Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„Uzmi, lijo, kašiku meda!“ bila je rečenica sa kojom je devojče, najčešće, sklopilo oči, kad bi san počeo da je hvata. Bila su to bezbrižna vremena.
Nad Pavlom se bilo sklopilo, mesto neba, jesenje drveće, koje se, bezbrojno, širilo, sve dalje u brda, sve više, u visinu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Vlaga potoka još više me dirnu. Meka, sočna trava nabujala, a više moje glave sklopilo se granje i lišće. Kroz granje probija mesec te osvetljuje tamnozelenu vodu koja polako žubori, promiče, belaska se i
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Još časak. Zatim ispušta njegovo zapešće. Gotovo je. U svemiru se nešto spljosnulo, sklopilo u jednu samu dimenziju. U svemiru je nešto nestalo. U svemiru se prosjela jedna mala no bezdana jamica mraka.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Jednoga mrkog dana, s večeri, začestalo sevanje i tutnjava. Sklopilo se sa svih strana — nije nego sad će se očepiti nebo i sve će potopiti. I zbilja, te noći pljuštalo je kao nikada.