Jakšić, Đura - PROZA
Posle me pogleda, žalostivo smešeći se: — O, prijatelju, ala si ti dobar čovek! Ti me slušaš, osećaš bolju prezrenog siročeta, ti tužiš za čovekom koga nikad video nisi, hvala ti!
A moja prošlost?... Sve sami crni grobovi!... Tužna je to građa za budući život jednog siročeta!... Pa kad sam u mislima dovršila te moje crne dvorove, onda sam se mislila: koga ću da smestim u te goleme tavne
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Podigoh oči nebu, klekoh na kolena, i kroz suze uzviknem: „Bože veliki! umudri me, poslušaj molitvu siročeta koje se potuca po širokom svetu tražeći domovinu svoju, tražeći postojbinu oca svoga!...
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
nezaštićenog deteta, ali u drugačijem poetskom ključu, čini osnovu pesme „Siroče“ Đure Jakšića (1832–1878); dečji jadi siročeta iskazani su, kao i u drugim pesmama ovog pesnika, kroz njegov poetski dijalog sa prirodom i „gorom čarnom“.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Možda je pravoslavni Pavle čitao kadiš; svakako je ostao nedelju dana u samoći i razmišljanju, u mističnoj zajednici siročeta s pokojnim roditeljem. Prvi je u kuću ušao Branko. Jezovito.