Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Tu je Karađorđe; ljutit, slabo s kojim govori, sve ćuti. Dok mu nešto pisar njegov, valjda je skrivio — on đipi, pak ti moga Stevu batinom, batinom; niko ne sme da se prikuči, da moli, a od njega se ne otima.
” Živan: „Od strâ, gospodaru, skrivio sam jošte kad je knez Aleksa zapovedao.” — On se osme̓nu malo: „Ta koji se boji, onaj bega, a ne onako.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A starešina u jednom selu, to je isto što i starešina u jednom domu. Je li tako? — Pa šta sam skrivio? — upita Kruška. — Zavađao si narod. — Jok ja. — Jesi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavle je sve to slušao, odsutan duhom, zamišljeno. A kad Đurđe ućuta, on zapita: „A šta sam mu ja skrivio?“ I videlo se da to pita iskreno. Ana i Đurđe onda počeše da se zgledaju.
Matavulj, Simo - USKOK
Govorilo se: „Bog sâm zna šta bješe skrivio taj koljenović, kad ga tako uniziše! Zločin kakav doista nije učinio, jer kako bi onda jedan glavnokomandujući s njim
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Kupite magarca, kupite magarca! POZORIJE 5. SELjAK, PREĐAŠNjI SELjAK: (poznavši magarca): Šta, opet si nešto skrivio? Ej, nesrećni sine, zar si zaboravio moje savete i one muke koje si podnositi morao?
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: Kako pomažeš? Batinom? Ovom žilom? DROBAC: Ne diraj mi tu žilu, kad ti govorim! SIMKA: Sekula nije ništa skrivio! GINA: Zar ćeš o nevino dete krvaviti ruke? BLAGOJE: Ništa on ne zna! Ništa, niočemu!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Znalo se da on nikoju, kad po imenu zove, ne zove za kakvo dobro. Sigurno muž njen nešto skrivio. Ili novac, što je uzajmio od njega za radnju, nije vratio; ili nije ga ni uložio u radnju, već ga slagao i za nešto
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Čini mi se da je tamo bio ’vicer; je li što skrivio tamo, nije li, Bog ti ga znao! No što znam, to je, da mi je u ovo osam dana omilio, meni i mojima, i svemu našem
I jutros, glejte, udario je zubma o cijev!“ Janko se zacrvenje kao da bješe nešto skrivio. Nehotimice pokri usta rukom. „Ima i Crnogoraca dosta takijeh!“ primjeti neki. „A razumje li, kad zboraše?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
On se začudi pak pritrčavši zapita šta je skrivio | ovi siromah čovjek te ga na smrt osudiše, a neki mu odgovori: „Ovi je čovjek dužan mnozinji i ne imajući otkuda da
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” Ja sam bio izvan sebe. Mislim, kakvi su ovo ljudi! Pre dva sata milostivo me je primio, a sad goni; da sam mu što skrivio, ne bi[h] žalio. Onda on opet: „Znaš li zašto te teram?” Ja: „Ne znam.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Ne Mogu ti vratiti sina! — prošaputa. — A ne mogu ti ni oduzeti život. Mornari čiju si smrt skrivio ne primaju te! — njeno svetlucavo lice potamne. — Od danas ti ćeš biti kišna ptica.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zašto se ubijaju ljudi, iako jedan drugom nisu ništa nažao učinili... Šta je meni skrivio taj Boris Želčev, koga sam mrtva upoznao. A i on je voleo, sanjario o životu, čeznuo za svojom kućom, isto kao i ja.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sudac: Ja ovom čovjeku ne znam ništa! David: Što, gospodine, što sam ja skrivio našoj premilostivoj Zemljanoj Vladi i slavnom sudu, pa da im je draži ovaj brezakonik i odmetnik od mene?
Ćipiko, Ivo - Pauci
umiljavaše se Jure. — Znam ja za tu majstoriju... Nu nije fajde pravdat se... Skrivio i platio , pa si miran! — Okle da platim, zar ne vidite nevolju?! Nemojte nevikla gonit' me po sudu ...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jesam li kakvu sreću video? Jesam kome šta skrivio? Smetam li kome? Ceo dan radim kao stoka, s jednim momkom; pred veče prosto pretrgnem, legnem na onaj moj krevetac i
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A već posle nije ni mario za to je li, a nije li skrivio. Ama Bog doista ne ostalja to tako boraviti čoveku svojevoljno nego ko se ne obraća, kinji i bije i mori.
A glednite i o tom čudnu božju nad ljudma milost. Eto što je vaš svetski sud: ako u čemu ko smrtno skrivio, dok se sam ne iskaže po drugi svedoci na njega smrtni sud ne može izaći.
Zato, kad te koja tuga po sebi, s drugoga li snahodi, ne tuži ni viči, zato kad ništa ne osećaš da si sam o čemu nikom skrivio, ni Bogu ni ljudma, čekaj konac!