Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Nebo i zvezde) 267 — Svi se raduju Đurđevu dnu, samo se njih sedam ne raduju? (Vlašići — zvezdana plejada) 268 — Sivac more preskoči. ni kopita ne ukvasi? (Mesec) 269 — Uveče zlatno proso prosu, a ujutru sve pokupi?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Sam lončić u polju vri. 106. Sva gora pokise, a četiri pruta ne mogoše. 107. Sve po kući izgore, a kuća osta. 108. Sivac more preskoči ni kopita neskvasi. 109. Sjeda sjedi u Sjedinu gradu, car je prosi, okovan je neda. 110.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Sijevaj, Sivče! — glasnije reče Stric i razmahnu prutom. Zveknu starudija. Sivac je i dalje uporno ćutao kao da u sebi prijekorno misli: — Bezdušnici jedni, nije vam dosta tolikih krntija, nego mi
Zato Stric popade s njega onu kolsku rudu i raspali ga svom dužinom — krr! Istog trenutka Sivac đipnu i trkom nadade u noć. Za njim se stuštiše Lazar i Stric određujući pravac prema zveketu starudije. — Stoooj!
— Pa ovo je Stričev magarac Sivac! U dva skoka bio je kod magareta i oduševljeno stao da ga grli. — Dragi moj, rođeni, pametni!
— Šta je sad ovo?! Batine s neba padaju ili... Dječak popade magarca za ular. — Ti si se na mene ritnuo, priznaj! Sivac samo strignu ušima kao da će reći: — Možda jesam, a možda baš i nisam.
dalje mirno stajao i ćutao, Stric uze da gunđa u velikoj neprilici: — Dobio sam po leđima, grana je tu, prelomljena, a Sivac nema ruku! Šta onda? Ili je ovo neko čudo ili sam ja magarac još veći od Sivca! — Ti si magarac, i to najveći!
— Stoj — povika Mačak. — Znam ko je kriv. Virio sam iza drveta i mislio da to tebe jede vuk, a kad ono Sivac... — Jede moj šešir! — zapanjeno dodade Stric. — Ej, crni Sivče, zar ne nađe boljeg doručka?!
— Jede moj šešir! — zapanjeno dodade Stric. — Ej, crni Sivče, zar ne nađe boljeg doručka?! Kad bi sad kazali da se Sivac pravdao i kleo kako nije ni takao šešira, to ne bi bilo istina, nit bi nam ko vjerovao.
Kad bi sad kazali da se Sivac pravdao i kleo kako nije ni takao šešira, to ne bi bilo istina, nit bi nam ko vjerovao. Sivac je, pravo da rečemo, ponovo krenuo da zagrize pokazani šešir misleći da mu ga nude, ali je Stric, hitro trgao ruku.
— A zajedno s tobom sam čitav čitavcati magarac! — doskoči mu Stric i oba udariše u tako grohotan smijeh, da čak i Sivac diže glavu i prijekorno ih pogleda kao da veli: — Budale il se smiju il po glavi češu!
kauboji jašu konje, a Stric je obično jahao magarca, pa je zato i bio red da nosi običan slamni šešir, jer ni njegov Sivac nije bio baš naročito gizdav.
Dosad bih triput optrčao zemaljsku kuglu, toliko sam se nabježao pred psima. — Zato tebe voli tvoj Sivac — tješio ga je Nikolica. — Eh, čudne mi njegove ljubavi!