Jakšić, Đura - PROZA
Sve je to pokrila siva magla. Išla sam laganim korakom dalje, niko me vije gonio, a niko me nije na putu zadržavao; slabo sam koga i sretala.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
7. Vidiš li kako, na izmaku zime, ona siva obala Dunava na jednom mestu počinje da se zeleni? Može li se to saterati u rovove? Može li to stati pod ove kape?
Dučić, Jovan - PESME
Dok večernja magla iznad nemih žala Pada, kô zaborav, nečujna i siva. Penuši se talas i mirno celiva Slano crno stenje na rubu obala.
Teodosije - ŽITIJA
svetoga, već odlazili kući, mnogi od njih ostadoše u manastiru i protiv volje prepodobnoga, koji nije hteo da ožalosti siva samodršca, a oni k njemu govorahu: — Kod tebe, u zemaljskoj vojsci, prvo smo kroz tebe zasijali, i postavši
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zidove i stvari bila je već obuhvatila pomrčina, samo prema peći, na jedan zid, padala je siva svetlost poslednjeg, večernjeg osvetljenja, sa reke, i gubila se, iza zavese, kod postelje.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Volim Kosovsku ulicu nedeljom u tri. Ona izvire ispod Glavne pošte, pa teče siva i sumorna pokraj kafane »Kosovo«, pored jednog kioska, zaobilazeći parkić Skupštine, protiče kraj starog hotela
I lica pod tim svetlom kao da ostare pre vremena; oči gube sjaj, a kosa postaje pepeljasto siva. To svetlo, pod kojim si odrasla kao neki iznenađujuće lep cvet, pretvaralo je sve u čamotinju.
i u svoj ugao kola, sve manja i sve sivlja; kako joj se na beonjaču navlači setna skrama, a kosa ponovo postaje uredna i siva u svojoj sređenosti, dok njih sve više ispunjava slatko očekivanje rodnog grada — veličanstveni betonski bedemi,
Milićević, Vuk - Bespuće
drhtavim platnima od sitnih zbijenih mlazova predmete u daljini; i na njegovu dušu navlačila se ona jednaka, mirna, siva boja koja daje svemu prljav izgled.
Radičević, Branko - PESME
posekô, Sadaka je zaista posekô, Jošte mloge žive zadobiše: Dve stotine i još nešto više; Sam je Bajko, ona tica siva, Četir paše uvatio živa.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
raspeti između svjetlucava razbojišta starih sprava i alatki i toplog ptičjeg grgutanja negdje pod mlakim krovom od siva „eternita“. — Golubovi! — šanu rođak i opet u nama oživje poplašeni lepet nevidljivih krila.
Kostić, Laza - PESME
Al' tek ona svetla biva što s oblaka padne siva pa je sunčev plam celiva, da se zasja i preliva na divotu sveta živa. Tako su i prosci Tvoji: — ko da bira ko da broji?
— No poruga moga diva potpala ti beše sevu, te u gnjevnom razagrevu već se lati mača siva i zamânu, — al' zamanu! U zanosu i u žaru, ja podiđoh tvom udaru, u žestokom, u zagrlu, grudima te digoh, vrlu
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Bronzano bruje - postaju zvona jarosne trube sa Jerihona. Pojmovi, stvari, njina imena olovna, siva, nejasnog sklopa nemaju mira nijednog trena: smiču se listom s Knjige života.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Preskače Lisac prepreku mnogu i bježi — brže od svojih nogu. I Mačak juri, potjera siva, htio bi Lisca u ruke živa, i jedno-dvaput, u brzu lijetu, zgrabi ga skoro za samu petu.
“ — progunđa Lovac i zgrabi rep. Patuljak treći, pomorac znan, plovi na more, okean, i tamo roni do stijenja siva gdje školjka biser blistavi skriva. „Ovo je poklon dostojan male!“ — pjevuši Mornar sijekući vale.
U gustom mraku bez jednog zračka odnese bura barku i Mačka u divljem trku svom... Na nebu zora javlja se siva, po moru kapa Mačkova pliva. Pusto je na sve strane ... Tužno se jutro nad vodom rađa.
Eh, čudna mlina, šta da ti pričam, stotinu leta i više ima, brvana belih, a krova siva, zavijen maglom brašna i dima. Povazdan tutnji, pljuska i lupa: ukleto mesto đavoljeg skupa.
Vijori za njim dimljiva griva, bela, crna i siva, brže od vetra po svetu juri konjic-lokomotiva. Žuriš se, tata? Šta li nam nosi gvozdeni konjic tvoj?
Sigurno lovac, kad za njim juri, od straha žmuri. Nosorog teški, tvrđava siva, tromo se kreće, izgleda zlog, evo ti tenka, opasna, živa, umesto topa — strši mu rog.
ON, ĐAK I SLON OGLASI „KUPUSNOG LISTA“ Evo novina „Kupusnog lista“, ovde se piše istina čista, istina crna, siva i bela.
Tu ostaše moji dani plavi ispod vrbe, u prohladnoj travi. Zbogom žrvnji ispod krova siva, pjesmo znana iz djetinjstva moga, produžite do tišina zimskih zlatnu priču ljeta nestaloga.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
oganj i mržnju: da nema više krova u selu, ni jednog voćnjaka bez groba, ni mrve na trpezi krušne, a kiša pada, kažu, siva već duže od jednog veka.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
zatekosmo nišandžiju drugoga topa gde stoji izbezumljen i bled, odelo mu sve krvavo, a na ramenu mu zalepljena neka masa, siva i krvava kao mozak... — Jesi li ranjen? Gledao nas je tupo, ne govoreći ništa, a vilice mu se tresle.
Iako smo uvereni da neprijatelj neće brzo naići, ipak smo se odmenjivali na osmatračnici. Vidik nam bio zatvoren. Neka siva izmaglica gamizala po zemlji i padala susnežica.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ Al’ besjedi siva tica orle: “Id’ odatle, sovo bućoglava! Nije ’vaki čelebija za te.“ 252. Kad se ženi vrabac Podunavac, Zaprosio
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pajvani sad već jure u dubinu, debeli, pa tanji, pa najtanji, po nekom čudnom redu. Oko barke je hladno i već je noć. Siva, kamenita i beskrajna.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A nad tobom se natkrilila zelena gora, okićena sivoplavim dragim kamenjem, koje se ne preliva, ali ti je njegova siva »maglica« draža i lepša od kamenog bleska... Gora, kao bosiljak!...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
vuče četiri sreza Srbije, sa svim što u dugoj godini rodi na stablu, na zemlji i na vodi; u praskozorja maglena, siva promiču nakrivljena stabla šljiva, ranjače, belošljive i madžarke pune sunčeve svetlosti žarke, pa i na njima plavičast
Pandurović, Sima - PESME
Ni vetrića, da granom zatrese! A već sutra reći ćemo: Tiše! Ko to trese vrata i ćerčiva I budi nas? — Čili magla siva, Plodni vetar poljanama briše.
— Kobni zvuk smrti života i cveća. SEVERNA NOĆ Nedogled pukla večitoga leda U vedroj noći svetlucavo siva; Zamrznut mesec ukočeno gleda Na sante, suve šibljike bez bola; Studeni vetar širom poduhiva Sa severna pola — Noć!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Žitno klasje) 184 — Zlatni konji, svileni pokrovci? (Zrna na neokomišanom kukuruzu) 185 — Ja otjerah na vodu vola siva, a dotjerah bijela?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad car to čuje, on se naljuti na svoja dva starija siva i oćera ih odmah od sebe, a njega oženi đevojkom koju je sebi izabrao i ostavi ga nakom sebe da caruje. Z.
Razumjevši ovo car pozove sve svoje velikaše, vezire i paše i zapovjedi im, da svaki svog siva povede u prvi petak. Kad ovi dođu i svoje sinove dovedu, onda car izvede svoju kćer i sa njom iznese džilit, pa onda po
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Lik svoj senkom crtam i na drevnom zidu. Siva školjko trga prastare Siene I ja ti evo stigoh na rub, loman, Da rukom i okom: u vreme odevene Taknem mračne crkve i
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
) Tu Gospodar Jovan staje i osluškuje trepet svetlosti koja ovde nikad nije siva, gleda oblake koji dolaze od Kalemegdana i seća se kako je onde gde je sad Osnovna škola „Pero Popović Aga“ bila
Uzun Mirko ulazi u sobu, malu i sivu, u sobi samo četvrtast sto, oko stola samo ljudi i njihova lica, mlada i siva. Ne prepoznaje on njih, ne prepoznaju oni njega, a i kako bi? Nije ki lako prisetiti se ko je taj stari čovek.
Popa, Vasko - KORA
prsti se klone moga čela Na kome se svet zapalio Reči su mi u travu zarasle Tišina ti je raznela glas Stvari mi siva leđa okreću Po tami moga tela Opaka svetlost šestari 24 Idem Od jedne ruke do druge Gde si Zagrlio bih te Grlim
Petković, Vladislav Dis - PESME
da je da se spava. I samo katkad, al' to retko biva, Nju kada vidim posred ovih zala, Prilazi meni neka magla siva, Nagovest bleda dalekih obala.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I komšije ćuteći to gledaju, a jutarnja siva svetlost zimnjega dana već se uvukla u kuću; odanilo je: ljudi se kao u čudu zagledavaju i razilaze. —Vodi ga!
crkva beše vlažna, kao da se ovlažila suzama bogoljubnih vernika, a kroz išarano staklo visokih prozora prodiraše siva svetlost, šuljajući se oko visokih kamenih stubova, i činjaše mu se da to svetlost na nj vreba...
Miljković, Branko - PESME
sunca Krv moja zaspala pod kamenom ne bunca zbog pakla iz zemlje iskopanog ko živa Ovde kamenje peva i ptica se skameni siva Ovde su svi prvi put mrtvi iza poslednjeg sunca O zašto smo tako sami i slabi i krti Dok se zemlja okreće oko svoje
Budi Ispod svoga imena koje budi Ruka sa cvetovima krv što sebe okiva. Završiće se putovanje ostaće tiha brda, Siva praznina vetar koji bludi, Mesto koje nema mesta u želji al nudi Zlo da nas spase i istinu otkriva.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
sunčane Varnice što su se iskrile na svakoj biljčici, na svakom predmetu u okolini, a poljem se razastro večernji suton i siva zamaglica. Svetlo sunašce!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
LXVI Mesečina kad prelije bole, I kroz jade dune ponoć siva, Zamiriše od gore do dole, — I oboje u jedno se sliva.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
KNjIŽEVNOSTI Stevan Jakovljević SRPSKA TRILOGIJA KNjIGA TREĆA Sadržaj KAPIJA SLOBODE OTVORENA 2 SIVA STENA 28 CRNA REKA 37 „MALARIJA NAS SAKUPILA, MALARIJA RAZJURILA“ 53 „HRISTOS VASKRESE“ 74 NA LEĐIMA
Ljudi već počeli da posustaju. Nikad zastanka... U daljini, iznad Čeganjskih planina, prema plavom horizontu videla se siva izmaglica od prašine i dima. Odatle su baš i dopirali pucnji.
Sve ono što smo ispričali i on, i ja, sve je to bleda slika onoga što smo odmah zatim prepatili. SIVA STENA Svetislav se odupre laktovima i lagano privuče ranjenu nogu. Onda produži: — Situacija je tada bila ovakva.
Paljba je postajala sve življa... Mišić se opet umeša: — Zar je toliko važna bila ta Siva Stena? — Isto toliko koliko i sam vrh Kajmakčalana. Ona zajedno sa vrhom čini dvoglavu aždaju.
A međutim, treba da se olakša situacija prvoj i trećoj armiji. Komandant Istočne vojske traži da se zauzme Siva Stena i Starkov Grob po svaku cenu, jer ćemo onda sići u dolinu Crne reke i zaći iza leđa bugarskoj armiji.
Mi ostadosmo kao na dlanu. Pred našim očima ukaza se tada ta prokleta Siva Stena, koja nam se pričini ne kao siva, već crvena, plamena, ogromna, a iz onih otvora gore kuljnu ubistvena vatra.
Mi ostadosmo kao na dlanu. Pred našim očima ukaza se tada ta prokleta Siva Stena, koja nam se pričini ne kao siva, već crvena, plamena, ogromna, a iz onih otvora gore kuljnu ubistvena vatra. Mitraljezi otuda zaparaše.
Inače, onima koji su nastupali od Soluna, ona je bila sa leve strane. Na njoj je Siva Stena. Pred samim naseljem naš auto zaustavi jedan oficir graničar.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
U SVOJE VREME 302 POKLADNICA 304 PITOMICA 308 NIKANOR GRUJIĆ 312 PRSTEN 313 IDEALU 315 VARALICI NADI 317 SIVA MAGLO...
Mi čekamo — ali šta? — ne znamo. Da na vrbi valjda rodi grožđe! 1842. Nikanor Grujić SIVA MAGLO... Siva maglo, ti ne padaj na me!
Mi čekamo — ali šta? — ne znamo. Da na vrbi valjda rodi grožđe! 1842. Nikanor Grujić SIVA MAGLO... Siva maglo, ti ne padaj na me! Kraj mene su razvaline same, S kojih tuga najčešće poleće, Tu ni tebi dobro biti neće.
Sklonište je ovde ciglo za me — Siva maglo, ti ne padaj na me! Već se diži nebu u visine, Pusti sunce nek’ mi jednom sine!
Međ gorama u dolini, Pokraj puta netrvena, U lisnatih drva tmini Uzdigla se siva stena Dvorca mala, čudnovata. U šušnjakma okol’ njega Od slavuja gusta jata Pesama im slatka nega Prolazeće redom
60. od 6. avgusta 1842, str. 243v. SIVA MAGLO... (str. 233). Iz posmrtnih hartija pesnikovih objavio Andra Gavrilović u članku Devet priloga istoriji srpske
Bojić, Milutin - PESME
poljubac duše pio nam je do dna, I hiljade šara, vrelih kô strast lavlja, Igrahu kô oči dva pantera srodna, Dok nebesa siva bivahu sve plavlja.
Kroz tišinu grobnu hrastova i iva Ni pogrebno zvono ne čujem da lupa. Kô nadgrobne ploče strče brda siva I glečere gusta sumaglica kupa.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Još nije zamračilo; poljem rekao bi da se još povlači zadocnjeli drhtaj siva sutona. Mladić se uhvatio uzbrdice, nu sada odmiče još polagani je.
Iščezavaše tako sjaj, da ga zamijeni siva svjetlost onakove boje k'o sure okolišne goleti. Ivo se trže, ispred očiju mu proletaju meke sjenke što se pučino
— reče jedan od ljudi, kao da ne vjeruje svojim očima. — Tako ti je, — potvrdi drugi. — Gledaj kako pri svići siva bajuneta! Ljudi se digoše da se bolje uvjere.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Sivo nebo iz koga je suzila obamrla vlaga, siva kaljava zemlja iz koje se izmaljalo crno drveće s belim žilama, šćućurena naježena bića, paperje magle što se u hropcu
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Cipele, prave vojničke cokule; ona vrpca za vezivanje debela s prsta. Haljina, jedno te jedno, sećate li se? Siva suknja, neka bluza, od istog sivog štofa kaput do kolena, natrag s prekačkom, a kroz tu prekačku, ako je vetar,
Krivog ramena, valjda i od boja, uvek usplahirena od muklog trpljenja i straha, suva i siva, skroz nedruževna, ostala je samo još trag Vlaovića, sporedan, poslednji trag čitavog zbora snažnih i ljudevnih
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
S teškom mukom penjemo se uz neki prevoj, prokisli do kože. Blato pljašti pod nogama, a dušu pritisla slutnja teška i siva kao olovo. Neki rekoše da sada nailazimo na staru granicu nekadašnje Srbije. Ovaj se nagib naziva Prepolac.
A predaće se prvoj patroli na koju naiđe. Na Skadarsko polje stigosmo oko podne. Bio je mutan dan. Neka siva, visoka izmaglica zaklanjala je nebo. Zemlja je bila vlažna. Vojnici su nailazili sa svih strana.
Malo podalje ležala je na vodi još jedna siva i ogromna, sa dva odžaka, bezbroj prozora i više spratova... I baš pred njom zaustavi se naš mali brodić.
Tamo daleko... Tamo je zemlja naša, život naš... KAPIJA SLOBODE SOLUN Sunce je pritislo svojim vrelim dahom, a siva usparina izmešana sa prašinom ispunila vazduh.
— Sigurno. — Jest, ja znam da su tu neki kamenjari, samo nisam znao kako se zovu. Od njih, dakle, još dalje levo je Siva Stena. Iza nje se pruža planinska greda Starkov Grob.
smislu čini samo njegov vrh, kota dve hiljade pet stotina dvadeset i pet, zatim kota dve hiljade pet stotina sedamnaest i Siva Stena. Oni u stvari čine taktički i strategijski čvor.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Samo ljudska lica kao jesenje lišće prolaze pokraj njega: nasmejana, namrštena, osunčana, siva — sva od njegovog lica drugačija. »Kada bi neko od njih bilo moje, možda bi mi sudbina bila drugačija!
Je li čudo što Carevina ubrzo postade siva kao najsivlji sivi miš? Što je napusti svet leptira i pčela, poče zaobilaziti brbljivi ptičji narod?
Puna dva dana trajao je taj posao. Ograđena visokim zidom carska bašta bila je siva i gola. Gde bi tu mogao nići cvet? Željno se čekalo da slikar povuče prve linije Caričinog lika.
Šantić, Aleksa - PESME
I čuj! Zemlja pada... Vrh drvetâ rudi... U polju se čuje dozivanje ljudi I vide se stada mrljava, i siva Prašina gdje leti... Tiho, u sutonu, Vjetar selom nosi elegiju bonu, I pokriven dračom grob ubogi sniva. 1908.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
(Marko Kraljević i Vuča dženeral) Poletio soko tica siva od svetinje — od Jerusalima, i on nosi ticu lastavicu. To ne bio soko tica siva, veće bio svetitelj Ilija; on ne nosi
To ne bio soko tica siva, veće bio svetitelj Ilija; on ne nosi tice lastavice, veće knjigu od Bogorodice... (Propast carstva srpskoga) Mili bože,
17 PROPAST CARSTVA SRPSKOGA Poletio soko tica siva od svetinje — od Jerusalima, i on nosi ticu lastavicu. To ne bio soko tica siva, veće bio svetitelj Ilija; on ne nosi
To ne bio soko tica siva, veće bio svetitelj Ilija; on ne nosi tice lastavice, veće knjigu Od Bogorodice, — odnese je caru na Kosovo, spušta
budit gospodara moga; jer sam, jadna, zao sanak vid'la: gdi poleti jato golubova, i pred njima dva sokola siva, ispred našeg dvora gospodskoga; odletiše na Kosovo ravno i padoše međ' Muratov tabor, — gdi padoše, već se ne digoše.
se braća zavadiše, da oko šta, veće ni oko šta: oko vrana konja i sokola; Dmitar ište konja starješinstvo, vrana konja i siva sokola, Bogdan njemu ne da ni jednoga.
sobom pala, jezero se onđe provalilo: po jezeru vranac konjic pliva, a za njime zlaćena kolevka, na kolevci soko, tica siva, u kolevci ono muško čedo, — pod grlom mu ruka materina, a u ruci tetkini noževi.
Među njima Crnojević Ivo jaše ždrala konja od megdana, oko njega dva sokola siva: s desne strane dijete Maksime, što je Maksim krasan đuvegija, na njegovu od megdana vrancu; a s lijeve Miloš
ruci sivoga sokola, te Maksima zeta dozivaše: „Na poklon ti konjic i đevojka, i na konju i srebro i zlato, i na poklon siva tica soko, kad si tako viđen među braćom“. A Miloš se s konja poklanjaše, te lijepo dara privataše.
kita ibrišima; usta su joj kutija šećera, b’jeli zubi dva niza bisera; ruke su joj krila labudova; b’jele dojke dva siva goluba; kad govori — kan’ da golub guče, kad se smije — kan’ da sunce grije; lepota se njena razglasila po svoj Bosni i
nagovoriti, jer mu je bilo vrlo dobro u Sremu: gde je god došao, ljudi su ga zbog njegovi pesama častili i darivali; siva je svoga bio dao u Grku u školu; imao je svoga konja i taljige, i čisto se bio pogospodio“.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
PRVOG UGLA 17 A MAZE TATINE 19 ODANOST JE PSEĆA 20 UZEO SAM HARTIJU I OLOVKU 21 KAD NE VODI KERA 22 JEDNA OVCA SIVA 23 GAJITE PATKE 24 KAD BI MI NEKO REKAO 25 OVO JE VREME ČUDA 27 DOSADNO MI JE 28 LUDI VIŠE NE ŽIVE U BRIZI 30 U
nije spasila KAD NE VODI KERA Kad ne vodi kera Lovac duplo zvera Zveri za to vreme Umiru od treme JEDNA OVCA SIVA Jedna ovca siva U bazenu pliva Jedan hrabri slon Trči maraton Jedan poljski cvet Igra rukomet Jedno ptiče
NE VODI KERA Kad ne vodi kera Lovac duplo zvera Zveri za to vreme Umiru od treme JEDNA OVCA SIVA Jedna ovca siva U bazenu pliva Jedan hrabri slon Trči maraton Jedan poljski cvet Igra rukomet Jedno ptiče golo Voli vaterpolo
Konj gazi prašinu meku I misli o čoveku ZNAM DA JAHATI UME AL ON KONjA RA3UME Pešače čovek i raga Ostaju dva siva traga Seljak hoda sve brže A konj umorno rže U JEDNOM DANU U jednom danu Hiljadu i četiri stotine minuta Ljudi se
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Sad neko ima da pogine! Prvo što je smotrio u plitkoj udoljini bila je neka siva zvijer koja je, sagnute glave, vjerojatno nešto jela. Mačku odumriješe noge. — Vuk! Doručkuje ili magarca ili Strica.
Međutim otkad je pristupio četi, Đoki kao da se smače ispred očiju prozirna siva zavjesa kroz koju je, večerom, gledao čudovišta i prikaze.