Jakšić, Đura - PROZA
Pa onda uzmite lepo starca za suvu ruku, odvedite ga na najsjajniju zvezdu, na zvezdu što danas nad Francuskom sja, odande će sve lepo videti; golema groblja, nove grobove, razbojišta krvava, a nju sjajnu: „Đe se, mlada, po razboju
Obradović, Dositej - BASNE
S plačuštimi plakati, to smo dužni čelovečestvu; a sa smejuštimi sja ne vsegda smejati se, kad se oni na zlo drugoga smeju. Ovakovim Spasitelj naš veli: „Gore vam smeju|štim sja!
Ovakovim Spasitelj naš veli: „Gore vam smeju|štim sja!” Bezlobni smej znak je veselja. A ko je dostojniji vsegda veselim biti od blagonaravna i dobroserdečna človeka?
A ko je dostojniji vsegda veselim biti od blagonaravna i dobroserdečna človeka? Zlatne i slatke reči: „Veseli sja junoste v junosti tvojej, i hodi vo svjeh puteh tvojih bez poroka”.
A druga sestra što čini? „Pomjanuh boga vo skorbi mojej i' vozveselih sja”, veli prorok. Nije li ova pametnija? Premnogo!
oko svrh sebe, ne dajmo mesta u nami slepome samoljubiju: „drug druga čestiju boljša sebe tvorite; smirjaj sebe vozneset sja”.
“ Naravoučenije „Gospod gordim protivit sja, a smirenim dajet blagodat.” Ne razumeva se ovde da čovek do same hudosti smiren mora biti, nego da je razuman i da
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
- Kroz onaj šumarak jašu dva po dva - Ne zna se da l zapad svetluca gušće od severa šlem do šlema puška do puške sja - Topovi su im napunjeni snegom - Hoće li nam iko pomoći danas ako Boga zna - More ustajmo zgrabimo ovo vila
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
A kak teper vaš vožd Georgi Černi i proči vojvodi, zdravi li?” — Mi: „Slava Bogu, zdravi i klanjajut sja vašemu visokoprevoshoditeljstvu i imperatoru.
S upovanijem na jedinovjernuju Rosiju, i lučšemu nadjejut sja, i izbavlenije od Turkov”. — „Horošo; no Serbija ot Rosiji očen daleko, a mi s Turkami prijatelji”.
” — Mi: „Jest dovoljno”. — ,,A Serbov kolko?” — „Pjatnadesjat tisjašč, čto teper vooružalo sja, a kogda svi vostanut, to i bolše sedmdesjat tisjašč budet”. — „A dlja čego bosnijski vizir prevel tolko tisjašči?
Vezir skazal, i To gromko i jarostno: nemožno jeto bit, ni jedan kralj u našega cara zemlju mješati sja ne budet; jest — skazal — u našego sultana vjernih musloman, kotori jemu pravdu skažut, kogda i čto v Serbiji
a naipače od Morave te do Beograda, gde ni junija deti obojego pola ni stoletnija starci ne poščažahu sja. (Od Morane do Kolubare, jerbo je valjevska Posavina, što nije moglo ugrabiti preko Save, to je pobeglo u planine, a
Dučić, Jovan - PESME
Kraj reke zrače beli krinovi, Pada snop zraka s neba sredine: I sja oreol večni i novi Jagnjeta što gre preko ledine.
SUNČANE PESME POLjE Ječmena žuta polja zrela, Rečni se plićak zrači; Kupina sja sunčana, vrela, Tu zmija košulju svlači.
smrznu reka... Ali već odmah, pred noć gluhu, U šuplju trsku zaleleka, I umre na jednom listu suhu. NOĆ Već sja Kumovska Slama... Jejina, sva od svile, I s vatrom u zenicama, Diže se letom vile.
Zadnji pram magle negde puši, Kroz močvar vrište luda jata; Žut potok s brega pesak ruši, Sunčevo zlato sja iz blata.
SIMVOL Gledam tvoje krupne oči zaljubljene, Gde sja vatra — ko zna — grešna ili sveta. Svejedno ljubiš li drugog ili mene: Ti ljubiš nevino kao cvet što cveta.
Dugo sja na oku tugom večno mladom Lik žene što ga je očarala jednom; Zato jedna žena zna kad pođe kradom Pogled za odbeglom
Kroz tamnu je pustoš moje krilo seklo, Gde sad sja tvoj pokret i tvoja reč zari; I kao da svemu ti beše poreklo, Sunce što mi otkri mesto sviju stvari.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A ruka joj je bila, u travi, hladna, kao zmija. Reče Isakoviču da joj Sunce svetli u oči, a ničto ne vidit sja! Pošto je Isakovič, u nedoumici, sedeo pored nje, kao skamenjen, ona mu, drsko, prošapta: Serce, što si tako lijen?
Kratak je život za to, ponavljao je ono, što je u snu čuo: „Mučimo sja, svi se mučimo, debeli. Toliki ljudi umiru, tamo, u Duklji, na zimi, u nevolji. A žizn naša je kratka.
Što bih se ja Trifuna klonio? Ako je Trifunu stalo, da se ne sramotimo, ja sam za to. Ali, ako Trifun razdrjati sja budet, na mene, u Kijevu, ašče gospod Bog koe čudo ne satvori, ubiću ga, kao kurvu. To ti kaži svome bratu! Oće Srbo!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sladost jest i naša Rusija. Bogu tvorcu molim sja da uzrju put svoj i Rusiji pojdu. Ime Rusije! R – jer je Roždestvo. U – jer je Uskrsenije... S – jer je Slavjanska.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
on preko toga prelazi, jer nije »polezno o podobnih veščej ljubopitstvovati i v carskija sokrovišča i tajni mješati sja«.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Prošlo je, i ode! Ne povrati se! Šta mogu sad ja, do samo suze?! ... Ne povratih više te noći kad mesečina sja, kad senke drveća padaju i šire se; kad se bregovi i vinogradi gube u beličastoj magli.
Koliko puta, samo ona, u zoru, kad mesečina sja, gleda ga kroz svoj prozor, gde izdaleka, na konju, s paše dolazi kući i peva tiho, jasno, tužno...
peva on, a niotkuda glasa, samo mesečina sja i trepti. A njoj tada dođe — sačuvaj Bože, kao neka napast! — da i ona, kao što se u pričama kazuje, poleti, sedne do
Kostić, Laza - PESME
— prekipnu božja sila i grob se razdrobi. Prileteše zefiri, zapojaše joj svi: „preobrazil sja jesi, o Bože milosti!
najamnika, čiko njojzi bole zna: odvede je na prevare među svoje gospodare — sad im noću uz pehare mesto žiška licem sja. Jest, al' sada, bože sveti! kad od mene tuđin strepi, sada me se svaka lepi!
! — Ja nemam zlata, nemam purpura, ni bisera, ni kamena što sja, al' imam sve: — Samsona imam ja!” Glavari glede, blede, trnu, mru, u hramu je tišina samrtna.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda mu ona reče, da ide do one jele nad kojom mjesec najbolje sja, pa neka sa nje skine zlatni jandžik: u jandžiku će naći srebrnu kutiju, u kutiji prepirani pamuk a u pamuku oči koje
Četvrti pak, videći da oni svu ribu uzeše, uzme činiju s čorbom vrućom pa po njima svoj trojici govoreći: — Izlija sja na vas blagodat božja!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- Alfabet slovi: „Gde li su iže, dobro, jest što sja!? Prhnulo frt je, u šašu ša je: zbjeglo her pod jer - a u čestar šča. Fita se pita s ižicom šta je...
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Još ima, možda, od perja pod, pečene ševe krase mu svod. Ta kuća, veruj, obiljem sja. Poći ću, kradom, da vidim, ja.“ VUK Požuri lija, nečujna sena, paperje meko noga je njena.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
studi, I zaveje prvi sneg, Škola nama zaklon nudi, Škola naša — naš je zbeg, Neka lete tice lepe, Kuda ljupko sunce sja, Nas prosvete zraci krepe, Gonioci svakog zla.
Uokrug mene tišina je samo, Kroz brsno granje bledi mesec sja — Ja bludim dalje... Al' kuda? i kamo? Nit' razum kaže, niti srce zna!
Duh ga čuje u šumoru tavne noći, I misao, što se rađa u samoći. ZVEZDA Noć je vedra, blaga, Bledi mesec sja, U milini tone Vasiona sva. I zvezdice mile Rasipaju zrak... Samo jedna trepnu, Pa je pokri mrak. Čija beše zvezda?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
zašto? — Ješče molim sja o upokojeniji duši rab tvojih, za vjeru i otečestvo pogibšim... Kao da je ovim rečima dat odgovor na postavljeno
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
strašnih, teške svile i listovi prašni, čim pred zoru svane, nebo mi je rosno ko ravne poljane, a Mesec se nad njima sja kao srp. SPOMEN PRINCIPU O Balši, i Dušanu Silnom, da umukne krik. Vlastela, vojvode, despoti, behu sram.
Ne žalim ni tebe ni sebe ja, i smešim se na daljine. Umor mi samo u očima sja, i sve što ištem od tebe to je: časak‑dva tišine, tišine. USPAVANKA Kad šuma svene ostaće nad njom zvezde rumene.
Često zazvoni u noći, mirisno i meko. Često je kao sunčana morska stena, na kojoj sja jedini kamen koji cveta: mir. Smrt moja zavisi od pevanja tica, a nemam ja doma, ni imena.
Vetar duše i more šumi. A barka koja je ostala za nama crni se. Zvezda Danica sja blizu meseca. More je sad maglovito, stižemo u zaliv i pristajemo uz neke druge barke. Dovikivanje.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Šta to čuh! Pa zar su i to znali... — A šta su krali? E, to je već tajna Koju čuva mesec kad posle ponoći sja. Ali njihove su krađe bile javna tajna. O tome se i do danas ponešto zna.
Kad god poduže gledam u Kosmos, U mišju rupu mi se zavuče ponos. Sja Galaksija? Šta je iza nje? Što duže misliš, shvataš manje.
Osveta! Kako je slatka osveta... Ona je ko sunce što sja iz tame... Gledaj, ovako izgleda poseta Ne jedne, nego tri stare dame! Osveta duhovni naš je užitak!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
u zlatnoj odeždi, koji, čisto uživajući u toj zaprepašćenosti, silno, glasno zapeva: Mirom Gospodu pomolim sja! I posle, kada je od dveri povedoše natrag sa mladoženjom, ona je kroz trepavice samo u njega gledala.
Pandurović, Sima - PESME
Na pučini ustalasanog osećanja, U dane sumnje, nepogode, straha, Lelujaju se svetiljke sećanja: Far nadâ mutno sja da nam navesti Obale spasa i odmorna daha.
Nosio je sobom čast gorke sudbine, Tragičnu budućnost što sja kao varka, Dušu koju beli ideali krile, Ponos čistog srca za koji se gine I, u svetu greha, prokletstvo vrline.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
O ISTINI — Daleko je od čuvenoga do viđenoga. — Slušaj što ti se veli, a vjeruj što ti se vidi. — Istina suncem sja. — Reci bobu: bob, a popu: pop! — Mnogo ašova treba dok se istina sahrani.
četvrti pak videći da oni svu ribu uzeše, uzme činiju s čorbom vrućom, pa po njima svoj trojici govoreći: „Izlija sja na vas blagodat božija“. O ŽENAMA Vid’la voda svekrvinu košulju.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Petar i nosio vreću sitnoga pijeska, te gospod đe je htio da bude brdo, uzeo bi zrno pijeska i rekao bi: „Da umnožit sja“ te su zato svuda velika i visoka brda; a kad je došao u naše selo, provali se svetom Petru vreća i više polovicu
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
„Gospodu bogu tvojemu pokloniši sja i tomu jedinomu poslužiši; vozlju6iši 6ližnjago tvojego jako sebe samago.” Evo nauka čista i sveta, koja uzrokuje sve
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ M. Mitrović LXXXIV Pustinja leži duga, i široka Veče, sja zapad... sve bukti u bl'jesku... Al' na njoj nikog - samo razasuti Skeleti neki vide se na p'jesku.
I svud iz neba, s vrhova, i luka, Zvoni i zvoni: „Osana vo višnjih!“ ...Sja sunce, zlatno k'o klasje što dozdre; Bik riče ispod jela stogodišnjih, I jutro kadi dimom jake nozdre... A.
se na ravnoj ruži Rascveta prvi cvet, A leptir polete beli Da prvi kuša let, U vrtu smo se sreli, Gde jarko sunce sja, Proleće, ti i ja. Leptir ljubavno ruži Šapće, i oko nje kruži, Mirisni ljubi cvet.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
On ode, uđe u štalu, odveza konja pa stao ogledati ormu; dopala mu se ona zlatna orma, sve se sja od suvoga zlata. A kako se gadio gledeći onu drugu cigansku, rđavu!
Teta ostade na istom mjestu i čekaće ga, a on ode. Došao do kreveta, spazi djevojku gdje spava u njem, a sva se sja od suvoga zlata. U njemu zadrhta srce od radosti i već se naže da ju poljubi, ali se sjeti tetinijeh riječi.
E čudi se car što može bolje i više, pred njim zasja ljepota curina, e lijepa je i prelijepa, a sva se brate, sja kao sunce od suvoga zlata.
Sva kosa sja se kao sunce od samoga zlata, a jedna samo jedina kosa žuta i baš kao lisičja. Tome se začudi car, pa će reći djevojci:
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Slika mu je tako divna — Dar je dar. Gledajuć’ je zaboravih Da sam star. Zanelo me što u njemu Tako živo sja, — (Opije me manja čaša Kamo l’ ne bi ta!
više: Na svakom je zimzelena trava, Iz svakoga svetlost prosijava, Svetlost snažna duha naprednoga — Najnovija sja sa groba tvoga, Girfilde! »Starmali« 1881.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
JOVAN: Ako mi štogod date, mogu. RUŽIČIĆ: Ne staraj sja, daću ti forintu. JOVAN: To je lepo. (Uzme burmuticu.) Ala bi ovo bilo za mene. (Otvori je i nađe reškontu.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
A sevne li i zamagli I zagrmi boj, Pokaz’ću ti da sam i tu Soko branić tvoj. Ljubi mene ljubovanko, Nek nam sreća sja, Ako ne znaš šta je ljubav, Učiću te ja. XXV Oj, ružice, cvete viti, Ti se nemoj ponositi!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Popović, 1854. ZAHARIJA ORFELIN PLAČ SERBIJI jejaže sini v različnija gosudarstva rasjejali sja Kako stade Serbija, slavna i ugodna, sa množestvom naroda bivša pređe plodna, presilnimi carevi i hrabri soldati, sad
Po svem svjetu svjetlost krasna svjetlo sve javljajet eja; sunca, lune i zvjezd jasna toplota nam dajet sja: zemlju, ljude obimajet i sve stvari zagrjevajet. O Zlatoje proleće!
Ne strašit sja ona vlasti, ne borut ju ljudej strasti, carej, velmožej, niščih i knjazej istrebljajet, jedinim vzorom V javleni
Nikto jeja groz izbježit, zane vsjem nam smert predležit; savjest čistaja, prava, svjataja, ne bojit sja, ona jedina jest nevredima ot strel jeja. 1766.
“ Priskorbna gorlice! Kija ž' jemu dari, vozdasi s utvari? Odvješčaj na sije! „Orel krepki na vsja strani da slavit sja v mirje i brani, sija jemu dari.“ Priskorbna gorlice! Čto ješče vozdasi i vosklikneš glosi? Odvješčaj na sije!
eja v domu Tokmo proščalnija rječi žalosnija: „Prostite m', srodstvo, Az ninje othoždu ko Gospodu Bogu, Vi že molite sja, grehom prostiti sja mnoju sodejanim.
rječi žalosnija: „Prostite m', srodstvo, Az ninje othoždu ko Gospodu Bogu, Vi že molite sja, grehom prostiti sja mnoju sodejanim.“ Okrestnaja mjesta žalosno ridajut Gledajući domi vsja opustošeni, v njih že njest živuščih.
sirom masna pita; Kto imat na dvoru mnogo mlade živine I komu se gulja šeta na breg iz doline, U koga po dvoru igrajut sja ždrepci Ili noću kukuriču mamuzasti pjevci, U koga se diče junci na salašu, Ah! I tko grli i cjeluje svoju lepu snašu!
na nebo s đaurska divana, Ružeći veja imena negda slavnih Grekov, Mračeći ih slavu bivših zlatnih vjekov V kojih sja slavjaše junak za junakom, Mudrostiju razuma, muža mišcom jakom; Onde, velim, nije ni zimi ni sn'jega, Ni ledene
slavno bjaše v mirje rimsko plemja, Gdi vitjazi slavni vsju trjasoša zemlju, Kojih ješče groznomu glasu, mnit sja, vnemlju, Kojim vojevodi s plamenem vlivahu V duši svoju hrabrost kad na bran iđahu.
Tako jedni i drugi i treći den prođe, Kogda sv'jet na zemlju i tišina dođe. Togda sja činjaše nes grad b'jelo more, Domovi i toronji — b'jele morske gore.
Sto tridesjat ljeta Aki neka zavesa Pokrivaše vsegda Duha mojeg očesa! Mnogokrat plakah sja Slezi prolivaja, Bogu Tvorcu molih sja Ruki prostiraja: Vinovniče sozdanij'!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sjaši, beže; uzjaši, jope', beže? Sjaši, Čeko; uzjaši, jope', Čeko! — komandijeram ja, a on sja'iva i uzja'iva. — Aman, dosta. — Nije dosta, nije. To se tebi čini, Asan-beže, da je dosta, a nije dosta!
Sjaši, uzjaši! — vičem ja, štuc mu ispravlja leđa, a on sja'iva i uzja'iva na onako gola konja. Sjaši, uzjaši! Sjaši, uzjaši! Sjaši, uzjaši! Sjaši, uzjaši! sjaši...
Ilić, Vojislav J. - PESME
1881. ZVEZDA Noć je vedra, blaga, Bledi mesec sja, U milini tone Vasiona sva. I zvezdice mile Rasipaju zrak... Samo jedna trepnu, Pa je pokri mrak. Čija beše zvezda?
Uokrug mene tišina je samo, Kroz brsno granje bledi mesec sja Ja bludim dalje... Al' kuda? i kamo? Nit razum kaže, niti srce zna!
Preda mnom rudine pukle i ravna pola ta... Vrela prašina leti sa ravna i glatka druma, Nada mnom sunce sja. Tako umorni putnik po ravni peščanoj bludi, I vidi kladenac bistri i travni vidi pôd, A sunce podnevno žeže i žeđ mu
Prvo, reci, oče sedi, Koliko ti vladar vredi, Kad na mojoj glavi sja Osvećena kruna ta? Drugo ćeš mi odmah reći, Za koliko mogu preći Ceo ovaj beli svet, Al' najkraći da je let?
Prvo reče: - Oče sedi, Koliko ti vladar vredi, Kad na mojoj glavi sja, Osvećena kruna ta? Drugo moram odmah reći, Za koliko može preći Ceo ovaj beli svet, Al' najkraći da je let?
Il' inače, biće zlo, Ja uzimljem blago svo. Prvo reci, oče sedi, Koliko ti vladar vredi, Kad na mojoj glavi sja, Osvećena kruna ta? „Kad je prodan neba dika, Za trideset srebrnika Naš pobožni, svetli car, Dvaesdevet vredi bar!
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
O zlatoje proleće! Po svjem svjetu svjetlost krasna svetlo sve javljajet sja; sunce, luna i zvjezd jasna toplotu nam dajetsja: zemlju, ljude obimajet i sve stvari zagrjevajet. O zlatoje proleće!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
se i stade trčati dečak niz planinu, ostavljajući Mesečev Cvet da blista na vrhu Srebrne Gore, da nežan i usamljen sja kao zvezda. Tako i do jezera dođe i zaustavi se da još jednom, u jezeru, vidi nebeski cvet. Naže se nad vodu i kriknu.
Šantić, Aleksa - PESME
I svud iz neba, s vrhova i luka, Zvoni i zvoni: ''...Osana vo višnjih!''... Sja sunce, zlatno kô klasje kad dozdre; Bik riče ispod jela stogodišnjih, i jutro kadi dimom jake nozdre... 1911.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
tko od mudaraca i morskom zvezdom nareče, ni so tim neće pogrešiti, jer ona na ovom moru našega nezgodna života i vrlo sja s pomoću.
Nego svako u svome zavičaju boravi se. Nit se sunce izmenjuje il se ikad manji, više li puni noću sunce, mesec li danju sja! Visoke gore jelenom je boravište, a kameno podkapište, veli se, zecovom je pritrčište.
kamen a ovako naprosto zove se karbunkulum, da rečem na srbski jezik goruć ugljen zašto no on u mraku i noću kako vatra sja se i vidno svetli.