Jakšić, Đura - PROZA
Osećala sam sav teret moje usamljenosti. „Sad sam sama“, rekoh čiča-Marku, „sad sam pravo siroče!“ Čiča Marko me milostivo pogladi po glavi, ali me ne umede ni jednom rečenicom utešiti.
“ Čiča Marko me milostivo pogladi po glavi, ali me ne umede ni jednom rečenicom utešiti. A može li za ovako siroče i biti utehe? Kapelan protin ne beše toga dana kod kuće pa je zato sâm prota došao da je sahrani.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Naokolo malo njivice, nešto povrća, livadica. Sve lepo uređeno. Strahinja je još u detinjstvu ostao siroče, bez oca i majke.
Čisto mi se sažali kad ga videh otoič kako sedi tu pod lipom, pa se krpi kao neko siroče. — The! Šta ću mu ja? Eto, neka rđa ne da mu nikako da se otrese. — Nema sreće, veselnik.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A oni... the!... Šta tu ja mogu?... Doći će, valjda, kadgod i moj dan!... Što reklo ono siroče: umrijeće i moja naja, naješću se i ja pogače!... Tako i ja!... Doći će njima crni dani, pa će onda Kruška dobar biti!..
— Ja sam bio mučenik! — nastavi Kruška. — Da sam pao u postelju, niko mi se živi ne bi našao!... Siroče od malena, ja ne znadoh ni za oca ni za majku. I onda... ja zavađao!... Ko se s kim zavadio?... Opet niko reči.
On se zagledao u nebesna sveštila što lebde u plavome zraku nad njim, lebde i žmirkaju nekako setno, kao siroče kome san na trepavice navaljuje. I kao da bi mu mnogo kazale te zvezde, ali su neme, ili bar za njega neme.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Mi potrčasmo njoj pod ikonu i svi klekosmo, a Đokica klekao pred majku, okrenuo se licem njoj, krsti se i, siroče, čita naglas onu polovinu Očenaša što je već bio naučio. Onda se opet krsti i ljubi mater u ruku, pa opet gleda u nju.
Ne daj bože smrtna slučaja ili kake zadjevice, šta bi ono, siroče, onda?... Nego, braćo, ja bih vas molio da joj za svaki slučaj odredimo malo imanje od narodnog dobra.
Tek velim toliko da joj odredite, da se ne računa baš siroče i da bi se imala čime prihraniti, da je, ne daj bože, vi koji... Čekajte dok svršim!
— Ja sam se — veli pop — učio u moga oca koji je popovao u stara vremena, pa kad ga ubiše Turci, ja ostah siroče i pobjegoh u ovo selo, gdje me poslije vlast zapopi. — A onako nijesi, da rečeš, kakijeh škola učio?
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Al’ ću vam još štogod kazati. Mi nemamo dece. Nemojte misliti da vi uzimate kakvo siroče koje nikog nema. Ona je naše dete, mi se samo za naš rod trudimo, pa opet ćemo se, čim se može, pomagati.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
je moj poklon, tri godine, noću i danju radio sam na njemu; ja sam ti to bio dužan, jer, da tebe nije bilo, ja bih bio siroče. Eto, tako ću joj reći. I onda će mi oprostiti što joj nikad nisam pisao. Jadna Nataša.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Petru našli lepoticu i zjelo bogatu Varvaru Stritceski, Pavlu su utrapili jednu Varvarinu rođaku, Katinku Petričevič, siroče bez oca i majke, koja se bližila tridesetoj godini.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zatim je Zemun doznao još i to da je ona bila siroče, kad su je udali za Isakoviča, i da je mislila da će joj on godinu dana biti kao otac, dok se ne rodi prvo dete, pa će
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
„u čis’ mesec“, biće srećno i bogato, a ako je rođeno za vreme „mladine“ „u prazan mesec“, onda će ubrzo ostati siroče.
U vranjskom Pomoravlju veruju da će dete rođeno na Božić ostati siroče. (Isto ovo verovanje zabeleženo je i na Timoku.) Takođe, veruje se da ne valja da se dete rodi na Uskrs.
Matavulj, Simo - USKOK
Onaj mali Šuto Mirkov, što je okretao pecivo u kneza, bješe mu sinovac, siroče ostalo rano bez roditelja. Mirko Jokašev, udovac, najličniji od sviju brastvenika, najzadružniji, imađaše sedam
Sremac, Stevan - PROZA
Uvek je svakom govorila da joj je sin vrlo bistar, ali, eto, nema oca, a svet je ovaj gadan, pa je siroče svakome na putu. Ali ona će, govorila je ona, svim silama raditi da ga izvede na put.
Radičević, Branko - PESME
25. De si, Stevo, de si, oče? Kakve t' vile savladaše? Da poglediš to siroče, To Vojvodstvo, Da mu gleneš grdne rane, Da mu opet snova svane. 26.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Neka, nek i dragi bog vidi kako je ona odgajila svoje bivše siroče i vojnika od njega načinila. Sad je on kadar da štiti i sebe, i babu, i svu nejač i slabe na ovome svijetu.
— To su matere radile. A ja sam upalio samo svom pomoćniku, njemu nema ko. Bio je siroče, seoski sluga. — Stevo, Stevo, sav si naš, a udaraš u stranu ko jug u planinu. Šta ćemo s tobom?
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
PUSTINjAK 27 HRISTOS NA PUTU 29 MIRJAM 31 MAGDALENA 33 GOLGOTA 35 LEGENDA O GLUVONEMOJ 39 MARIJIN VEO 42 SIROČE 44 HRISTOS NA PUTU BELE I CRVENE RUŽE Lepa je i velika bila ona bašta u koju je Bog uveo prve ljude kad ih je
snežna Što tajanstveno luta, bludi Ko vazduh laka, nežna Kao da je ruka nezemaljska prela: To su ostaci Marijina vela. SIROČE dramska slika LICA Siroče Radnik Gospodin Gospođa u crnini Pozornica: Jedna ulica u nekom velikom gradu. Zima.
SIROČE dramska slika LICA Siroče Radnik Gospodin Gospođa u crnini Pozornica: Jedna ulica u nekom velikom gradu. Zima. Sneg veje i duva vetar.
Zima. Sneg veje i duva vetar. Siroče: Zima... sva drkćem... izišla sam iz škole, nisam ni knjige odnela kući... soba je tako hladna, peć kao led.
(Seda dole, izuva se, uvija nogu u hartiju.) Tako... Radnik: (u prolazu) A šta ti tu radiš? Ustani! Ozepšćeš... Siroče: Nije mi zima... Radnik: (odlazeći) Nije joj zima... ne oseća! Parče leda ne oseća studen, jer je i samo studeno...
ne oseća! Parče leda ne oseća studen, jer je i samo studeno... (prođe). Gospodin: (u prolazu) A šta ti tu radiš? Siroče: Obuvam se... Gospodin: Ustaj, pa brzo kući! Ozepšćeš... Marš kući pa za peć! Siroče: Nema ogreva... Gospodin: Hm...
Siroče: Obuvam se... Gospodin: Ustaj, pa brzo kući! Ozepšćeš... Marš kući pa za peć! Siroče: Nema ogreva... Gospodin: Hm... (Odlazi) Gospođa u crnini: (Zastane u prolazu.) A čija si ti?... Siroče: Sirota sam...
Siroče: Nema ogreva... Gospodin: Hm... (Odlazi) Gospođa u crnini: (Zastane u prolazu.) A čija si ti?... Siroče: Sirota sam... Gospođa u crnini: Pa šta tu radiš?... Kud si pošla? Siroče: Na groblje. Gospođa u crnini: Na groblje?
) A čija si ti?... Siroče: Sirota sam... Gospođa u crnini: Pa šta tu radiš?... Kud si pošla? Siroče: Na groblje. Gospođa u crnini: Na groblje? Šta ćeš tamo?... A ja se vraćam s groblja... tamo je moje jedinče...
Siroče: Na groblje. Gospođa u crnini: Na groblje? Šta ćeš tamo?... A ja se vraćam s groblja... tamo je moje jedinče... Siroče: I moja je mama tamo... Gospođa u crnini: Ne idi na groblje, čedo moje... Vrati se natrag...
Gospođa u crnini: Ne idi na groblje, čedo moje... Vrati se natrag... Sneg je grobove zavejao, nem možeš ih poznati... Siroče: Ja dobro znam gde je moje mame grob... naći ću ja njega!... Gospođa u crnini: Ne idi, čedo!... Sneg je dubok...
niko ga tamo ne čisti... noge upadaju preko članaka... putanje nema... spotaknućeš se, pašćeš... smrznućeš se... Siroče: Svejedno je... smrznuću se i u sobi, i ovde i na groblju... svejedno je. A tamo ću biti bliže mami...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Nigda mu jezik ne stoji kao vodenično kolo. Objesio ruke (niza se) kao pištolje. Obradovao se kao siroče suncu. Ode na jagmu kao alva. Steglo se kao gladna godina. Pade kao kap. Pomrčina kao testo. Pravo kao strijela.
Ćuti kao da kamenu besediš. Ćuti kao zavezana vreća. Ćuti kao olovom zaliven. Ćuti kô vuna u vreći. Uzdiše kao siroče na daći. Hladan kao bogojavljenska testija. Hladan kao stena. Čist kao sunce. Čuva ga kao oči u glavi.
— Ne pada iver daleko od klade. — Ni oca da kara, ni majke da sjetuje (siroče). — Za svojima rane pored srca, a za decom posred srca. — Deca jedu divljake, a starima zubi trnu.
— U mojim zdravim rukama. — Međer, tvoje je lepše i sigurnije. 17 Pitali siroče prosjače: — Ko ti je otac? — Svaki dobar čovek. — A ko ti je mati? — Svaka dobra žena. — A ko ti je brat?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Samo se jednom zbog toga naljutio. Sve su žene gadne, a ova Zora, mislio je jednoga dana kad je bio najmožda je i siroče. Ti siročići su najnesrećnija stvorenja. Vidi se da je iz sela. Možda i nije siroče. Otac je najurio u službu.
Ti siročići su najnesrećnija stvorenja. Vidi se da je iz sela. Možda i nije siroče. Otac je najurio u službu. I otac može detetu da bude zlotvor. Otac je najveći zlotvor.
I otac može detetu da bude zlotvor. Otac je najveći zlotvor. Siročići poštuju hleb koji im daš. „Ti si siroče, Zoro?“ upitao je. „Nisam.“ „Tebe je otac najurio iz kuće?“ „Što da me najuri?“ smejala se. ,,Dao me u službu.
,,Dao me u službu. Ima nas... jedan, dna, tri... šest, sedam, i... Ljuba je osmi. Bilo mu je žao što nije siroče. Dugo je gledao i čudio se što mu je u početku bila toliko ružna. Kao da je Simka lepša od nje!
“ tebe sada ukopavaju, njemu ne treba. Neće ni znati kako si „Znaće. Ja neću da on ostane siroče.“ „Ne brini se za to.“ „Ja sam njegov otac!“ Aćim je ćutao. „Ja sam!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
9 IV DED I UNUK 11 V SIROČE 13 VI RIBARČETA SAN 16 VII ĐAČKI RASTANAK 18 VIII VRAGOLIJE 27 IX UKOR 31 H KROZ PONOĆ 32 XI
Mi stariji znamo! Kad dorasteš, kad razmisliš, Kaz'će ti se samo!“ J. Jovanović Zmaj V SIROČE Malena sam... i tica je mala, Što se nebom u zrak zavitlala; Lako j' tici, tica ima krila, Aoj krila, - kad bi moja
Al' siroče, crne moje sreće, Nit' sam zvezda, ni tica, ni cveće, Srpkinja sam s dična Srbobrana, S dična grada onih dičnih dana!
Zajeca tiho, teško, k'o siroče. Nu namah stane kiša divnih suza; S mirnoćom onog kom nešto predoče, Ja vere, s nečim mladih kukuruza, Zagnjureno u
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Odlazak me moga hranitelja u plačevnu tugu povrgao, ka siroče kad se oca liši i ostane u svjetskom metežu na proizvol neobuzdne sudbe.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Tužna, ali pribrana, priča mi dalje. „Ostadoh sama na ovome svetu, siroče, udova, bez sredstava za život. Celokupno imanje zakupnika uzela je država, pa i knjige, spise i aparate moga muža, a i
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
EVICA: Nisam ni ja siroče u boga. MITAR: Vidiš li ti da ti mati luduje? Ona će sve s njenom prokletom modom da spiri i izmodi, pak onda?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Turci mu pobili sve ukućane, a kuću zapalili. Njega jadnika valjda je sam Bog spasao, ali je eto siroče od stra' poludilo, pa koja mu vajda sad i od života...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— 'Ajde, rode, 'ajde... O strašne noći i mećave — đe će mi ovo ubogo siroče moje glavu izgubiti! — šaptao je starac i probijao se svom snagom kroz mećavu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
“ A lukavi dečko tužno spusti glavu I plakati poče: „Svet i mene goni, povedi me gore, I ja sam siroče. Gle! Ja jedva idem, izdala me snaga, A i kako neće, I ruke su moje malaksale davno Drži ovo cveće!
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
NENADOVIĆ, JUNAČKI ODGOVOR 31 LjUBOMIR NENADOVIĆ, GAVRAN I LISICA 32 LjUBOMIR NENADOVIĆ, LAV I MIŠ 33 ĐURA JAKŠIĆ, SIROČE 34 ĐURA JAKŠIĆ, ORAO 35 ĐURA JAKŠIĆ, LjUBIČICA (IV) 36 ĐURA JAKŠIĆ, POZDRAV 37 MILORAD POPOVIĆ ŠAPČANIN, O
Motiv nezaštićenog deteta, ali u drugačijem poetskom ključu, čini osnovu pesme „Siroče“ Đure Jakšića (1832–1878); dečji jadi siročeta iskazani su, kao i u drugim pesmama ovog pesnika, kroz njegov poetski
Setite se svagda pored ove priče: Posejano dobro makar kada niče. SIROČE ĐURA JAKŠIĆ Zelen-lisje goru kiti, Miris-cveće polje šara, A u lugu sirotašce Tihu goru razgovara: „I ti imaš majke
te duše svoje U milosti zadahnula…“ I još dete mekim glasom Tužnoj gori zborit poče; Al' uzdahnu gora čarna: „… O, siroče! … O, siroče! …“ Samo čovek, tvrda srca, Mirno sluša, hladno ćuti; Tek od gladi kad premine, Na grobu će uzdahnuti.
… O, siroče! …“ Samo čovek, tvrda srca, Mirno sluša, hladno ćuti; Tek od gladi kad premine, Na grobu će uzdahnuti. Aprila, 1876.
Stanković, Borisav - TAŠANA
I to ne iz straha što sam Turčin i što mogu zulum da činim, već iz ljubavi, kao brata, a najviše iz sažaljenja što sam siroče, sam bez igde ikoga, što od begovske milosti živim dok jednoga dana, ko zna u kojoj mehani i pod kojim ćepenkom u
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
„Majka mi je bila tamo odnekud iz Sandžaka, pa eto tako ponešto još kažem kao ona, mada sam sasvim mala ostala siroče.” Majstor Kosta oseti da mu nešto raste iz srca. Sva ona maglovita znanja iz čitaonice pojaviše se u glavi.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— uzviknuo je jedan zrikavac. — Kako brz! — prošaputao je maslačak. — Sigurno je mravlji kralj! Krilato belo siroče uhvati vrtoglavica od tih reči. Čas mu se činilo da to vesela livadska deca o njemu govore, čas da se prevario.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
sindžilatiti — potvrditi sindžir — lanac sindžir-gvožđe — gvozdeni lanac sinji — surkast, plav, modrikast sirotica — siroče: Zaplakalo devet sirotica sitan ferman — naredba napisana sitnim slovima sitna knjiga — pismo pisano sitnim slovima
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Dječak je bio siroče, bez oca i matere, stric ga je othranio i podigao uz pomoć dječakova djeda i nikad ga nije, koliko se zna, istukao.
Ubiše ga iz kubure, a ja, evo, ostadoh siroče. Jadni djed! Poljar ubrisa istinsku suzu, a onda se malo pribra i upitno pogleda dječake.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
PREMA UČITELjIMA Svedžbajte se o tome: kako to kome za tešku muku da nije, da ko prihvati k sebi koje iz maečka siroče, te ga ka za svoga rođena sina uzme držati; lepo ga pazi, hrani i gizdavo odeva, obuva, čisti, pere, mije, zanatu i