Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kad stigoše na kapiju, popa viknu. Jedna snaha izide, te im otvori kapiju i pozva ih u kuću. Vedro je sjalo čelo Aleksino. Bacio čibuk, opleo perčin, pa se smeška nekim nebesnim osmehom.
— Je li što dobro? — Čućeš. I odvede ga na stranu... Kad se vrati Stanko u družinu, oko mu je sjalo. — Nogiću! — reče on. — Evo me. — Pripazi na ljude. Ja idem i odmah ću se vratiti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sunce je sjalo toplo, bleštalo, treptalo. U kuće se uvlačio, i ljude opijao, miris grožđa, iz vinograda. Okolna brda i šumarci u
Sve je žutelo, crvenelo, sjalo, bleštalo, na jesenjem Suncu. Jesen je, i te godine, u tom kraju, bila lepa i topla, a Sunce se tog dana rađalo, iznad
Njegov put, koji se peo u daljinu, na planinu, vodio je u Rosiju. Sunce je nad tim visinama sjalo, tako svetlo. Kao i Garsuli, onaj Krfljanin, krigskomisar, u Temišvaru, i Pavle je, iznenada, spazio veliku svetlost,
od vetrova i izbrazdano od zime, bilo je, ipak, kao da je opaljeno od nekog Sunca, koje je na njega, nevidljivo, uvek sjalo.
Već posle četrnaest dana, Sunce, koje je sjalo sad svaki dan, toliko je bilo osnažilo bolesnika, da se Petar jednog dana diže, kao što se pokislo, vetrom savijeno,
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zaboraviv za trenutak i gde je i kud idu, zagledan u visoke zidove stena, nad kojima se sjalo nebo sasvim bistro i sasvim bledoplavo, Vuk Isakovič se beše smirio, zajedno sa ljudima svoga Slavonsko‑podunavskog
Radičević, Branko - PESME
na jednojzi strani, E tu bezdan strahotan zinuo, Pravo leglo smuka i zmajeva, — Često nad njim sunce jarko sjalo, Ali još mu dna ne sagledalo.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Niti je on mogao unutra, niti ona napolje. Dan i noć, kao bleda biserna školjka, sjalo je iza rešetaka devojčino lice.
« Lepotica uzdahnu i gotovo kriknu od čuda: bila je u podnožju planine, a na vrhu je sjalo džinovsko Kameno jaje. »Možda i sada sanjam?
Bilo je to vruće leto. Titrala je od žege morska plavet, a u njoj sjalo usamljeno belo ostrvo s predvečernjom pesmom ribara i kamenitim, tihim kućama, sve dok ga nisu otkrili ludi iz grada.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Budalama kad bi vjerovali, poete su pokoljenje ludo. Našu sferu da noć ne polazi, bi l' ovako lice neba sjalo? Bez ostrijeh zubah ledne zime, bi l' toplote blagost poznavali?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ona je šutjela. A čekići su i dalje uzorno funkcionirali. Hujao napolju južnjak i pljuštala kiša, sjalo saharsko sunce, sipila londonska magla, čekići su radili bez zatajenja: osigurači su bili čvrsti i pouzdani, svi vanjski
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
BOROVIČANI SKAČU U MAGLU Jednoć se desilo nekoliko Borovičana na visokoj stijeni. Sunce je lijepo sjalo, a kad pogledaju naniže, ispod stijene se nešto bijeli baš kô pamuk. To je bila pala magla naniže od njih.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nastade tajac. Ivo kriomice zavirivaše u njene plave oči... Sunce bješe poskočilo. Ispod jednostavnoga šešira sjalo je njeno lice mladošću i spokojstvom.
U posmatranju, njemu je kroz tu maglu nad morem sjalo toplo sunce. I ni studen, ni magla, u koju je kao kroz okaljano staklo gledao, ne smetaše mu da se zanese i zagrije za
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
DAROVI OD PRIRODE (Odlomak) MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA) Ognjevito sunce Veselo je sjalo Kraj pelena cveće Mirom mirisalo; Zeleno je bilo U gorama granje, Orilo se slavno Slavujsko pevanje Laki