Crnjanski, Miloš - Seobe 2
pored lepog i mladog muža, pokazivala neku čudnovatu naklonost prema Pavlu, koju nije krila i u kojoj nije bilo ničeg skaradnog. Bila je to neka čudna žalost, neka vrsta sažaljenja.
Ništa ona nije kriva. Nije kriva ni zato što je k njemu došla. Ničeg skaradnog među njima nije bilo. On nju, kao dete svoje, voli. Nek se ništa ne boji!
Ko takne njegovu ćer, neće dugo! Isakovič se sećao da mu je, u toku tog, skaradnog, razgovora, sa čovekom koji je imao pijano oko, bilo postalo hladno.
A eto, i on misli tako. Cvet je žena! I slepac je mogao da primeti da, između Pavla i Varvare, nema ničeg skaradnog, ali kad bi videla Pavla, kako Varvaru gleda, kako je mazi, Ani bi bilo hladno oko srca.