Radičević, Branko - PESME
9. I zbogom ostaj dragoj sam ja rekô, I poljubaca njeni pija slad, Na moj sam posô tade vesô tekô, I mil i lak mi beše svaki rad; Svršetak sam u duši dana čekô, Večernji jošte
Od ljubavi su blagodatni grane Na mene dole slale gusti lad; I jošte su mi ruže odabrane Po znojnom putu prostirale slad, — Al' najedanput burni vetar punu I sve mi ruže malo ne odunu. 23.
Da l' njeno srce ćuti istu slad? Na svoju vernu on je stiska grud, Ne ćuteć de joj svaka drkće ud, On žarko ljubi njena usta mala I ne vidi odunda