Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ili znaš tamu jutra koje ne osvane? I koliko pepela od jednog sunca ostane? 2. Je li tvoj sjaj tvoj govor? Jesi li zasjala kad su te o jezik obesili?
Posle pedeset godina (cvetanja ili mrenja? godina teških čamotinja? uviranja il vrenja?), kroz petrolejski sumrak i sjaj, po nevidljivoj crti, vraćamo se u rodni kraj, iz tuđine, sna ili smrti.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
nije znala na koju će stranu!... Pa, opet, Stankove crne oči osvojiše. Zagleda se cura u njih, a njihov sjaj pomuti joj pamet... Stade radije gledati Stanka nego Lazara... Ono, istina, ona to ne reče nikome, ali Lazar opazi.
Dučić, Jovan - PESME
— Da svakom čašom o pod tresne, Kao kad tiran piruje. Kao da u sjaj mojih voda Još suza nije kanula, I da je jutros s mladog svoda Prvi put zora svanula.
BOGU Nikad se nisam na te bacio kamenom, Niti u svome duhu tvoj sjaj odricao; I svoj put pređoh ceo sa tvojim znamenom, Svugde sam tebe zvao i svud te klicao.
I skakavaca minu jato... S topola jastreb mladi Baci u sunčev sjaj i zlato Svoj krik večite gladi. SVITANjE Jutarnji strnjik mori slana, Iz polja nešto teško vapi, To plitku reku davi
Prostorom napito, moje srde gleda Sjaj novih nebesa i fatamorgana; Rasplače ga svako sunce koje seda, I raspeva jutro svakog novog dana.
MIRNA PESMA U zenice me neprestano gleda: Šta traži u mojim očima ta žena? Sjaj magijski nekog sunca koje seda — Jednu drugu ženu i druga vremena?
PESMA TIŠINE Zborim ti nestaloj, dok žalosno plavi Mrtvi sjaj mesečev na planinskoj rti. Ti si još uza me; vrata su ljubavi Uvek otvorena, kao vrata smrti.
I šta doprinosi tvojoj veličini Taj moj atom bačen u sjaj jednog dneva? Čim će da osnaži hor kojim te slave, Moj slabi glas sumnje; i čim da pojača Sjaj sunaca što te
Čim će da osnaži hor kojim te slave, Moj slabi glas sumnje; i čim da pojača Sjaj sunaca što te neprekidno plave, Žižak onog koji u tmini korača?
Cveće uze boju tvojim otrovima; I sjaj tvog osmeha uze blesak maja: Tvoja je lepota u stvarima svima, Tvoj kobni čar nema imena ni kraja.
Marinkoviću CARSKI SONETI CARICA Ti si lepa naša carica u kruni, S deset dubrovačkih paževa; i greje S tebe sjaj dragulja što doneše puni U Kotor brodovi s Kipra i Moreje.
I unuci idu kud su išli dedi, Na kamenu istom oštrili su mače; I strašnu legiju, i od gneva jače, Vodi sjaj daleke carske propovedi. Prolaze zastave putišta daleka; Sutra će da sevnu sablje otrovane...
Ono je davalo prostore svodu, sjaj i oblike stvarima, jasnoću i čistotu mislima, i pozlaćivalo sve kuda je palo. To je bilo sunce koje se ne rađa na
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Naravno! A gle kako se ona hartija savila u fišek i iz nje se prosipa znato! Blešti se, šušti i zanosi njegov sjaj, a njih se dvoje sve više grle i ljube! Ali, o čuda! Meni nije nimalo krivo ni žao, naprotiv: milo mi je!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A on je još jednom pomilova. Neka neočekivana milina prelivala se po licu tog mladog stvorenja, a neki neobjašnjivi sjaj svetleo je na tom licu, i dok je rukom tražila da vrata napipa. Bila je kao omađijana. Stajala je zadihana.
On će otići, daleko od svega toga, kroz taj miris jasmina iz proleća, kroz taj sjaj zvezda u noći, kroz te crne oči što ga gledaju iz rascvetanih lipa.
u belilo očiju u kom su oči treptale, kao crne zvezde, koje padaju nekud u dubinu i vuku i njega u taj zvezdani sjaj, u nekom prevrnutom svetu, kuda ona gleda.
On je, istina, imao običaj, i ranije, da sumnjiči ženu da upotrebljava neke, franceske, kapljice, da pojača sjaj u svom oku, ali je to uvek samo u šali govorio. A nikad dotle, to, da je nerotkinja, nije u društvu pomenuo.
se približe tribini, na kojoj je, u cveću, lepa i debela, imperatrica sedela, sa svojim mužem – koga je zvala Francl – sjaj austrijskog Dvora bio je toliki, da su bili očarani.
Teodosije - ŽITIJA
Rasuđivaše da su carstvo i bogatstvo, slava i sjaj, i svaka sreća puni meteža i nestalni; smatraše vidljivu lepotu i obilje ovoga sveta kao senku, i razumevši da je mnogo
i otišao ka Gospodu, licem veoma svetlo sjajeći i time čistotu ka Gospodu, licem veoma svetlo sjajeći i time čistotu i sjaj duše svoje ispoljavajući.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
tutu tutinu u leglo praznine U gladne makaze početka i početka U nebesku matericu znam li je ja Seme ti i sok i sjaj I tamu i tačku na kraju mog života I sve na svetu 7 Šta je s mojim krpicama Nećeš da ih vratiš nećeš Spaliću ti ja
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
) — drhtanje, podrhtavanje, treperenje, brzo ponavljanje jednog istog tona tri gracije (Aglaja — sjaj, Eufrosina — veselost, Talija — obilje) — boginje čari, lepote i ljupkosti kod starih Grka i Rimljana Ćef (arap.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
ŽALEĆI ŠTO NE MOŽE DA ZASITI BAR TELO, RAZDRAGANA UŽIVANjIMA 99 IX JEDAN OD NjIH, NAJBEDNIJI, SAČUVAO JE, I POSLE SMRTI, SJAJ SVOG BIĆA.
Zemlja je tamna, nevidljiva i kišovita. Šumi i huji baruština iza mraka. Sjaj mesečine pođe sa nje, pojavi se nad pomrčinom, prođe i nestane u noći, što mokra ulazi i odlazi, ulazi i odlazi
Koža njena i kost, smeh i dah, kao i njen pogled, imali su neki gladak sjaj što je svetleo u njoj, dok je nosila čedo u sebi.
Terezija. Mačem probijene, bele, rukom muškom netaknute grudi! Pa onda sjaj. Svoj narod treba da uvedu u sjaj. A sjaj je u katolicizmu.
Terezija. Mačem probijene, bele, rukom muškom netaknute grudi! Pa onda sjaj. Svoj narod treba da uvedu u sjaj. A sjaj je u katolicizmu. Kad Sunce na Zapadu zalazi, na Istoku se, u isti čas, javlja. U katolicizmu.
Terezija. Mačem probijene, bele, rukom muškom netaknute grudi! Pa onda sjaj. Svoj narod treba da uvedu u sjaj. A sjaj je u katolicizmu. Kad Sunce na Zapadu zalazi, na Istoku se, u isti čas, javlja. U katolicizmu.
Nad čelom i nosem ona je imala neki sjaj, od treptanja svetlosti, što mu se katkad činio kao bela, svilena, mletačka obrazina.
Čist sjaj plavog neba ukočio mu je oči, tako da je ostajao dugo, nepomično, zagledan. Tad, kao i njegovim ljudima, prvi put mu dođe
njegovom puku dodeliše jednog katoličkog sveštenika, njegove žute oči, sa malim, crnim tačkicama, dobiše neki grozničavi sjaj, koji na putu nisu imale.
uspavljivao, kao i šum vodenica, napolju, na reci, što ga je čula vrlo slabo, izdaleka, ali ipak neprekidno čula. Sjaj Sunca ne vide kako se razliva sa brda, u vrbake i poplavljene šiprage i baruštine, nad kojima su letele rode i vivci,
Bez nje se vide i jedan vrlo daleki red drveta, na brdu, što je postajao vidan tek kada bi sjaj zalio sve ravni, a što je već skoro dva meseca dobro znala i zapažala, očekujući svaki dan taj čas, jer bi onda
IX JEDAN OD NjIH, NAJBEDNIJI, SAČUVAO JE, I POSLE SMRTI, SJAJ SVOG BIĆA. TAKO DA JE MOGAO DA SE VRATI I DA SE POJAVI, PRI ULAZU U SELO, NA DRUMU, NA ISTOM MESTU, GDE SE RASCVETAN
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
298-305. ⁴² Knežević, Srebrica, Milka Jovanović, Jarmenovci, SEZ, LXXIII, Beograd 1958, s. 88. ⁴³ Stojičić, Đ., Sjaj razgovora, Gradina, Niš 1987, s. 145. ⁴⁴ Đorđević, T. R., isto, s. 88.
⁵⁶ Civяn, Tatяna, „Predislovie“, u: Paremiologičeskie issledovaniя, AN SSSR, Moskva 1984, s. 12. ⁵⁷ Stojičić, Đ., Sjaj razgovora, Gradina, Niš 1987, s. 18. ⁵⁸ Grim, J., „Narodne srpske pjesme (III, 1823)“, u: Koljević, S., isto, s. 117.
Stojadinović, Milica Srpkinja, U Fruškoj Gori 1854, Prosveta, Beograd 1985. Stojičić, Đ., Sjaj razgovora, Gradina, Niš 1987. Stojković, M., „Sretni i nesretni dani“, ZNŽOJS, 30, Zagreb 1936. Suhodolski, B.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
S druge strane, i da je vredela nešto u to vreme, mladost bi svakako bila poslednja stvar čiji bi sjaj ravnodušni posmatrač zapazio na našim licima.
Spazih zatim čistača cipela pred bivšom Hipotekarnom bankom, koji je nekada tako neponovljivo umeo da izmami sjaj iz mojih starih cipela i povrati, bar nakratko, osećanje elegantnog siromaštva; gradskog ludaka videh i njegov večiti,
I lica pod tim svetlom kao da ostare pre vremena; oči gube sjaj, a kosa postaje pepeljasto siva. To svetlo, pod kojim si odrasla kao neki iznenađujuće lep cvet, pretvaralo je sve u
klozeta mešaju se skupim parfemima pozorišne elite, stari čistač Muhamed žalio mu se na lumbago, isterujući nemoguć sjaj iz njegovih prašnjavih cipela.
Njena pepeljasta kosa (koju je sada rasplela) dobija neki čudan sjaj, njeni pokreti su gipki i slobodni. pa čovek iznenada primećuje da njihova Ruža ima duge noge i široka ramena, da je
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
(glas iz Detinjstva) Čim iziđe iz tih, omamljujućih uspomena, iz lirske omaglice koja daje blagost i sjaj predmetima, pisac zakoračuje u tuđi, odrasli svet, udaljuje se od sebe, počinje oprezno, nesigurno da diše.
I poluslepi starac, koji samo naslućuje sunčev sjaj, izriče pohvalu golom toku stvari. Svuda sunce jednako grije starost i svejedno je gdje ćeš sklopiš oči, primiće te
Milićević, Vuk - Bespuće
na njezinom požutjelom i potamnjelom licu u koje se bore dublje i gušće urezale; oči izgorile od vatre i izgubile sjaj; ko zna koliko vremena sjedi ona tako nepomična i nijema, ne osjećajući svoj život, već samo nesreću u sebi,
Radičević, Branko - PESME
Kada nje tu, da te bere, nema; A ti, zoro, što se iz sna trže, Spavaj, dremaj, kad i ona drema; A ti, sunce, ne sjaj mojoj muci, Veće sedaj — moje j' sunce selo; Beži, danče, u crno s' obuci, Crna zemlja njeno krije telo...
34. Ovako jeste krasno ono mesto, Večernji onde taki jeste sjaj, Kad svako veče ići nisam prestô, Dogod premaleća trajao je kraj.
„O dužino putovanja, Kad će doći tebi kraj! Zvezdo moga milovanja, Kad će sinut tvoj mi sjaj.“ Tako tuži, dalje stupa Njegov korak sve napred — Istok se u zlatu kupa, Dvore njemu vidi gled.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— evo ga, gotov samar! E, moj brate ... Tek mnogo kasnije, kad se samardžija odavna rasplinuo u sjaj i tišinu babljeg ljeta, ja se iznenada nečeg prisjetih i bubnuh pred svojim djedom: — Đede, jesam li ja nalik na konja?
je počela da se ispreda velika priča oko našeg poredovničkog mlina, koja je doprla čak i do djedovih ušiju i pogasila sjaj oko njegovog omiljenog pribježišta.
Svi su već znali priču o drmogaćinom megdanu sa žandarmima i sjaj njegova podviga treperio je i po meni kao od nekog skrivenog nevidljivog sunca.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Dođi, dušo, ili prođi pored pendžera, da te vidim, osetim miris tvoje kose i sagledam sjaj tvojih očiju. Ah, devojko moja! da znaš kako te volim i ginem za tobom!
Kostić, Laza - PESME
Alfa je glava, alfa to je um, početak svega, dušin neimar, što y njoj zida budućnosti sjaj; a omega, jest, omega je kuk, sramota, trbuh, lakomost i blud, zidara umnog večni rušitrud — to omega je svemu, svemu
Lalić, Ivan V. - PISMO
Leptir u srcu. I osećaš da si I odstupnicu predao u zalog Odsutnoj nekoj milosti. Na trasi Što uvire u obzor, sjaj daljine Već rubi nevid, i oblak prašine Za konjanikom koji nosi nalog. Purpurne krpe lepršave zorom!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
LjUBI TE TVOJ MIŠELINO.“ Toliko sam bila besna da sam namemo očistila cipele zavesom, a vrhunski sjaj isterala peškirom. To je, znači, ta ljubav o kojoj pišu u nastavcima?
Zašto ne? Diktiram mu je lično u mašinu: ZA BELE ZUBE — BELON! ZA LEP TEN — TENOL! ZA SVEZ DAH — PROPERTON! ZA SJAJ U OČIMA — ISKROL! JOŠ JEDANPUT: ISKROL —ŠAMPON S MALTIGRADNIM ŠREPELINAMA! MANDRAGOVANE ROPNE S DESET PROGRAMA.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Protkaj, potko, i osnovo, sentandrejsko krhko kolo! Put po krugu - nigde znanca. Kud me vodi šumna staza? Sjaj istočen iz Čobanca, to je sumrak kraj Kalaza. Pantelija, Čip i Bata. (Slik treperi oko gaza.
Što saberem - bude manje. Nevid-žicu kroz mršenje ja uvodim u sećanje. Zlato mi je sjaj u slami, a u pređi žubor-niti, svračje pismo, dijagrami.
Talasaju talasoni i gledaju u me nule, promičući, u koloni, kroz magiju i formule. Iz očiju sjaj odiđe, Ljuboviđo Ljuboviđe.
A pesma gde je sjaj izgubila, devičnjak raspne ruža Budima. o snago zrenja, radosnu zvonkost alkoholizma pejzaž već sluti!
- Šta je vidik? - Čun teskobe ledne, šumne jeze žbun, u obruč-stanju sjaktav val i sled od žurnih mena - njihov sjaj i žuč: gde vidimo se kao plamsav luč, u zaum-šumi zlatan drvored. II Hej, zapad rđa!— Mi smo Leđan grad.
Dok šume beru gromove kolače, a nebo šušti s tepsijom u Savi, razume rod mi šumovi šta znače, šta sjaj sa Drine kad se s Cera plavi, a šta tišina kad joj slog se sruši, a jastreb njen se začuje u tmuši.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Drži ga, stara!“ Jadna se baka iz sna trže, zbuni je dreka i rumen sjaj, pa svraku pita što može brže: „Otkuda? Šta je?! Da nije zmaj?!“ „Kradljivac zvijezda u tvojoj kući!
Piši mi opet, unuko mila moja, obraduj starca cvećem duginih boja, na zadnje dane prospi začaran sjaj. Rođena moja, deki će brzo kraj. Budi mi zdravo, zvončiću dedin plavi, čekaću pismo, brzo se starcu javi.
“ Zbogom školo, zbogom gimnazijo, lud je bio i ko te učio! A kad ipak voz konačno krenu, pomuti se sjaj ljetnjega dana, tamo negdje, kraj zamuklih klupa, ostaše nam srca rasplakana.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
čuda, da ugledam raj; Da pregazim polja rujnoga korala, Da pohodim dvore od čista kristala, Pa da pričam posle lepotu i sjaj...
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Nosite me iz ove šume, ne mogu više da gledam noću sjaj netvarnih bića u granju što se na mom stradanju uče da uteknu rođenju.
se tvojom lozom i grobom Od prirode nema veće zablude kaže jedan glas pritešnjen između neba i mora: sav sjaj stvaranja je u njoj, i sva suprotnost bogu. Za nas koji se vozimo u čamcu to je bilo kao da se čamac izvrće.
taj što kamen-temeljac nosi Stefan je Osnivač Stefan i Vuk u Ravanici Rastu dva sina sigurna u svoj lik po njima sunčev sjaj bridi venci trepere još malo pa će njihovog oca da poseku pri kraju žetve Junoše visoke usred rata i pesme rastu na
društvu ne ide pred lice višnje dosta su me cimali sa svih strana Jagnje je došlo da vas blagoslovi gledajte njegov sjaj mi smo mu spremili ražanj vi zbilja niste za predstavljenje smrtna se kazna zamenjuje ropstvom odlaže se izvršenje do
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Iz daljine su dopirali dozivi, i onda se izvi samo jedan glas: — E-he-ej! Istok se pomalo belasao, sjaj zvezda gasio, a zornjača bleštala metalnim sjajem. — E-he-ej!... Objavljena mobilizacija!...
Na istoku zaplamti horizont i uskoro, bojažljivo i lagano, kao da se prikrada, pomoli se mesec. Ružičasti sjaj obasja ravnicu i sićušne ljude koji gamižu kao crvi. Iz pozadine dopre neki otegnut glas: „Drži desno-o!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Opet se pojavi onaj grozničavi sjaj u očima, vatra je obuzimaše sve više, i ona se opet približavaše stanju, koje liči na vrućicu...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
UZ „POSLANICU“ 275 UZ POEMU „STRAŽILOVO“ 278 KRF POSLE RATA 283 NAŠA NEBESA 286 PESME 289 SUDBA 290 U POČETKU BEŠE SJAJ 291 POBEDI 293 KUGA 294 PESMA 296 ROBOVIMA 297 NIKOLI I 299 NOVO
Marko se gadi buđenja i zore, grobovi ćute, ne zbore, u nebo diže naš prezriv osmeh roblja. Nećemo ni pobedu ni sjaj. Da nam ponude raj, sve zvezde sa neba skinu.
VOJNIČKA PESMA Nisam je za srebro ni za zlato plako, niti za Dušanov sjaj. Ne bih je rukom za carske dvore mako, za onaj bludnicâ raj.
U njivama mi je sahranjen lelek taj, u prokleti večan znoj. Nisam ja za srebro ni zlato plako, niti za Dušanov sjaj. Ne bih ja rukom za carske dvore mako, za onaj bludnica raj. VEČNI SLUGA Oplakali ste rat i mislili: sad je kraj.
To je sad Ona, odmor vranama i vrapcima, što ni sahraniti mirno u nebesa ne da, sjaj, što mi još osta, pod bolnim očnim kapcima! Zar lutajuć mi otac tu je zemlju video?
Ili sjaj jutarnje buktinje Sunca, što diže u beskraj, pa nas ljulja, u plavetnilu, kao rosnu kap? Led večernjače, rumen, u nadzemaljsk
Zato je zar bila tama mesa i sjaj misli, duž mladosti, neveselost gorka i duboka, da sa Serbiom umru i mog imena smisli?
Dubrovnik, 1927. PRIVIĐENjA Zaista, zrak sam samo? I to je sjaj u meni, što se sad, nestajući, rasipa, u prazninu, osvetlivši mi put, i bezdan, u isti mah?
Zaista, zrak sam samo? I to je sjaj u meni, što se sad, nestajući, rasipa, u prazninu, osvetlivši mi put, i bezdan, u isti mah?
On ih je u pismu mnogo hvalio, ali se i ljutio što su sentimentalne. Štampao je jednu (U početku beše sjaj). Ostale mi nikad nije vratio.
Možda, malo, Pikaso. Na zadnjoj izložbi bila je njegova Leda sa labudom. Ona nema sjaj njegove vodene, tanke tehnike iz zadnjeg doba, ali blešti od razuma.
Prešla je bura; More pokoja nađe. A pena talasa grli Poslednji deo lađe. 1908. U POČETKU BEŠE SJAJ Daleko gore ispred mene sliva se nebo sa travom. I svud oko mene stoje ruže tajanstveno, spuštenom glavom.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
neke — I, gle, pod nebom leti dečje jato Iz otadžbine, iz zemlje daleke: Kao anđeli sve dečica sama, Na njima krila i sjaj oko glava — Lete i mašu na njih ručicama: Kom oko vrata tračica krvava Kom rana mala ko rumena ruža Na belim grudma.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Jedared sam video na ulici otkinuto sjajno dugme od policijske uniforme, zagledah se u njegov čarobni sjaj, i taman htedoh proći, pun nekih slatkih misli, dok mi odjednom zadrhta sama ruka, pa pravo kapi; glava se sama
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
se za druge, raznovrsnije i blažije misli, Dok se polako na usnama paćeničkim ne pojavi osmeh, i u očima zaigra veseo sjaj... Zaneo se u prošlost...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
DUNjA Ko svetiljka koja tinja i kunja, mutnim se sjajem preliva dunja; taj sjaj: sve mesečine u nj se sliše, sjaj, al i miris, jošte više, koji nas, uvek iznova, seća da negde — van zemlje —
DUNjA Ko svetiljka koja tinja i kunja, mutnim se sjajem preliva dunja; taj sjaj: sve mesečine u nj se sliše, sjaj, al i miris, jošte više, koji nas, uvek iznova, seća da negde — van zemlje — postoji sreća, i da smo, pre no što smo
VETROVITO JUTRO Sunce tuče u bogaze, Sjaj kroz lišće pljušti. Duva vetar, a zora se Na konopcu suši. Zemlja škripi kao lađa, Zaglunuše uši: Ne znaš da li
SUŠA Voda je gola. Njen sjaj ponosni Proguta muvu, senku i klas. I sastaše se, u tajnosti, Mesec, izvor i tužni pas: Nek kiša uskladi
Rakić, Milan - PESME
I tada, Osetiću čudno, kao kad se sniva, Sa miloštom tajnom što iz zvezda pada I svežinom skoro pooranih njiva, Sjaj očiju tvojih bolećiv i mio.
grubu, Gledam te tužnu, svečanu i belu; I kao zvezde ugašene, koje Čoveku ipak šalju svetlost svoju, I čovek vidi sjaj, oblik, i boju Dalekih zvezda što već ne postoje, Tako na mene sa mračnoga zida, Na počađeloj i starinskoj
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I sama Sofka, koja je bila navikla na toliki sjaj, ipak čisto pretrnu. Ponova ga poljubi u ruku. | — Hvala, tato! I siđe dole.
Prekorači prag, ali sunce, sjaj i graja je zapljusnu. Veo joj se zakači za prag, i to joj dobro dođe. Zastanuvši, malo okrenuta u stranu, sa uzdignutom
Pandurović, Sima - PESME
Njihov sjaj je bio plav, mutan i čedan, Sjaj morem skrivene, skupocene školjke; On je dav’o dubok neznan izraz jedan Čežnje naših
Njihov sjaj je bio plav, mutan i čedan, Sjaj morem skrivene, skupocene školjke; On je dav’o dubok neznan izraz jedan Čežnje naših snova i minule boljke; On je
opšti udes kad nas snađe I nestane naših patnja i veselja, Nada mnom će, kao čar usana mednih, K’o lelujav, meki sjaj visina sfernih, Lebdeti i tada setan osmeh jednih Očiju bisernih.
Jedan san, koji sjaj mesečev zlati, Javlja se, čili, povija onako Kako miris dune poljanama lako, Kako uzdah noći kandilke zaklâti.
I oči moje sreće moje vajne Ne osećaju više bleskav sjaj, Ne osećaju više sreće trajne Gde hladni groba prostire se gaj.
Sunčan i nasmejan dan. Proleće žudnjom i nasladom diše, I pirka vetrić mirišljav i znan; Raznosi vrelim zrakom zore sjaj, Raznosi miris, uspomena dah.
Jer cveću i sad tepa vetrić blag, I miris spomena po zemlji se kreće K’o najlepši sjaj. I sad pada cveće... U POLA SEDAM Boginji Probudiše me k’o rubin crveni Zraci večernjeg sunca. Pola sedam...
— Da njihov cvrkut, neprimećen, mre. I sunca davno željenoga sjaj Još samo teške senke svuda stvâra Predmeta dragih u vedri čas taj, Kad radost naša srca ne otvara.
Kada čedan osmeh, moje divno dete, Na tvome umilnom licu zatreperi, Kao sjaj u noći daleke planete, Moj se duh ozari u nadi i veri.
sodomsku kaznu vrh naroda svega; A s trijumfom njenim i s padanjem mraka Sitnica valja leševe junaka, Slomljeno oružje, sjaj vremena bolja, Preko tužnog, gluvog i tragičnog Polja.
Hoće li doći čas veliki, sveti, Da blesne pravde i razuma sjaj, K’o strašnog dana božja sudnica Što će nas jednom na grehe da seti?
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
PEK 17 VARKA OD LETA 18 NA MALOM TRGU 19 VIDIK 20 NI PREDEO MAGLEN 21 U ZIMSKI SUMRAK 22 TVRĐAVA 23 ETO ŠTA UČINI SJAJ 24 NAILAZI HLADNO DOBA GODINE 25 JAVA 26 SLIKA U RODITELjSKOM DOMU 27 U DOZIVIMA 28 SKROVITO MESTO 29 MI STIŽEMO
MAGLI 39 KALEMEGDAN 40 SIENA 41 NA NEVSKOM PROSPEKTU 42 KNjIGE 43 KUĆA 44 DVOJNIK 45 URLIK 46 BOLEST 47 STABLO 48 O SJAJ SU SAMO VRATA KRAJA 49 KRAJ JESENSKOG MORA 50 UMORNA PESMA 51 VRATA 52 KULA NA PESKU 53 PRAZNINA 54 NA
Oblaci ti kulu oblače u belo. Sneg visinski: čekaš. Tvoj steg je tvoje čelo. ETO ŠTA UČINI SJAJ Dok trepnusmo: eto šta učini sjaj!
Sneg visinski: čekaš. Tvoj steg je tvoje čelo. ETO ŠTA UČINI SJAJ Dok trepnusmo: eto šta učini sjaj! Pade glava danu, skotrlja se I mi posmatramo gde se kraj nas gase Stvari i nestaju kao bačene u kraj.
Ako od stabla ne sadelju bačvu Il krevet kakvom mladencu ne stešu — Nek bude bar za sanduk mome lešu. O SJAJ SU SAMO VRATA KRAJA Taj muk — da nije zvuk bez kraja Što svud seže Pa neki mir sa krikom veže Il maglen duh sa mesom
Taj mrak — da nije bolest sjaja? O sjaj su samo vrata kraja. KRAJ JESENSKOG MORA Iz visokog sna me budi morski blesak. Oči traže vidik gde je strana peta.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
I možda bi tako i bilo da se jednoga dana, na svemu što bi devojka dotakla, ne pojavi tanki zlatasti sjaj, kao da su vez ili čipka posuti zlatnim prahom.
Nije ni imala vremena da pita — pred njom su se otvarala neka prozirna, blistava vrata. Zabljesnu je sjaj vrta, kakav nikada nije videla, ošamuti miris cveća, za koje nikad nije čula.
Plavi sjaj vrapčevih krila preobrazi se u plavi pramen izmaglice. Vrapca nestade. Nestade i dvorca načinjenog od svetlosti i vrta
Kako i ne bi? Svetlokos, svetlook, sav prozračan, dečak je izgledao kao da dolazi iz nekog drugog sveta. Takav sjaj je iz njega izbijao da bi, još dugo nakon njegovog prolaska, po razrovanom pločniku treperila svetlosna pruga kao
Dečak, zadivljen, kriknu I zagleda se u nju. Sav nežan, sav srebrnast, cvet je širio takav sjaj da su i nebo i zemlja blistali. Dečak ispruži ruku da ga dotakne, ali cvet, kao srebrna ptica, polete uvis.
susretali, uvereni da na svemu čega se reč Zlatoustog dotakne, još Dugo nakon toga, treperi neki radosni, zlatni sjaj. Ko zna: možda je tako i bilo? Možda se ludima pričinilo?
Uporedo s njim penjala se još jedna zvezda, a duboko dole treperio pustinjski pesak kradući sjaj meseca. — Pogledaj kako blista! — kliknu Smejačko, a Plačko od straha zatvori oči.
— Vidite koliko vas je! — talas se okrete levo, zatim desno. Kakva divota! Kakav sjaj! Baš je budala što nije ranije napustio senovito morsko dno: šarenije je, mirisnije, lakše se diše tu gore.
— Ja se ničega ne plašim! — osmehnu se lepotica i htede da krene dalje, ali iz mladićevih očiju izbijao je takav sjaj da joj se činilo da se kupa u svetlosti, pa reče: — I tako je svejedno gde sam...
Da li je starac još živ? Dolazilo mu je da ostavi sve i da se vrati, ali sjaj novca bio je jači od sjaja njegove čežnje. »A možda mi nije suđeno da se obogatim?
Kao odsjaj meseca na vodi blistalo joj je lice, a oko tela. širio se nežni, sedefasti sjaj. Ribari su nešto govorili o vilama? Ali niko nijednu nije video. Otkuda ova?
Ali otkuda mu u očima pogled vile? Otac zadrhta opazivši na dečakovom licu sjaj koji je vila imala na svome, no ubrzo odbaci svoju zebnju. — Voleo bih da vidim ostrvo na kome si se rodio!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kad pre? Pogledao je u sjaj ponora nad sobom, tako čedan i bezličan, iz kojeg je dolazilo čisto odsustvo utehe. U taj ga je čas zabolela rana u
Tako on sad vidi, nad Mačvom, nebo koje je, odasvud, bezmerna plava praznina i čist, crn sjaj; u isti mah, oseća taj crni sjaj kako mu, sa znojem, klizi niz potiljak, a Petar spava, san mu je miran, a iskopane
on sad vidi, nad Mačvom, nebo koje je, odasvud, bezmerna plava praznina i čist, crn sjaj; u isti mah, oseća taj crni sjaj kako mu, sa znojem, klizi niz potiljak, a Petar spava, san mu je miran, a iskopane grudve zemlje mirišu na preiskonsku,
Činilo mu se, ipak, da je, već jednom, upamtio takvo nebo koje je, odasvud, bezmerna plava praznina i čist, crn, sjaj. Ali, na Prudinama ga je čekala samo šaka ljudi: istina, klicali su mu.
To pletivo ga je sve više prožimalo i budilo u njemu sjaj neke nesaznane vatre, mada je dosadni Velestinac jednako opominjao da u svemu tome, moguće je, ima mala zamka sudbine.
Ta prikrivana opakost davala je Miloševim očima čudnovat, žut sjaj od kojeg se Ljubica stresala iako nije mogla da mu se odupre.
jednom, išao ka svojim magazama, trgovac Pešika je na kaljavoj kaldrmi primetio neki crn, malo otrovan a malo zamaman sjaj. Zabuljen u taj sjaj, nije obratio pažnju na to da ovo tkanje, sve od opakih svetlosnih niti, dotiče i njegove magaze.
Zabuljen u taj sjaj, nije obratio pažnju na to da ovo tkanje, sve od opakih svetlosnih niti, dotiče i njegove magaze. Posle nekoliko časaka,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
o samrtnička Živa mudrosti! Alfa je glava, - alfa, to je um, Početak svega, dušin neimar, Što u njoj zida budućnosti sjaj; A omega - jest, omega je kuk, Sramota, trbuh, lakomost, i blud, Zidara umnog večni rušitrud To omega je svemu, svemu
I tada, Osetiću čudno, kao kad se sniva, Sa miloštom tajnom što iz zvezda pada, I svežinom skoro pooranih njiva, Sjaj očiju tvojih bolećiv i mio. M.
No dani su prošli k'o rijeka nagla, K'o trenutni snovi, kao puste varke: Sad na vašem licu sjaj mladosti žarke, A na mome jesen i turobna magla.
Zatim bi otac, vedar k'o sjaj dana, Uzeo gusle u žilave ruke, I glasno poč'o, uz ganjive zvuke, Lijepu pjesmu Strahinjića Bana...
grubu, Gledam te tužnu, svečanu, i belu; I kao zvezde ugašene, koje Čoveku ipak šalu svetlost svoju, Te čovek vidi sjaj, oblik, i boju Dalekih zvezda što već ne postoje, Tako na mene, sa mračnoga zida, Na počađaloj i starinskoj
Nebo i zemlja spe u tome času! Samo brz Timok šumi i žubori... V. Ilić Mlađi CLII IZ JEDNE ŠETNjE Gore sjaj sunca, čar zelenog krša, Dole iz krila sumorne divljine Otrgnut Timok bruji, i iskače Iz crne, hladne, memljive pećine.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Reci mi“, reče Hipokrates, „odašta proizilazi taj mlečni sjaj na nebu?“ „Od bezbroja sićušnih zvezdica koje naše slabo oko ne može da razbere svaku za sebe, no tek njihovu
Njom istrlja prsten da bi ga oslobodio njegovih spoljnih nečistoća; onda uporedi njegov zlatan sjaj sa sjajem krune. „O, moj kralju“, reče on Hijeronu, „moje me oči izneveravaju i ne mogu da se na njih oslonim; nisam u
tim manje što pojedini relijefni delovi krune pokazuju, prema različitom stepenu njihovog osvetljenja, različiti sjaj“. Sad i Hijeron uze krunu i prsten u ruke, ali ni on ne mogaše pronaći ikakvu razliku u čistoti zlata.
Opipah i ispitah stručnim pogledom njen kvalitet, boju i sjaj i ocenih je. Gospođa Lavoazije osećala se vrlo polaskana mojim autoritativnim sudom i bila mi vrlo blagodarna, kao što
“ „Kako bi mogao? Laplas je, čim je Napoleonova zvezda počela da gubi svoj sjaj, potajno stupio u vezu sa Lujom XVIII i ponudio mu svoje usluge“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A sunce se polako i oprezno spuštalo na Bežanijsku kosu i luminozni, zaslepljujući njegov sjaj slabio je, gubio se, rumeneo svi više, preobražavajući se postepeno u ogromnu, crvenu i krvavu kuglu.
A onamo, i onamo, vidiš li svuda tamo... onamo, snegovi, zlato, zraci, onaj sjaj, vidiš li, Bože, vidiš li? ... Onda je zaćutala, zanemela, za gledala se pravo u njegove oči i htela, očekivala njegove
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
porebrica i proljevâ, i histeričnih scena s ispadima i suzama i grčevima; i onih malih povišenja temperature koja daju sjaj očima i krhku, do opasnosti nategnutu zvučnost glasu, i kratke mahove onog brzog unutrašnjeg izgaranja što kadikad
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica pogleda Stanku i oči mu ostadoše prikovane na njoj: otkud joj se povrati izgubljeni sjaj lepih očiju, otkud ova čudna lepota celoga stasa?.. Kao da je ove čarobne gore odjednom prerodiše!... — Stale!
posle vam se neće živ dati... Kapetan je razgledaše pažljivo... Ono grozničavo drhtanje, neobičan sjaj očiju, suve, zapečene usne, nervozno trzanje glave pobudi u njemu sumnju, da ova devojka nije pri sebi.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ja ne pojmim sada Da l' je bilo života, i kada? Sjaj i boli po'abani. Duge nema u sutonu; Ne vide se noći, dani: Moje doba sve utonu U san što mi sad ne smeta; Nemam više
” 1904. POENTA Jedva čekam veče da i meni svane Jer ja nemam dana. K'o pustarom pesak Misli, zraci pali u sjaj, ledni blesak, I vidi se život, zima k'o dve rane. Mladost i sve cveće stvori se pred okom.
” Nek čeka! Jer ide sasvim doba novo, Sasvim nova mis'o, sasvim novi sjaj. 1916. POGINULI DOM Bez pesama, želja, potresa i smeha, Saranjeni zvuci, zima i toplota.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Kada bih ugledao biser, gotovo bih dobio napad, ali me je zato fascinirao sjaj kristala ili predmeta oštrih ivica i ravnih površina.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
” Onda bi sve zapevale: “Smeškaj se, Mihajlo, smeškaj, ja volim tvojih očiju sunčani sjaj!” I ja sam se smeškao. I sve sam se više smeškao kada sam se uverio da me devojke zaista ne mrze.
Ali gledajući ga kako stoji pred opštinskom palatom glatkog i poštenog lica sa kojegje izbijao neki sjaj, shvatio sam da “San” nije bio u pravu.
Helmholc je ustao, svečanije nego ikada, ali sam zapazio pobednički sjaj u njegovim očima. Ličio je na Votana koji zuri u savršene oblike nebeske Valhale.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
način kao kada za vedra dana, iznenada, u grmu nešto šušne i tek primjetljivo u sunce poleti, pa ispod njih frcne življi sjaj očiju, i mahom sklope se, a lice dobije zasjenuti pretljivi izraz.
Ta je drži prikovanu na mjestu, i nikako da joj se otme..... A on je gleda i, ugledavši u njenim očima sjaj razdragana života i čežnje, osmjehne se na nju onim rijetkim njegovim osmijehom.
Prostota i veličina pastira i junaka prvih vremena, pa divlja verska fanatičnost, pa velike strasti, pohote, blud i sjaj... Najlepše žene, najlepši i najjači ljudi. Vrlina i porok. Devičanstvo i razvrat.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
i to ga gubi isto onako – evo još jedne, šire paralele sa pesmom „Nebeski prsten“ iz narednoga ciklusa – kao što se i sjaj nebeskog prstena „propio“ i njegova se „mlada praznina“ „ugojila“.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Veliki, plavi pogled njen, vanredan i pri izdisanju, koji je svetleo nad njom i koji nije gubio svoj modar sjaj u njegovoj duši”. 257 Golubovi iznad Aranđelove glave tako ulaze u saglasnost s nebeskom modrinom u Dafininim očima.
koje ulaze u srpsku istorijskonacionalnu mitologiju: (I) Nisam ja za srebro ni za zlato plako, niti za Dušanov sjaj. Ne bih ja rukom za carske dvore lako, za onaj bludnica raj.
na kojima mu se oko zadržava vezane su, gotovo redovno, za trenutak i pokret: nad čelom i nosem „ona je imala neki sjaj, od treperenja svetlosti, u „nozdrvama samo imala je rumeni i tame”, a usta su bila „pod jednim, neprestanim,
Čist sjaj plavog neba ukočio mu je oči, tako da je ostajao dugo, nepomično, zagledan. “337 Nigde Isakovičevo opažanje nije - na
Zemlja je tamna, nevidljiva i kišovita. - Šumi i huji baruština iza mraka. Sjaj mesečine pođe sa nje, pojavi se nad pomrčinom, pođe i nestane u noći, što mokra ulazi i odlazi, ulazi i odlazi jednako,
O tome se saopštava upravo onda kada joj se samrtni pogled gasi: „Sjaj Sunca ne vide kako se razliva sa brda, u vrbake i poplavljene šiprage i baruštine, nad kojima su letele rode i vivci,
353 Kada negde u visokim Alpima „čist sjaj plavog neba” ukoči oči Vuku Isakoviču, tako da mu pogled ponire kao u neki san (epifaniju), on u isti mah ima i
od jakih senzacija, gusto sabijenih, što se vidi i po dosta učestalim ponavljanjima: „Šumi i huji baruština iza mraka. Sjaj mesečine pođe sa nje, pojavi se nad pomrčinom, prođe i nestane u noći, što mokra ulazi i odlazi, ulazi i odlazi
San i varka, kao ona magnovena Isakovičeva epifanija kad mu u visokim Alpima plavi nebeski sjaj ukoči oči. Stoga u romanu senka i privid sustopice prate ono što se prikazuje kao da se stvarno događa.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
A kad jarko sunce žmirnu (Jer mu sumrak trže sjaj), Ruka ruku samo dirnu: To je bio oproštaj. — Dođe doma mlada moma, Na licu joj sunčev žar, „Gde si, diko, za
TIHE SUZE (Just Kerner) Tek što je danak svanô, Probudio te maj, Ti vidiš jutrom rano Vedroga neba sjaj. A dok si ti prospavô, Kupeći novu moć, — To nebo, sada plavo, Daždilo j’ celu noć.
“ Oh, noć je bila crna, tama je bila gusta, Ni od kud jedan zračak ni putokazni sjaj. Tapajuć’ po toj tmini, kolebi jednoj priđe, Otvori trošna vrata, uniđe uzdrhtan: Ovde je malen žižak tinjao jedva,
I opet će, i dugo će Nad visinom Crne Gore Kao sunce odozgore Sjati majčin sjaj. Seglo nebo, al’ se trže; Šta bi srca, šta bi stene Bez Milene uzor-žene? — Jauk, lelek, vâj.
Ti odleti ka istini samo, Nju tražeći provekova vek; A mesto ti, i ako je prazno, Iz njeg’ bije neumrli sjaj... Ja te, Rački, po prvi put videh, Ta onomad na Đivovu tlu, Kad slavismo našega Omira I dizasmo pomenu mu stub.
Miljković, Branko - PESME
Zvezdama ranjen u snu lutaš. Sjajna ona ide tvojim tragom, al od sviju jedini je ne smeš videti. O sjaj na tebe njen dok pada nek je i sakriju Ti ćeš naći ulaz dva mutna psa gde stoje. Spavaj, zlu je vreme.
Tražim te u vetru ako te još ima Izgovorena reči za svetove pale Tražim početak sjaj i sate stale. VI POISTOVEĆIVANjE BIĆA I REČI Tražim početak sjaj i sate stale Da žive moj život i da ga vaskrsnu Iz
VI POISTOVEĆIVANjE BIĆA I REČI Tražim početak sjaj i sate stale Da žive moj život i da ga vaskrsnu Iz ostataka zbilje prerušene u snu Kad ušav u pustinju zataji pospale.
Lepi moj dane s dušom elegije Tražim početak sjaj i sate stale Kad su ti dve tužne ptice večnost dale Pred vratima iza kojih prostor gnjije.
noći, Kako se zbi divno da biće ti izbegne Mesto koje bi izvan tebe bilo, Jer zabunom sve se zbilo što se zbilo A sjaj koji kasni najdublje dosegne. Naše ime neće berbu doživeti Svega što može sebe da seti.
na sebe, ali nade pun, Zbog koje je svaki svršetak nepotpun, Odsevom cilja neprozirnost smiri, Uvredu gline suncu, sjaj raširi.
Preporađanjem ispiraj sjaj svetu I zvezdi koja ponore zataji; Neka se trulež otrezni u cvetu Nepoznat nesvesnoj ruži koja sjaji.
pozajmljenih događaja, Neizrecivo a naučeno ko vreme, Varko, u tebi udes i slučaj spaja, Gde preraste sliku i sjaj uspomene.
Vatra koja te vidi biće skuplja Od zlata koje sebe ne poznaje. Osta samo ime: dosta da se rodi Pesma u letu sjaj daleke zore. Sanjam te dok pevaš u skamenjenoj vodi Morem bez molitve pro neprelet gore.
neke svetlosti zaleđene Jesi li možda java pozna Kada se kasno ostvaruje Obećanje cvetova za porozna Vremena kojim sjaj putuje Vremena kojim sjaj putuje Cvet si što živi u mrtvom telu A ne zna ime događaju Koji rascveta ružu belu Za
li možda java pozna Kada se kasno ostvaruje Obećanje cvetova za porozna Vremena kojim sjaj putuje Vremena kojim sjaj putuje Cvet si što živi u mrtvom telu A ne zna ime događaju Koji rascveta ružu belu Za potonuli plamen u maju Za
živi u mrtvom telu A ne zna ime događaju Koji rascveta ružu belu Za potonuli plamen u maju Za potonuli plamen u maju Sjaj koji sebe ne upozna Gorkim stvarima blagost vrati I proleće godini.
Krakov, Stanislav - KRILA
Oh, kakvo je samo klanje bilo! XI SPOKOJSTVO Po zemlji su bili redovi nosila. Nad njima je bilo lišće lipa i sjaj solunskog neba, nevidljive laste i jedna daleka zalutala pesma. Valjda kakvog pijanog mornara.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Noćca bajna, nema tajna, Samo zvezda šapće sjaj. Srce čuje slatke struje Tijomirni uzdisaj. Po uzdasi plove glasi — Vaselenu obli poj — Sve uzdiše... više...
I podigla si crkvu Kô tvrdi neki grad, Oživela si veru, Probudila si nad. Rasplamtela si ljubav, I razlila si sjaj Zadahnula si cveće, Povratila si maj. Otvorila si česme Kroz gore ubave, Osnažila si pesme Da slavu proslave.
se, A srce biju dva, U Toj se sreći rađa Tek prava molitva. U suzama se kupa Pa sve joj trepti sjaj, — I povije se u meki, U topli uzdisaj. A ko će je popeti? A ko bi, nego ti, Ti božja prva ćeri, Ti sveta ljubavi!
Oh, što nismo sada onde, Gde je „divlji“ običaj; Mesto groba kroz lomaču Jurne plamen, sine sjaj, Ja bih smelo potpalio Taj žrtvenik, odar njen, Da truležu, da gnjiležu Otmen plen.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sada bih opet želeo da je dan i da se vidimo. A zora već počinje, i mesečev sjaj sve više bledi. Vidim i drugo rebro onoga brda, naskoro sam nazreo treće, i tada mi se kosa diže...
Obuhvatio sam joj glavu i gledao u ovlažene oči. Refleks od suza i pritajeni, čežnjivi sjaj plavih očiju davali su izvanrednu čar njenom licu. Naše usne se spojiše...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
JELISAVETA: A! O, sirota! KNEZ ĐURĐE: A zašt’ sirota? Za alem ovaj? Zar od alema misliš to je sjaj?... Suza je raje to, rajin uzdisaj!
Tvojih zenica plamen večiti Mojom je dušom svakad voljkovô — Il’ suza bila, ili osmeha U njima sinô blistajući sjaj, Zapoveda mi... idem pokoran — I neosuđen, i neprimoran, Da ti izvršim sveti zaveštaj. Hiljadu hoćeš?...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Od otvoreno plave boje tihano se prelijeva planinsko nebo u izblijeđeli, večernji sjaj. Sunce se lagano spušta iza mračastih brda oko Jajca, a na drugoj strani sve se više i više uzdiže okrugli, crveni
Bojić, Milutin - PESME
I to sunce moćno čini mu se kao Neka izmoždena i prodana žena, Uvela bludnica, s koje sjaj je slao, A ona raskošno otkriva ramena.
Danas pade idol i sav sjaj se otre, U kostur se truo pretvori sav blesak. Mesto usred vrta nađoh se pred grobom, Odakle s prezrenjem na me
VIII Ti ideš od nje, ti, sunčani zrače, Ti si joj kose milovao, mada Sam nisi znao na šta sjaj tvoj pada. I njenom oku ti si dao sjaja.
XX Zviždala je zima, kad smo ovde bili Kraj ovoga žbuna, što sad zelen lista, Po kome proletnjeg sunca sjaj se blista. On sad čudno šušti kao da mi veli: ''Voleo si onda i kad sever cvili, A danas si tužan.
I sve je pusto u okolu celom I raskoš boja zvoni mi opelom Kô sjajni prolog neke patnje grozne. O, čemu sjaj taj što dan očarava Kad moja sreća na dnu Prošlog spava? I tiho jecam sred večeri pozne.
O, čemu sjaj taj što dan očarava Kad moja sreća na dnu Prošlog spava? I tiho jecam sred večeri pozne. XXIV Sav sjaj što neću kraj mene se jati, Sva prazna laska strasno me celiva I hučnom igrom žuđen idol skriva I orgijama sunca
I kada te mrzim, tad moj bol te voli I dok moju dušu Tvoji gresi tlače, Kô očajnik s čijeg čela sjaj se smače, Želim te tad, kad me bol zbog tebe skoli.
Jakšić, Đura - PESME
Čekaj, sele! Još ne želim ja umreti! Dok se zemlja ne zatrese, Burno more ne zajoše, Ne pocrni sjaj zvezdani, I meseca svetlost bleda Ne zavije u oblaku Božje pravde i istine, Sjajne zore i večeri Zrak crveni ne
Nastasijević, Momčilo - PESME
Jehova! Jehova, dođi nam! Dođi nam, večni naš, Ti si nam jutra zrak, Ti nam podnevni sjaj. Dođi nam, večni naš. Večni naš, Izrailj! (Ratnici:) Napali me narodi svi, U ime Jehove nosim im slom.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Besvjesno hodaše širokim ulicama. Više ga nijesu zanimala tuđa obličja, ni gradski sjaj; bijaše mirniji čim je dalje odmicao. Izbije na željezničku štaciju. Nanovo se nađe među silom svijeta.
Iščezavaše tako sjaj, da ga zamijeni siva svjetlost onakove boje k'o sure okolišne goleti. Ivo se trže, ispred očiju mu proletaju meke
nekim idealnim bićem, prenašajući se duhom na one narančasto—crvene poljane što postepeno iščezavaju i gube svjetlost i sjaj... Kad siđe s gomile, hvatao se prvi suton. Oko zapada bijaše se sve smirilo.
Makar je mladić izgarao na suncu, ipak mu bijaše ugodno u bezgraničnosti prostora. Osjećaše živo slobodu, sjaj i istinski dašak života, — a pred njime, kao sjenka, kao nekakova slutnja stajaše mrka nagrđena „Mrsina” prilika s
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Igrala sam se sa grivnama i ogrlicama, veselio me je sjaj zlata i čudesni prelivi boja na draguljima. Ponekad sam odlazila na Mrtvaja vir, na to divno drago mesto, sklonjeno od
Pa ipak uživao je on nekakav osobit ugled među sirotinjom, koja je i sama mrzela svoje pohlepne gospodare i sjaj njihovih gizdavih odora.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Meni je drago njeno lice, Ja još jednako volim nju. Kao sumornog Algijeri Njenog me lika vodi sjaj Kroz osvećene rajske dveri, Gde večno mladi trepti maj. No dalje s tugom!...
Gledô sam u letnje podne, kad sunce prižeže žarko, Varljive slike vaše: kristalnih voda sjaj, I sniske, kudrave šume, i sunce nad njima jarko, Prohladni, mili kraj. Al' gde je kristalna reka i senka pitomih šuma?
„No moj dragi,“ on mu reče, „Ko toliko blaga steče, Nepoštenjem on je, znaj, Zaslužio ceo sjaj! Grabio si što si mogô Sjajnih slugu imaš mnogo; Ta ti, more, sêd i star, Bolje živiš nego car!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Na nebu trepere zvezde; Mesec, koji se već uzdigao iznad vlažnih vazdušnih slojeva, dobio je srebrn sjaj; u zvezdanom jatu Lava blista Jupiter, a pokraj Device zarumenio se Mars.
Najsjajnija pojava na nebu je Sunce; no, baš zbog toga što ono svojom svetlošću zasenjuje sjaj zvezda, teško je odrediti njegov položaj prema njima.
Blage i spokojne, kada ih podigne k nebu i govori o njegovoj večnoj pravdi, one se usplahire i dobiju čudan sjaj kada ih spusti na zemlju i posmatra šta se na njoj sve dešava tu, na zemlji, njegova je staza trnovita, to smo videli već
kapiju na kojoj je bio obešen Gligorije V, ja se sećam usplahirenog pogleda patrijarhovog i razumevam sve bolje čudni sjaj njegovih očiju. Prelistavam moj dnevnik.
konjunkcije, udaljuje se ona sve više od Sunca, a na njenom desnom rubu, okrenutom prema Suncu, ukaže se srebrnasti sjaj, koji biva iz dana u dan sve veći i jači.
kada se nađe pravo s one strane Sunca, onda nam okreće ovoju potpuno osvetljenu polovinu, ali ova ne bi imala veliki sjaj, sve kada je Sunčevi zraci ne bi zasenili, ili Sunce zaklonilo, jer se tada planeta nalazi u najvećem otstojanju od
Taj faraon spevao je Suncu ovu himnu: „Tvoj sjaj je lep na nebeskom obzorju, ti živo Sunce koje si prvo živelo. Kada se ti uzdigneš na istočnom horizontu, onda obaspeš
ni najveći astronomi, pa zato posmatraju Sunce samo kroz čađava stakla, ili umanjuju drugim sretstvima njegov blešteći sjaj.
Onaj srebrnasti svetiteljski sjaj koji je oblio tamnu Mesečevu ploču zove se u nauci Sunčeva korona; ona je tajanstvene, verovatno električne prirode.
Od njene neosvetljene površine ne vidimo, zaista, ništa, kao da je i nema, a od osvetljenoga dela vidimo samo srebrni sjaj; ni kontinenata, ni mora, niti ikakve druge pojedinosti.
Na njegovoj svečano izglačanoj haljini ogleda se novi sjaj koji se na nebu pojavljuje. Tako se sjaj neba i otsjaj mora stapaju ujedno, obrazujući na obzorju kao neki presto
Na njegovoj svečano izglačanoj haljini ogleda se novi sjaj koji se na nebu pojavljuje. Tako se sjaj neba i otsjaj mora stapaju ujedno, obrazujući na obzorju kao neki presto svetlosti od rubina, zlata i srebra.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
MAJSKA PESMA NIKANOR GRUJIĆ Već se polja sva zelene, Topliji je sunčev sjaj, Sve su voćke odevene, Hajdmo, hajdmo dok je maj, Hajdmo svi u gaj!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pavle više ne nosi periku, ćelav je, skoro sasvim bez kose, porušen je mnogo, u očima sjaj tuge i rezignacije. Mirno posadi Branka prema sebi, i da bi ga još umirio, našali se: — Bolje bi bilo sad da sam
— Razumem. Nadimamo se, nadimamo, bogatstvom, boljom kulturom, boljim trgovačkim znanjem — i odjedared, sjaj počinje da bledi, zasenjivanje slabi; uz to brojno opadanje, deca se ne rađaju, stari čudaci se usamljuju, i naposletku:
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Sa njihovih se usana obično izgubi osmeh mladosti, sa obraza im iščezne rumenilo, u očima ugasi sjaj i mlado im se čelo izbrazda.
Petrović, Rastko - PESME
Dragane divne svoje čini Istkaše čežnjom po planini; Kroz granje zvezda sjaj se lije Po putu jezde žar-delije. Gde kopne ponoć rujnog granja Šapuću daljnih reč dragana, S rukom na srpu koje
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kako i ne bi? Jednom su je ribari izvukli na površinu mora, ali samo što je u okrugle oči upila sjaj sunca, a nečija ju je ruka zgrabila i vratila u vodu. Ko zna šta bi sve videla da je napolju ostala malo duže?
Šta cvetovi korala prema cvetovima jasmina? U razmišljanju o bljesku Gornjega sveta sjaj njenog sveta potamne: zamrze Sedefna ruža kruženje riba u prozračnoj plavoj vodi.
Ono sada u sebi nije nosilo samo nežni sjaj Meseca, bljesak Sunca, već i prelivanje nebeske duge. Duboko, na dnu mora gde zraci stižu tek u podne, Sedefna ruža
Jedva je poslednjim pogledom uspela da obuhvati sjaj svoga malog sunca, a već joj se u ispražnjenu ljušturu uvuče slani morski vetar.
Iza sklopljenih očiju plovio im je sjaj bisernoga zrna. More je bilo daleko i tiho. Samo su se u uvalici stanovnici morskoga dna komešali pitajući se gde je
— gnevna i sama sebi dovoljna repa se još dublje zari u zemlju, gluva za pesmu livade, slepa za sunčev sjaj, ne želeći čak da čuje ni povlađivanje livadskog puža koji je pred zlatnom najezdom sunca hitro bežao u kućicu.
Ta svetlost podseća na bljesak duge, na tihi i tužni sjaj meseca. Više od svega mali suncokret voleo je noć! Glasovi livade utišavali su se u noći i šaputanje trava bilo je
Car odluči da budalicu sjajem zadrži u svom podvodnom carstvu. Zablješta biser, prosu se sjaj sedefa. Kako su raskošni bili korali! Kako umiljati glasovi morskih zvezda!
OGLEDALO Koračala mlada žena ulicom, a za njom se i veliko i malo osvrtalo. Takav je sjaj i takva radost iz nje izbijala da se činilo — sunčana se zraka u Lepoticu pretvorila. Ne ide, već treperi.
— Sve što tražiš! — obeća žena. Smrt nikada skromna nije. — Tvoju raskošnu kosu — reče — oči modrije od različka, sjaj obraza. I, dade majka.
Dvorani su, zanemeli od strahopoštovanja, gledali kako on na platno prenosi sjaj najsvečanije Caričine haljine, pa šarenilo njenih vezenih papučica. Puna dva dana trajao je taj posao.
— Velika Zvezdana Majka nabra čelo. Njena ljubimica gledala ju je milo, blistajući. Taj i toliki sjaj zbuni staricu. Davno, u njenoj mladosti, jedna je zvezda naglo sinula, blještala i od sopstvenog bljeska izgorela.
Šantić, Aleksa - PESME
Zatim bi otac, kô vedar sjaj dana, Uzeo gusle u žilave ruke, I glasno počô, uz ganjive zvuke, Lijepu pjesmu Strahinjića Bana...
1907. POD VRBAMA Sjaj đurđevske zore rane Padao je preko strana, A ti kradom gazila si U rijeku, ispod grana. Vranu svilu tvoje kose
No dani su prošli kô rijeka nagla, Kô trenutni snovi, kao puste varke: Sad na vašem licu sjaj mladosti žarke, A na mome jesen i turobna magla.
1908. NA PO PUTA Ostale su za mnom bašte jorgovana, Sjaj proleća moga, šum, pjesme i vrela... Studena me jesen na po puta srela I po meni pada suho lišće s grana.
Slavuj! Šta tražiš, druže? Meseca sedefni sjaj? Proleća zvezde i ruže? Srebrni potok i gaj? O, beži, beži, moj znanče, Jer ovde zime je kut — Sve moje cvetne
U njoj je lijek za srce što plače, U njoj se vrela naše krvi liju, — U tu krv svetu upi' žile jače. Kô sjaj što jutrom nebesa ga piju Ona je topla, i ona će dati Sokove svježe da te vjerom griju. Ne tuži!
S tornjem, u pristranku, malo selo ćuti. Tiho. Svrh stene se krug meseca žuti. 1908. POD JEDRIMA Jedra crvene. Sjaj večernji pao, I more pljuska po hridima golim. O drago more moje, ja te volim I sve lepote ja bih za te dao.
Ovo je krletka topla duše moje; Kroz njen mali prozor ona leti, poje, I sjaj zlatni pije iz nebeskih kupa. 1912. LUCIFER Silan i golem u noć leti, hrli, Kô da ga bure pobešnjele nose.
Još samo usne rude ti, no taj Grimiz će skoro smrt zbrisati s njih, Ugasiće se sav nebesni sjaj Što blago greje ispod veđa tih. 6 Prisloni lice uz moje lice, i tada Suze će skupa se liti.
Tu bujna bašta je neka Gde trepti meseca sjaj, Tu vernu sestricu čeka Cvet lotov u zagrljaj. Na zvezda jato se sjajno Smeška ljubica cvet; A ruže šapuću tajno
No ne, take usne, taki Sjaj čarobni oka tvoga, Tako slatko dete nije Delo žara pesničkoga. Vasiliske i vampire, I aždaje, čuda stara, Te zle
Jer s usna ti dršće i skriven bol ljuti, Pritajena suza sjaj ti oka muti, Tajni uzdah cepa gorde grudi tvoje; Moja draga, mi smo bedni obadvoje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tutanj njegovog konja uz polje Vračara i njegova sablja nad Porčinom glavom, — to je buntovničko kucanje srca i gnevni sjaj očiju osvetničke raje, koja ne može da se pomiri s ropstvom.