Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pokrio je, istina, kao što se kaže, hartijom, ali mu je žena vesela, i sinčić zdrav, i čupa ga već za brkove. Blagoje je još donekle govorio: „Sve će to narod pozlatiti!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
ta... da dođete, gospodine, da krstite... ovaj Vuji Irošu... mužeskoga je pola... sinčić. Dobio sinčića, pa k’o jabuka, dete zdravo. k’o tresak!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— ’Odi čedo! ’Odi ovamo! — I da ga dovodi. Pa, kao da joj sam sinčić ustao, da ga postavlja za grob, hrani ga, trpa mu i nudi. — Uzmi, uzmi sinko. Obiđi, kusni od ovoga. Najviše ovo uzmi.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Gospođa Makra i Paulina sede u sobi i razgovaraju se. Sluškinjin mali sinčić od pet godina igra se u sobi i čas po provlači se ispod stola.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On zna, kaže, kako je, u otečestvu, u familiji, kod matere svoje, lako rađala. Njen sinčić i ćerka izlegli su se kao pilići. Ko zna šta je sad, u tuđini, čeka.
Sasvim slučajno trećega dana, posle onog dana, kad je primio vest da je Petru, u Mirgorodu, sinčić umro, Kostjurin je ceo garnizon, u Kijevu, na dan Aleksandra Nevskog, oterao u crkvu.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Svake večeri, pred spavanje, tata ispriča svom mezimcu po jednu kratku priču o zečjem repu. Sinčić, zadovoljan, uvek zaspi pre nego što otac dovrši pričanje... Kad poodraste, zeče krene u osvajanje istinskog života.
Čupkala je muf i vikala: - Uf ! Kakav je to red da tu sedi ded i još ne znam koj a ne sinčić moj! A sinčić je mleo kao žrvanj beo: - Mama, ja bih seo. Mama, ja bih seo. Ustao je ded da ne kvari red.
Čupkala je muf i vikala: - Uf ! Kakav je to red da tu sedi ded i još ne znam koj a ne sinčić moj! A sinčić je mleo kao žrvanj beo: - Mama, ja bih seo. Mama, ja bih seo. Ustao je ded da ne kvari red. Sinčić reko: - Of!
A sinčić je mleo kao žrvanj beo: - Mama, ja bih seo. Mama, ja bih seo. Ustao je ded da ne kvari red. Sinčić reko: - Of! I seo ko grof.
Radičević, Branko - PESME
(1844, 16. okt.) RANE I Majka prede tanku žicu, A sinčić pred njome Sedi mali, drži ticu Pa se igra njome. „Gledaj krilo, majko mila, Gle šareni rep! Kako ga je raširila!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— tupoumno se inati djevojka. — Zar on čizme na noge, novu kabanicu, a njegov sinčić ni pelena nema. Džaba vam ga, neću njegovog djeteta, pa bog! — Pa što ga ne tužiš? — Tužite ga vi.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
pali mu sveće, pa, kao da bi se što pre svega toga otresla — ne klekne, već pada na grob i zajeca: — Lele, Mito! Sinčić joj, koji, ostavljen, trči za njom, ne može da je stigne, i kad vidi kako ona pada, nestaje je kod groba, pojuri k njoj:
Drugo je nana... Nemoj. Lošo će mi ti je... — počela bi da ga utišava, prigrljava, meće sebi u skut. Ali tek tada sinčić joj, u njenom krilu, oslobođen od straha, još više bi se ražalio i produžavao da i dalje jeca, plače. Posle se diže.
I čim oseti kako joj se sinčić vraća, hvata je za ruku, ona odmah produžava put. U tom već počne prvi mrak. Njive počinju da se gube; varoške ulice da
I čim uđe u svoju ulicu, sinčić je odmah ostavlja i pojuri ispred nje kući. Ona, u svojoj ulici sada kao sasvim oslobođena, gleda kako joj sinčić
Ona, u svojoj ulici sada kao sasvim oslobođena, gleda kako joj sinčić veselo trči kapiji, na kojoj ih već kao uvek čeka njena majka, koja svakad subotom i uoči svakog praznika dolazi da kod
Ona bi ili jela vrlo malo ili nikako. Ali bi morala da sedi za sofrom i čeka dok majka joj i sinčić ne večeraju, pa posle majka joj — kao svagda kad bi tako došla kod nje da prenoći, uvek osećajući se pred njom kao kriva
glavu, ali čim vidi da ko ulicom ide, približava joj se, odmah se sakrije, i onda iza kapije čeka kad će joj se sinčić vratiti iz čaršije. Vrlo retko, ponekad, kakvim velikim praznikom ako bi joj došao taj Ita.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Jednom se, tako, digne car da ide u lov, a sinčić mu obisne o vrat i udari još jače u plač. Caru to bude vrlo žao, pa namisli da se radi djeteta oženi ponovo, a ta
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
ih prepade se, te brže bolje smače s prsta od ruke jedan prsten i natače ga na oni štap, koji imaše u rukama carev sinčić, te on u oni čas zanijemlje, ali sestra mu kad to viđe, uze oni štap i strese s njega prsten, pa udari staru povikavši:
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kad im ispriča da je pri jednoj hajci bio ranjen i da je uginuo od zadobijenih rana, njen najmalađi sinčić udari u plač.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Iz automobila ispade čitava mala familija: otac, majka, ćerka, već djevojka, i sinčić. Zacijelo su došli nekome u pohode.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Podiže pušku i taman da je pruži, a u kući se opet začu vrisak. Iz kuće istrča Đorđev najmlađi sinčić, sav krvav, a za njim trči Sremac sa golim nožem. Dete trči pravo ocu, vrišteći iz svega glasa.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
HERO PLAĆA GLOBU Požali se Heru sinčić kako ga je jedan debeli beg isprebijao čibukom bigair hak. Hero počne tražiti zgodu kako bi se osvetio begu, i
ZNAM I JA KAO BOG, DA SMIJEM KAZATI Jedan seljak imao nekoliko jaradi, pa slao za njima sinčića od desetak godina. Sinčić se jednom u paši baci kamenom te jedno jare uvrh glave i namrtvo ubije.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Tri mrtve glave, a blede su tako! K'o da se još plaše? Bar sad im je lako I sve je tako. Dolazi on, Dolazi u snu moj sinčić mali. Onako mio, al' nešto bon: Odnekud ga nose uzburkani vali.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Sima Popović Rista Todorović kožarski trgovac Živka, njegova žena Dara, kći Raka, sinčić Pera Kalenić Čeda Urošević, zet dr Ninković, sekretar Pera, pisar iz administrativnog Min.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
SERDAR JEDAN RANjEN PERJANIK TURCI u taboru CRNOGORCI NA STRAŽI CRNOGORSKE ČETE SERDARI, VOJVODE I KAPETANI IVAN, sinčić Đuraškov [VUJO, perjanik] Zbiva se u Crnoj Gori.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
DETE I TICA BRANKO RADIČEVIĆ Majka prede tanku žicu, A sinčić pred njome, Sedi mali, drži ticu Pa se igra njome. „Gledaj krilo, majko mila, Gle šareni rep! Kako ga je raširila!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Bio je to sinčić jednog ambulantnog oštrača, čudnog čoveka. Mali, mršav, uvek u plavim naočarima koje valjda ni za spavanja nije skidao,
bolest, tuča, zapaljen špiritus ili benzin, besna mačka, utekla sluškinja, obijena fijoka, anonimno pismo, jedinac sinčić na krovu s kojeg ne ume da siđe, itd. I danas, u takvim momentima, ljudi zovu telefonom bog te pita koga.