Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
imala, Dok ti je nepca tanka kožica U blagom mleku hrane tražila, Pregorela bi dojke obadve, Na svoje grudi zlobno sipajuć Otrovnog bilja gorke sokove, Na taki način da te umori, Da vikne posle tugom lažljivom: „Oh, kuku mene, sêdi vojvodo!
Prevara!... Pogane babe umlje zmijino Potražilo je neme tragove Kojim aveti noćne putuju Po raskrsnicam’ čini sipajuć, Postelje traže bone dečice Ili ročišta vrele ljubavi; Pa onde reči neke šuškaju, Od kojih žive razum ostavlja; Ili