Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
4. Ako u tuđem oku Nisi sunce ugasio! Ako se nisi u vučje doba vučjim glasom oglasio! Sinulo ti sunce iz vetra, iz brata, iz ribe, kroz hrast, iz namernika, iz potoka!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
gospože Dafine, upropastili mir kuće Aranđela Isakoviča, u tom proleću što je, posle tih zadocnelih i čudnih mrazeva, sinulo toplo i neobuzdano. Gospoža Dafina nađena je, onesvesla u mraku, ležeći u lokvi krvi.
Tako su stajali i čekali skoro četiri sata, mada je pregled bio zakazan odmah. I Sunce beše već sinulo, a Berenklau još nije stizao.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Pogledao je u sunce, stresao sa sebe malo gliba i čuo promenjen govor, tad mu je sinulo: on se ne budi iz sna, nego ustaje iz smrti kao velika riba iz vira.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
On sam to uviđa i obuzme ga veliki bol u srcu, kad pomisli na takav rastanak... ... Sinulo proleće. Gusta zelena trava pokrila je voćnjake, pa je milina zaustaviti oko na tom zelenilu.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ja uzimam stav mirno, i mislim da sam poludeo. Međutim, sve je u najlepšem redu. Nekome je, u Beču, u Ministarstvu, sinulo da nije pravo da zabušanti svršavaju škole i prave karijeru, dok se nesvršeni studenti tuku u ratu, i ginu, i zaostaju.
Čuo sam da je na severnoj obali sinulo Sunce, i pođoh tamo. Dve nedelje lutam tako, sedim po stanicama, sa starcima u odrpanu odelu, i ženama, u crnim
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
A, vidiš, čudo i meni sinulo! Da se kurtališem i ja onoga Repišta! Čuješ ti mene, maco? ANĐELKO: Ama nemo ti meni maco!
Samo nastavite, mene baš zanima. Zašto, rekoste, dižete ruke od Vukosave? SKITNICA: Sinoć mi sinulo. Pođem odavde, od vas, sećate se, dođem na stanicu, kad tamo — Vukosava! IKONIJA: Ja moram da sednem!
Nije to tako strašno, ko što izgleda! Mislim to, što su me smakli sa govornice. Ovog mi momenta sinulo. STAVRA: Pa naravski da nije strašno! VILOTIJEVIĆ: Sad ću da ti kažem šta ću!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
krvav, s lisicama na otečenim rukama, vučen kao prebijena zver na lancu, vozovima raznim ka prestonici (u tom trenutku sinulo mu je gde se nalazi), svlačen na mnogim stanicama, gde se tiskao svet i gde je iznemogao ležao na zemlji posmatran opet
Može biti, pomislio sam, da bi mi pred jednim tako jasnim i čistim računom sinulo šta treba da radim. U tom cilju iscrtao sam neke rubrike na jednom praznom tabaku hartije, isto kao na trgovačkom
Zatim, postepeno, misao je oživela, i prvo što mu je sinulo, bio je strašni osećaj stida. Pomisao da ga neko može poznati, zaledi ga.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I gle: opet čovjek-ameba! Tad mi je sinulo: stvar je u tome što je sam pisac čovjek-ameba! Ne mari, rekao sam. Time se ništa ne gubi: ako s interesom upoznajemo
I najzad, one večeri u umbrijskom gradiću, izbilo je na površinu. Odmah sam osjetio: čim mi je sinulo da hodočastim u moje mjesto, u meni je laknulo. Pa opet, kao da me nešto od toga odvraćalo.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Trake su bile potpuno iste širine! To mi je tek sada sinulo u glavu. Sad znam da je i prepletaj struka bio izveden bez i najmanje pogreške.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
U sobičku hladno. Nata izvuče ispod minderluka kotaricu s drvima, naloži vatru u maloj furunici. Kad je sinulo crveno, kad je zastrujala toplina, Nata oseti samoću, strašnu sa moću.