knjige, i baš raširio ruke a digao obrve pred najtežom izrekom, kad s polja, ispred prozora, sinu munja. Nebo je bilo vedro bez mjeseca. Tetka i Srdar se zgledaše, a Brne izbulji oči u njih.
Ćosić, Dobrica - KORENI
A i taj otac koji bi onom nebratu gospodskom I moju kav dao, svome pametnom, dobrom sinu, školcu, kojim se hvali, svakom ko dođe u kuću pokazuje sliku... Taj nebrat koji me se seti samo kad mi pare traži...
Vukašin gleda u svoje ruke, oseća očev pogled i opravdava ga: prirodno je. Sin sam mu. I ja bih takav bio prema svom sinu. Ne volim ga manje nego pre nekoliko godina. Nisam se izmenio. — Vreme je badnjak da se unese — reče Simka.
na daljinu od nekoliko godina i što baš ove, poslednje noći takve razgovore vode, kad on noćas želi samo savete da daje sinu, mučeći se da zamisli tu varoš gde se uče najveće nauke na svetu, pa da sve opasnosti vidi i upozori sina na njih, sad
U vodenici je i umro.“ Mesec se rasekao na prozoru. Pola đačke sobice bilo je u senci. Video je sinu ozbiljno i zamišljeno lice. Stvarno, čuo je, psi su u Beogradu lajali kao u Prerovu na lopove. „Kako?
— Bole da govorimo o mom ocu — prekide ga. — Prvo o sinu — žmirka na desno oko, kao uvek kad se ljuti. Glumac u putujućem pozorištu, pomisli Vukašin, i reče: — Nema koristi
Posle je mati dala fes mlađem sinu, a on je poneo šubaru od jagnjeće kože. Fes im je bio veliki, pa ga ona belim koncem prošila da ga smanji.
A on se odrekao Vukašina, iz nasledstva ga izbacio, ni stopu zemlje mu nije ostavio, svome Vukašinu, sinu, ne jalovaku, ni ime mu neće zapamtiti unuci, a ovo tuđe nadničare će u mojim njivama nadgledati, moje konje jahati,
Peva petom sinu što će gazda biti. Prvi gazda, a nadničarev sin. Sin Tole Dačića. Prezime je kapa. Ništa. Sam će dušom da oseti ko mu
I Đorđa su tukli, bila je mesečina, vran kukuruz do pojasa, leskalo se pole od kukuruzovog zdravlja, video je sinu nešto krvi na usnama. Đorđe je bio gologlav kao sada i nije bio sed kao sada.
Vidi: Aćim o bradu veša desnu ruku. Htede da mu kaže: „Reci sinu: vreme ti je da ideš kući.“ Ljut zbog Aćimovog prezira prema svima koji hoće da žive i odu odavde, Andra pravda u sebi
“ Sada govore da je visok i krupan. A, on, Đorđe, otac, mali je i sitan... I on poče da misli o visokom I krupnom sinu. „Je li, Simka, što je ovo naše dete ovako krakato? Vidi samo kolike su mu cevanice!
Čudo je. Kako da nije! Vidiš li kako džiklja? Celo se selo čudi. Od sramote ne mogu da živim.“ „Zato se ti ne raduješ sinu?“, rekla je tiho i zamišljeno. „Nikad mu se nisam ni radovao. Ja sam se samo mučio.“ „Nikad?“ „Nikad!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Jorhe Luis Borges Sinu Aleksandru NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE ZLATOPRSTA Devojčicu, nađenu u močvari, niko nije želeo da primi u svoj dom.
— uhvati se oko njih kolo zvezda. Kao srebro zvonio im je glas, smeh žuborio. Smejačko od sreće zatrepta i sinu novim sjajem, ali se Plačko povuče u stranu i namršti. Uzalud su ga zvezde zvale u kolo, uzalud zasipale smehom.
Sve zna, sve pamti, čak se i rađanja mora seća. Ako ona ne bude znala kako da pomogneš svome sinu, niko neće ni znati! — Nikada za nu nisam čula. Gde živi? — U pećini! Na dnu mora.
Tako su mali svirači morali da probdiju još jednu noć, ali kad sunce sinu nad jezerom, malena grupa poiskaka kroz prozor i poče da beži.
Je li im je vila na dar dala? Ili im je đavo debelo podvalio? Ko zna! Kao što zime predaju polja proleću, otac j e sinu, a ded unuku predavao veštinu pretvaranja drveta u čipku, ali se selo od silnog rada ne zaima.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ali, Sima sad ne misli na ljubav: misli na čuvenog bečkog bankara, Cincarina Sinu, kod koga je, sasvim mlad, radio. Taj bankar, sa licem produhovljenog pacova, običavao je, dok ujutru zagleda svoje
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ Pa uzdahnu star Lem-Edim Raspršta se igra dima Sunce sinu, sunce spazi Mrtva starca Lem-Edima. J. Jovanović Zmaj XXXV SELIM-BEG Nema take lule, Nema take bule U cara, K'o
grobove one svetle, - Povesnice dugim redom, Mora čuti kako j' živo, Kroz vekove, kroz maglinu, Ded unuku, otac sinu, Borac borcu dovikiv'o: „Gde ja stadoh - ti ćeš poći!“ „Što ne mogoh - ti ćeš moći!“ „Kud ja nisam - ti ćeš doći!
I zora sinu već, a on je stojao budan; I s nova tavna noć raspusti čarobne vlasi, A on je snevao san; - i prekor iz sna ga trže, Kr
I moja kratka i nestalna sreća Sa dahom njinim u nepovrat minu; April u cvetu i u sjaju sinu, I sve, o druže, što me na te seća Sad samo tugu u mom srcu budi; A uzdah teški razdire mi grudi. Sad nema ljubičica!
s nečim mladih kukuruza, Zagnjureno u bezdanu dubinu Stvari, koje mu znak tajanstven daju, Zarudi divno, da sve bore sinu, I, sa žarom, u uzvišenom sjaju: - „Šta tražim? Čemu živim?
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
U noć, strašnom burom razječanu, sinu meni zraka pred očima i glas začuh kano glas angela: „Ja sam duše tvoje pomračene zraka sjajna ognja besmrtnoga:
U jedan mah, ka da munja sinu, tušta velja teškoga oblaka, bijeloga, u jednojzi masi, tronodržnu svu obuze goru; u vidu se uredi vijenca
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
I najedanput sinu u njegovoj glavi silna misao: Ne obilazi Sunce oko Zemlje, već Zemlja oko Sunca. On ispita pomno to svoje heliocentrično
Zato Aristarhos pomeri u svojim mislima te zvezde u sve veće i veće daljine. Pri tom mu sinu kroz glavu nova jedna misao.
U početku svog dela „Račun o zrncima peska“, obraća se on Gelonu, sinu kralja Hijerona - koji je, budi ovde uzgred rečeno, umro nekoliko meseci pre svoga oca - ovim rečima: „Ti znaš,
Tu sam brigu poverila svom najstarijem sinu da kao zemljodelac podigne i proširi očinsko imanje“. „Ali ja bejah“, uze reč Isak, „vrlo rđav zemljodelac.
No majka ne izgubi svu nadu. Jednog dana reče svom sinu: „Livade i voćnjaci su ove godine poneli kao nikad do sada. Za seno dobismo već priličnu svotu, a skupismo i osam
On mu je, doduše, često kazao svoje mišljenje u lice, ali je, naposletku, u svemu mu popustio kao otac svom razmaženom sinu“. „Veliki geometar imao je meko srce“. „No čvrsto, kada je bila u pitanju njegova vernost. Njom nije vrdao.
Dozvolite mi samo da u ovom divnom hladnjaku malo proćaskam i da vam pričam o vašem sinu“. „Ne bih ništa lepše poželeti mogla, i nemam dovoljno reči da vam zablagodarim na tome“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Neka osigura normalan život unuku, ako ne može ocu i sinu. Ja tražim razlog patriotizmu u dugu koji imam otadžbini, u obavezama svojim prema njoj, i samo u tom i ni u čem drugom.
— Koga, koga, brzo! — Sanjao sam Sašu. Munjevit, najradoznaliji osmeh sinu oko njenih usana pa odleti. Posle kratkog ćutanja ona reče: — Pa?
„Sad možeš ovo, možeš ono, možeš sve“, tako mu nešto sinu kroz glavu. Poskočio je Mitar i kao ptica slobodan se najedanput osetio i magle neke kurtalisao, pa je u prvi vagon
Pa su onda nekako i telefoni prvi uvedeni, i htela bi naja nešto da poruči sinu Boji u Beograd, te pita Iketu šta će koštati jedan takav razgovor tamo na tom sokoćalu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Sestru je udao u drugo selo, a majka Mu se dovijaše od svake ruke, da ne bude sinu na teretu. Leti se naimala pod nadnicu na lakše radove, zimi grebenala, prela, tkala po imućnijim kućama, a i leti i
Da je on bio dobar posmatrač, mogao bi opaziti kako na Đuričinu licu sinu radostan izraz, koji je mogao značiti: »O, pa on nije našao: mogu se još spasti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
I ako nijesu imali da im se presiplje, nijesu bili ni gladni, ni bez vatre. Jedno jutro naredi mati sinu da doćera kući suhovine, jer da će taj dan pariti i prati haljine.
Posle dođu sluškinje i kažu carevom sinu šta je i kako je, a on, siromah, od žalosti nije znao šta će raditi; najposle naumi opet da ide u svet da je traži.
ga uhvate i odmah rastrgnu, ali iz zeca poleti golub, a carev sin pusti sokola te soko uhvati goluba i donese carevom sinu u ruke. Carev sin uzme goluba te ga raspori, a to u golubu vrabac, a on drž̓ vrapca.
Mati pomisli: „Ta nije bilo ni u ove dvije sobe kakve vrijednosti, pa neće ni u ovoj“, te dade i treći ključ svome sinu. Kad on otvori sobu, nađe u njoj jednu sandučinu i u njojzi sviralu.
A otac mu na to dade trideset tovara robe te natovariše. Na pohodu reći će otac sinu: — Čuješ, još evo ovo dobro upamti: na prvom konaku ne noćivaj nikako gdje te akšam zateče, no ja malo prije
Sin misli: smiriće se; al̓ kad je tu već prošla i nedilja, a otac svako jutro mlati vitar, sinu dotužilo. — Šta je, baćo, — jedared će on ocu — jeste l̓ vi poludili, je l̓ šta, kad svako jutro s višnjovcom po vitru
A bio je neki čovjek i imao jednoga sina. Kad se njemu namiri pedeset godina, reče on sinu. — Sine, hoćeš li me ubiti, šta li ćeš od mene? Sin mu reče: — Ja te ubiti neću, ali ne znam šta bih od tebe.
mi je junca nestalo ima nekoliko dana, pa ako se ne nađe — neka bude tebi, a ako se nađe — nek ide mome najstarijem sinu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Ni danas nema zarade! — reče s praga tužno Cveta sinu Marku i uljeze u kuću. Pri najžešćoj vatri nisu mogli da se osuše. Iz odela se pušilo kao iz kotla.
Kako će bez ičega kući? Rastuži se i, onako nevesela, reče sinu da će se još danas vratiti kući. Spremiše se brzo i iziđu.
Zagazi naglo. Dim se suče i kida vazduhom. Cveta zamre. Netremice gleda za njim. Pred očima časom joj sinu bolesni čovek, nejač, kuća i mirni komšiluk. Htela bi da zove, zapomaže, ali je glas izdade.
—Da pođemo, a? Idimo! — jedva dočeka Marko. „Ali da bar nešto ponesem deci”, pomisli Cveta i odjednom sinu joj misao: — Udijeli darak, gospodaru! — usrne pred trojicu mlade, nasmejane gospode.
— razjedi se Turčin i udari ga bičem po obrazu, pa se isti čas maši za revolver. Spasoju sinu misao osvete, pusti uzdu, odmače se, i u trenutku sastavi. Puče iz dževerdara.
U trenutku svom trojicom zavlada jedna misao. Nagon da se spase život ispolji se svom snagom, a kao jedina uzdanica sinu im pred očima Crna Gora, stara postojbina njihovih pređa.
I ono nešto teško, pusto, slično njihovim životima, osjeća u sebi, pa u trenutku u pameti sinu mu sva tragika izmorena naroda, i jaki nagon srodstva ustavlja se na njihovim tugaljivim licima.
Odmah se sjetih da će me biti starica potražila da joj što pričam o sinu joj, činovniku u jednom prihorskom gradu. Ona sigurno mišljaše, pošto sam bio njegov dobar drug, da moram o njemu što
Razdragan je što je došao njegov red da ovu „blaženu uru” klečeći i moleći se posveti milostivome božjemu sinu. Naveče pođe kao i obično u crkvu na propovjed. Jezuita, naročiti misionar, dijeli riječ božju sakupljenome narodu.
Pa se svega odriče i odlučno obećaje sinu božjemu, koji je i za nj kap svoje dragocjene krvi prolio, da neće više nikada bludno sagriješiti.
Majka Ilijina kunja na klupi do sinovljeva kreveta, a kada u odmacima čuje pored kuće nečiji hod, prene se i meće sinu hladne obloge na vruće, prostrano čelo. Kad mu je oganj popustio, Ilija je noćas zaželio razgovora.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Ju, ju, ju, šlag će me strefiti. Anka, Anka, brzo čašu vode. ANKA (otrči). ŽIVKA: Razbio mu nos, psovao mu oca... sinu engleskog konzula. Gospod te ubio da te ne ubije! Razbojniče, ti ćeš me ubiti, ti ćeš me živu sahraniti!
RAKA: Ništa! ŽIVKA: Ama, kako ništa kad si razbio nos sinu engleskog konzula! I 'ajde što mu razbi nos, naposletku – omakne se pesnica, pa desi se, ali što mu opsova oca?
Ja sam ga naročito poslala, jer, znate, on sad pripada tome društvu... Da! Pa zamislite, razbio nos sinu engleskog konzula i opsovao mu oca. (Pauza.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
početak pripovedanja, na junakovo rano detinjstvo: „Još dok je bio mali, tek pošao u školu, znao je da, kao što dolikuje sinu i prvencu njihove kuće, treba da se najbolje uči, a opet da kod kuće od svih najviše se boji, poštuje babu, očevu mater.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Setili se Turci i bilo im krivo, pa ga odagnali. On je stegao srce, nije dao sinu da pobegne po običaju u Srbiju, nego mu napunio ćemer novaca i poslao ga čak u Trapezunt.
Vidi on namere njihove, pa kao stena odbija. Najzad lažni svedoci, sud i robija njegovom sinu... Otac sam, a ko ne voli decu? — podiže svoj trubni glas čiča Mojsil. — Ali eto, ne žalim njih.
odozgo... Derman iskam, sinovi moji!... Čiča Mojsil i „derman“ bejaše našao. Obnova suđenja njegovom sinu najpre. Podmićivanje, moljenje Turaka, zauzimanje svih oko uticajnih ljudi. Pomenusmo novac.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Stoji stablo, stoji Srpstvo, Majka svakom listu — sinu; Najsvežiji list mu trepnu Pa odlete u daljinu. Ti nam, Tesla, ti vrliče, Ode letom jače struje U daleku
Krakov, Stanislav - KRILA
Još nekoliko sjajnih pruga se vinu u zrak. Sinu otuda daleko sa kose, zazvižda, ali tako bliskim fijukom da se sve trže, i tresnu šrapnel baš nad rovovima.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
GLAVAŠ (za sebe): S ćerkom u gradu?... Među Turcima Šta li će onde?... Šta je smislila? Sad kad joj sinu kolac spremaju? Tu nečeg ima!... (Glasno.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ako želiš prave sreće Sebi, meni, čedu svome, Iz dna duše kratko reci: Pomoz’, Bože, rodu mome! LXІІІ MATI SINU KOD KOLEVKE.
Bre muku mu, Nek ustane Moje čedo jarko, Sad mu babo Misli da je Kraljeviću Marko, Pa bi sinu Da ulije Sve svoje junaštvo; A presuda biće brza: Na njemu je carstvo. Kakvo carstvo!? Jok!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Dah mi je stao. Nešto se slomata pokraj mene. Za njime drugi, treći. Raketla sinu. Odonud, iz bugarskih rovova, pripucaše puške. Naš puškomitraljez poče da štekće.
Prestravljen, pogledao sam kroz otvor. Pobauljke vukao se bugarski vojnik ka svojim rovovima. Raketla nanovo sinu. Iz rovova pozadi nas pripucaše puške i onaj se prikloni zemlji... Osećam kako mi se vilice tresu, kao u groznici.
Pribili smo se uza zid. Nije bila stopa zemlje na koju nije udarila kuglica. Zemlja je prporila od udara. Raketla sinu. Poljana je bila prazna. — Prekini paljbu! Nema pustoš... Još jedino u ušima nešto huji od silnoga praska.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Samo mi se dobro drži za pojasom snaši, Namigni prilj-Mati ili bratu Jaši, Ili svircu Paji, sinu Pavla Liri, Koji na nas iza plota vidiš kako viri.
Struje reči k’o reka, a misli s’ roje k’o pčele. Sinu sad, prsnu zatim, oganj i tresak nose. Ništa t’ ne može tako prisvojit brzo, Ne može ništ’ mu tako uliti volju tvoju
” To rekoše sina oba, Mlad Radomir, mlad Radivoj Svojoj majci ostareloj U proleća cvetno doba. Sunce sinu na istoku, Pred kolebom dva junaka, S njima majka, stara baka, U njenom je suza oku.
marta 1805. Trlajić poručuje segedinskome proti i ovo: „Naručite mome Jaši Terlajiću, sinu strica Lazarja, slavnomu svircu, da mi naruči zgotoviti lepe i temeljne, pouzdane svirale, s jakim jaračkim mehurom i
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Stoj, ne sijeci! Stojte, braćo, ne sijecite, jer ovo mogu biti i naši ljudi — sinu meni nešto kroz glavu. — Pa, braćo, i jesmo vaši ako ste Srbovi — odgovara jedan, a cepti na njemu ođeća kô da ga je
Jakšić, Đura - PESME
— Šta ćeš lepše?... Kuda više?... Kad Turaka dve stotine Pet stražara pogoniše! Ali utom plamen sinu, A u grlu Ilijinu Život zape na svakada. Mladi drugar mrtav pada.
KAO KROZ MAGLU... Kao kroz sivu maglu Što samo sine zrak, A gušće oblak dođe, Da veći bude mrak, — I ona samo sinu, Da opet dođe hlad, Da veća tama bude, Da veći bude jad... 1876. (?) POZDRAV Oj, Kozače, ratni sine!...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Još dok je bio mali, tek pošao u školu, znao je da, kao što dolikuje sinu i prvencu njihove kuće, treba da se najbolje uči, a opet da kod kuće od svih najviše se boji, poštuje babu, očevu mater.
I to starog novca, koji je baba krila, i ni dedi, pokojnom mužu svom, pa sada ni sinu, ocu Mladenovom, nikom ne kazivala, kao da se bojala da oni, ako vide kako imaju toliko novaca, ne napuste radnju,
Prvo babi, pa onda mužu svome, ocu Mladenovom pa čak i njemu, sinu, Mladenu. Ona prema njemu, Mladenu, ne samo da se nije osećala starija od njega, kao mati, još manje ravna njemu, nego čak
pošto se uradilo sve kao što treba, pošto je sve u redu, eto zato je Mladen radio ono što treba, što dolikuje njemu kao sinu, koji je zamenio i koji treba da zastupi oca u radnji i u kući i, što je red, da bude bolji nego otac, da radnju više
Mladen mu pošlje. I, zaista, odmah čuje i kroz izlog vidi kako besno rastvoren Mladenov tevter podnosi sinu, psujući ga: — Evo, slepče! Vidi! Vidi kako je sve čisto! U redu. A ti? Ni kome si dao, ni od koga uzeo!
I, sažaljevao je nju, sebe već ne. On zna da mora da radi kao što treba, dolikuje čoveku, sinu, na kome je ostala kuća, majka, baba, brat.
Utom, svekar joj sasvim raspoložen, naređivao bi sinu da, znajući kako će to Jovanki, snaji, biti radosno, da ide i pozove starca i starku, »prijatelje«, ovamo, da im kaže i
I zato da odmah dođu. I, šaleći se poručivao sinu: »Prijatelj i ako hoće i ako neće da dođe; ali prija (tašta mu) da neizostavno dođe, jer noćas (dirajući svoju babu)
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
koju je majka dala sinu koji je u vojsku polazio, oživi (SEZ, 41, 1927, 59); j. koje veštice daju vešturcima, ako ih ko drugi okusi, pokvariće
Ćipiko, Ivo - Pauci
I kad to pomisli osjeti u sebi utisak kao da gleda da mu neko sinu Radi trga desnu ruku sa živa tijela. A jedne noći premišlja: što bi od jedinca Rade bilo po njegovoj smrti?
ali, vidi se, snaga ga izdaje —Niko, brate, — ponoviše jače u jedan glas, ostavljaš li sve tvoje Radi, svome bratučedu, sinu Ilijinu? Niko pogleda praznim pogledom, usne se makoše, i nešto nerazumljivo s teškom mukom istisnuše. — Ha!
Niko u groblju ohladio, po selu se šaporilo kako je pokojnik na samrti oporučio svoje imanje svome bratučedu Radi, sinu Ilijinu.
bi što mu drago! ..... Udovčina, sreće mi! Ha, ha! — A može biti da se otac sveti sinu, — uozbiljivši se, veli Pavle. —Čuj i ovu! — začudi se Petar. —Znam ja za nju, — nasmija se oni vremešni čovjek.
Gdje je to! Jedne večeri, kad preldžije odoše, veli sinu: —Čuj, Rade, poslušaj me! —hoću. —Vjenčaj se .... pokori se popu... nije vajde dalje zavlačiti...
Evo, natrag nekoliko dana, odsječe glavu Radivoju, sinu Vojkanovu, što mu pijan reče da mu uvijek po štogođ od nadnice zakida.
Rade se zagledao u odbljesak visova planine u rijeci. Poznaje tačno neka mjesta, i sinu mu pred očima Maša, pećina, odgojak i — zamisli se...
Zavlada njime nekakova neslomiva čežnja... za rodnim krajem. Kroz suze sinu mu misao: „Doma ću!” Činjaše mu se da je u tome još jedini spas. U tren oka obuče se.
A sa zapadne strane probi uto čista vedrina. Pokaza se i sunce, pa kroz pročišćeni vazduh sinu žarkom svjetlošću ... — Vidite, — opazi Jure, — oko sela još je gore mlatilo.
Stari Ante presječe besjedu i čisto ustrne. — Ti, Joso, — obrati se sudac sinu Rajićevu, — ispripovjedi lijepo kako je bilo one večeri kad te je Cirilo napao. — Bila je noć, — mucaše Joso.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dao je uputstva sluškinji Mileni i njenom sinu kljastom Tihomiru. Neće više dolaziti. Doći će tek za nedelju dana da vidi ima li kakvih promena, ali se više neće
Kod novog kralja Milutina bio je jedno vreme psar, posle učitelju mačevanja njegovom sinu Konstantinu. Pod drugim kraljevim sinom Stefanom bio je u pratnji kad je ovaj boravio u taoštvu kod kana Nogaja.
reći će smutljivci i kolebljivci: eto gnezda gde je nečastivi postavio svoj presto i otud samo greh uprkos Bogu ocu i Sinu i svetome Duhu čini. Ako spojiš u bludno klupko Doroteja i Jelenu, ništa neće ostati više kao brana paganstvu.
Sad će on jednu tako važnu župu kao što je moravička dati na upravljanje nekakvom Dadari, sirovom sebarskom sinu! Znam, čim sazna da je Lauš umro, smesta će ovamo poslati nekog tatinog sina i taj će odmah doći.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I zora sinu već, a on je stojao budan; I snova tavna noć raspusti čarobne vlasi, A on je snevao san - i prekor iz sna ga trže, Kroz
grane, I zveket zvonaca jasnih svečanost kazuje njinu, I dete disaše burno, i u snu zapeva jasno: Osana Davidovom sinu! I stari krpa se trže.
A kad sutra na visini Milozračni sinu dan, Hladnoj reci, u dubini, Ležao je mladi kan. I Terek se čisto žuri, Pa srdito baca val, I sa penom dalje juri Kroz
I svest se Katonu vrati i krvca presta da teče, On pogled obrati sinu i stalnim mu glasom reče: „Neka je proklet i prezren lukavi izbranik roda, Što mirno pred sobom gleda kad zemlji mre
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Jedna misao, iznenadna kao munja, sinu mu kroz glavu, i podiže ga sa klupe: „Te dve prave su paralelne!“ On sede ponovo na klupu, osećajući da su mu noge
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
nježnog u prvom cvijetu, Kad ne znah da li živim na svijetu; Pa kad mi najpre ko kroz tminu Poznanja iskra u duhu sinu: Čim li riječ stekoh zaupih zvati, Najprvo Mati, – najprvo Mati!
Stanković, Borisav - TAŠANA
Kome za dušu? MLADEN (začuđeno): Dedo, što pitaš tako? Pa znaš: parastos mom zetu, hadži-Stevanovom sinu, koji je umro pre tri godine. MIRON Njemu li? Kći tvoja ne sme dati parastos. MLADEN (začuđenije): Kako to, dedo?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Država će sad popraviti što može, otkupiće imanje Savino, i vratiće ga još i sa otštetom njegovom sinu. Majstor Kosta skače iz postelje, gleda jesu li sva deca u krevetu; pa se onda seti da su ljudi još u ono vreme
Sahranili su ga na sami Badnji dan. Stari, slab i bolestan, vozio se do groblja; kćeri i sinu ništa nije javljao. „Daleko je Budim, daleko je Rumunija, zimnje je doba, Božić je.
Noćni stražar se kleo u decu da „prikonoć” niko nije kročio u kuću. Starac je međutim šapnuo Toši, svom sinu s one strane, čudnu stvar: da mu je ostala u sećanju senka razbojnika na zidu, i da se ona nekako sasvim slagala sa
koja je bila ponajbolja žena u varošici, zašto je od njih ostao ovde svega nezakoniti sin frajlin, a tom nezakonitom sinu će ostati do smrti samo mati frajla, i nemio zapis u popovskim knjigama...
Sve je u kući frau Rozinoj otsad i služilo samo sinu Pavlu i novcu. Pavle je rastao, i pokazao se pametno, mirno dete.
Pavle i Milan grle Branka. Gospodin Toma vadi iz džepa svoj stari i starinski sat, i, sav uzdrhtao, predaje ga sinu. — Evo, sine, meni je sad kucnuo najlepši čas, i sat meni više ne treba. — Ura, ura!
— Milanove oči se zališe suzama, pa i preliše. Otac priskoči da mu izbriše suze, pade po sinu i uze bezumne reči govoriti. Na sreću, u Milanovu mozgu počeo je raditi prašak. Zaneo se ne sačekavši Pavlov odgovor.
Gurdi se nadimaju. Stari sat udara očajno. U gospodin Tomi se borba odjedared obrnu za 180 stepeni. Ljubav prema sinu, prema sinu koji se zove Branko Kalenić, preli naglo svu dušu starčevu. On se ispuni stidom.
Stari sat udara očajno. U gospodin Tomi se borba odjedared obrnu za 180 stepeni. Ljubav prema sinu, prema sinu koji se zove Branko Kalenić, preli naglo svu dušu starčevu. On se ispuni stidom.
Zar tako! — Starac se uplašio od sebe i onoga što je rekao, poteče sinu da ga zagrli i moli da razume i oprosti. Pozli mu, stade da zapleće jezikom, i sruši se Branku u naručje.
Poslednje godine i bez muža i s teškom bolešću, sedi celo pre podne u svom „birou”, pravi novac, šalje ga sinu, a on ga tamo u svetu dalje i bolje obrće, i šalje majci izveštaje koji nju ushićuju.
Kronika palanačka ne odmiče. Beo list pred njom čeka. O sinu Pavlovu saznao je Branko tek kad je detetu bilo dve godine.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Da nije volšebnica kakva njega pod zaštitu uzela? — mišljaše mati. No materi verovati što o sinu govori, ne vidi mi se biti sovetno. Mati neke osobite oči osim sviju ljudi ima kad na svoje dete pogledi.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Neka dobijem batine, kada već tako mora biti, ali neka dobijem i dukat! I odmah mi sinu sretna misao kroz glavu, pa se otisnuh niz ulicu, sve skačući s noge na nogu; doleteh veseo i ushićen ocu i majci,
To je: rektifikacija kruga, račun koji možeš pisati celoga života, predati o smrti kredu sinu da on nastavi, s tim da on preda svome sinu, pa ipak da se to beskonačno pisanje beskonačnih količina ne svrši ni u
kruga, račun koji možeš pisati celoga života, predati o smrti kredu sinu da on nastavi, s tim da on preda svome sinu, pa ipak da se to beskonačno pisanje beskonačnih količina ne svrši ni u sedmom kolenu.
i, u tome očajnom naporu, spopade me težak znoj. Majka diže pokrivač sa mene i sinu joj lice srećom. Sutradan, pošto je bilo utvrđeno da je kriza već prošla, svi smo bili zadovoljni.
Na unutrašnjoj strani korica jedne latinske gramatike, koja je po svoj prilici pripadala nekome popovskome sinu sa sela, sećam se da sam pročitao ovakav stih: Gospode nebeski, koji vladaš svetom, Milošću okrepi celu našu naciju,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Najednom pretrnuh. Kao da čujem neke glasove desno. Prikupio sam dizgine. Konj se pomerio. Zaustavih ga. Da bežim! Sinu mi nanovo u pameti. Ali ako je tamo baterija? A ja došao do nje, pa je ostavio. Još malo...
Svaki od njih nosi po paket baruta u šipkama, pa bi na vatri spremili čaj. Ali to je već bajka... Odnekud sinu sunce. Kao majčin osmeh. Ali se ubrzo izgubi među oblake... Sada je četiri časa. Valjda nećemo još dugo.
Njene usne kao da se pomeriše, očni kapci zatreptaše, a iz ugasnulih duplja kao da sinu jedna iskrica. Valjda je to bio poslednji odblesak svesti...
Petrović, Rastko - PESME
U tvoje čiste namere, u iskrenu želju da svedeš svoj život na ekonomiju; i ne bi ti je omogućio! Priča o rasipnom sinu je laž!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Čak joj se i rođeni sin čini tuđim: posedeo, pogrbljen, ćuti. Tako, ćuteći, i na onaj svet ode, ostavivši majku sinu i snahi od čijeg je sina i snahe ona već bila mlađa! Šta je mogla da priča s njima?
— odgovoriše mu uglas. — Ovo sigurno znači da će uskoro zapevati! — okrete se Svetli brat svom malom sinu, ali se Carević naglas nasmeja! — Otkad pevaju ovce i papagaji? Mikiki-Miki-No! reče. Gosti su u čudu trljali oči.
Za njega nema leka, jer nema čoveka koji bi s izvora života doneo... gutljajčić tvome sinu. Uspravi se dečakova majka. — Gde je taj izvor? — upita, a Smrt se glasno nasmeja. — Šta ćeš mi dati, ako kažem?
Do njega još niko nije došao. A i ko bi došao može da uzme jedan jedini gutljaj vode. Kako da ga njenom sinu da? Kako da prevari veštice—čuvarice, suru orlušinu i belu zmiju koje kraj izvora čuvaju stražu? — Prevari?
I gle, ponovo pred metlicom poče da uzmiče đubre. Zablista ulica pred starčevom kućom, pred susedovom kućom, sinu trg. Gomilom sakupljenih ljudi prođe zadivljen šapat. Svi su ispružali ruke ka metlici, tiskali se, gurali jedno drugo.
Šantić, Aleksa - PESME
Ti bolno gledaš na me I setno mašeš glavom; I kaplje bisernih suza U oku sinu ti plavom. Kitu mi čempresa pružaš, Reč jednu šapćeš mi ti'o. Prenem se, kite nema, Nit' pamtim tvoj šapat mio.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Drugi Nemanjići sve do Dušana (izuzimajući samo Dečanskog) i ne pominju se u pesmama. O dušanu i njegovom sinu Urošu ima više pesama.
Junačko držanje bilo je dug oca sinu i sina ocu. Otac je bio dužan da junačkom smrću proslavi sina, a sin da ratničkim podvizima opravda herojsku očevu
s leđa bugar–kabanicu, — zasija se skerlet i kadifa, zasjaše se toke na prsima i zlaćene kovče na nogama: sinu Miloš u polju zelenu kao jarko iza gore sunce — pak je prostre po zelenoj travi, prosu po njoj burme i prstenje, sitan
Eto mene moga sina Marka: On će kazat na mene je carstvo, Od oca će ostanuti sinu“. Marko sluša, ništa ne govori, na šatora ne okreće glavu.
— već s' o tuđe otimate carstvo? Vidite li, bog vas ne vidio! Knjiga kaže: na Urošu carstvo! Od oca je ostanulo sinu, đetetu je od koljena carstvo; njemu carstvo care naručio na samrti, kad je počinio“.
Marko, sveza Vuči ruke naopako, saveza mu i noge i ruke, objesi ga Šarcu o unkašu, i uvati tanku bedeviju, pa on ode sinu Velimiru, priveza ih jednog za drugoga, pa prebaci preko bedevije, bedeviju sveza za Šarina, ode pravo bijelu
rodi izdobila vina, dosta vina, više urmetina, dosta ima bijele všenice, — krasnu zemlju, što je ljepše nema; a on dade sinu Ivanovu grdnu zemlju Skadar na Bojani, a u kome nikad ništa nema, no se legu žabe i bivoli, i imaše soli sutorine.
Dođe blago Senjanin-Tadiji, al’ izlazi Tadijina majka, pa Tadiji sinu progovara: „Znaš li, sine, Senjanin-Tadija? Kuna ti je baba pogubio“.
Ustaviše konje uza dvora. Svoju djecu l’jepo darovala: svakom sinu nože pozlaćene, svakoj ćeri čohu do poljane; a malomu u bešici sinku, njemu šalje uboške haljine.
Treću sveci vrgoše priliku: grom zagrmi na Svetoga Savu, usred zime, kad mu vreme nije, sinu munja na Časne verige, potrese se zemlja od istoka, da se Srblji na oružje dižu, al’ se Srblji dignut ne smejdoše.
, str. 205), Ivu Senkoviću i agi od Ribnika u ruskoj pesmi o Danilu i njegovu sinu Mihailu (ibid., str. 200), Ropstvu Jankovića Stojana u ruskoj pesmi o Dobrinji (ibid., str.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Gospodin Paprika sinu poput munje na dječaka podnoseći mu pod nos patrljak od pruta. — Je li ovo ta tvoja šiba, a? — Pa to je samo
Pa on ima ular na glavi! Zaularen vuk, ej! Kvrc, kvrc! — kresnu dva-tri puta nešto u Mačkovoj glavi i onda pred njim sinu jasna vesela svjetlost. — Pa ovo je Stričev magarac Sivac!
— Aha, jesi li se uplašio, kažem li ja! — jeknu Jovančetov glas kraj samog njegovog uva i lampa ponovo sinu. — Ne boj se, evo mene. Krenuše dalje sve pored zidova pećine.
— Idemo. Lak sam kao zec. Kad se iz pećinskog mraka izvukoše napolje, pred njima sinu blještavo zelen Gaj, čist i veseo kao da je toga trenutka stvoren i stavljen pod sunčan svod neba.
— prepade se Mačak. — Šta je ovo jutros, ljudi moji?! — Ono je Stričev glas! — tiho uskliknu Lunja i sva sinu od radosti. — Tebi se svuda priviđa taj tvoj Stric! — okosi se Mačak. — Otkud Stric gore na nebesima?
Lunja šmrcnu gotova da zaplače, a onda naglo zagladi kosu i u očima joj sinu povrijeđen ponos. — Ja sam došla ovamo samo zato što me je pozvao Jovanče, pa ću s njim i poći na Lisinu.
Lunja se trže i skameni se, hladna i nepristupačna. Samo kratka varnica, koja joj sinu u očima, rječito je govorila da bi toga istog trena najradije sručila stotinu gromova na tu svoju debeljušnu plavu
— prasnuše za njim još dva povika, ali je dječak poput vihora šibao kroz nisko šikarje. — Spazili su me! — sinu mu kroz glavu, dok je naslijepo, iz pune snage, lomio kroz mlad čestar, a onda odjednom čitav kraj oko njega tresnu se
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
javi se Bogorodica tadar u snu njegovoj materi, te joj reče neka napuni punu s vrhom čašu krvi i napije š njome svome sinu Lavu. I to je beleg njemu bio jer će skoro zlom smrću poginuti, kako i stalo mu se je to. Ubiše ga Grci.
marve svoje, pak kako prorok znadijaše da će doposle ona zemlja njegova poroda izrailjskoga biti, te ga pokloni svome sinu, prekrasnome Josifu.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ona je lebdela nad njim; svaka najmanja potreba bila je odmah ispunjena. Ona je čisto umela sinu i misli njegove pogoditi; čim bi samo pomislio i u sebi zaželeo nešto, majka bi mu pogodila šta želi i misli i ispunila
“ E zašto da ti propada vek?!... Tako je Jevda govorila sinu. Malo koji dan da mu nije čitala i govorila. I Mane joj reče da je to i njegova davnašnja želja.
Sve su to bile lepe prilike za Manču. Priznaje to Jevda i kaže da će govoriti Manči, sinu svom. — Da zboriš, Jevdo, — reče joj tetka Doka. — Da mu zboriš, em poviše da mu zboriš za tija devojčiki!
Da čuješ sal“. i stade da priča. Pričanje nesrećnog oca Petrakija o svom nesrećnom sinu Mitanči „Polani, reče, — otpoče bata Tasko Jevdi Petrakijevu priču — kad mu kupi’ jedne putine kod Vana kondurdžije,
Tada se jedva jednom razvedri i sinu lice Zonino. Za drugog kandidata za devera lako se pogodiše. To je bio Mitanča, čorbadži-Petrakijev sin, i čitateljima