Ćosić, Dobrica - KORENI
Pa onda sve postade — ništa. Probudi ga drmanje za nogu. Podižući težak krov, oči se jedva otvoriše: u sivkastoj gomilici dana što je ispunila rupu u senu vidi bradu. Aćim! — zatutnja sanjivo srce. Pridizao se tražeći reči. — Pst!