Dučić, Jovan - PESME
Sve nadvisi nemi glas koji se čeka!... NAPOR Kada me zamori ravnodušno, bedno Vreme, u časima bezbojnim i sivim, Rađa mi se želja: ja bih da doživim Ili sreću ili nesreću, svejedno.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Mogao je biti star pedeset, ili šezdeset godina. Rumen u licu, a sa očima sivim, koje su svetlucale iskričavo. Imao je svega tri‑četiri zuba u ustima. Mahao je svojim trikornom ceremonijalno.
To je bio povisok čovek, žut i rošav u licu, sa velikim, sivim očima i dugim crnim brcima, koji su mu visili niz bradu.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ipak je Rašidi četrnaest godina, a Melaniji pedeset. Video sam sasvim jasno njeno sivo lice sa sivim očima i sivom kosom kako se, zatvoreno i strogo, obrušava na mene kao bomba.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
životu svih žena, ali nijedan nije bio tako tužan i težak, kao taj prvi dan njenog brakolomstva, dan vlažan, hladan, sa sivim nebom.
Sve do neba, nad svim vrbacima, nad brdima, jednolikim dubinama i sivim ravnima, videla se sama gusta, maglovita kiša.
strašna zbilja, svojom mutnom rekom, vlažnim travuljinama i drvećem, vodenicama, mostom i zidinama i bedemima gradskim i sivim nebom.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Imao je veliku, duguljastu glavu sa mesnatim ćoškastim licem, debelim ustima i sivim, okruglim, bez izraza očima, jak vrat sa kratkim, napregnutim žilama.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Baki se smješka lukavo lice, pa na put krenu tiho ko sjena, unuka prati nazorice oblakom sivim obavijena: kuda li skita i šta li radi, kakva li čuda na nebu gradi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zapraštaše bombe i prašina se diže oko neprijateljskih rovova, odakle se pomoliše bele marame. Onako, u sivim odelima, puzali su pešaci kao gušteri uz obalu. Nekolicina izmigolji i za tren oka uskočiše u neprijateljski rov.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nadamnom miriše u oblacima sivim šuma tvoja fruška, od tamjana kadionica srebrnih. I dok zvezde gasi vetar lipa ja se smrti divim.
I, tako, već slutim da ću, skoro, dušu sasvim da pomutim. I, tako, već živim, zbunjen, nad rekama ovim, golubijski sivim.
Drvo se tovarilo strašno primitivno, sa golim telom i pogrbljenim rtenjačama, ropski. Večan bol i večna patnja na ovim sivim, kamenitim obalama. U vrhu broda, pokriveno krpama, jedno malo pseto.
Rakić, Milan - PESME
Sve jedan po jedan lagano se skriše, Sad ih ima dosta pod pokrovom sivim; I meni se čini: što godina više Imam da u stvari sve to manje živim.
Pandurović, Sima - PESME
U IZNURENOM OSEĆANjU JEDNOM Zavesa noći alejama sivim. Jedino zimske ruže još što cepte Strašću, i ja što u snu svome živim Opet, i zvezde što nada mnom trepte Blede i
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
KAMENU ŠTO ĆUTI 5 O VRATI SE 6 BUKET 7 O DAJ MI 8 PESMA I SMRT 9 JEDNO SIGURNO VEČE 10 TUGOVANKA NAD VELIKIM SIVIM PREDELOM 11 USNULI KAVEZ 12 NITI 13 KAMENA USPAVANKA 14 PUT U RAVNICU 15 SUNCU KRAJ JE 16 KUDA POTONU PEK 17 VARKA OD
Ujedno sigurno veče I ti ćeš zaći polako Niz trave koje već kleče. TUGOVANKA NAD VELIKIM SIVIM PREDELOM O, grade, gde sam živeo Po suterenima, na balkonima, Smejao se, plakao, siveo Pod tvojim nebom, plafonima.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Tada mu se učinilo: kao da se jedno lice sa nečim podozrivim u ponašanju, u sivim čakširama i zelenim uvijačima oko nogu, podmuklo probija za njim kroz onu gomilu sveta, da ga prati u stopu, pa se
I sav onaj užas progonstva, onaj beli Sibir sa sivim kazamatima, bajonetima, knutama, jehtikom, sav onaj bol tamo čovečniji je, slađi je, privlačniji, ljudskiji od onog
Petković, Vladislav Dis - PESME
Kao stara tajna ja počeh da živim, Zakovan za zemlju što životu služi, Da okrećem oči daljinama sivim. Dok mi venac snova moju glavu kruži.
u doba kad se mrtvi dižu I kad časovnik, po fabuli, živim Obznanu daje da aveti stižu, Da kolo vode po pločama sivim, Kad ponoć dođe, i on naglo skoči, Pod divljom strašću što ga namah skoli Tražaše ljubav i neznane oči, Boga, da kune i
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Marko povrati se k prozorčiću. U nisku sobicu spolja navire čisti, steži vazduh i pomalo osvaja je ljetnjim, sivim, svijetlim svićanjem i nosi sobom sa školja i s mora šapatljive, bistre glasove letnje zore. — Nađi mi maramu!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
[...] onda mi je dosadno, onda sam opet stari Sloven u čunu koji jezerom sivim brodi, i pun junaka čija pada sen na vodi. [...
Krakov, Stanislav - KRILA
Daleko sred zaliva sumorno se smešili na suncu sivim čeličnim smehom veliki ubojni brodovi. Povrh kejova i jarbola vukao se teški zadah od rastopljene smole i ukvarene
Bojić, Milutin - PESME
Ja, dovoljan sebi, ne znam pesmu jada. Prospavam mrazeve s oblacima sivim I budim se, da se samom sebi divim, I zaspaću večno, kad me umor svlada.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Povorka je nestajala u magli, jedan po jedan konj sa čovekom iščezavao je u sivim, neprozirnim kudeljama koje su se grčevito uvijale oko kržljavog drveća po kamenjaru i uz sumorne zidine.
i protiv podvižnika, i protiv prokletog kijameta koji nas je zasipao, tropajući mokrim snegom po crnom drveću i sivim plotovima. Smrznuće se tamo — vajkao se Makarije.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Čuo se samo topot konja. Komandant se zaustavi prema sredini puka. Ukočena bronzana lica ljudi su odudarala prema sivim topovima. Šlemovi na glavama svetlucali. Komandant reče: — Vojnici!...
Petrović, Rastko - PESME
da je onda tek ono: kad me dosada savršenstvu vodi; onda mi je dosadno, onda sam opet stari Sloven u čunu koji jezerom sivim brodi, i pun junaka čija pada sen na vodu.