Jakšić, Đura - PROZA
rukom svoje lončiće, da im se od te posne hrane što udeli, a kuvar im, pod nadzorom nekih ljudi, jednom golom varjačom sipa na svaku glavu po jednu kašiku. To je sve za jedan dan i jednu noć.
Obradović, Dositej - BASNE
Svak sosud na ono zaudara šta se u njega sipa: ako je vešt blagovona, miriše; ako li zlovona, a on smrdi. Bolje je što ne znati nego naopako i zlo znati.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
, u vreću sipa žito, u slanik so! A da li Donji, gvozdenim tegovima, kurvarstvom i lopovlukom, povučen dole u najdonje tame i
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ivane Miraždžiću! Do juče sam te zvao čičom, ali od juče nisi mi rod!... Ko ima opakog sipa kao ti, on meni ne može biti rod!...
Dučić, Jovan - PESME
Kô nemirna savest što prvi put spava, Tako spava more u nemom blistanju. Čempresova šuma bdije; mesec na nju Sipa svoje hladno srebro; odsijava Modro letnje inje sa visokih trava. Zatim krik. To kriknu buljina na panju.
Na vrh dojki i na usne nasmešene; Tka mrežicu oka punu zla i sete; Prede vlas i giblje talase i sene, I u dušu sipa sujetu; i smelo Svom magijom spola ozari vrhunce.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Namrčio se kao Turčin. — Daj još! — veli mojoj majci. Ona stegla srce. Ćuti kao kamen, otvara kovčeg pa šakom sipa u njegovu, a on vezuje u mahramu.
dim se savi. Narod vrišti i sipa vodu, a sjekira tutnji. Mi više ne vidjesmo popa. Tada Stanoje Isaković lupi sjekirom u vrata.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
kod njega — tera svakoga da peva pesmu: »A-a-a, dragi brate komšija, ako ’oćeš veseo biti, a ti moraš s nama piti«, pa sipa za vrat vino; a i inače je nesnosan), — onda zlo i naopako, da se ne provede lepo i ne prođe dobro i gospodin popa,
Za časak pokusa iz tanjira. — Evo vam i noge... da vas voli punica, što kažu! — smeje se gđa Sida i sipa mu u tanjir. — Blagodarim — klanja se g. Pera. — Izredna, črezvičajna čorba!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Na to otvore se vrata, frajla-Paulina nosi na tacni liker, badem i suvo grožđe, pa metne na sto i sipa. — Zapovedajte. Piju liker. — Al’ je OVO dobar liker, — reče čika-Gavra.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
I oni polk spremaju, a Vasilije im je to pokvario. Pavle onda poče da sipa, sve češće, u Vanijevu čašu. Treba piti, kaže, da sve naše brige zaboravimo.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Iz jezera izlaze krilati konji, vodeni bikovi, ljutiti zmajevi ognjeviti iz kojih sve vatra sipa. Svuda ima zlih i dobrih duhova.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Miš uplašeno strugnu natrag u rupu i promuca pun jeze: . — Lijepo smo, bogme, počeli! S neba sipa čitava tuča od mačaka! Gle, alaj tutnji! Smak svijeta, gotovo je!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Na zdravlje ručak, Sofro! Jesi l’ za razgovor? Gospodar Sofra je još za trpezom sedeo. — Jesam. Sedi, Čamčo. — Sipa mu u čašu vino. — Fala, baš sam i ja sad ručao. Jesi l’ juče imao dobra pazara? Ta kod tebe uvek dobro ide.
Donesu ga. „Auspruh” od deset godina, miris, slast, snaga osobita. Domaćin sipa. — Hoće l’ biti, Čamčo, ovaj dobar za Poljake? Čamča košta. — Osobiti. Košta Krečar.
Zvoni po slugu da mu otvori bocu. Kad otvore, grof sam sipa u čašu, košta, sve mu miri. Hvali, kaže da je izvrsno. — Pošto? — Poslednja cena akov šest stotina forinti.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
će dete zadojiti „ispeče tri zrna pasulja, pa ih stuče i s mlekom iz svojih nedara pomeša u ložnici (kašici), i onda sipa detetu u usta te ga zadoji, a u isto vreme i sito mu drži na glavi da bi bilo sito“.
Žena koja donese babine sipa malo vode porodilji u nedra i u desni opanak, da joj ne bi presušilo mleko. Smisao babina jeste u tome da se na
⁵ U đevđelijskoj kazi trećeg dana posle porođaja babica povede porodilju do spoljnih vrata i sipa vodu ispred nje, „da joj mleko teče kao voda“.
⁶ Pre nego što porodilja pređe potok ili reku, ona mora da se napije voda iz potoka, a zatim da malo sipa u nedra, pa će imati mleka koliko joj treba.
“ U Poreču, porodilja zagazi u reku ili potok, pije vodu i sipa je u nedra govoreći: „Kako ova voda ide, tako i meni mleko.
³⁶ Ili uveče, kada majka uspavljuje dete, valja se da uzme malo vode u usta, pa da tom vodom, koju sipa u svoju levu šaku, umije dete (od brade ka čelu) i da izgovori sledeću basmu: „Leva ruka krsta nema, moje dete (po
⁴³ U ovu naročito spremljenu vodu svakog dana, sve do isteka četrdeset dana, sipa se pomalo „vodice“ i stavlja se bosiljak.
U selima jugozapadnog Stiga, na primer, kada dete prohoda, majka sipa za njim vodu, da bi ono „išlo brzo kao voda“.²⁷ Kada dete prohoda, često se vrši obred presecanja traga, užeta ili
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
tamnim oreolom kose, nešto bliže očima dva snežna vrha grudi, a sasvim blizu stomak koji se diže i spušta kao sipa u plićaku. – Hoćeš li sa mnom? — kaže tiho devojka. – Ja? — pita Pufko. – Tebi govorim — kaže devojka.
— Dobro, reci ti Žiki čime se tamo, u stvari, baviš? – pita ga stari drug i sipa novu turu pića. — Nas dvojica — kaže Žan Žik — bavimo se istim poslom.
Sremac, Stevan - PROZA
Ja znam da je i ona jako potrebna i svakom mila i u kući i u poslu, i da ti ona sipa u čanak da kusaš. Ali nisam to mislio. Drugo sam čekao da mi odgovoriš, Tiosave, jer mi sad zoologiju učimo.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
je otišao u svoj sobičak, u posljednje skrovište još nezauzeto od sablazni, a kad tamo — slikarev tihi mlinčić već sipa sivo mlivo sutona. Obavlja trudoljubivi mlin svoj čisti, posvećeni posao.
se u varoškoj džamiji s ustašama, krvavom bratijom od Kupresa, pa se zadahtano nose i gušaju po natrpanoj prostoriji. Sipa sa zidova malter i ujeda dim za oči, pa se još gore vidi u ovome vražjem sumraku, a velika je tjeskoba, pa ne možeš
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Znam ja da ti mene ne voliš, nego... — počeo sam da gunđam odmičući se od nje. Ona je izvadila kofu, počela da sipa vodu u testije, ali sva se tresla, drhtala, te voda nije ulazila u testiju.
Kostić, Laza - PESME
uveli cvete! odnet mirisu! — Mirisu, da: — ta beše nam lipa, slavujma srpskim u lišću leg, a iz cvetova mirise sipa patničkom svetu bogodan lek. Pesmom se pita, svet da zahrani, svet da zahrani — da se sahrani.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
neko na vratima lupati, zadrma se cijeli dvor, neka huka, vriska, pjevanje, sijevanje, bi rekao sama vatra oko dvora sipa. U dvoru se poplašiše i stanu od straha drktati. Naje danput neko progovori: — Otvorite, carevići, vrata!
Kako vrata otvori, nešto uđe u dvor od čega nijesu mogli viđeti drugo ništa osim vatre da sipa, pa progovara: — Ja sam došao da vam prosim sestru najstariju, i to sad ovaj čas da je vodim, jer ja ne čekam, niti
lepo dočeka i ugosti, a kad bude pred noć, ona mu reče: — Brate, sad će doći ljutit zmaj ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti da te onom silom ne opali, hodi sakrij se.
lepo dočeka i ugosti, a kad bude pred noć, onda mu reče: — Brate, sad će doći ljutit zmaj ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti da te onom silom ne opali, hodi sakrij se.
Kad oni to kažu zmaju, a zmaj cikne, sve vatra sipa iz njega, pa poleti na čardak, a Stojša ga dočeka pa se ponesi: niti se Stojša daje oboriti, niti može zmaja da obori:
ljutito glave — tri vrgne s desna na levo, a tri s leva na desno, sedmu pak, srednju, gore digne, pa sve živu vatru sipa. Pomrkne sunce i uvati se tama, reko bi da je ponoć.
Anđeo prekrsti štapom, a to mesto vode poteče vino: tu se burad opravljaju, tu se vino sipa, ljudi rade, selo čitavo. Onda ga anđeo onde ostavi i reče mu: — Eto ti što si želeo, sad živi.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
POZORIJE 2. PERSIDA (donese kafu), PREĐAŠNA PERSIDA: Izvolite, milostiva gospođa, ali mleko nije baš najbolje. (Sipa.) PELA: Dobro je, dobro je, Perso, samo kad se ima... Perso, bi li se ja mogla danas malo na karuca izvesti?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Snuždih se iznenada. Momak iščeznu na trenutak i vrati se sa dva soka od paradajza u koja poče da sipa kao šašav so i biber: — Moje je ime Miodrag. Oni koji me vole zovu me: Miša ili Mišelino.
Naravno, u te flašijanoviće — neme dokaze srećnijih vremena, sipa se domaći konjak i domaći viski s blagim okusom falsifikata, ali veštice ništa ne primećuju, jer su čiste amaterke u
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Trže se Mjesec, bake se plaši, sada će misli, početi boj, pa brzim skokom niz nebo praši, a za njim sipa zvjezdani roj.
Tamo ih strava i danas tuče, u nekoj špilji vječito čuče. Pomeljar Ćosa uzima torbu i brašno sipa, kući se sprema. Divu je Brki skuvao čorbu, pa više posla u šumi nema.
Dugo je Ćosa lutao mrakom, šumama, poljem i doljom blagom, prošao redom njivicom svakom, a brašno sipa njegovim tragom. I kako brašno zemlje se tiče, iz njega bilje čarobno niče.
Jednoga jutra praminja sneg, obeli polja, sakrio breg, svile se vrbe do rečnog ruba, na svakom žbunu pamučna ćuba. Sipa i veje sa sviju strana, čuje se tužno graktanje vrana. Prozbori Žuća pogleda setna: „Oh, alaj sipa mećava cvetna!
Sipa i veje sa sviju strana, čuje se tužno graktanje vrana. Prozbori Žuća pogleda setna: „Oh, alaj sipa mećava cvetna!“ A Toša reče, sretan ko dete: „Kako li beli leptiri lete!
“ A deda skoči, veseo, mlad: „Ustajte, momci, počinje rad!“ Razigran točak veselo đipa, toplo se brašno u sanduk sipa, deda se srećan po mlinu vrti, prepune vreće na leđa prti, vrti se žrvanj vrtoglav, a mlin se trese od buke sav.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A mi, grešni, ne odlikujući se Sokratovim strpljenjem, ručamo na vrat na nos, pa beži u mehanu. Za nama se sipa čitav grad psovke, te se time u nekoliko i opšti mir remeti, ali na kraju krajeva dosadi se i ženama, te se opet
Rakić, Milan - PESME
se u mojoj obnovljenoj duši, Uz veselu pesmu razdraganih gnezda Dok šušti topola i miriše lipa I radosno nebo mesečinu sipa, Tajanstveno rađa novo jato zvezda...
Napolju možda sunce greje, A možda kiša sipa kapi Na mirna polja i na streje, Il̓ pomrčina ko grob zjapi, Ja ne znam.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
ZMAJ Dođe dugačak kao vratilo. Kad leti, sa njega sipa vatra i opada krljušt kao srebro. — Živi po šu— mama: u stenama i pećinama. Iz njih doleće na izvore te se kupa...
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
lepo dočeka i ugosti, a kad bude pred noć, ona mu reče: „Brate, sad će doći ljutit zmaj ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti da te ona sila ne opali, hodi sakrij se.
lepo dočeka i ugosti, a kad bude pred noć, ona mu reče: „Brate, sad će doći ljutit zmaj ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti da te onom silom ne opali, hodi sakrij se.
lepo dočeka i ugosti, a kad bude pred noć, onda mu reče: „Brate, sad će doći ljutit zmaj | ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti, da te onom silom ne opali, hodi sakrij se.
” Kad oni to kažu zmaju, a zmaj cikne, sve vatra sipa iz njega, pa po- | leti s na 44 čardak, a Stojša ga dočeka, pa se ponesi: niti se Stojša daje oboriti, niti može zmaja
” Anđeo prekrsti štapom, a to mesto vode poteče vino: tu se burad opravljaju, tu se vino sipa, ljudi rade, selo čitavo. Onda ga anđeo onde ostavi i reče mu: „Eto ti što si | želeo, sad živi.
neko na vratima lupati, zadrma se cijeli dvor, neka huka, vriska, pjevanje, sijevanje, bi rekao sama vatra oko dvora sipa. U dvoru se poplašiše i stanu od straha drktati. Na jedan put neko progovori „otvorite, carevići, vrata“.
Kako vrata otvori, nešto uđe u dvor od čega nijesu mogli viđeti drugo ništa osim vatre da sipa, pa progovara: „Ja sam došao da vam prosim sestru najstariju, i to sad ovaj čas da je vodim, jer ja ne čekam, niti ću
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Da napravim turšiju, pre zime, da na vrata prikucam prezime! Sneg napolju sipa kano vuna, kod nas bojler, zimnica, furuna! Dok on gleda frižider sa hranom, trudna štrikam pred teve ekranom!
Stanković, Borisav - JOVČA
SOFIJA (služi ga slatkim i vodom). VELA (sipa u šolju kavu, pravi cigaru i meće je u muštiklu i približuje). SOFIJA i VELA (odnoseći legen, ibrik, peškir, silaze u
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” Dan je veliki ftornik, no svi smo imali različni[h] morski[h] posni[h] pripasa, poprženih sipa, ohtapoda, ostrija i vina dovoljno.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nije ni osetio kad je Simka ušla i spustila ibrik s rakijom. Kao slučajno napipa ibrik pored nogu i poče žedno da sipa rakiju u suvo grlo. Nosak ibrika je uzan: sporo, suviše sporo i tankim mlazom uvire rakija u ždrelo, tavanici okrenuto.
Iz velikog, nagorelog ibrika sipa nemilice rakiju u široko otvorena usta, sipa iz osvete nad nečim, iz inata. — Sneg, sneg.. Desni je manji.
Iz velikog, nagorelog ibrika sipa nemilice rakiju u široko otvorena usta, sipa iz osvete nad nečim, iz inata. — Sneg, sneg.. Desni je manji. Što je desni manji? Udavi se... Opet — sneg!
Aćim uzdahnu: zar ga je jednom prekorela ocem. A ja? I ja. Lumpuje, jalovak. Iscurilo, potrošilo se, i sad rakiju sipa u glavu i mešinu. Znao je da će vojska doći, pa pobegao. Dok se Prerovo ne smiri, neće ga biti.
Stvarno, čuo je, psi su u Beogradu lajali kao u Prerovu na lopove. „Kako?“ „Pa umro je kad je podizao vreću da sipa žito u koš. Čobani su osetili da iz vodenice zaudara na paljevinu. Dozivali ga, on im se nije odazvao.
to, rasprskava se, lomi, razvaljuje, to je ruka što će nož, kantar, plug da drži, ženskim nedrima da luga, žeravicu da sipa, to su noge kojima su sve varoši blizu i sve zverke spore, To je glava što će umeti da skraja laži i prevare ljudske.
— Ne brini, uskoro ćeš — važno i ubeđeno reče Raka pružajući mu testiju. Ne pije mu se voda, ali on mora dugo da je sipa u sebe. Hoda, puši i sam sebi govori. Neću odavde.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Nil prastari, zelen, s iznemoglim dahom, Odilazi tromo. Nad starinskim gradom Mirno podne sipa ognjenijem prahom; I sve gori strašću razbludnom i mladom.
Ćarlija čempres, i miriše trava; Noć teškom kupom zlato sipa na nju... Na moru nigde jedra ni galeba; Mir samo struji s ljubičastog neba A san, vidim, slazi i vrh mojih jada...
zvoni, I šumor lišća, što kroz goru goni Dah povetarca u dremljivu molu; A šuma miris cvetna jorgovana Obiljem svežim sipa sa svih strana... Svele su ljubičice!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Čim on ispali na jedan prozor, sa drugoga već sipa vatra na njega... Boj... prava bitka!... Ispalio je već oba revolvera, pa dohvati magacinku.
silom se topi ledena obloga oko njega... Ali zato pije, pije bez mere, bez osećanja slasti u piću... samo sipa u grlo, ne razbirajući šta radi... To mu je jedini lek od one strašne boljke, koje se on boji više od svega...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
neko na vratima lupati: zadrma se cijeli dvor, neka huka, vriska, pjevanje, sijevanje, bi rekao sama vatra oko dvora sipa. U dvoru se poplašiše i stanu od straha drktati. Najedanput neko progovori: — Otvorite, carevići, vrata!
Kako vrata otvori, nešto uđe u dvor od čega nijesu mogli viđeti drugo ništa osim vatre da sipa, pa progovara: — Ja sam došao da vam prosim sestru najstariju, i to sad, ovaj čas da je vodim, jer ja ne čekam, ni ti
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ona sjedi na kamenu do barila i na redove sipa so. Gologlava je, a sijede duge kose neuredno su joj oivičile staračko lice.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Kad, na primer, u Popinome ciklusu „Kosovo polje“ pročitamo ova tri stiha: Sipa im u putire belih božura Njihovu rujnu budućnost.
večeri, u prvom stihu je sipati u putire, u trećem je glagol piti, a između njih je ta rujna budućnost koja se sipa i pije, pa je ona rujna zato što podrazumeva rujno vino iz našega deseteračkog kulturnog pamćenja.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
on je i pripovedač koji se poimenice obraća piscu Adelbertu - đavo obmanjuje tako što mu, u zamenu za čarobnu kesu koja sipa dukate, oduzima senku i time ga unesrećuje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sergije Nikolajevič se zasmeja i ispusti čašu. Nališe mu drugu. „Eks!“ — viknu neko. Sergije sruči vino u usta kao da sipa u neki vakuum, pa poteže čašu o drvo. Kafedžija donese nove čaše. — Plotun zdesna! — viče Sima „Jarebica“.
Od silne toplote jedva je na hladnjaku odvrteo zavrtanj. Vrela voda pokulja. Posmatrajući ga kako sipa vodu u hladnjak motora, imali smo utisak kao da i nas neko rashlađuje.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
okom, Skoči noga za nogoju iz postelji skokom, Kogda snježne ja uvidjeh previsoke džame, Silna burja duše, sn'jeg u oči sipa, U domove zaviruje, po tavani đipa, Ljude za pešč juri, miše pod ognjište, Deca oko oca i matere vrište.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Il’ još ne vidiš? E, Đurđe! Đurđe!... KNEZ ĐURĐE: Da nisi anđô — ja bih verovô. Da pakô sipa najljući jed U času da mi .
Bojić, Milutin - PESME
(1912) POD LETNjIM SUNCEM Kako opojno miriše lipa I tihe noćne seni mru, Dok crven bakar zrake sipa I teško diše vlat u snu. Duboko, nemo želje mru. Grudi su tako pesme pune, Da žudno žele suza slast.
Odjek se mrzne, a noć na me sipa Leptira mrtvih pokidane glave. I dok um slepo po slovima pipa, Ja čekam tice da se snova jave.
Opelo čujem i pesma crkvena Sipa na mene magline jesenje, Umorno plaču poljane i stenje, Modro je sve što beše tako rujno.
Jakšić, Đura - PESME
strašno, ječi, stenje, Lomi drvlje i kamenje; A sa krova zapaljena Puno gara, dima, žara Povijajući, sila njena Često sipa iz nedara A u nedro graničara. „Na bajonet!... Na noževe!...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
O Đurđevdanu meće se b. l. u torbu sa semenjem koje se, u apotropajskom cilju, sipa oko tora (SEZ, 19, 51). Od veštica i svakog zlog dihanija uopšte mažu se i deca i odrasli b. l.
(SEZ, 13, 1909, 370). Sok iz korena, ili zejtin na kome je koren ispržen, sipa se u obolelo uvo (SEZ, 17, 118 ud). Voda u kojoj je potopljen koren p. lek je od srdobolje (SEZ, 19, 216).
? ZNŽOJS, 6, 319). U narodnoj medicini b. je dosta poznat. B. lišće, skuvano, sipa se u ranu bravčetu koje se ucrvljalo (SEZ, 17, 582). B. mezgra, iskuvana u kravljem mleku, privija se na uboj (ŽSS, 268).
žile lek su od kožne bolesti (GZM, 20, 347); protiv gušobolje sipa se u gušu nišador kroz cevku od z. (SEZ, 13, 1909, 338). 3.
Mezgra od jasike privija se od opekotina (ŽSS, 274). Voda koja ispišti iz jasike kad je na vatri, sipa se u uvo onom koga boli uvo (іb., 318). U kuvanom lišću od j. kupa se bolesnik od vrućice (іb., 303). Tej od j.
Zoblju se posipa drvo koje će se odseći za badnjak (Kupreško polje, GZM, b, 1894, 382); polaženik, ulazeći u kuću, sipa zob iz rukavice (užičko, ŽSS 169); o Badnjem večeru, zob. slama prostire se po kući (užičko, ŽSS, 161).
uopšte Samter, Famіlіenfeѕte, 1. idd; Eіtrem, Opferritus, 262. Karakteristično je i što se proso sipa ispod stola, a tu se ostavlja žrtva precima i o Badnjem večeru; kad se živom čoveku daje pomana, dok svi ostali sede za
koja se meće na svadbenu pogaču (SEZ, 17, 70). U srezu boljevačkom, p. se sipa u temelje (ib., 60): to je, svakako, žrtva demonskim čuvarima kuće, ljudima ili životinjama koji su tu ritualno zaklani i
U niškom srezu kad se ovrše poslednje žito, pored ostalih magičnih radnji, kroz probušen s. sipa se pšenica, i posle se taj s. ostavlja u žitnici (SEZ, 17, 20 id).
Č. se meće u amajliju da bi se dete održalo (SEZ, 13, 289). Kod uvobolje iscedi se sok č. i sipa u uvo (SEZ, 14, 324).
ŠEVAR
Schіlfrohr se navršila godina od smrti njegove žene, »na dan njegovog venčanja neko iz njegove rodbine ponese testiju s vodom pa dugo sipa na grob kap po kap. Vodom ,gase̓ koske žene koje tada, po narodnom verovanju, ,gore̓.
npr. GEM, 36, 53, 55, 58). Svaki zapis se osveti i pričesti, tj. obnovi se krst i sipa ulje s tamjanom u rupu provrćenu svrdlom (ibid., 55), a glavni se još i kiti, i pod njim se seče kolač i kolje brav (ibid.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pred očima mu neprestano trepere svjetlaci... Suha zemlja, gdjegdje raspucana, zja kao zmija. S nje sipa toplota; traži kišu da je utiša, zagasi i da je situ napoji.
Uto poče da sipa blaga kišica. No to potraja tek nekoliko časova, kad grdno sijevnu i zatutnji. Du'nu oštar zapadnjak.
On ide za njom i ne otvara kišobran, premda sipa hladna kiša. — Stani, kuda ćeš? — javi se on, posrćući po ružnome, škrapavome putu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Neće biti loše, kaže, za tvoje zdravlje ako budeš morao malo da postiš. Udaviće te salo. A onda, nastavi da sipa psovke ia moj račun, da na mene svaljuje svu krivicu zbog toga što nemamo dovoljno sena, kao da nije bila poplava i kao
Ilić, Vojislav J. - PESME
Gle, već je svenô venac moj, Što kiti moje vlasi, I tužno sipa miris svoj, I gordo čelo krasi. O, još se sećam na taj dan, Kad mi je venac dala, Pa prvi pozdrav, prvi san, Minerva
Iz svoje večite urne Bezbrojne milijarde zvezdica po nebu sipa. U struji večitog mira Mirisni ćarlija lahor pod svetlim nebesnim svodom, Kô Eolova lira. Svetovi u miru blude.
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA (pridržava ga da ne padne, Jovanu): Daj vode! JOVAN (odlazi u trem i donosi testijicu vode i sipa Tašani u šaku).
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
tašti ljubitelj novca koji se hvalisao bogatom ženom i naslednicom gospa Nolinom — eno ga sada truli kao gubavac, i sipa neprestano hulu na Boga i Crkvu.
Odmaraju se od nečega, godi im. Nata ustaje da doda drvo u peć; Mirko joj svojim krivim prstima sipa drugu šolju kafe, i reže sredinu hleba na kockice. Milina — ni prošlosti, ni budućnosti! Dve starosti, dve svetinje.
kojih je jednome onaj drugi do histerije nesimpatičan zato što ga je jednom video kako tri puta na nož nagomilanu so sipa u tanjir čorbe — nađu li se, ljubazno se osmehnu, propisno se jedan drugome zagledaju u oči, i izmene tri do četiri
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
providni za stolom I vide jedan drugome zvezdu u srcu Venconosac im lomi i deli Njihovu zlatnu prošlost I oni je jedu Sipa im u putire belih božura Njihovu rujnu budućnost I oni je piju Na kolenima pod stolom Mačevi im tiho reže U čancima
Šantić, Aleksa - PESME
Ponoć je, je li? Svrh vrata bije Časovnik stari. Napolju vije Vetar, i sipa U okna naša Pahulje bele. Zaklopi zbornik Pa sedni bliže uz odar moj.
1908. VEČERNjA ZVONA Predsutonski je čas. Visok i zlatan krst sa tornja sipa zrak I trepti vas. Zalazi sunce i okna gore Kô požar jak. U nebu svijetle se laste.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
bakračlijom: po tri koplja uprijeko skače, po četiri nebu u visine, unapredak ni broja se ne zna; iz usta mu živi oganj sipa, a iz nosa modar plamen suče.
Kud udara Pivljanine Bajo, kud udara bega Ljubovića, prosijeca svilu i kadivu, a iz svile živa vatra sipa. Kud udara beže Ljuboviću, kud udara Pivljanina Baja, prosijeca svilu i kadivu, a iz svile crna krvca lije i komadi
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I kako ćemo to vino za našu potrebu preuzimati, dobri vinogradu radilac Hristos poučava nas o tom te veli: niko ne sipa novoga vina u stare mešine.