Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Isteklo nam toliko sirće! JANjA: Kaimeno! (Otvori brzo vrata.) POZORIJE 2. JUCA i BIVŠI JANjA: Ko je isteko sirćetu? JUCA: Čiča Pera kako je zavrno slavinu, ne znam, dosta da je otišlo po akova. JANjA: Di-i Petru?
POZORIJE Z. JANjA (vuče PETRA za uvo), JUCA JANjA: Ovamo, kakademone, ovamo, nečisto duh, rod sos furia! Ko-j diro sirćetu? PETAR: Ta šta me vučete za uvo, nisam skot! JANjA: Ko-j isteko sirćetu, prokletu pas? PETAR: Ta manite me!
Ko-j diro sirćetu? PETAR: Ta šta me vučete za uvo, nisam skot! JANjA: Ko-j isteko sirćetu, prokletu pas? PETAR: Ta manite me!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, 428). Njime se mažu ovcama bolesna vimena (SEZ, 19, 331), a konjima se daje u sirćetu od gonturaća (SEZ, 14, 350). Lečenje se obično vrši uz magične radnje i po naročitim magičnim propisima. B. l.
se privija kad ujede čela ili zolja (SEZ, 40, 245). B. u sirćetu izgoni zmiju ako bi (po narodnom verovanju) ušla čoveku u želudac (ZNŽOJS, 14, 1909, 83); b.
B. mezgra, iskuvana u kravljem mleku, privija se na uboj (ŽSS, 268). B. kora, i pečurke s vrbe, skuvane u sirćetu, lek su od zubobolje (ŽSS, 319); b. kora, utucana, sastavni deo obloga za ženu kad je bole sise (ZNŽOJS, 9, 49).
kore, s maslom, za previjanje, Karadžić, 3, 1901, 165); zubobolje (pečurka s v. i brestova kora, u sirćetu, ŽSS, 319); bradavica (GZM, 4, 165). Kad se dete zacenjuje, vala otkinuti grančicu v.
i SEZ, 16, 428; Šulek); njeno lišće, u rakiji ili sirćetu, pije se od groznice (SEZ, 13, 341). Takođe se upotrebljava kad zaostaje menstruacija i u ženskim bolestima (GZM, 12,
L. lišće, spareno na sirćetu, lek je od perućine (GZM, 20, 1908, 350). L. žilama leči se otok (Begović, 247). Lešnici su lek od srdobolje (ŽSS,