Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Miloš u albanskom snegu, dok ga prti drug, koji kostur posto je pre smrti. Gojko u moru što se brzo sklapa puno nafte i vojničkih kapa. OPET VOJNA Pala Poljska, skoro će i Moskva. Nema soli, brašna, gasa, voska.
Afrika
Ribolovi. Pletena lovišta. Reka tamna kao opal, sklapa iza nas i rasklapa pred nama svoje ogromno visoke i guste šume koje je okivaju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Za trenutak mu se učinilo kao da se ta gomila, nad njim, sklapa. I on se bespomoćno osvrnu, da vidi, gde je ostavio Engelshofena.
I širi blago rukama – a praznina zatim sklapa. Trifunov pogled, zakrvavljenih očiju, pri pomenu Pavla, i Pavlov osmeh, čudan – Bože me prosti, kao u ludaka – bili su
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Zapravo, ko se usudi da izaziva ljubavne čini, hteo to on ili ne, sklapa neku vrstu prećutnog pakta sa nečistim, mračnim silama, odnosno sa samim đavolom. A to, naravno, može biti kobno...
Radičević, Branko - PESME
Spava i on, spavaju glavari — Ali jedan za san još ne mari. Jošte Stojan ne sklapa očiju, Čudne misli po glavi mu s' viju, Rastanak mu na srdašce pao, Pa kâ sinji kamen pritiskao, Svoje ljube jadnice
Sam Milenko ne sklapa očiju, Čudne misli po glavi mu s' viju; Kraj ognjišta on zamišljen sedi, Pa pred sobom ugaricu gledi, Kako tinja,
Kostić, Laza - PESME
Srdašce meko i meke grudi mora da žešća nevolja muti, jer iz oka joj setna kaplja bije, uzdahom sklapa bele ruke dvije, „Zar tu? oh, tu zar?” uzdiše bula, „tu je, oh, tu je, duša je čula, tu mi ga sveti rekoše oci.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Kratko rečeno, konstruktivne granice dele tekst na jedinice čijim se ponavljanjem i razmeštajem sam taj tekst sklapa i zatvara u odelitu celinu.
izgleda, bar delimice razjašnjeno šta je uopšte navelo Matića – jer sigurno nije samo čista želja za jezičkom igrom – da sklapa govorne nizove prema obrascu koji je krajnje očigledan i elementaran u sledećem stihu iz pesme „Beograd kako ga ponekad
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
se i ovom prilikom za tren - u koji se inače u Seobama tako često sažima vreme - pred čitaočevim pogledom rasklapa i sklapa jedan čudan prizor. Brzo kao što se i voda nad Aranđelom rasklapa i sklapa.
Brzo kao što se i voda nad Aranđelom rasklapa i sklapa. Miloš Crnjanski radnju romana, život i sudbinu likova odveć često vezuje za vodu da bi se to moglo uzeti kao
na izmaku već sutrašnjeg dana, senke - ti komadi tame - postepeno sjedinjavaju u mrak koji se nad gospožom Dafinom sklapa i zagušuje je: „Otežale glave, ona tek sad primeti da je u odaji skoro mrak”; „Mračan, veliki sanduk njenih haljina
No, kako se siže u romanu sklapa, tako se i sudbinske putanje likova približavaju, da bi se na kraju stekle u istome „strašnom bunaru očajanja” i
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ribolovi. Pletena lovišta. Reka tamna kao opal, sklapa iza nas i rasklapa pred nama svoje ogromno visoke i guste šume koje je okivaju.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Napravim mu jarmac i metnem 'vako kô sad tebi (sklapa ruke i pokazuje na pisarčiću), ne budi primijenjeno, oko vrata, ali ne pomaže.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Ulica gotovo prazna, mirna. Kroz koju od kapija ako iz kuće prodire svetlost. Više ulica, iznad zidova, diže se i sklapa drveće, lišće.
Ilić, Vojislav J. - PESME
i mladi pastir sluša klik, i oči žudno sklapa, I sanja vedri dragin lik; I duh se s pesmom stapa, Pa burno, strasno stari dom Oblazi željom živom, i samac gorom bludi
A vetrić pirka i žubore vali, I tiho trepte kolutovi mali.“ Zlato me sluša i disanje skriva, Pa sklapa oči, kô da prošlost sniva. A šum se začu. Prepelica mila Naglo se prènu i otrese krila.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ali nevidljiva ruka prede dalje košulju, i gdegod se ova rascepa, ona je sklapa i zašiva. Bengalsko osvetljenje treperi, drhće, izdiše, oživljuje i ponovo se gasi. Vekovi prolaze.