Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Njemu se poče vrteti u glavi. S početka ču kako mu srce bije ispod leve sise, i od toga kao da se nešto uplaši. Pa onda se ujedanput stade smejati, bezrazložno, suludo — ni zna zašto, ni krošto!
Dajte meni dijete i Ikoniju, dok je ono još za sise! Paziću ga kao svoje! — Ako je s tvojim blagoslovom, popo, ja velim tako je dobro — reče kmet.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Videći ga kraj matere, na grudima, povika: Oće sise je li? – Vidiš li ovaj prut? Tebe matoru ću umlatiti bijući samo ako mu još jednom daš! Komad u šake pa jedi!
Ne sme, kaže, od Goše. Oće Goša da bije! Tako njegova baba Ikonija doznade da je odbijen od sise. Baš hvala priji Gospavi! Da sam znala da te oteram ranije, da mi dete ne poganiš.
Pavle je osećao da je ona ljuta, a nije znao da je u raspoloženju, u kakvom su žene, kad odbiju dete od sise. Ona se, odmah, čim joj otac ode, osvrte na Pavla, kao zmija, i viknu: Zašto je došao? Ko ga je poslao? Otkud dolazi?
Čak i ono najmlađe, tek odbijeno od sise, u kolevci, u kući – koje je dotle sisalo palac na nozi – jauknu, kad ču opštu dreku.
u životu, radi tog malog, nemoćnog, stvorenja, kome je život dala, a koje ne bi moglo da preživi, ni kad bi ga od sise svoje odbila.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Za održanje dece koristi se i trava oman čiji se koren izdubi i stavi na bradavicu sise, pa se tako dete prvi put podoji.
Ove biljke su: beli luk, kojim roditelji „trljaju dete po ustima kada ima babice, pa steže majku za sise“, zatim paprika, koja je „neizostavna pri magičnom isterivanju babica iz porodilje“, kao i bosiljak, pelin, dren, zdravac
postoji verovanje da se sposobnost uricanja javlja kod onih ljudi koje je majka u ranom detinjstvu, posle odbijanja od sise, ponovo počela da doji.
¹⁹ Odbijanje od sise vrši se u granično vreme koje označava završetak određenog perioda: u petak, kad je pun mesec itd.
U našem narodu postoje razna „čaranja“, „varalice“ i neobični ritualni postupci kojima se nastoji da se dete odbije od sise i da zauvek prestane da doji.
U gornjoj Krajini, „kad žena mora odbiti dijete od sise, čara ovako: u onaj dan, u koji je dijete rodila, sjede — uzevši jaje i žlicu — s jedne strane, a dijete premetne s
’“²⁴ Odbijanje deteta od sise, u Gruži, vrši se na sledeći način: „Majka umesti bušan kolač ili pogaču, pa provuče dojku kroz kolač i poslednji put
Dete se najradije odbija u petak.“ U šabačkom okrugu: „Kad mati hoće da odbije dete od sise, valja svojim mlekom da umesi kolačić hleba, da ga ispeče i da da detetu da jede.
Posle toga ne treba više da mu daje sise. Još valja iglu čiodu da zabode u košulju na nedrima strmoglavce, da bi se i hrana obastrmila dole iz prsiju, i valja
“²⁵ Veoma često se dojke mažu crvenom ili crnom bojom i katranom da bi se detetu sisanje zgadilo i da bi se odbilo od sise. Iz istog razloga dojke se mažu još i paprikom ili biberom da bi se dete oljutilo i da više ne bi tražilo da sisa.
²⁶ Ovako drastične, surove metode odbijanja od sise verovatno su povezane s verovanjem da će dete, koje se posle odbijanja od dojke ponovo vrati na nju, biti urokljivih
Odbijanje od sise u tačno određeno, granično vreme (petak, pun mesec) na poseban, tačno utvrđen način, na posebnom mestu (prag), uz
Radičević, Branko - PESME
Bože, Bože, do neba ti fala! Eto amo idu deca mala, Tek što majka od sise odbila, I pustila iz svojega krila, Pa već, brate, taki sokolići, Već se uči biti dušmanina, U rukama oštri im
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Može li on na ranu da se privije? Mogu li taj ilmi-haber da podojim? Meni dete od sise otržu, znaš li to, moj brate, moj Pintoroviću? Hasanaga mi noćas uzeo dete, a ti bi danas da me udaješ! Kad pre?
Pravi se važna, majku joj, ko da ima tri sise, a ne dve! HUSO: To bi moralo da se prebroji! AHMED: Da ne bi ti? Paz da se ne zabrojiš!
To je insinuacija! AHMED: Šta se mešaš u razgovor... HUSO: I jes mi razgovor! Ima li Šemsa tri sise, ili dve! Krupno pitanje! Naći ću ti jednu i sa dvanaest, samo je malko glibava, a trebaće ti i para za kukuruz!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Grbo brže bolje pa sjekirom po šiji, te je brzo skresa, naloži vatru i nastavi. Samo jami ruke, noge, sise i glavu pa metnu na krevet i pokri ih, kao bajagi da je kraljica zaspala, pa onda jami struku, obuje čizme kraljeve i
— Ustanite pa vidite šta je, — reče mali... Oni ustadoše, skidoše pokrov i vidješe da nema ništa osim noge, ruke, sise i glava. Odmah odoše sva trojica u poćeru za Grbom.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kad nađe čovjeka gdje spava, a ona ga udari nekakvom šipkom preko lijeve sise, te mu se otvore prsi dok izvadi srce i izjede, pa se onda prsi opet srastu.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Vino u buretu. 101. Pijevac. 102. Vrata na kući. 103. Vatra kad se zapreće. 104. Lonac. 105. Mravinjak. 106. Sise u krave. 107. Lula. 108. Mjesec. 109. Ovca u toru, i kurjak i pas. 110. Lađa. 111. Kokoš na gnijezdu. 112. Repa.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
A što gustiram, gustiram nako uzgredno! Mislim nonu sa svećom i amrelom! Sise, bre, drži ko da su odlikovanja! Karađorđeve zvezde, a prekrivene svilom prizrenskom!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
vospitanije čadom svojim dadu, da i [h] ne razmažuju, da i[h] ne kvare, da i[h] od zlih ćudi od kolevke i od majčine sise odučavaju.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ovoj će dati para koliko god hoće i odvesti je nekud dok ne rodi. Čim dete odbije od sise, uzeće joj ga. Ona će se s dobrim parama lako udati. Tako je govorio sebi Kad je svanulo: ako bude sin, uzeće je.
A dete se praćaknulo protiveći se. Kao da mu je ono dalo hrabrosti da kaže: „Ja bih uzeo Aleksu čim se odbije od sise. Hoćeš da mi ga daš?“ — „Pokrašće ti taj svako gnezdo, ne boj se. — „Ozbiljno Mislim. Usvojiću ga.
Ali opet, zavide moj, i kuče bezubo i bezrepo, ti ćeš gristi sise što su godinama svake noći svetlele nad nebom moje postelje, a ja im se molih da padnu u oči i ubiju starost.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Koliko sam i koliko putah, dubokijem zauzet mislima u cvijetno lono prirodino, hraneći se pitatelnim sokom iz nje sise gole i prelesne, mater štedru zapitivâ smjelo rad česa je tvorac satvorio: radi l' đece svoje mnogobrojne?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I dok sam zapanjeno gledao u leš, sa streje, na noktima izgrebane sise, kapalo je ravnomerno, pa se tanki, blagi i fini crni mlazevi slivali u jedan veliki ožiljak granatine rane na trbuhu.
Onda Svilar skide kaput i osta u košulji. Na grudima niže desne sise, i obema rukama sa kojih su spali iskaišani rukavi njegove sive radničke košulje, ukazaše se tada tri duboke,
Zamišljen pogled Petronija Svilara zaustavi se najpre na dubokoj modrocrnoj rupi više sise i na mutan jedan jesenji dan u rovovima močvarne Mačve, kod sela Štitara...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pade joj na pamet ono nejači koje je predala ženi staroga ribara, a sa ,zebnjom i strahovanjem sjeća se djeteta od sise što je u kući u zipci ostalo; i sve upornije ta je briga zaokuplja, pa želi da se čim prvo kući povrati.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Dobri moji sinovi ni u što svi stali, oružija sa pleći vragom dat morali; sise oni zmijeve sisati gone se, sa svih strana vražije napasti boje se.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Njime trljaju dete po ustima kada ima »babice«, pa steže majku za sise (SEZ, 13, 395). B. l. leči se i okobolja kod stoke (іbіd., 430 i (daje se) kokoškama, kada je pomor (іbіd., 428).
Istucanim b. lišćem, ispranim u kravljem maslu, mažu se ženi ispucane sise (SEZ, 16, 431). BREST Ulme (ulmuѕ campeѕtrіѕ). Brest. Reč je zajednička slovenska. B. je poznato demonsko drvo.
kora, utucana, sastavni deo obloga za ženu kad je bole sise (ZNŽOJS, 9, 49). Vodom u kojoj su prokuvane b. žile ispira se mesto obolelo od crvenog vetra (SEZ, 40, 233).
»isteruju crvi iz zuba« (Karadžić, 3, 1901, 167, Aleksinac); ‹njome se leči› i okobolja (GZM, 3, 1890, 315); bolesne sise kod porodilje (SEZ, 19, 112). Prema raširenom verovanju, ko od nje okusi, gubi pamet (Vuk, Posl.
se baje preko kravljih leđa, da bi krava imala mleka (SEZ, 32, 1925, 425). Ako krava izgubi mleko, onda joj se v. mažu sise (ZNŽOJS, 7, 1902, 181), ili se stavlja na vrata od štale (іbіdem, 180). Bere se na Biljani petak (SEZ, 14, 57).
J. sirće dobro je za uboj, a pečena j. za micinu (ZNSOJS, 11, 264); j., kuvana u vinu, kad ženu bole sise (ZNŽOJS, 9, 49). J. se uopšte nosi bolesnicima kao ponuda (BV, 7, 1892, 125).
Reč je praslovenska. Šulek, Rad, 39, 12. Jovovim lišćem, u kravljem mleku kuvanom, oblažu se sise dojilje, kad je bole (ŽSS, 201), isto tako i kao lek protiv micine (ŽSS, 266). Na j. vadi se živi oganj (S.
će brzo parasti«, SEZ, 13, 418; ZNŽOJS, 11, 266); od prosadi (sanđija, ZNŽOJS, 7, 1902, 161); kad ovci otvrdnu i obole sise (SEZ, 19, 331). Na semenu od k.
grančicom (SEZ, 86, 1974, 104). U Gruži d. je sastavni deo obreda pri odbijanju deteta od sise, koje majka poslednji put podoji pošto mu da d.
, pa ga na jednom kraju zaravne nožem i izdubu, onda ga svega probuše, metnu na bradavicu od sise i kroz nj podoje dijete« (često se čuje: »Da nije rute i omana, ne bi majka dijete odgojila«, ibіd., 174, Popovci).
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Uz poslednji stih ove pesme Vuk je napisao sledeću primedbu: „Kažu da i sad iz onijeh prozora, gdje su sise bile izmoljene, teče nekaka mokrina, koja se niza zid hvata, kao kreč, i žene koje nemaju mlijeka, ili ih sise bole,
gdje su sise bile izmoljene, teče nekaka mokrina, koja se niza zid hvata, kao kreč, i žene koje nemaju mlijeka, ili ih sise bole, nose ono te piju u vodi.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ta, pravo da jošte slavnije su same sise njene pune s mlekom, i koliko joj je kaplji kad iz sisa uzalud otkanulo mleka, toliko gore ima ujedno skupljenih zvezdica.
BOGORODICI KRASNIH OČIJU Bogorodica loza izdaje svoje dve sise kano dva grozda... S obadvima svojim rukami donosi nam čanke slatka jela Oči krasne svoje imaš, pogledaj odzgor na
Jerno tako i mati mila k deci kad svoje dijete odbija od sise i uči ga hranu jesti, isto po malo ga napre kašičicom zalaže, a ne mnogo taki daje, zašto da ga prvi mah mnogo zaspe,
Našto li konja prezobljavaš — da ga ne mož' zadržavati? Biser u blato kriju. Sise sisajući hoće okorelu hlebnu koru da žvaću. Glasu može li se put zaprečiti?