Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Feldmaršal‑lajtnant barun fon Engelshofen, koji je bio serbska majka, zvao je to: umekšati! Mürbe machen! A Garsuli, skaradno: Pod jajca greifen! Trifun je, tih dana, bio postao, u licu, kao deset godina stariji.
A govorio je skaradno. Već na prvom prenoćištu, u Granu, naterao je Isakoviča da se kockaju i uzeo je nekoliko talera Pavlu, pa se pri tom
Kad bi joj muž rekao nešto grubo i skaradno, ona bi uprla pogled u svog saputnika, kao da traži zaštite. Neki čudan osmeh, koji nije bio onako vedar, kao u
Garsuli je na celom tom putu vikao, a po svom običaju, skaradno. Krajina im je sad zatvorena, kaže, niti onamo, niti ovamo, više ne mogu.
Opet joj je predočavao, kolika će biti sramota, ako se o njenoj poseti kod njega sazna. Koliko je to skaradno da jedna mlada gospožica zalazi u traktir, u posetu, kod jednog udovca.