Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Po takoj noći ni hajduk ne hodi; niko koga nevolja ne goni neće maći ispod svoga krova; i sami pas traži kakvo bilo sklonište, pa tu ćuti i ne pušta glasa... Samo jedan čovek tumara po pomrčini.
Nebo je visoko, a zemljom hode dušmani. Šuma je branila slobodu, neka ona očuva i nejač! Drenova Greda bila je sklonište.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Skoro ćemo već da pregazimo i čuveni Vagan, za koji se zna da je svakad najpouzdanije sklonište razbojničko, a još ni traga od njih.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
u polju oko njiva, u kojima su radili seljani mu, a uveče je odlazio na noćište kod Vuja, jer to mu beše najpouzdanije sklonište. U svoje seljane nije sumnjao, ali se ipak držao na oprezu.
Pa umesto da je vodi na novo sklonište, okrenuše oboje niz polje ka Brezovcu. Đurica je još ranije, za vreme prvih sastanaka, upoznao Stanku sa svojim
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Jednog dana dok sam lutao po planini potražio sam sklonište od oluje koja je nailazila. Nebo je bilo prekriveno tamnim oblacima, ali kiša nikako da padne, dok iznenada nije
Krakov, Stanislav - KRILA
Napred, pa sa srećom! Kolona se krete. Pod stenama leže uvijena tela, gomile ranaca, bačeno oružje. Tu je prvo sklonište ranjenih. Donose ih često. Tamna je noć pala. Šapću se komande.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A na sredini sobe okrugao sto i dve fotelje. Teški zastori padaju ispred prozora, čuvajući brižljivo ovo sklonište i od najmanjeg zraka. Tajanstvena i nema tišina.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kraj mene su razvaline same, S kojih tuga najčešće poleće, Tu ni tebi dobro biti neće. Sklonište je ovde ciglo za me — Siva maglo, ti ne padaj na me! Već se diži nebu u visine, Pusti sunce nek’ mi jednom sine!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Palanka doturi kome treba sve što hoće. Bežična poruka, to je izumetak palanaka. „Gospa Nolina kuća, sklonište za decu šlajferâ, crkvenjakâ, i belosvetskih pustolovki. Šta bi rekao Toša, da je živ?...
Tužno i milo: deca se igraju, vesela su, ima pred njima život, dug život. — A šta vam je ono tamo? — Sklonište za iznemogle i sirote stare ljude. Hoćete li da vidite? — Nata se zgrozila. Samohranost, sirotinja, milostinja.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Gle, koliko im je samo stalo do municije! — čudio se komandant. — Sva sreća što ne znaju za ono sklonište u Mačkovoj pećini.