Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Slušali baku i s mnogo sloge svladali muški nevolje mnoge. A kad je baka na smrti bila, reče im tužno: „Eh, sirotani, ostaste sami, dječice mila, ko da vas pazi, ko da vas hrani?!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Moje tice male, jadni sirotani, Prošli su me davno moji lepi dani Uvelo je cveće, odbeg'o me maj; A na duši osta, k'o skrhana biljka, Il' ko tužan
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
O, mali sirotani moji! vi ne znate kakva opasnost preti vašemu krovu, gde ste prvi put zaznali za ovaj svet, gde ste provodili bezbrižno
opasnost preti vašoj domovini Srbiji, čija ste nada vi, njeni budući građani; vi ne znate da ste od noćas postali goli sirotani, bez doma, bez krova, bez kore hleba, pa možda i bez roditelja...
Je li ovo već sviknutost na vatru, ili bezbrižnost očajanja? Kakav je to red misli, kakva je to filosofija u kojoj ovi sirotani crpe snagu da ovako mirno idu smrti u čeljust?! Zašto oni ginu? Kakva ideja njih kreće napred?
Jakšić, Đura - PESME
Moje tice male, jadni sirotani! Prošli su me davno moji lepi dani — Uvelo je cveće, odbegô me maj; A na duši osta, kô skrhana biljka, Il’ kô tužan
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
porodicu pitomih zečeva koja je stanovala blizu njega: drhćući celim telom i dižući svoje duge uši uvis, nisu ti sirotani te noći mogli okusiti ni najbednijeg zečjeg sna. Na jednoj klupi muzejskog parka sedeo je Eratosten.