Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I što se Stanko više družio s Jelicom, on ga je više mrzio. A kad se ovaj poče i šaliti — on ga omrznu sasvim... sklanjao se od njera; bežao je da na senku njegovy ne stane; a kad je baš morao progovoriti s njim, govorio je preko srca i ljutio
miran, blag, skroman; pravio bi se manji od makova zrna, poštovao starije, voleo mlađe; živeo bi u miru sa susedima; sklanjao bi se da ga ne diraju; molio bi i preklinjao i gore od sebe da ga ne vuku po sudovima, da se parbi s njima...
Gotovo izvećao od tuge, više se nije ni obraćao ljudima. Nije išao na sastanke ni crkvi; sklanjao se i od malog deteta. Već se zajesenilo. Sitna jesenja kiša sipila je... A u njegove snahe Mare razbole se dete.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Po njemu su se slobodno mogli ne samo pacovi nego i miševi do mile volje šetati i trčkarati, on je samo sebe sklanjao. Pacova se bojao, a miševe opet izgleda da je bagatelisao. A sem toga bio je kao lopov beskrajno lukav i drzak.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad bi zasvirali u svoje franceske trube, svet bi se rado sklanjao, i gledao veselo za tim brzim kolima, koja su nestajala na drumu.
je nekad služila kapamadžiji za radionicu, a sad je bila prazna, a puna kvočaka i tek izleglih pilića, koje je Grozdin sklanjao od kiše.
Da bi brže stizao kući, jahao je konja. Svet se na ulicama Podolja sklanjao, od tog ludog jahača. I Trifun, i Pavle bili su kao prikovani, uz tu kolevku.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U pokretu od 1848. imao je vidna učešća, i u jedan mah sklanjao se u Evropu. U vremenu od 1848. do 1850. putovao je u dva maha po Nemačkoj, Holandiji, Francuskoj, Švajcarskoj i
Milićević, Vuk - Bespuće
I Gavre Đaković strpljivo silažaše s kola kad su konji išli uza stranu, primao pozdrave od seljaka, sklanjao se kolima koja su jurila niz brdo, uzvitlavajući gustu prašinu; nemarno ponovo sijedao, prolazeći varošice, pune
on, crven, sa ispupčenim trbuhom, sa šeširom koji ga poklapa, mašući, pokazujući i upirući svojim štapom na nešto, sklanjao se i trčao nespretno, ljuljajući se i zavaljujući se s desna na lijevo kad je pucalo u njegovoj blizini, vraćao se sav
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali i on je sad bio kao što treba. Služio je tamo u sobi goste i uvek se sklanjao, bio u strani. Pa i braća joj bila su prema njoj sad drukčija, i, kao sad nešto višu od sebe, oni su je pratili,
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Primetih sasvim slučajno da me prati u stopu. Nije mi promaklo da je više puta na brzaka sklanjao neki književni list kada bih iznenada naišla. Ponekad je čitao čak i francuske novine pomažući se malim džepnim rečnikom.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Otuda, ispod hladnjaka, što god je dan više odlazio, svet se sa okolnih zidova sklanjao a oni sve više ostajali sami, sve jače, sve bešnje počinju da preovlađuju samo njihne selačke svirke i pesme.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Dok je Višnjić, pre dve godine, ovde, u Šišatovcu, pevao Vuku, Mušicki se sklanjao da ih ne sluša: to ga je otegnuto pevanje baš zamaralo.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
U taj sam se salon sklanjao kad bi mi bilo zbog čega postalo neizdrživo u kući. Skutrio bih se u uglu, iza naslonjača s navlakom, i dugo ćubio
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Nečuveno i neviđeno, grubo i pogano. Prezirao je popa n učitelja, gadljivo okretao glavu od crkve. čudno se mrštio n sklanjao vazda unutra kad bi o svečanicima spazio prazničnu crkvenu povorku, krstove i obredne stegove, što je jadnoj raji još
Krakov, Stanislav - KRILA
Mirni student, kome su navukli oficirsku bluzu, sklanjao je svoje uplašene oči. Oko lica mu se splela duga plava brada. Na otvorenim vratima su stajali stražari, i tupo se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
I tako su naleteli na prvu ulicu. Narod, čuvši topot konja iz daljine, sklanjao se s puta i bežao zastrašeno iza kapija. Gomila se sručila na pijacu.
moralno izdignut, i vratila mi se vera u samog sebe. Na ulici se nisam snishodljivo sklanjao, već sam se prsio pred svakim izlogom... Našao sam odmah onoga pešaka. Stanić se zvao.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Od Kerećeg groblja, naravno, sklanjao se svako ko je malo držao do sebe. Jevtinoća je carevala samo još na Kašikari. Jednoga dana niče nad samim poronom
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— A kafe? — Nestalo — odgovori preko ramena trgovac, okrete leđa i pođe za šegrtom, koji je sklanjao neki džak u zadnje odeljenje. Luki zaigraše muskuli na vilicama. Stiže trgovca, dohvati ga snažno za vrat i uvuče u radnju.
Zažališe vojnici tada za svojim gustim šumama. — Ko se kod nas sklanjao još ispod vrba! — govorili su jetko ljudi, gledajući iskrivljene grane maslina. Kiša namah prestade.