Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Još kao dijete došao s planete! Kazat će ti sat kad ćeš slomit vrat! Jednog dana stiže na taj vašar bos i neobrijan skitnica sa džakom preko ramena. Drsko se ugura pored samog čovjeka s mišem i poče da viče: — Ovamo, narode, da čudo vidiš!
Uplašio se lava. — Tako je, tako! — potvrdi skitnica. — I on je odmah prorekao da je lav u džaku, pa ga spopao strah. — Ama da to ne bude kakva podvala?
— Ko, zar ja?! — razvika se skitnica. — Pogledaj samo moje noge! Gvozdene sam cipele poderao dok sam ovamo stigao iz daleke zemlje lavova.
— upita čovjek s bijelim mišem. — Hajde, ali samo na jedno okce i to škiljeći — pristade skitnica i otvori džak taman toliko da bi se unutra mogla zavući dječja ruka.
Posljednji koji se začudio neobičnom mišu jahaču i mačku konju bio je neki mačor skitnica koji se vraćao iz njive noseći u zubima našeg starog znanca miša domaćina.
i mačku konju bio je neki mačor skitnica koji se vraćao iz njive noseći u zubima našeg starog znanca miša domaćina. Skitnica od iznenađenja zinu i pusti miša, a naš ti domaćin strugnu u prvu rupu i viknu: — Baj-baj, mačoru, do viđenja!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
SNEGOVI 147 NEDELjA 151 VIKEND 154 POSLE GOSTIJU 161 IZLET 166 ZAMAK 169 ČOVEK KOJI JE DOBIO ULICU 176 DAMA SKITNICA 181 KNjIGA Kako se čovek uopšte odlučuje na pisanje knjige?
Već je formiran Odbor za doček. DAMA SKITNICA Nina je osetila da je uletela u klopku istog časa kada joj je ćopavi kelner u zapuštenom restoranu hotela »Evrope«
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Najređi djedov gost bio je onaj neumorni skitnica, stari samardžija Petrak, ali zato je dočekivan s najviše radosti, vike i prijateljskog gakanja.
Stega popušta tek onda kad se pred našom kućom pojavi stari samardžija Petrak, neumorna skitnica. Još nije ni ušao u avliju, a već grakće na mog djeda: — Jesi li živ, Rade, stari moj paripe?! Vidi ga, vidi.
Iz tih dana potiče i ona sličica, crtež našeg mlina, koju je načinio bradati slikar skitnica i poklonio djedu. Dugo je stajala u starčevoj sobi, obješena pored prozorčića, u sjenci, da se slučajno ne bi
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
A nebom dotle, po modroj vodi, skitnica Mjesec pučinom brodi, u moru zvijezda dukat žut. U samu zoru maglica pade, ozeblom šumom zaigra kos, umoran
se Mjesec, bake se plaši, sada će misli, početi boj, pa brzim skokom niz nebo praši, a za njim sipa zvjezdani roj. Skitnica unuk leti bez krila, niz brdo tutnje tabani vrući, a za njim viče bakica mila: „Ne bježi, dušo, neću te tući!
Utihnu šuma, nestade graje, mačaka divljih oči se sjaje. Skitnica svitac svetiljku pali, čarobnim sjajem putanju zali. A sova huknu svoj ratni zov: „Držte se, ptice, počinje lov!
Grozi se deda, žestoko preti: „Tako mi moga brka, platiće jednom skitnica noćna koja kukuruz krka! Pogledaj samo prokletog tipa, smaza mi njivu do zadnjeg klipa!
Devojče luta i kuda kroči putniku svakom zaseni oči. A svirač neki, sanjalo budni sav je od pesme i reči čudnih, skitnica večna, zanet i smeo, u magli spazi devojčin veo i za njim pođe — šta li taj ne sme! Neznanku traži i peva pesme.
Progoni mačke. Moram ti reći: to ti je stari običaj pseći. Na mjesec laješ? To ti je vjesnik, skitnica bićeš i pseći pjesnik. U tvojoj kući najdraži gost nek uvek bude poneka kost.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Jok, meni je rečeno da ga dopratim. — A, dakle stražarno! Kaži ti gospodinu Peri da ovaj čovek nije skitnica, nego državni činovnik, i reci mu... — Ne mešaj se ti, brate, u tuđ posao, dok nisam i tebe... onogaj...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
DROBAC: Voziš motor u buretu? VASILIJE: Ja sam u pozorištu, a ne u cirkusu! DROBAC: Nisi slučajno neka skitnica? Ili kockar? VASILIJE: Zar vam ja ličim na kockara? DROBAC: Pitam. Zbog Uredbe o telesnoj kazni.
To što si glumac ne znači da nisi pijanica i skitnica. A, po članu pet, telesna kazna batinanja može se izreći od 5 do 25 udaraca štapom po zadnjem delu tela — debelom mesu.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
U leto se i siromah oseća kao Pol Geti, Dok skitnica skuplja dokaze za plemenito svoje poreklo. U julu se čini da se jede sve što leti, A u januaru se gricka što se
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
stariji čovek, predstavlja se kao aktivista STAVRA, sredovečan, povučen, stalno čita novine PROSJAK, neverovatno star SKITNICA, preko šezdeset godina, pomalo izgubljen JAGODA, devojka iz unutrašnjosti, oko dvadeset sedam godina; odevena, po svom
unutrašnjosti, oko dvadeset sedam godina; odevena, po svom shvatanju, moderno; mogla bi da odgovara opisu Vukosave, koji Skitnica daje u prvoj slici VILOTIJEVIĆ, čovek sa govornice ISLEDNIK MANOJLO, kapetan IV pešadijskog puka „Stevan Nemanja”,
IKONIJA: Nema ko da te bije i da te gazi, nemaš kome da rintaš i da rmbačiš! (Ulazi Skitnica, otresajući kišu sa šešira) CMILjA: Da jednom i ja imam nešto sigurno! IKONIJA: Sigurno ko vrbov klin!
I dve kupusalate! Od braka nema sigurnijeg robijanja! Šta biste vi, što ne sednete, ima gde! SKITNICA: Samo bi nešto da pripitam. IKONIJA: Sačekajte dok poslužim. CMILjA: Ima i brak iz ljubavi! Obadve kupus?
Rekla sam ti iks puta! (Izlazi) CMILjA: Dako mi čudo nanese neku priliku! A vi šta rekoste šta ćete? SKITNICA: Ništa, samo nešto da pitam. Bože, kolika kišetina! A ovo napolju izgleda neki miting? CMILjA: Aha.
A ovo napolju izgleda neki miting? CMILjA: Aha. Govori neki Vilotijević. Bila mu slika u novinama štampana. SKITNICA: Ima da pokisnu. Mnogo sveta, jedva sam prošo dovde. Nego ovo me zanima.
MILE (probudi se): Ja se od takvih stavova ograđujem! (Ponovo zaspi; vraća se Ikonija) SKITNICA: Da vas pitam. Sad baš kažem ovoj vašoj, za šankom.
Eto i vi. Došli ste prvi put, a da vas vidim kroz deset godina, znala bi. Dajde dve đurovače! SKITNICA: Trebalo je da se venčamo četrešeste. IKONIJA: Ne znam šta da vam kažem!
Dajde dve đurovače! SKITNICA: Trebalo je da se venčamo četrešeste. IKONIJA: Ne znam šta da vam kažem! SKITNICA: Muž joj bio predratni podnarednik. Umro u Nemačkoj, u zarobljeništvu. IKONIJA: Stvarno ne znam.
Umro u Nemačkoj, u zarobljeništvu. IKONIJA: Stvarno ne znam. Moram da odnesem ove đurovače. (Izlazi) SKITNICA: A ja se naprotiv vratio iz rata.
Tako se i upoznamo. CMILjA: Oćete malo da se pomaknete, izvinte, dobrišem... SKITNICA: Radila ona tu ko kuvarica. A neka rodna godina, rodilo KO pred neku nesreću! jesen, branje šljiva, kuvanje pekmeza!
CMILjA: Sad se slobodno naslonte, obrisano je! SKITNICA: Buranija pritkara, puterka, bez konaca, a posle večere dinja cerovača! Ili knedle sa šljivama, uvaljane u semprezlu!
Ilić, Vojislav J. - PESME
Jer on je voleo pesme, A njih je skitnica svirač pevao s ljubavnim žarom Bijući u gitaru. Tako je, u društvu S njima, Pjančio pokadšto svu noć po krajnjim krčmama
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pa ih posle apse, pa proteraju, pa opet u aps, pa sele nekuda dalje, nemaju svoje društvo. — I ja bih volela da sam skitnica — barjači Soka obema rukama.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Znao sam da ćeš doći! — ispravi se gordo Cvetić, a mala skitnica zadrhta. Je li moguće da je sto godina prošlo? Da je sto godina svetom lutala?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Grr, šta tražiš, zlikovče?! Nepoznata skitnica sunula bi nato kroz mrak poput svjetlice, a Žuja bi nastavila da sanjivo cvili: — Nikolica, Nikolica!
Čim oni dođu, zna se, tu je već u blizini Lunja, jer ona je Stricu uvijek za petama. — Sigurno se ona skitnica Lunja šunja i provlači za nama — upozorava Stric Nikolicu, ali se mali uzalud obzire, ne vidi se baš niko.
— Obnoć niko nema posla u Prokinu gaju — trezveno dočeka Nik Ćulibrk. — To samo može biti uhoda ili kakva skitnica, a ni jedno ni drugo nije dobro za nas. — Tako je — složi se Jovanče. — Odsad svi dobro pazite kad ovamo dolazite.
I tako se rastadoše djevojčica Lunja i njezin „šef“, dugogodišnji poljar, beskućnik i vesela skitnica, ispičutura Lijan. Tutnji u noći bitka, trza se Lunja iza sna, lomi se odjek u Prokinu gaju.