Obradović, Dositej - BASNE
Počne ga voda nositi pokraj trsaka. Onda on upita trske: kako to biva da one, tanke i slade, pri najvećii vetrovi ostaju na svom mestu, kad silni hrastovi lome se i padaju.
Matavulj, Simo - USKOK
“ Crmnica vam vinom rađa, ali ga Katunjani piju; Crmnica vam voćem rađa, ali se drugi njim slade! Sve dadoste za puste pare, a pare u zamotuljak!
Radičević, Branko - PESME
Hoće Srbi da osvoje grada, Al' ga neće bez turskoga jada, A sade im tako šaka pade, Unapred se već srećice slade, Svima igra srce u nedrima — Al' je Gojku oko srca zima. Eno Turak' — oh ti njegov jade!
vrelu di se diže predel brežni, Di prvi put smo videli se mi, Iz tvoga lica zraka rujni, snež(n)i, Di prvi put ja slade neba pi, Di prvi put ja oka t' vidi baj, — Tu iznikô je, mila moja, znaj.“ 8.
Kostić, Laza - PESME
ne sinu gled; tim bi, što iz tog pogleda kresnu, svih vasiona stopila led, sve mi to nudi za čim god čeznu', jade pa slade, čemer pa med, svu svoju dušu, sve svoje žude, — svu večnost za te, divni trenute! — Ѕanta Maria della Ѕalute.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
’ A, te i vi. Crmnica vi vinom rađa, ali vi ga drugi piju. Crmnica vi voćem rađa, ali drugi š njim usta slade. Sve dadoste za puste pare, a pare u zamotuljke.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
zabrinutih stričeva uplatili su tek onaj minimalni ulog koji im daje mogućnost da sjede za stolom i da se iz prikrajka slade emocijama a da ne učestvuju u igri, i da iza stakla, pod zaštitničkim okriljem filodendrona, kroz durbin promatraju ono
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Nije joj se sin uplašio ni kad mu je zrno srce raznosilo. „O, dobro, sine, dobro!.. Samo da se Arnauti ne slade!..“ Onda povika: — U, đeco, napokon vam bilo!.. Umuknite! Ne sramite mi mrtva junaka!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Gde ljubav vlada, Uvrede nema: Odajem počast Njima obema. II Hrišćani mnogi Sa nekim štedom Ribom se slade Petkom i sredom. Al’ ja ne krnjeć’ Hrišćanstva toga I svecem ribu jedem U slavu Boga.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Poljupci su njeni dugi, Kraj im se ne znade, Samo što su otrovani, Al’ baš zato slade. Mi idemo zagrljeni Posred bela sveta, A niko nas i ne vidi, Niko nam ne smeta.