Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Opet se pozdravismo i ostavismo nesrećnog komandira da se muči, izvlačeći bateriju uzbrdo. Stigli smo pred zoru. Sjahasmo pred zemunicom komandanta diviziona. Dogovaramo se da li da ga probudimo, ili da odložimo naš raport kad se razdani.
Donekle smo mogli jahati. Ali iza jednog grebena zazviždaše kuršumi, te brzo sjahasmo i pođosmo peške. Išli smo prvo kosinom, po blagoj uzbrdici.
Pred divizionom sjahasmo. — Gospodo, izvolte ići! naredi komandant, bez ijedne reči više. — Jašem i razmišljam nešto — veli Aleksandar, kada
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vrane i gavrani zagraktaše nad našim glavama... Sa desne strane bila je jedna kućica. Sjahasmo da se javimo crnogorskim vlastima. Na ulazu me zapahnu miris kafe, a iz jedne bočne sobe čuo se veseo žagor.
Voda splasnu, te spustih noge... Stigoše i ostali. Kažu da je konj narednika Nešića pao i odnela ih voda. Sjahasmo, pa potrčasmo i mi niz reku, i na radost našu, videsmo ga s konjem na suprotnoj obali. Sav je mokar, i stoji zbunjen.