Jakšić, Đura - PROZA
Bio je, istina, crn, s projinim brašnom pomešan, ali ga mi slatko pojedosmo. Gledala sam gospodu kad ručaju: puna im je sovra lepog jestiva, pa jedva žvaću.
“ Taj čovek beše stranac, pa je u tuđoj zemlji našao prijatelja!... O, kako je slatko prijateljstvo, kad sve izgubimo! Učitelj skide kačketu, pa se posadi do bolesnika.
Obradović, Dositej - BASNE
Jezik je bez kostiju i zglavaka, lasno slaže reči kakve hoće, i svaki zao može slatko i lepo go|voriti; zato pravo ga se je čuvati, i na naravi i dela svakoga smatrati.
Kad se s vremenom ovom poretku i načinu priobiknemo, tada nam se to preobrati u prirodu i biva nam lasno, milo, slatko i prepolezno.
| 130 Slavuj i paun U jedan lepi proljetni dan slatko pojaše slavuj. Ostale ptice, neke iz zavisti a neke iz prostote i nedostatka osećanja, niti se obzirahu da ga viude.
” „Kako ne bi'stajao,“ — ošvešta paun — „i kako te ne bi' gledao kad tako slatko poješ?“ Od toga vremena i do danas paun i slavuj veliki su prijatelji.
Obratimo sad pogled naš na slatko i veselo zrelište čista, bezlobna i neporečna srca, gdi ona prekrasna i pervorodna božja kći, sveta dobrodjetelj, živi
soglasije, nepritvornu ljubov, verno družestvo i srodstvo duše i srca, koje ona zlatorečiva Evripidova musa ovako slatko poje: „Eστί δή τις εν βροτοίς έρως, ψυχής δικαίος σωϕρονός τε κ΄αγαθής: jest neka među ljudma ljubov duše pravedne,
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ta to je glava šećera! — Jes̓, glava šećera! — To za kavu valjda? — Ja, za kavu. — I gradite slatko, štrudlu, lokumiće, gurabije... je l̓ te? — Jes̓, to će kapetan graditi. U nas, hvala bogu, to ne grade.
I sad ga učitelj nudi — kao i pre, a on neće da uzme; retko da prihvati koji zalogaj, pa i to se baš vidi kako mu nije slatko. Jeina stoji jednako na pečurci, a pop više ništa ne govori o lepoti njezinoj.
Zatim pogleda malo dolje. Vidi se ona lužina, gde je Radojka često izgonila ovce na popas i gde su se sastajali i slatko razgovarali. Malo više na brdašcu vidi se njegova kućica; čini se odatle kolik dobra pečurka, nije veća.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I to priča sa takvom vatrom, smeje se tako slatko — da ga Turci puste kao budalu koja ništa ne zna... A on je znao sve.
Večera ne betle bogzna kakva: sira, hleba i po neko parče slanine. Ali su je oni večerali tako slatko kao da su u dugu danu crnu zemlju prevrtali.
— Dajte vode da operem ruke, pa da ručamo! — reče Stanko. Zavrzan uze tikvu i poli mu... Ručak je svima slatko pao. Stanko je bio veseo kao nikad dotle. Njegova veselost razveselila je sve.
Čim ih navezu, vi svaki uzmite po jednu i bušite ovim svrdlovima. Zavrzan se slatko nasmeja. — Ja duševna čoveka, bogo milostivi! Sad, eto, hoće i ribe da hrani!... A ko to izmisli? — Deva — reče Zeka.
— Zvao sam te, popo, da bih umro kao hrišćanin!... Grehota bi bilo poživeti sedamdeset šest godina, poživeti slatko i dobro, pa umreti bez svete tajne! — Onda je dobro te poneh. — A... nadao si se!
Pričao je slatko, lepo, kao čovek koji je sve očima gledao... Oni su gutali njegovu priču nedahnimice... I prođe dan kao da ga neko
I spusti se tamna noć, još tamnija i strašnija sa one oblačine i vetra... Ali ranjenici pospaše tako slatko i tako mirno kao da im sve po kući peva od zadovoljstva...
Rana je zamlađivala pod melemima, on se osećao vrlo dobro, jeo je i spavao slatko, od groznice ni traga. Zavrzan beše zdrav. Istina, bio je nešto bled, ali vedar i veseo kao i pre.
Ostalo polega da se odmara... Čudno zaista! Ko je ma kad bio u borbi, taj će znati kako se posle borbe slatko spava. Tu se ne brine o postelji, dosta je samo spustiti se na crnu zemlju, pa bila ona suva, promrzla ili čak i kaljava..
Dučić, Jovan - PESME
LEPOTA Na mome uzglavlju svu noć mirisahu Čežnjivo i slatko tvoje tamne kose, Dok se šapat čuo kao pesma rose, I duge zakletve u očajnom dahu.
Od toga u opnama jajeta pod njim prenuše se i slatko zatreperiše tek začeti životi... Tri mala nova srca zakucaše uzbuđeno i udariše neodoljivo u pomrčini.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ko je taj čovek? Šta me to toliko vuče njemu? Šta je to tako silno i strašno, pa ipak tako neodoljivo slatko u njemu? Je li to pobeda, jad, nevolja, čemer, što me vuče njemu, a ipak me tera iz njegove sobe?
Kupanje oživi čoveka i opet ga njiha i uspavljuje. Ja sam s mamom slatko večerao. U nekom polusanom, galičljivom i slatkom raspoloženju slušao sam posle večere njene tihe priče o „katanama”, o
osećanjem slušao reč „vezikator”, mirisao paljevinu i čađ, ali ipak onaj hlebac što ga donese čiča-Ćorđe neobično me je slatko golicao; i zalogaji od njega tako su odsudno brisali sve moje intenzivne utiske, kao četka s krečom one za nas pune
I to kao da je nešto utešljivo, prijatno, slatko. Redom, redom! — Potresa me, dakle, težina situacije — kratko i jasno!
Tada ja vidim devojku, devojku kake samo na snu dolaze! Ona se ispravi i poverljivo mahnu rukom, i tako slatko kaže moje ime: „Janko, Janko”, i onda još nešto, ali ne znam šta, samo osećam da je nešto predano, poverljivo — ljubavno.
Često je se smejao tako slatko i kuražno, da sam ja uvek plašljivo pogledao na nju. A ona je bila — zatvorena knjiga! Ja sam svaki čas pokušavao da kroz
On se nasloni na bure iz koga je maločas pio i poče umirati, ali tako slatko, da mu se čini kao da ga grli Anoka i kao da ga nosi besan kulaš Ostojićev. Tako je svakome ko se prvi put opije.
— Petrija, sestro... Ona je dohvati za ruku, posadi je pored sebe, zagrli je, i obe se zaplakaše. Kako slatko jecaju — kao sisančad! Sve ćuti, ništa se pod nagim bogom ne čuje; samo se njih dve zagrlile, jecaju i ljube se.
— Ali ja te molim, kao što se bog moli! — A ti kuda ćeš? — Pusti me! Tako mi je slatko! Pusti me, tako ti bog pomogao, tako ti tvoga deteta, pusti me! Ne znaš kako mi je!
Pop Mitar povuče našeg popa za mantiju. Vladika se slatko nasmija. — Lijepo, oče! — vele da je rekao. — Hvala ti! Taki meni i trebaju!
13 Malo u kog čoveka da je čitav nos. Sve je tako zamrljano da se jedva raspoznaje. Ne valja ništa, ništa. Poče se slatko smejati, pa kao bajagi zadirkujući me: — Hajd nosite vašu knjigu!
srpsko-nemačkom kongresu ukinuto, to neću ni da se služim njime. Dakle, ja izrično ne tražim pardona — i poče se slatko smejati. Da nije bilo don Karlosa u sobi, ne znam šta bih joj kazao, jer mi toliko mila dođe. Izbi 4 sahata.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A ona, slatko dete moje, sela pa zapisala u nju sve sosove, cušpajze i melšpajze kako se pravidu. Sve izlenjirala i ispisala, slatko
Sve izlenjirala i ispisala, slatko dete moje. Piše k’o kancelarista kakav; isti njen otac! Ko je uzme, slatka, taj će bar znati da ima jednu dobru
Ljulja se lastar i drveće i cveće. — Gle, gle! Bože, baš k’o da su živi! — veli Jula i gleda slatko i nasmejano na cveće, na rodin kljun i ružu, kako se jedno drugom klanja i približuje i pada u naručje, pa k’o da se
— Valjda ga neće usput razvijati... Pop Spira ga uze i razmota, a kad vide šta je, a on se grohotom, slatko, nasmeja. — »Sej den jegože sotvori Gospod«!... Arkadija, čoveče, ti si moj izbavitelj, evo, već po drugi put!
Povazdan bi da su na zvonari. E baš onomad sam se baš slatko nasmejao. Pitam jedno dete: Šta ćeš ti biti, Pero, kad velik porasteš? On kaže »Ja ću zvonar biti«. — A ti Ivo?
Taman je završio, a uđe pop Ćira, i zateče ih u smehu. Smejali su se obojica tako slatko kao što to samo zdravi i debeli popovi mogu.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Uzmi, uzmi sinko. Obiđi, kusni od ovoga. Najviše ovo uzmi. Dobro je to. Slatko je. Pokojno moje čedo, najviše mi je to volelo da jede. Uzmi sinko, uzmi čedo!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ali, kad se vašar započne, da vidiš Ljubu Čakmedžijića kako mušterije mami, kako mu slatko reči teku, mora čovek od njega što bilo kupiti.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Posle se oženio jer je verovao y, posle svih muka, popuno zaslužen ugodan, miran i radostan život. I sve je otpočelo slatko i divno. A sad šta?
I tako se Hristić po nekad raspoložio, zajedno s njima smejao se slatko i sve više ono zaboravljao. Zaboravi se Hristić pa se čak hvali i fino i smišljeno laže o onoj borbi kad je ranjen u nogu
I sve tako sa najvećim uživanjem i slatko priča Xpistić za dugo posle večere kako će biti odlikovan ordenom sa mačevima i kako je sa svim drugo ovaj današnji
U sobi je pucketala peć i raznosila onu prijatnu, meku i slatko-uspavljujuću toplotu, u kojoj se, sa osobitim nekim zadovoljstvom, uživa onih prvih dana hladne jeseni pune, izmaglice.
dugo, reci da će proći uveri me da će proći, potpuno me uveri da će proći, jer tvoje reči kao neka mlaka, meka struja slatko miluju moju ojađenu dušu. — Jadni moj. — Ljubljena moja!...
I na jednom on oseti: kako ga obuze neki čist, svež, silan talas, neko nejasno-slatko osećanje nečega svetlog, ono široko osećanje prostora kad se čini da svi ti prostori žive, osećaju, raduju se i mame.
Ići ćemo lako, sa svim lako, je li kako je prijatno, kako je slatko ići lako. Je li? Pa će sunce... — Ljubljena moja! A na polju nebo je tiho plakalo i kad kad vrisnuo bi vetar, te se
I ja se uvek bojim i neiskazano više bojim se sna otvorenih očiju... Kad sam bio mlad i mali osećao sam neopisano slatko radost iza strašnoga sna.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
(Pokazuje vrh sanduka.) Pak onda da legnim, da spavam slatko! Odite vi! (Uzme banke, pa broji.) Mia hiljada; ekaton, dio, trija, tesera, pendi, eksi, epta, okto, inja, deka; dijes
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad je, međutim, čula, od ćerke, kako joj je ćerku gospoža Montenuovo pozvala, u svoju ložu, i pomilovala, i, slatko, kao devojčicu, poljubila, gospoži Evdokiji bilo se srce steglo. Osećala je, kako je od nekog straha prelazi jeza.
Sujeverje, išlo je, kod Isakoviča, uz slatko pravoslavlje! To je bio dan prepodobnog Pahomija Velikog. Maj petnaesti. Đurđe je odlazio, sa svojih pet husara, a imao
petlić, koji je uočljiv jako, koji bi na Višnjevskog, sigurno, nožem bio nasrnuo, ali koji ima dečje srce, dobro i slatko, koje ne može, dugo, da bude tvrdo.
Teodosije - ŽITIJA
I tako slatko u Gospodu usnu sveti starac, predavši dušu svoju Hristu Bogu, koga iznad svega zavole. A ljubljeni sin pripade na svečas
neposlušnošću, kao aspida prema obajniku začepi uši svoje da ne čuje glas reči svetoga, i sve što mu je prepodobni slatko i divno, strašno i užasno kao proročkim bogorečitim ustima izgovorio, i nizašto ne držeći, ništa ga nije poslušao.
Oni su deo poročni, mračni na svetlosti, istinom neupućeni, koji govore da je slatko gorko i gorko slatko. Teško njima, jer ne poverovaše istini!
Oni su deo poročni, mračni na svetlosti, istinom neupućeni, koji govore da je slatko gorko i gorko slatko. Teško njima, jer ne poverovaše istini!
i tako rečeni Simon monah, držan u rukama svetog arhiepiskopa, slatko veseleći se i Boga blagodareći, u ruke njegove duh svoj predade.
Sa velikom ljubavlju car ga primi i slatko ga pitaše za sveta mesta, koja radi poklonjena beše obišao, i car blagohvalno pohvali njegov trud Boga radi.
I brzo iz peštere izađoše i tražahu da vide otkuda ovo slatko i za sluh prijatno pojanje dolazi. I pogledavši na stenu starčevu i videvši pešteru njegovu kao da je mnogim svećama
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Tomazeo, „puna ljubavi i uzvišenih osećanja. Ona je promišljena; nije sila živinska, već nešto slatko i dobrostivo koje od ljubavi dolazi i ljubav rađa.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
RINA (grleći ga, slatko se smeje): Bože moj! Bože moj! Nikad mi nije ni na kraj pameti palo, a ništa lakše... (Zvoni.) Zbilja, nikad mi nije ni
VUKICA: Dobar dan želim, tetka! AGNIJA: Dobar dan! Slatko moje! (Njubi je.) Ovo je za tebe. (Daje joj buket.) VUKICA: Hvala, tetka!
I to traje čitavih pola sata. Meni dosta i tih pola sata. SPASOJE: Pa dosta! AGNIJA (Vukici): Slatko dete moje, kako bih volela da mi pokažeš tvoje rublje i preobuke koje si spremila. VUKICA: Pa pokazala sam vam već.
) Koje je već doba, a njega nema. SPASOJE: Doći će! Nemoj biti nestrpljiva. AGNIJA (zagrli Vukicu i vodi je u sobu): Slatko nestrpljenje! 'Ajdemo! VUKICA (prolazeći kraj oca): Kažem ja! AGNIJA i VUKICA (odu u sobu).
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Saša Albreht i polovina razreda smatrali su da mi je Melanija bila ljubavnica. Mora da ti je bilo slatko u krevetu, govorili su mi namigujući.
Draga rođaka Šarlota tvrdila je da je slatko od višanja izmišljeno samo za takve kao što su Čaponijevi. Ja nisam imao neko određeno mišljenje, ali sam kao i uvek
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Gospodar Sofra slatko se smeje, briše oči. — Ala si gi baš veliki đavo, Čamčo, tebe bi trebalo za đenerala načiniti! Čamča ćuti, pa opet
Svirak kaže da mu žena sve to i koliko puta pripovedala, pa se slatko smeje. Posle bala, sutradan, mladi stranac ispita Šamiku o frajli Paulini.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Mrate, jer ovako poče da govori: – Požive, moje pravoslavlje slatko, mnoga ljeta u materi mojoj, pa će vo vjeki živet vo vsi moji potomci. Sladost jest i naša Rusija.
Da su odmah dobili po jedan čin više. Da se tamo živi i ratuje gospodski. Da su crkve divne i slatko pravoslavlje. Ovde ga je čekala samo beda i neprekidna žalost, što ga je činila bezumnim, očajnim, čudnim.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Pravila je i dalje redovno zimnicu, mada više nije bilo nikoga ko bi hvalio njeno slatko od ruža. Zataknuti za staklo kredenca, stajali su najnoviji katalozi sa izložbi njenog uspelog sina.
Usta su mu gorka, od čežnje i cigareta. – Hej, imaš li nešto slatko? – Hoćeš li žvaku? Devojka ga uči da napravi balon. Kada mu balon prsne, smešan je sa gumenim padobranom preko usta.
ženom u pet Romea: suziše im se strukovi i iščeze nekud kiselina u trbuhu i ova učionica plesnivih zidova, a neko slatko-gorko očajanje od lepote ispuni im grlo suzama i srećom. Mili moj, laku ti noć!
— I jesam. Ovde su me primili na ispomoć. Uostalom, šta bih radio noću? Već godinama ne mogu da spavam. —Šta imate slatko? — upita mlada žena. —Orasnice, suva pita, palačinke sa džemom i orasima. —Onda radije donesite kafe.
se na beonjaču navlači setna skrama, a kosa ponovo postaje uredna i siva u svojoj sređenosti, dok njih sve više ispunjava slatko očekivanje rodnog grada — veličanstveni betonski bedemi, grmljavina i udaljeni tutanj koji se nadima u sumraku režeći
Matavulj, Simo - USKOK
To tek podjari nerazumljivu veselost Stijepovu: poče rešetati glavom i razmahivati rukama. Svi, osjem Mrguda, slatko se smijahu, a Mrgud, kadna, kipćaše u sebi. Stevo Bajov viknu mu: — A-nu, čôče, no ispričaj, sve kako je bilo!
Baš mu hvala! Sad znam što ću!... Desetoga dana medik otide; Nije više trebao. Rana je srastala, Janko je slatko jeo, spavao i pridizao se, a ispiranje naučio bješe Gruban Stijepov.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
(Privezuje nanovo kecelju.) Pa kad ideš, idi ljudski. Vrat ispravi, šta si se pogurila kao baba. Kad dođu, iznećeš slatko i rakiju; starog poljubi u ruku. Ajde, šta si stala, idi oblači se. (Devojka pođe.) Opet ramlješ?
UGLED 6. DEVOJKA (donosi na služavniku slatko i rakiju i poslužuje PROVODADžIJU). PROVODADžIJA: Dobro zdravlje i sreću. Da Bog dâ da se poznamo i bolje!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Pravim duge korake. Saro mea dulcis est, Meso je u zekana Pellis mea mollis est. Slatko, dlaka mekana. Quando servi vident me, Kad me spaze paori „Lepus, lepus!” , vocant me. „Drž ga!
Tek, pesnik nas je uverio da je d slatko: D se kao dugme prišilo za nepce, kao medenjak, pa samo sladi: dudinjo, dinjo, drenjino, dunjo, draga dušo moja...
Milićević, Vuk - Bespuće
krupan, star i lijen konj, s oborenim očima kao da drijema i sa amom koji mu poigravaše na vratu; na smeću spavao je slatko mlad radnik, sa crvenim i jedrim licem, u iskrpljenom prljavom odijelu, sa uzdignutim koljenima i sa širom opruženim
dana iza toga kad se je Gavre Đaković vidio s Panekom, ovaj se sam dobroćudno sjetio one večeri i počeo da se slatko smije: po obrazima mu se treslo crveno meso, male plave oči gubile se i iščezavale u salu, poigravala kulja i na njoj
Sremac, Stevan - PROZA
Kad god bi odadžija Aćim uzeo tu tabakeru u ruke, smejao bi se slatko; večno bi je razgledao i redovno bi rekao: »E što je širet! E nesrećnik!«, a to bi se Jove ticalo.
dana pred Božić viđaš domaćine kako nose prasad kućama; sretaju se, pozdravljaju i ponosito nosi svaki u ruci svoje slatko breme.
koju je mehandžija, na navaljivanje njegovo, morao kupiti, i kojom je obično pokrivao slatko od ruže, na što se, naravno, učitelj jako ljutio kad bi to video.
Radičević, Branko - PESME
Oj večeri, o slatko čekanje, O vi, noći, moji beli dani, O vi, dani, a sa dva sunašca, De ste jako, de je zlato moje?
Oj Karlovci, mesto moje drago, Kô detence došao sam amo, Igra beše jedino mi blago, Slatko zva ja med i smokvu samo.
Divna truda, oh velike slasti! I spomen će njiov slatko pasti, Kako sada tako i svakada, Simo, brate, zbogom ostaj sada!
Jarko sunce hoće da se smiri, Al' što sjaje tako čudnovato? Što li vetrić tako sada piri, Ne kâ pređe slatko, umiljato? Što se njija tako brsno granje? Što me gleda drvo žalostivo?
Drage nema ovdeka sa mnome, Našto vetrić tako ljupko piri? Zašto tica tako slatko poje, Kad nema drage da uživa moje? 60.
nagna, i njemu dopade, I glenu njemu u to bledo lice, Što smrt razvlači tako nemilice, I glednu, glednu, i beše mu slatko, Te još se smeje, al' beše za kratko; Jer Mile otle beše nedaleko, Te silnom miškom junak je sekô, Al kada spazi
“ Pa ga malko potpomože. 44. Svršen poso, te na kratko, A blagoslov dođe s neba, I bez popa beše slatko, Al' što popa tu i treba? Popi samo žene grade — Vako cura još ostade. 45.
Tebe moje srce ište. Il' ću tebe, il' nikako, A slatko je i ovako.'“ 55. „A ja njemu poče na to, Da posluša roditelje: 'Slušaj, reko, slušaj, zlato, Njine želje, bože
„Oh moj Bože, dragi Bože, Sad ste moji, sad ste moji! Al' kad mislim što bit može, Srce mi se jadno boji: Ta slatko je, zdravo slatko, Sve se bojim, biće kratko. 69. Nigde meni nema sreće Kako prenu i svet glenu.
Al' kad mislim što bit može, Srce mi se jadno boji: Ta slatko je, zdravo slatko, Sve se bojim, biće kratko. 69. Nigde meni nema sreće Kako prenu i svet glenu.
84. U šest sati po nju ode, No da vrgnem sve nakratko: On uživa svake zgode I provodi mladost slatko, Ni poturi bela danka Bez ljubavna bez sastanka. 85.
95. I čeznenje na daleko Srdašca se njemu lati, Kao u snu, slatko, meko — Al' što sanak može dati?... Oh, eto ga, beše malo, A sada ga već nestalo. 96.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
mama me je umila ledenom vodom, a kad to nije pomoglo, prišila mi je dvije-tri uz obraze, pa sam se primirio i slatko zaspao. Sjutradan, u golubije sunčano jutro, sve je već bilo iza mene kao san, samo san.
Je li glava na panj, jest, ali ja ostajem pri svojoj! Sava se sjetno osmijehnu i ozareno izjavi: — I mučenik je slatko biti kad ti je samo nešto za srce priraslo i kad se pošteno utvrdoglaviš.
A otkud bi sve to išlo i slatko bilo bez kamarata? Te čak ni vojnička pusta tuga ne da se iskazati ako se kamarat ne pomene.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Dimitrija bi ga pogledao zablenuto, pa bi brzo oborio glavu i pobeg’o. A i sam popa tome se slatko smejao. Kad je dobre volje on ga zovne, pa, šaleći se, obećava mu, da će, ako bude vredan i tako lep, uzeti ga za zeta;
— Tako! — A plamen mi obuze blede i suve obraze. Pružih ruku, obvih je oko tvog pâsa, ti se ugnu i slatko nasmeja. — Nemoj! Tuga mi je! Noge počeše da mi drhte.
Žagor se sve više dizaše. Smeh, klicanje, ugušen prekor usled jaka stiska, slatko, strasno kikotanje i tiho šaputanje — sve se to dizaše, brujaše i gubljaše u svetlom, žarkom danu, čija jara treperaše u
Tako i ti, dragi. Prvi put kad me vide, slatko me po gleda. Posle, zamrsi kose moje guste, raskopča jelek, razgrnu grudi i ljubljaše me.
Ah, moje cveće tako lepo cveta, jer ga suzama zalivam; tice mi tako slatko i tužno poju, jer ih leblebijom hranim, što sam za tebe čuvala... Dođi, dragi, dođi, mili!“...
Šalvare joj šuštahu, prameni raspletene kose šibahu je po plećima, a ona se previja, beži, smeje slatko, silno, razdragano...
Znala je da nas niko ne može videti, pa je igrala, vila se, cikala, i prevrtala kao da joj je od toga bogzna kako slatko dolazilo.
Eto ostavili su ti „protokal“1 i mnogo te pozdravili... A ti si mi gladan? — trgne se ona. — A ja te... tugo, tugo, slatko moje dete!
I, pošto opere ruke, ode do ikone, i skinuvši šamiju jedan jedini put u godini, počne da čita molitvu za „slatko jelo“. Stojim i ja iza nje. Krstim se.
Sve je ovo tako sirovo, masno! Neću to... Staro, staro mi dajte! Ono što miriše na suh bosiljak i što sada tako slatko pada. Pada i greje, greje srce. Evo: Jesen došla. Magla pada. Slana se već s večera hvata. Sutra je sv.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: Sve je u vas sramota. — Nego, kjerko, osuše mi se usta od muke. Daj mi neko slatko. LjUBA: Čekaj, majka, da ti dam nešto, što nisi nikada jela. — Vučko! 7. VUČKO, PREĐAŠNjE VUČKO: Evo Vučko.
LjUBA: Ej, majka, ala si prosta. STANIJA: Neka, volim ovako prosta, nego da pečem jezik. LjUBA: Oćeš li slatko? STANIJA: Prođi me se, neću ništa. Kako sam se uplašila! LjUBA: Ama što se plašiš?
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SULTANA: Bog ti dobro dao, Sreto, šta mi ti dobro nosiš! Kako se slatko s njime razgovara, radije nego sa svojom ženom! Ajde, poljubite se jedanput.
(Otrči.) PELA: Bože moj, lepo ti je biti gospođa! (Savije val i počne srkati.) Bogme slatko; zato se međer toliko otimaju za kafu. Blago onom koji je veliki gospodin!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Svi kao bili na zimovanju. Pogledaj šta smo kupili u Kortini dan Peco! Zar nije slatko? Zatim zazvoni zvonce, baš kao u zoološkom vrtu, i u razred ufura ona afektacija od razrednog starešine, sa evo
a onda Svetlanica svrne na jednu tezgu da mezne malo prasećih rebara, i tu Karolajn ugleda prvi put u životima malo, slatko prasence na ražnju, pa padne u nesvest, uzviknuvši u očajanju: „Bože, šta su mu učinili!
Miša iščezao. Ostavio samo jedno ceduljče: „ANČI, NISAM SE OD ROĐENjA OVAKO SLATKO NASPAVAO KAO NOĆAS, BIO SAM PROŠLE NOĆI NA STRAŽI, SHVATAŠ? LjUBI TE TVOJ MIŠELINO.
Tu su i dobrotvorna društva koja dele pakete; a pošto oni šećeraši. ne klopaju slatko, sve stavljaju na moj krevet ... E, pa pošto je prošlu Novu godinu dočekao na urološkom odelenju, Aca Kec poče da
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
ALEKSA (uzimajući pite): Gospodična, ovo je tako prijatno... JELICA: Sama sam mesila. ALEKSA: Zato je tako slatko! Zaista, od prijatnog mora uvek nešto prijatno proizići.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Al' oseća granje, pa se tiho svija, Oseća ga lahor, pa slatko ćarlija. I anđeo mira, kroz duboku tamu, Spusti se pred oltar u pustome hramu.
Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci, I slatko smeši se na nj. Pitome i blage ćudi, Priprema ona sad spokojne večeri i dane, I žetvu bogatu nudi. Kako je mamljivo sve!
Ne hore se pesme tamo Sa laganih tamburica, Sumorne su pesme njine I sumorna njina lica, Al' im jezik slatko zvoni. Kojim zbore milioni. Oni štuju običaje.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: Bože moj!...(Plače.) Kako su velike božije naredbe! SIMKA: Gušim se, ne umem da govorim, slatko moje dete! AGATON: Kažem ja Simki: Ama, ova mi je devojčica nešto prirasla za srce. SIMKA: I meni.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
ali budi majstor da te ne vidi komandir. A ti razmanuo kao barjakom. To i babe umeju. E, da znaš!... Zato sam ti slatko udario deset batina. Kad komandant zastane da propusti divizion, onda je svaki na svome mestu.
Beše neko pečenje. Smuči mi se. Rekoh mu da nisam gladan, te on jedva dočeka i sede na lafet, baš prema onim mrtvima. Slatko je jeo. Vojnici se pritajili. Čak i oni razmetljivi kao da su zanemeli pred strašnim prizorom.
Ali vojnici prolaze pognute glave i niko ništa ne uzima. Neko od naših vojnika doziva Tanasija. — A-ja!... Slatko mi je kad ukradem. Imaće još sela, ne brini ti! — odgovara Tanasije.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Ama čekaj, gospodine, stade kmet izvijati slatko i rečito. Grehota je da ona globi naše selo, kad mi i ’nako nismo tražili dva učitelja.
Šta će ti kontrave! ... nastavi kmet i zasmeja se slatko. — Ta nije kod nas škola od juče, dopuni ga ćata; znamo mi šta školi treba, a šta je suvišno.
Zabrinuti i opterećeni zlom ljudi ne smeju se tako veselo, a njemu smeh ne silazi sa usta. More, slavan je život, slatko je živeti !...« — Pa ne hvalite se, gospođice, početkom u radu. Zbilja, kako ide ? Danas ste počeli.
I Ljubica se začudi kad pre nađoše ovu zgodu za posluženje, a na Veljino pitanje i ona se slatko nasmeja. — Je l’ ti ovo komšijska čaša ? obrte se gost Gojku, koji se još lupaše dlanovima po kolenu od silna smeha.
Ha-ha-ha.... nasmeja se pisar. Znamo se dobro koliko smo teški. A, Bogosave, sedi, reče on ćati, koji se slatko smejao odgovoru njegovu. — Golaverija smo, brate, svi pa to ti je, pri druži im se ćata ovim familijarnim tonom.
Neka, molim vas : tako mladi, pa da idete na robiju... — Za vas je slatko i na smrt poći, uzviknu on, smešeći se. To već beše mnogo Na tako otvoren razgovor Lju bica ne beše navikla.
Ćutati, ćutati, ćutati... a toplina od majčinih grudi bije na tebe, zanosi te... O, slatko li je setiti se majčinih grudi, kad čovek pretura tešku borbu preko glave!...
Pod njima samo meko seno, pokriveno šarenicom, pa ipak beše tako slatko tu zaspati! Nisu imali ni svoje kuće. Prvo sećanje iz života joj jeste seoba.
je mislila da će se isto tako igrati I kad bude velika kao mati, I čudila joj se što se i ona ne igra, kad je to tako slatko i veselo!... Pa seoba u svoju kuću, pa polazak u školu...
Dočekaš dobra druga i prijatelja, provedeš sa njim slatko nekoliko časova u šali i smehu, pa još ako si se ranije sa ženom što sporečkao, on ti lepo zabavi i razveseli ženu, pa
I bolje!... Slatko je nadanje živu čoveku, nada mu je dragoceno blago... — Majčice, kako ti se čini... je li dobro sad?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ “Ol je šala, ol istina, i ja govorim!“ 236. Pile su mi vince do tri jetrvice, Slatko je vince, medno je vince, Al’ je medna godina, Koja ga je rodila.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ljubičasti Šar zna koliko sam se stideo, jer, sa mnom, cvetno drvo, već umorno korača. Nikad me nisu svet, ni blud, slatko opijali, već ta zemlja koju se umaram da razgalim!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Mnogi legli te spavaju, a hrkanje se razleže da je milina čuti. Mnogi su, doduše, budni, ali trljaju oči i zevaju slatko i glasno, te kao da pomažu, radi bole harmonije, onima što hrču u horu.
Time se zabavljaše društvo nekoliko dana, slatko se smejući, pa onda puče nova bruka. — Znaš li šta je novo? — upita jedan. — Imamo naučnika! — odgovori drugi.
dok se i mladi slikar ne izgubi, i opet umorno društvo, posle tolike borbe da bedu od sebe ukloni, produži svoje slatko dremanje. Taman društvo u najslađem snu, a razbudi ga jedan mladi kompozitor sviranjem svojih novih kompozicija.
— Otkud sad ova napast? Ali s njim se brže svrši. Pronađe vlast (i ona je malo bila prilegla da prospava slatko i mirno) da te kompozicije draže narod na bunu i, razume se, mladi kompozitor zbog tog sviranja bi zatvoren kao
— Tako, razume se, šta tu durliče kao budala! — reče javno mnjenje zadovoljno, zenu slatko, okrete se na drugu stranu i zaspa celo celcato, opet slatkim dubokim snom. Pametni ludi: kakva muzika, kakvi bakrači!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kud god pogledaš, sve je oko tebe prepuno, prerodilo, učvrslo, zabreklo, sve puno i sito, sve slatko, ka' sama medovina...
Teško se dići, al' te mame debeli hladovi, zelena trava i slatko voće. Digneš se pa hajd', gotovo kombrljajući se, do u dolinu, a tamo te čeka drugi raj!....
Vetrić pirne još jače, a oko tebe počinju padati orasi, kruške, jabuke... Sve zrelo i prezrelo, sve slatko i preslatko, sve što je zametnulo, dozrelo je i čeka tebe samo da probaš i da živiš...
Sunce zašlo za breg, a hladan vetrić pirka i razgoni vreo vazduh. Osećaš kako se slatko i prijatno diše, same se ruke kreću na posao...
mašta vuče u visinu i stvara bezbroj mladačkih snova, i ti živiš drugim, čarobnim, životom, pa ti je tako lepo, tako slatko....
Razmisli se, pa pođi napred!...« Mi se ovim predlozima svagda slatko smejemo, ali nam i ulice ostadoše kakve su i bile. Kako s kaldrmom, tako je išlo i u svemu ostalom.
usnama lepe, visoke, tanane devojke; i one sjajne, večno pokretne, velike crne oči, što tako milostivo, tako ljubavno i slatko gledaju, kako ne gledaju nigda ni babove, ni mamine, ničije druge oči; i ona gusta, smeđa, meka kao svila, mirišljava
Sliva joj se slatko toplo mleko iz grudi na obraščić, a ona veselo maše ručicom i smeje se glasno svojim nevinim, anđelskim smehom,
Sve ide ne može biti bolje. Srećna i zadovoljna, puna lepih sanjarija, leže ova porodica da slatko spava i — sanja... Laka im noć!... Prošlo je desetak dana od svadbe Vasine. Baš beše četvrtak.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
DANICA (nudeći ga da uđe u sobu iz koje je ona izašla): Izvolite, hoćete li unutra? Da probate slatko od ruža, maločas ga je majka skuvala. IVKOVIĆ: Zar niste vi? DANICA: Pa i ja sam pomagala.
(Smuti se kad vidi Ivkovića.) JEVREM: Dobar dan, Sreto... (Zbuni se i sam.) Ovaj. (Ivkoviću.) Idi da probaš slatko od ruža... IVKOVIĆ: Docnije... Ja bih još imao nešto posla u varoši. JEVREM (Danici poverljivo): Odvedi ga, odvedi ga!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Kad bi ga ona potapkala onako ljuta po obrazu, pa rekla: »Jaj, moja slatko Servijanj!« a on bi tada prijatno razvukao lice, zažmirio očima kao mačak ljubimac kad ga dobra starica, protektorka,
ljubimac kad ga dobra starica, protektorka, češe iza vrata; tad bi mu milo bilo, pa bi kroz zube propustio: »He, he slatko zensko!
— E, dede! Čim uđe Sreta, pozdravi se sa svima, pa sede za jedan sto. Odmah mu doneše jutarnje »sledovanje«: slatko od ruže, čašicu rakije i kafu.
Ćir Đorđe je poštovao prosvetu i nije Sreti nikad »slatko« naplaćivao, i to je glasno pred svima gostima naredio Zacu, obnarodovao, tako reći, na što mu je Sreta, u znak
Odoh da se malo izmotavam pred decom. Zbogom! — veli Sreta i odlazi. — Tašula dete, ela jedno slatko, iska mi duša slatko od ružu; i jedna kafa turi za men’ u džezva!
Odoh da se malo izmotavam pred decom. Zbogom! — veli Sreta i odlazi. — Tašula dete, ela jedno slatko, iska mi duša slatko od ružu; i jedna kafa turi za men’ u džezva!
i načelnika i, što kažu, jednim udarcem ubio dve muve) prilikom poslednjeg obilaska po srezu, nije platio jedno »slatko« i tri čokančića rakije?
On sedi u mehani, a ćata mu čita, Žika samo nabija noktom od palca puhor u luli pa se smeje; a nije da se zadovoljno i slatko smeje, nego sve rže kao ždrebac. Ne drži ga zemlja, nigde ne može da se skrasi.
« — Nedelju dana posle toga, boleli su ga kukovi od grdna smeha. Sam je posle toliko puta pričao da se davno nije tako slatko nasmejao!
E, onda, veli, što se slatko smejao i ovo sad kad je Pera Izmotacija ovo deklamovao. Kad je deklamacija svršena, ćata se pokloni i ćir Đorđe
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
— Sve što krave od ljubavi žele Jeste jedno malo, slatko tele: Čim se rodi tada iz meneka Poteče u svet reka mleka. Kakva reka?
šumu, travu, ševar, lug Leti na Sever, zimi na jug, U nečuj, u Pečuj, tamo, tuj: Duj-duj, duj-duj, putuj u Ptuj! Slatko je Evropi prkositi Iz grada zvanog Meksiko Siti, A stigneš li, jednom, do Celebesa Posle ti ostaju samo nebesa, I
Ah, slatko je bivalo u početku, A posle se okretalo na koješta! On ostavi Magdu, Vuku i Jošu, Kolo plahovito-vilovito, Promen
” „Teško je, al i lepo bilo voleti, I slatko u srcu nositi plam! Sad ostajem pusta, ko na goleti Vetrovnoj drvo! Oh, znam, sve znam: Ko se osveti, taj se
Rakić, Milan - PESME
DRUGE PESME SILNO ZADOVOLjSTVO Ja imam časove dugog očajanja, Beznadežne tuge, obmana, i jada; Ja imam časove kada se slatko sanja I požudno želi i blaženo strada.
Steži, o steži, nevidljiva silo! O, kako ti se slatko smejem sada! Žrtva se ruga dželatu što kolje. Zar to vrhunac mučenja i jada? Zar ništa nisi izmislila bolje?
Žrtva se ruga dželatu što kolje. Zar to vrhunac mučenja i jada? Zar ništa nisi izmislila bolje? O, kako ti se slatko smejem sada!
III Sinoć sam, Gospo, pio razna vina, A sve u čast i slatko ime vaše. No svuda beše takva mesečina Da mišljah: pijem nju iz svake čaše.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Oni žene u čeljad ne broje, no ih drže kâ prodano roblje. Oni kažu: „Žena je čovjeku slatko voće al' pečeno jagnje. Dok je takva, neka je u kuću; nije l' takva, sa njom na ulicu!
Krst nositi vama je suđeno strašne borbe s svojim i s tuđinom! Težak v'jenac, al' je voće slatko! Voskresenja ne biva bez smrti.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
telo biva sve zaobljenije; kada se od svakog iznenadnog dodira, čak i od šuma i bata nečijih koraka golicavo trzala i slatko uvijala, kada joj se od samog pogleda muških sva krv u glavu penjala, noge joj za zemlju kao prikovane ostajale i kada
da gleda kako će i što više dograbiti da pojede, a da od ukućana ko ne primeti; pa onda dobro da ruča, večera, i to slatko, oblaporno, da bi posle večere jedva dočekala kad će leći u meku postelju, u koju će se od umora gotovo srušiti i odmah
Na ogledalu vidi kako joj krvna zrnca počinju po obrazima da izbijaju i da se zaokrugljujući šire. Jelo joj slatko. Voda još slađa. Oseća kako joj vazduh svež.
Voda još slađa. Oseća kako joj vazduh svež. I tada svaki čas, u svakom trenutku, bila bi u stanju da zaspi, i to slatko, duboko. Ali to ne bi trajalo dugo.
Zakasao u neku trgovinu. U tom Sofka dođe sa poslužavnikom, te mater prekide. I dok ga je Sofka služila slatko, smešeći se što on ne vidi, ruke mu drhte sa onim njegovim žutim, koščatim prstima, te je ona sama morala kašičicu u
Bila je gotovo srećna zbog toga, i odmah slatko, tvrdo zaspa. Duboko u noć, valjda čak oko pola noći, kada je bila već lakosana, seća se docnije, čula je odozgo, kroz
je to najviše i plašilo, osećala je kako nikako ne može da se sagne, da kafu na ognjištu pristavi i skuva, još manje da slatko iznese i posluži, ili bar da uđe tamo k njima, u sobu, i, kao što je red, sa novim prijateljem se razgovara: pita za
kratkim, burnim, koje čoveka presecaju, razdragavaju i pomeraju sa mesta, već znanim i naročitim za te večere, „za slatko jedenje“, dugim, tihim, monotonim, koje čoveka umiruju, zanose, kao uspavljuju, te se može spokojno, sa nasladom, polako
I sve je to oko Sofke mirisalo nekako slatko opijajući, kao na prvu travu, prvu prolećnu vlagu. I čisto joj teško padao taj mlečni dečji zadah oko nje, a još teže
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
koji je dan sjutra...“ Konte se zapanjio, spustio ruke niza se i zinuo najprije, pa odjednom stade se tako slatko smijati da mu je tabar poigravao na plećima. „Pomamio se!“ rekoše drugovi iza njega, jer oni ne bjehu čuli one riječi.
„Ponekad zagraj e bi probudio i...“ „I mrtve?“ „Ne samo njih, no i tebe, valaj!“ Otaš i Spasoje slatko se nasmijaše. Mišan mu odgovori: „Šapat u paprat! Ko ti je kriv e si lakosan ka’ kokot, a možda baš kao zec...
“ prošapta u strahu. I ostaloj djeci prionu strah. Čovjek, videći to i naslutivši i uzrok tome stade se slatko smijati. Zatijem blago im poče objašnjavati rašta to ne treba činiti, kako je to zlo i Bogu protivno itd.
„Radiji bih s njom i na junački česov posao pregnuti, no s mnogijema što oružje pašu!“ Svi se tome slatko nasmijaše i potvrdiše.
Vidar je ispijao lulu za lulom, sjedeći pred kućom. Stana je gotovila večeru. Janko, pošto je nešto založio, spavaše slatko. Mali Milun, sjedio je čas ukraj ranjenika, čas do vidara i razgovarao se s njim. Dijete je bilo zlovoljno i tužno.
„A za oko pričaj!“ „Našao Ćeklić na putu zrno grožđa. Ne zna šta je. Nikad vidio. Okusi, te videći da je slatko: ovo je ja mnim (Bože oprosti!) Božije oko! Dabogda ti — reče — i to drugo ispalo, kad je tako slatko!
) Božije oko! Dabogda ti — reče — i to drugo ispalo, kad je tako slatko!“ „Bili dva Cuce, pa se stali dijeliti“, poče onaj. „Šta će da dijele, kami, do one kuće i avlije, I nešto prljužine.
kako uzimljemo stvari!“ „No, no!“ povrnu Adolf, dižući se i pipljući leđa i rebra, jer mu je tvrda ložnica bila, a slatko spavao, „no, ti si se noćas okrijepio sa dobrom dozom filosofije.
On se diže, pa krenu da se sa domaćicom porazgovori. Zovnu je dva-tri puta, ali mu ona ne odgovori, jer slatko spavaše.
Moju snahu, ženu onakoga junaka, mladu, zgodnu... Pa ponudi ga! Može mu biti, hoće li, neće li!“ Joka se slatko nasmija, čujući sve što on izasu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— S vremenom i slanom i mušmule zre. — Malo vremena i malo slame pa i od oskoruše bude slatko voće. — Pričekaj vreme; vreme i trpež i dudovo lišće u svilu pretvore. — Protrči sad, zeče!
— Zato što si naš aga. — A ko ti je kazao? — Kazao mi je đed i otac. 10 Pitao beg raju: — Ma kako možeš tako slatko suha hljeba jesti? — Ogladni ovako kao ja, pa ćeš i ti za me dva. 11 — Ma ko ono jutros sabajile (rano) kuka i leleče?
(Misao i govor) 53 — Carski je grad sa sedam vrata: na dvoja ulazi sve lijepo, na dvoja zvučno, a na jedna slatko. Četvora vrata su uvijek zatvorena? (Glava, oči, uši, nos i usta) 54 — Što si god od koga čuo, ja sam ti kazao?
Sveti Sava - SABRANA DELA
mene — nedostojnog i umanjenog u svemu, pozva, sa tihošću poče mi svete, i časne i slatke reči govoriti: „Čedo moje slatko i uteho starosti moje, ,sine, reči moje pazi, ka mojim, pak, rečima priklanjaj svoje uho, i da ne oskudevaju istočnici
(Priče 8, 32-34, 9, 6-11) I podigavši ruke svoje blaženi, položi ih na vrat moj grešni, i poče plakati žalosno, slatko svoje celovanje darujući mi, poče govoriti: „Čedo moje ljubljeno, svetlosti očiju mojih, i uteho i čuvaru starosti moje!
A ti, čoveče dobrodušni, vladiko moj, poznaniče moj, koji se zajedno nasladismo u domu Božijem, čedo moje slatko, Spiridone, moli Boga za nas, ne bih li tvojim molitvama oproštaj grehova dobio.
I otud ću u Sinajsku Goru, i kada se vratim, ako budem živ i Bog da, do proleća ću biti kod vas. Čuvaj se, čedo moje slatko, da ne iziđeš iz nekog mog zaveta. Pa ako čovek i sav svet zadobije, a dušu svoju izgubi, koja je korist? (Mt.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
MANOJLO: Fini odnos prema civilnom stanovništvu, nema šta! TANASKO: Ja bi je slatko utefteriso! Stalno, nesrećnica, priča o udaji! Nije ni čudo, muškinje u ratu, opustela nam Srbija, moj gospodine!
Stanković, Borisav - JOVČA
oh, ubiću je, ubiću je još uveče i onda cele noći ću je ljubiti mrtvu, cele noći ću joj ljubiti usta, oh, ala će to biti slatko! Cele noći će biti moja. Sve ću moći da joj kažem. Celu da je grlim, ljubim, oh, oh!... Da, ubiću je!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
I kako čadoljubiva mati, za ruku vodeći, k dobrom koncu dovela! Ljubov druž[e]stva i prijateljstva — slatka stvar! Slatko ime! Slatko spominjanje!
Ljubov druž[e]stva i prijateljstva — slatka stvar! Slatko ime! Slatko spominjanje! Čini mi se da sladost rajska dovoljna bi mi bila, takova i tolika budući, kolika je mojemu srcu uteha i
iliti zloća, sledovatelno, i sva sreća iliti nesreća, koliko telesna toliko i duševna, za koje roditelji (o, roditelji, slatko i sveto ime!
života, i nađe mili plod utrobe svoje gdi plače i tuži za sisom, uzima čado svoje k maternjim nedram, milo grli, slatko ljubi i sisu mu daje — tako je meni bilo kad sam prvi put k slovam dobrodeteljnoga Sokrata došao.
na ovi način možemo s drugim ljudma i sami sa sobom u miru, u ljubavi i u zado-voljnosti prebivati i život naš tiho i slatko provoditi. No da dođem opet k meni.
sam u sebi) da se nije učio, on, ako bi [h]iljadu godina dejanija i poslanija apostolska čitao, on ovako prekrasno i slatko sverh nji[h] ne bi umeo besediti.
Ljubov k nauci morala je u meni silna biti kad me je od njih otrgnuti mogla. Bez sumnjenija, ovo slatko i blagorodno svojstvo, tako neodložno i prirodno srcu i duši našej, ljubov, mora za nešto večno opredeljeno biti, jer bi
Naprotiv, prijatno joj se čini, milo i slatko, sve što je čisto, jasno, udob vrazumiteljno i činovno raspoloženo. Ne valja ni ovo što se Korfa kasa molčanijem
Evo ti novci.” Blagorodna duša! Lepo, prekrasno slatko srce Andreje mojega! Da je bogat bio, neka bi tako postupao! | No, on pošteno i lepo živjaše obače s[a] svojim trudom,
I uverena budite, mojemu srcu prečesna i predraga dvojice, da, dok se god ovo u persima mojima dvizati bude, vaše će slatko vospominanije imena i dobrota kako dragocenejši zalog vašeg anđelskog prija|teljstva k meni u njemu sohranjena biti.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
A stričeve ti zovu Čagljina i Šunda. Reci da nije tako. I svi se slatko smijahu. — A šta si radija kod kuće? — Pasâ je koze! A ovdi ćeš pasti guske, razumiš li?
sinovac ranije ne donosi vode i žerave u mangalju; zovnu ga, dva-tri puta, pak otide u prednju ćeliju, a kad tamo Bakonja slatko spava. — Ta-ako!!
Mačak je opet „štija žitije“, pa sjede s njima. Brne je pogledao sinovca i nadimao obraze. Bakonja se slatko smijao, pomišljajući da je to prvi dan otkad je u manastiru a da strica ne češka ni po leđima ni po listovima.
Nemoj se, Ive, žestiti, da ne učiniš kakvu ludoriju! Ajdemo k Baleganu kroz mala vrata! U tolikoj gorčini, Bakonji slatko pade to neočekivano ponašanje Bujasovo, te mu prijateljski stište ruku i ćutke otidoše u kujinu gdje zatekoše
dječko od deset godina, u košuljici, sa širokom tkanicom oko pasa, pa smijući se potrča u naručje Bakonjino, koji ga slatko ižljubi. Bakonja se čudio koliki je Škembo. Dođe i Galica noseći vučiju vode.
On i Srdar osobito se izdovoljiše morskom ribom, koje bijahu željni i za kojom se tako slatko pije. Poslije ručka „spavnuli“ bi svi, pa bi se opet šetali do večere, koja se dockan počinjaše.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nije zbog đinđuva pred dućanom... Nekada, bilo mu je slatko i krv da prospe za ovakvu gomilicu žutog sjaja. Kad se svršilo to nekada? Ne zna Mu među. Šta ćete mi?
Gleda ih: nekada, na putu Do ove mehane, radovao se njihovoj težini. Slatko su mu grejali nedra. Sitne i tople detinje pesnice. Laki i meki detinji prsti. Oči što sve vide.
Šta mu pomaže pravda? Nema pravde bez priznanica. Simka spava. Spava, jalovica. Tako bi je slatko zabio u zemlju!... On, ludak, bezmozgović, nije ni tražio priznanice. Kako će sudu da dokaže da mu je u toku školovanja..
Zvona lude i za trenutak lome sećanja. Ovo je moja buna. Biće žešća od Timočke. Lepo, slatko da pogine, onako kako su ginuli stari radikali. „Kako si ti, babo, postupao prema njemu?
Đorđu suvo pucketaju nozdrve. Šta mi j e bilo večeras? pitala se Simka, a plač u sutonu u njivi slatko je zabole. Drveni krevet zakrcka i zacvile za njom. Snažnim belim rukama Simka steže rešetke na otvorenom prozoru.
Život mu je slatko, iz same kičme, oticao u mrak i vrenje šljiva u punim kacama. Pokošenu bolešću pod bagremom, on je na rukama uneo u
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Spokojan pogled po površju baci, Sladosnog mira tu ćeš samo steći O, Muzo, tuda samo trepte zraci, I val se pjeni, slatko žuboreći. I snivaj samo! Biće manje suza I više sv'jetlih i spokojnih noći... Svikni na odmor pod teretom uza!
Oj Karlovci mesto moje drago! K’o detence došao sam amo; Igra beše jedino mi blago; Slatko zvah ja med i smokvu samo.
Ja sam mlada Ovde sada, K'o i pre. Sunce bega A'l nema njega Kao pre! Nema sunca milenog, Nema mog! Oj večeri, o slatko čekanje, O vi noći, moji beli dani, O vi dani, a sa dva sunašca, Gde ste jako, gde je zlato moje!... Plači, travo!
No kasno, kad se mjesec javi, I prelije srmom vrh modrijeh krša; Tamo gdje u grmu proljeće leprša, I gdje slatko spava naš jorgovan plavi, Dođi, čekaću te!
Anđeo to je Tuge. Po dubravama tavnim Njezina čudna pesma bolno i slatko ječi; U njojzi očajnik traži utešne i mile reči, I njima tugu goni. Ona ga u nebo diže, dajuć' mu krioca svoja... Muzo!
Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci, I slatko smeši se na nj. Pitome i blage ćudi, Priprema ona sad spokojne večeri i dane, I žetvu bogatu nudi. Kako je mamljivo sve!
Steži, o steži, nevidljiva silo! O, kako ti se slatko smejem sada! Žrtva se ruga dželatu što kolje. Zar to vrhunac mučenja i jada? Zar ništa nisi izmislila bolje?
Žrtva se ruga dželatu što kolje. Zar to vrhunac mučenja i jada? Zar ništa nisi izmislila bolje? O, kako ti se slatko smejem sada!
CXLVIII 2 Od toga časa, u grud'ma mi planu Nov plamen koji tako slatko žeže, Od kog daleko crne misli beže, I koji melem privija na ranu.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Ja njegovu prinadležim liku, onde mi je blaženo žilište, onde mi je slatko vjekovanje svemogućom voljom naznačeno. Nad naše se legione vise šest hiljadah kolah svijetlijeh; veliki je naš stan
Tamo svjetlost užasne pobjede nad nijemim carstvom održava, rasprostranja svijetle granice i poziva na slatko bitije iz smrtnoga opširnoga lona mnogobrojne zatočnike tame.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
To beše Parolos koji je, ispružen iza jednog velikog kamena, slatko spavao. Drveni đon podnožice njegove desne noge, sa kojega je bila skinuta podvezica, ležao je pored njega u travi.
Ribari razumeše smisao ovih reči, pa počeše da se slatko smeše. Pazar bi brzo izvršen, jer je Grilus proždirao već samim pogledom svaku lepšu ribu i plaćao, omekšan
Demokritos se smejaše slatko. „Da moj brajko, spomenik od tuča ili pentelikonskog mermera“. On prekide svoj smeh, uozbilji se i zauze svečanu pozu
Ne zbog toga što sam Demokritos, već što sam abderićanin, pravi pravcati abderićanin“. On se smejaše tako slatko da mu suze udariše na oči. „Zapamti, dragi Hipokrate!
On zagrli svoje lepo dete i reče tužnim glasom: „Imaš srca, slatko dete moje? - Kraljeva ćerka ne raspolaže slobodno sa njim!
Njega zbuni moj začuđeni pogled, no kad se nasmejah, razvukoše se i njegove debele usne, i mi se smejasmo slatko, udvoje. „Želite sigurno da se pokrstite“, rekoh mu ja.
„Šta tražite za nju?“ „Hiljadu florentinskih zlatnih forinti“. „Vi terate šegu sa mnom!“ On poče slatko da se smeje. „Dragi moj, ova knjiga već je prodana!
Gerike poče da se slatko smeje. „Koliko god tih brojeva napisali, pa sabrali, neće vam nikad izaći potpuna jedinica, uvek još nešto nedostaje.
“ „Prionuh za knjigu, i za kratko vreme postadoh ja prvi đak u razredu!“, povikaše deca jedno za drugim. Deca se slatko nasmejaše i zapitaše: „Šta je bilo dalje?“ „Ubrzo posle toga pozvaše me kući da budem seljak“. „Ti običan seljak!
Njutn oseti u svom srcu neko slatko nepoznato čuvstvo. On pogleda začuđeno oko sebe. Njegova kola zaustavila se, a on to nije ni primetio.
“ Onda bi uvideo da ni njegova prijateljica nije ništa naročito izgovorila, ali ono što je rekala beše tako slatko izgovoreno „Ima baš prijatan glas!“ govoraše on. „I badava, lepe oči.
Njutn se slatko nasmeja na moje reči, pa me potapša po ramenu: ,Kad prođeš, Hemfre, pored mog stana, svrati da vidiš da li je moja
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Baš kao ispod „Makedonije“ gde smo kao studenti odlazili. Ako pristaješ da odbijemo onaj poziva tamo ćemo slatko porazgovarati. Ja rado prihvatih.
Nešto prijatno do manitog zanosa, neko slatko uzbuđenje koje mi je ulivalo nove snage, prostrujalo bi kroz mene i zagolicalo bi me pri svakom od tih slučajnih dodira.
I svi se slatko smeju. — Ko to kaže? — interesuje se komandir čete pa se ljuti: — Slepci! Kad nešto ne znate onda šta drobite?
Te pi jednu kafu, pa opet džakanje, te pi drugu kafu, te duvan, te jabuke, te slatko, sve obilazi žena kisela k'o kiša oko Kragujevac.
Pa me nudi: „ded“, veli, „probaj ovo od dunju, ovo od šipurci, ovo od smokvu“. Neko fino, znaš, slatko, moderno, sve sama svojeručno kuvala. Ama 'oće da svane, a ništa. Časna žena, boga ti, smerna, uviđavna.
— Ali se nisu vratili. I jeste li videli kako su slatko večerali preksinoć u Kalmeti? Posle smo ućutali i opet slušali i trpeli ono jezivo urlanje sa grada.
pa ćemo se vratiti kući da povečeramo, a posle da pregledamo šta si nam ostavio i sutra ćemo ručati, i prekosutra, slatko ćemo jesti za nespokoj tvoje duše, i još ćemo zadugo mi živeti, a ti ćeš se raspadati. Jest, raspadaćeš se.
I ja neprestano vičem: „Hoću, hoću, hoću, umreću, umreću, umreću.“ i mučim ga, i mučim se, i raspinjem se od bola, a slatko mi; dok on vrišti, previja se, jauče, cepajući malo srce; i sve tako, zadugo, zadugo, dok sasvim ne malakše i zaspi.
Eto večeras, popnem se gore i s brda gledam, Bože gledam, gledam i dišem. Oh divno, slatko dišem. I dođe mi da se smejem, da klikćem, ne znam ni ja šta mi dođe. Ali mi se čini da tek sad znam što živim.
— To je divno od tebe, mila moja, božanstveno. — Pa da, božanstveno, božanstveno. I čovek i žena smejahu se slatko. ISPOVEST JEDNOG SMETENjAKA 1 Ima neko vreme, patim od nesanice. Evo šta mi se dešava. Legnem u krevet mrtav umoran.
Proletnje veče bilo je fino i slatko i toplo, a nebo mirno, mirno i milo, kao uvek o primirju kad se ni sa koje strane ne čuju pucnji, ni mrska, potmula i
tu pred kućicom u koju se i kroz prozor sa ulice moglo ukoračiti, ispod široko razgranate lipe, iznela bi ona slatko i hladne bunarske vode, a on bi joj, pušeći, pričao razne kancelarijske novosti.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Znaš, valjad', kad ti je Mićo ležao kraste ko ga je izvidao. Onda mi je to Stojka donela. Pisar se gromko i slatko nasmeja, a kmet pocrvene. — Uh, pos' joj ženski, đe me orezili!
— Oh-ho-ho-ho... — slatko se nasmeja apotekar. — Banditi, gospodar-Lazo, to će reći razbojnici — na stranom jeziku. A uvaženoj gospodi
A sve je bilo tako sjajno, i nikad, čini mu se, sunce nije tako grejalo, kao tada što je... sjajno, svetlo, slatko... I nikad ga više ne odvedoše crkvi i ne pričestiše. — Jesi li često bivala u crkvi i na pričešću?
Da joj je samo još jednom da stane u društvo svojih drugarica, da se onako slatko nasmeje i našali sa njima... da posluša ono veselo devojačko kikotanje... da ih, onako starinski, smelo u oči pogleda..
i ako on voli da se šali s varoškima... Neka ga. I njemu je teško, nek se zabavlja, samo neka nju voli. A njoj je tako slatko bilo malo pre, kad je on obgrli, pa reče: »Ti si meni sve dobro moje...« — Đuro, spavaš li? — Ne spavam.
Đurica slatko spava posle sinoćne pijanke, videći u snu čitav harem varošanaka, koje se otimlju o njegovo milovanje... Ali kroz san
Kome se spava, taj spava slobodno, niko mu ne brani... Kako li bi sad Đurica slatko dopunio prekinuti san, ali eto, mora da bega, da se krije od živih ljudi.
A nad njom, nad mračnom i sumornom planinom, sija vrelo sunce, greje i peče gustu goru, u čijoj se hladovini slatko i slobodno diše... Gde si, lisnata zelena goro ! Kamo te, vrelo i toplo sunce!... Hajduk vas se zaželeo!...
Digoše se i ostali, samo ostade na podu on, nepomičan, nepokretan... »Šta se ovo vraća svetlo, slatko ?... Gle, slobodno se diše !... Oh, kako je slatko disati !... A šta je ovo zakovano?...
»Šta se ovo vraća svetlo, slatko ?... Gle, slobodno se diše !... Oh, kako je slatko disati !... A šta je ovo zakovano?... Ruke i noge prikovane za pod, za šta li... ni mrdnuti se ne može... A-a...
I eto, dočekao je da vidi sebe u istome položaju, dočekao je da i sam toga dana slatko jede burek, koji mu je poslao Mitko aščija, da pije staro vino, da traži skup duvan od kapetana... Što ti je živ čovek!
U ušima zuji, začuje se poneki veseo uzvik, zazveče čaše... ali gde je to, gde to biva... veselo, slatko, prijatno !... U glavi neka težina, ali ne mari! ... Da se još spava!... Oh, kako je slatko protegnuti se ovako...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Dobar dan, pobratime! — Bog daj, sestro! — A kuda ćeš ti, pobratime? — upita ga milostivno i slatko teta. On joj sve poredom i po istini kaže. Na to će lija: — Ja znam gdje je tvoj trs.
Trže se i reče: — O bože, kako sam slatko bio zaspao! — Da, zaspao, — veli lija — već je pola godine kako si na onome svijetu, nesrećniče.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ja opet sanjam. Došla mi kći, I dan veliki: sunce je greje. Ali i s njom mati. Srećni smo svi. Nju igra odne. Al' se slatko smeje! Više moje glave klikće čudno jato: “Beše tako srećna, umrla je zato.” I to je bilo.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
neke njihove greške naljutio i počeo ih grditi, moj srpski izgovor engleskih reči bio je za njih užasan, pa su se devojke slatko smejale. da bi što više u tome uživale, one su se trudile da me izazovu i naljute.
- uzviknu Bilharc, gde si pronašao to ime, ti kukče iz ložionice?! Onda se počeo slatko smejati kao da u životu nije čuo ništa smešnije.
Tokom popodneva Niven je uspeo da odgonetne suštinu ove poslovice i slatko se smejao posle toga. Priznao je da je srpsko-američki humor malo komplikovan i da zahteva dosta analize.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Kasno u noć iznemogli padoše na konak kod prijatelja Ilije. Polegoše. Marko je uz vatru slatko zaspao, a Cveta nije mogla oka da stisne: daleko je još do kuće... Mori je briga...
I osjeti se čist od bludnoga grijeha. Osjeti ovoga časa prama njoj čistu ljubav, samilost, nešto slatko, pomiješano sa strasnom grkošću — i osjeti potrebu riječi, objašnjenja. —Morača!
Ilija s drugoga kreveta pazi na njih svojim već zamaglenim očima, a Lazo do njega na klupi slatko spava. — Vidiš, — javi se stari, ne dižući izgubljenih očiju s poda i prebacivši sa čela još gustu kosu, — vidiš, na
Pa se malko podiže i reče kao za se: — Kako Lazo slatko 'rče!... Kako se novi hram diže, onako Ilijin život opada. Lekar se ne nada boljemu, pregoreo ga, pa mu majci poručiše
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA: Dobro, dobro, idi!... ŠEGRT (ode). II ČEDA, DARA ČEDA (otvori paket, vadi jednu vizitkartu i slatko se smeje). DARA (nailazi iz sobe): Šta se ti tako slatko smeješ?... ČEDA: Ama, kako da se ne smejem? Čitaj, molim te!
DARA (nailazi iz sobe): Šta se ti tako slatko smeješ?... ČEDA: Ama, kako da se ne smejem? Čitaj, molim te! (Daje joj vizitkartu.
) Hvala! MOMAK (pokloni se i odlazi). XVII ŽIVKA, zatim SVI UKUĆANI ŽIVKA (najpre se slatko i detinjasto smeje, otvori pismo, seda u fotelju da ga čita, ali se u tome trenutku seti i ode do stola te uzima onu
Ha, ha, ha!. RISTA (pridružuje se i slatko se smeje): Ha, ha, ha! ČEDA: Pa onda? RISTA: Onda... onda to... Gospođa Dara je rekla, ako se uveri da je vara, da
RAKA (pošto je primio): Eno ga u sobi kod Anke. ŽIVKA: Je li istina? RAKA: Sada je otišao. ŽIVKA (ushićena):Ju, slatko moje dete! (Ljubi ga.) Evo ti još dva dinara. RAKA: Olrajt! ŽIVKA: Idi mi brzo zovi Daru. RAKA (ode desno).
ANKA: Zar i mene pominju? RAKA: Pa dabome! ANKA: A kako me zovu? RAKA (traži i nađe): Sobarica A-ki-ka. (Smeje se slatko.) A-ki-ka!... ANKA: Ima li još? Čitaj! RAKA (čita): „Ali, razume se, ni te prosidbe u Kini ne idu uvek tako glatko.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
telo biva sve zaobljenije; kada se od svakog iznenadnog dodira, čak i od šuma i bȃata nečijih koraka golicavo trzala i slatko uvijala, kada joj se od samog pogleda muških sva krv u glavu penjala, noge joj za zemlju kao prikovane ostajale [. . .
zašto Rajić prvo kaže da mu je „život bez smisla”, a odmah zatim - u narednom pasusu - izjavljuje da „malo ljudi tako slatko i mirno žive kao ja”, jer jesenje rumeno i žuto drveće „ima na mene isto toliko uticaja kao na Hafisa vino“.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Posle crne kafe Ošli kući pravo, I moj čika Sima „Izrjadno“ je spavô. On je čovek srećan, Uvek slatko spava, — Ali meni danas Nešto buči glava. Sve mi je u glavi Krčmarica Lela, Oka vatrenoga, Čela nevesela.
Sve u zdravlje našem milom, vragolastom čiki, Neumornoj al’ humornoj „Starmalovoj“ diki; A ta bi mi čaša vina tako slatko pala, Kâ što pada nama svima tvoja lepa šala; A čašicu razbio bih na toliko česti, Na kol’ko nam ti razbijaš brige
Kako će im škola biti vođa duši! Pa tek društvo, društvo, dok im primer pruži, Eh, kako će Bogu dare da oduži! Slatko dete ne zna šta sve obećava. Da l’ vam se priviđa slava i država?
Miljković, Branko - PESME
razum U fabrikama ljudi konzerviraju sunce Koje se javlja na najrazličitije načine u plodu i kamenu podjednako Prvi put slatko drugi put vrelo Sada ima sve što je njeno Na jugu More na severu oblake Na istoku trešnje na zapadu maslinjake I sazvežđa
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Hrabri Dimitrije Antonović Holštajn poginuo je 30 avgusta na Bobovištu, a pisac ovih redaka, koji se nekad tako slatko smejao padu Vladanovom, ne smeje ce više, jer je sad izgnanik iz domovine... HІІ U logoru na Prugovcu, 14. avg.
da l' ćemo se još koji put zagrliti? Kaži joj, bre, Bućo, ako se živ vratiš, da sam je se i na samrtnom času slatko i veselo setio... — Gde to, gde, veliš, da imaš para? — pita neko treći sastrag.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Daj da čitam onu pesmu Što je pisah tad, Pa da s’ slatko nasmejemo Na tadanji jad. Kad ti nećeš da se smeješ, Evo s’ smeši krin, Smeši ti se iz kolevke Naš prvenac sin.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Kada sam se vratio pozvao sam vodnika i desetare. Saopštio sam im. Oni ostalo znaju. Nikada, ljudi, nisam tako slatko spavao kao te noći...
— I misliš, onda će Mu biti slatko kad umire... — Opet ti! Pa ako toga ne bi bilo, onda nikakve razlike ne bi postojale između ljudi i onih volova koje
— Ja mislim... četiri dana i četiri noći. — Ha-ha-ha! — nasmeja se slatko Kosta. — Dragi moj... šest godina, četiri meseca i četrnaest časova. Rajko ga pogleda u nedoumici.
— Vidite li? — govorio je Dragan. — Neka ode jedan da donese moj fenjer. A vi ste danas slatko spavali. — Dosad. A šta ste vi radili? — Posvršavali smo poslove. Sada nas nešto zove komandir. — Pomaže bog, ljudi!
Svima nama je preselo ovo poslepodne zbog tebe. — Zašto? — kao čudio sam se, a neko potajno i slatko raspoloženje me je obuzelo. — Eh! — on mahnu glavom.
— Još niste to zaboravili? — Ah, pričao sam ja mnogima taj slučaj, i slatko su ti se smejali, sveca ti detinjeg. — Hoćemo li?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Obrana tome kam'? Kam' krilo slatko, moćni zaklon? Dušana davno nam nema, stuba Od koga sile Stambol je strepio! Ni Marka nema, strašnoga dušmanom, I
Bezazlena sade, veli, kod kuće sedi, Sad po modi svaka hodi, s pendžera gledi, Ko god prođe, s' svakim slatko besedi. Il, pred vrati sedi, podveze veže, Da se noge vide, štrimfe nateže.
ni zimi ni sn'jega, Ni ledene r'jeke, ni klizava brega, Onde vsegda carstvujet vseščedraja cv'jeta, Onde zimi i ljeti slatko voće cvjeta...
), Da ja vmjesto nevjeste otečestvo ljubim, Da se slatko o kućici svojej srećan trudim, Da ja rod svoj ljubezni strasno obožavam, I Mađarom, našej braći, serpski da mađaram.
Jošt braća, sestre, ocevi, matere I krotka deca slatko počivaju. Kakva ji, bedne, kod vas živih Žalosna sudbina sutra čeka!
To ako umu ceniti, polzovat Se njim, onda su božije volje, pa I sile snaslednici. Teško Tome bezdejstvije kom je slatko! Zaželi, smisli, ljubavlju vnutreni Zažeži organ k nameri polaznoj. Bez natpetice konj ne leti.
O, slatko ime od kog’ srce strepi U srpskoj grudi, kad mu spomen čuje, O, primeru veličestveno lepi, Kog’ ista slava slavno od
Bilo kasno, bilo rano, Gorko, slatko ili slano, Crno, plavo ili belo, Okrpano ili celo, Mnogo, više ili manje, Sve da kurjak tera janje Od koga mu drago
A lijepo Cvet-devojče U sebi je pomislilo: — Mlado momče, sasma lepo, Slatko ljubi, dobro igra, Jošt ako zna biti veran, Srećna ona koju uzme!
Jošt potrči malo, pa stane, i vrati se natrag. O, zar može i hod slatko govorit tako? Hoće l’ -neće l’ ide; na stranu očice glede; Cena je prava u tom što se bez volje hoće.
To ti je zaricanje donelo; sebi zahval’ se Što i sebe i to slatko devojče mučiš. Šta bi bilo da rosni tu suhu vatru ugasi Poljubac? Samo življom cvet bi zasin’o bojom.
u Vranjevu, umrlog ubrzo posle 1830. u Srbiji. „Brankovič je čisto, lepo i slatko pisao. Bio je podražatelj, ali ne servum pecuѕ”, veli se tu.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Samo se gdje-gdje bjelaska nov krov. Selo spava mirno, slatko, kao jedro, zdravo i osorno planinče kada ga mati podoji i uljulja.
Bojić, Milutin - PESME
O, sitio sam utrobu bez mere, Lakom na sreću bio sam i bivam I o lepoti tako slatko snivam, O, grešio sam svim gresima vere.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
” JEROTIJE: Aha, je l' ti sad miriše na promincle? ANĐA (nastavlja čitanje): „Primio sam tvoje slatko pismo i izgubio sam ga stotinu puta”. JEROTIJE: Čudo nije izgubio i pismonošu i upravnika pošte i...
MARICA: Dobro, čula sam. Idi sad, Joso! JOSA: Pa ići ću, dabome! H MARICA, zatim ANĐA MARICA (ushićena): Slatko ime, Đoka. Bože kako sam uzbuđena! (Čita.) „Stigao sam, nalazim se u hotel Evropi, soba br.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Da majka mu, ako ne baš veselo posle smrti očeve, a ono bar spokojno, kao i pre, samo onako slatko, uneseno, po sobi, kući, gotovi, sprema, s mlađim bratom se zabavlja, pohađa svoje sestre, a one da joj dolaze.
I tek oko zahlađa opet bi se pojavila baba. Nosi mu testiju sveže, hladne vode sa česme. I kako Mladenu slatko pada ta mala testijica, pokrivena mokrim peškirom, koju mu baba donese da se rashladi. — Na, pini, rashladi se!
Radeći, bilo po kući, bilo po dvorištu. Ali u onom »što se, ludo, mlad ne ženiš?« on oseti svu njenu ljubav, molbu, slatko pozivanje, milovanje, da se ženi, njome da se ženi...
Kod njih bi isto tako utrčavala, od babe tražila kakvu urutku, sud u poslugu, sa materom mu slatko se šalila i razgovarala.
im kaže i da ih prekori: zašto da ne dođu, nisu tu, kad znaju kako on, »prijatelj im«, ne može da pije bez njih, nije mu slatko... I zato da odmah dođu.
Oh, slatko moje čedo, kamo od njega majka snahu da dobije! I rastužujući se za njim, Mladenom, što mesto mlađeg brata on se ne ženi
Umalo što se ne zaplaka... [Na svadbi peva se:] . . . . . . prvo milovanje, Milovanje, slatko uzdisanje. Ej, ne uzdiši, ne veži sevdaha, Ej, od sevdaha goreg jada nema! Mladen se diže.
[Ipak iziđe. Čuje izdaleka pesmu:] Zar ti ne znaš šta je milovanje, Milovanje, slatko uzdisanje? — Uzdisanje znam, ali ne milovanje. I nikad ga neću da znam, da osetim, nikad. Star sam...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
P., kada se roje pčele, zamaču u vareniku (slatko mleko) i mažu košnice iznutra, da bi pčele radije ušle (LMS, 139, 86). V. Ivanjsko cveće.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pravo hrišćani u crkvi pjevaju: „gospodi podaj!” — slatko se tome nasmija. Pa pogleda na sunce: —'Ajdemo, Mašo! Digoše se.
Taman kao podvodnice što rade s našim ženama u varoši, opazi tada Rade, i sa društvom slatko se smijao. I zaudara ovdje kao među prazovima! — nadoda neko iz društva, i, zapravši, požuriše iz ulice.
i ostane ih za sutra, a kako se za njima slatko pije! ... Ujutro pako, prije rakije, čiste kako je loza dala, uzme se nekoliko smokava, slatkih kao med...
djece vade zapretane krumpijere iz žerave, kotrljaju ih po kući da se ohlade, a kad negdje zametnu se, našavši ih, slatko se smiju.
Jur joj se veseli! —A ženiš li se? —Zašto me to pitate? — I slatko se nasmije. — A zašto se vi, koji možete ne ženite? Ma da, jema dosta žen' po svitu. —Pa, imao si mladu? —Pustite!
Istok porumeni, cikne sunce i odmah peče. Ositiš pot i tareš se, a još se nisi ni prikrstio. — Spavajte slatko! — pozdravi mladić. —Do viđenja! — odgovori Ivo i nastavi: — češće ćemo se viđevati...
Ivo se prisloni uz maslinovo stablo i osluškuje ritmički šum vaselene... Slatko milinje, što silimice vlaži oči, povlači se po njegovoj duši.
Oni, bolan, i ne jidu nego kanule i zeleni; isto ka i živina! Majstor međutim ne slušaše veseloga mladića, već se slatko zalagao i silno se znojio... vVražji pliše! — nanovo javi se Cirilo i pogleda po družini.
I momci se najposlije primiriše, a majstor, pošto dovečera, još ih je milije gledao i slatko se smješkao na njihove šale. Oni ga u zadnju ponudiše i vinom.
Pratio je u svojoj duši taj pjev, a u pameti jedna za drugom ređahu se svakojake misli, s kojima je bolno i slatko čuvstvovao.
— Ovaj šum slatko me uspavljuje! — veli Ivo, i uhvati doktora pod ruku. — Ostanimo još, slušajmo glasove noći! — reče kao za se.
Grozdovi puni, obilati okitili lozu i odvojili se od lišća, da potraže sunce i svježinu. Ubere bio grozd i — slatko zoblje. Tako iščekuje društvo u vinogradu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kad već nije bilo ratova, i kad već nisu više onako slatko mogli uživati u jurnjavi za jelenima po šumama Vratimlja, pošto im je to dosadilo, dočekali su kao osveženje Jevđenijevu
Izmaći ću se i gledati sa uživanjem (koje će, sve mi se čini, biti tako slatko i omamljivo) kako se do krvi ujedaju gospodarica zemlje od Paramuna na severu do Kleka na jugu, od Solotnika na zapadu
Prste je upleo na grudima, palčeve udenuo u prorez modre težinove košulje, jednu nogu prebacio preko druge i tako slatko i spokojno spava kao da se ništa nije dogodilo i kao da je sve na ovom svetu u najboljem mogućem redu.
Ovsenica je bila bajata, sir je bio preslan a slanina užegla, ali nikada u životu, čini mi se, nisam tako slatko jeo. Sa punim ustima Dorotej se kikotao nekoj Dimitrijevoj šali, koju nisam čuo, jer sam tog trenutka pomislio na
Ilić, Vojislav J. - PESME
slavuj pesmice poje, Priroda divlja sumorna krila širi; A lepi cvetak ne svija lisje svoje, Već diže stablo i cveta, i slatko miri.
Gle, majska ruža oko nas Čarobno, slatko miri; Nad njome tihi, sanjiv kras Proletnja nojca širi; Pod njome slavuj, mili drug, u suton peva tavni, I pesmom zdravi
Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci, I slatko smeši se na nj. Pitome i blage ćudi, Priprema ona sad spokojne večeri i dane, I žetvu bogatu nudi. Kako je mamljivo sve!
jednog dana iz doline cvetne U tuđ je prenet svet; Gde hladni Borej dŷše, i snegom zasipa ravni; Gde slavuj ne peva slatko u tihi suton i tavni; Gde crna breza samo, pod vetra studenom rukom, Kô tajni prizrak se niha, i tužnim šumori zvukom.
Al' oseća granje, pa se tiho svija, Oseća ga lahor, pa slatko ćarlija. I anđeo mira, kroz duboku tamu, Spusti se pred oltar u pustome hramu.
On raznosi slatki miris i leluja kose tvoje, A ti spavaš, slatko sanjaš, moja ružo, cveće moje! Oko mene nikog nema, niti čujem živa java, Nebo ćuti, zemlja ćuti, sve spokojno, mirno
Anđeo to je tuge. Po dubravama tavnim Njezina čudna pesma bolno i slatko ječi; U njojzi očajnik traži utešne i mile reči, I njima tugu goni Ona ga u nebo diže, dajuć mu krioca svoja...
srce burno kuca i slatki beži san, I suze i nade svoje tamnoj poveri noći, A sutra budi vedar, kô majski vedar dan. Slatko je kroz život proći i nebu vratiti ono Što duši darova nebo kad na svet posla nas, I vedro, spokojne duše slušati
Slušajući vale Ja sam, sumoran, zabavljô se s time; I s vikom terô preplašene ždrale, I njeno slatko spominjao ime, I dan za danom terao u lovu, I pevô pesmu otprilike ovu: 6. „O kriva Drino!
“ Caru ovo smešno pade, I slatko se smejat stade; Pa je vesô, pa je rad, I abatu prašta sad. A svinjaru, što je lagô, U nagradu daje blago: Jer ko
kad svanu treća zora, On poljubi dona Klaru, I zabaci ruse kose, I udari u gitaru: ,Sklopi oči, zlato moje, Odmori se, slatko lane, Ja ću stražar da ti budem, Dok rumena zora svane.
Ja ću, bez mile nade, I odsad njega zvati I s tugom spominjati Njegovo slatko ime. Ja ću, u vedre dane, Bludeti kroz poljane; I u svom bonom sanku, U noći i uranku, Doveka biću s njime.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Polazeći u Rim, Kleopatra je sa sobom povela svoga sinčića, jedno slatko dete koje se rodilo ubrzo iza odlaska Cezarovog iz Aleksandrije.
Zato njime gasimo uvek svoju žeđ.“ On se slatko nasmeja i zovnu jednog od svojih poslužitelja: „Slušaj! Pored tanjira plemenite gospode dubrovačke stavićeš naše najveće
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
života (ako l' se zbije) Svijeća da se ugasi prije, Tužnijem srcem, plačevnim okom, Uzdahom čestim, ćutnom dubokom, Slatko ću tebe ja spominjati, Vapeć' te Mati, – vapeć te Mati.
Stanković, Borisav - TAŠANA
— Tako! Hoćemo da živimo, kako nećemo da živimo? Evo ja, star sam, pa koliko puta dobro, slatko jedem, pa i pijem. I to, po nekada više pijem nego što treba, pa onda, Boga mi, i zapevam.
I onda, zašto da ne zapevam, kad vidim kako po sobama moja deca, snaje, unuci, slatko mirno spavaju. Sve je to, koliko je Bog dao, zbrinuto, pa posle mene, ako hoće da rade, ne mora na tuđi prag da idu,
Jer, pravo da ti kažem, sve ovo što će biti posle ovoga, što ću kadgod možda biti radosna, vesela, i što ću možda slatko disati, spavati, sve to, ako me ti ne budeš obilazio, sve će mi to padati kao grešno.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Il', nju da uzmem, il' u bunar da skačem, onako mator. — Gos-Tošino društvo se na to slatko smejalo. Jasno je bilo svima da je kod njegove mlade Stanojle više vredela reč nego uzrečica, ali gos-Toši se tako
Nola poče slatko da se smeje. — Vide li, koliko se Todor prepao kad ču da hoću đavolu komad da otmem. — I Nola uze da govori načinom i
Eto, taj Mata mi je neobičan, i volela bi da ga vidim. — Slatko se ismejaše gos-Toša i njegova Nola, i o vencu više ne beše pomena.
A uveče u crkvu. Žena njegova, kad svrši domaće poslove, 'ajd u crkvu i ona. To im je sav program. — Pretsednik se slatko smeje. — Smešno vam, o čemu sve ja brigu vodim. Šta ćete, uzela sam dete, pa sam se zakačila i za roditelje.
Ona se osećala bolje i bolje. Što se kaže: počela se vraćati radostima života. Jednog jutra, pošto je slatko doručkovala i do poslednje mrvice pojela propisani doručak, reče Julici: „E, još dva, tri dana, pa ćemo skinuti ovu
Naposletku, dobro, lepo ti stoje u tom džepčiću rukavice. — Mladić se tad slatko nasmeja i izvuče iz džepa jednu rasparenu žensku rukavicu.
Iscuri čoveku na suze sva snaga, i ostane kao krpa. Jesi primetila: žene se isplaču, a posle slatko zaspe... Ne daj se! I ne dam te ni ja...
— Branko se slatko smeje. — Jeste, ja sam po naravi sušta mati, i gospa Leposavi mojoj uvek sve dobro. Ja zaista volim bezbrižnost i
Žmuri i sanjari. Dohvata sa stolića smokvu ili badem, pijucka hladnu kafu i neko slatko vino, iz osobitih šoljica. Šije lutke, i plete asurice kao one na kojima Muslimani klanjaju.
Imao je stručnog znanja daleko više no što je morao da ima. Uvek veselo: kad đak ne zna lekciju, on se slatko smeje, rasmeje svu decu, i malom lenjivcu je gore no da su ga izbili zbog nerada.
Soka je tačno ponovila taj nesmisao, i slatko se nasmejala. — Ne smej se, Soko, sad kad znaš ono što onda nisi znala — kaže učitelj. Soka poče da plače.
Pročuli se u varoši orasi, odlični za sve, a naročito za fino slatko — plaćan je rod kao na licitaciji. Orah je rastao kao da ima razuma: prvo je gonio uvis, još uvis, da ne bi granama
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
neprijatelja prvi bacio oružije i počeo begati, celi svet uverenjem tresući: Dulce et decorum est pro patrіa morі (Slatko je za otečestvo umreti).
Ovaj ga sorites tako obnadeždi da, hotja su mu leđa malo naduvena bila, on slatko, spustivši se na krilo opšte matere zemlje, zarče.
Ovakovim argumentiranjem zabavljajući se gledaše svog budušteg ljubeznika kako spava, i predstavljaše sebi slatko ono vreme kako će s kapom vizite praviti, kad joj najedanput dođe na pamet da mora sa svojim ljubeznim pobeći ako misli
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Zvali smo je Bibi. Slatko smo se smejali sećajući se svih pojedinosti iz toga doba. I ona mi reče da je tad verovala da sam žensko.
Ja ne znam dokle je cela ta debata trajala, jer me je, posle velikih dnevnih napora, uhvatio bio san i zaspao sam slatko, kao što čovek mirne savesti, svestan da je sve svoje dužnosti ispunio, može zaspati.
Predsedavajući profesor hvatao se rukama za trbuh i uzvikivao: „Idi, dete, do đavola, nisam se ovako slatko nasmejao već toliko godina!
me je predsedavajući hrabrio i terao da nastavim, obraćajući se katiheti rečima: „Ama pustite ga, molim vas, da se bar slatko nasmejemo!
ne razumem čega u svima ovim mojim odgovorima ima smešnoga i čemu se upravo predsedavajući profesor tada onako slatko smejao?
stilistički zadaci, koji tako često služe profesorima kao zabava, da bi se izmeđ' časova, u profesorskoj kancelariji, slatko smejali, obično su slični po stilu ljubavnim pismima koja odžačari pišu kuvaricama, molbama koje piljari pišu opštinama i
Praktikant, prolazeći ulicom, prišao je meni, pomilovao me je i rekao: — Kako je slatko ovo dete, je l' to vaše? — Iju! — ciknula je služavka — otkud bih ja mogla imati dete kad nisam ni udata!
Cela stvar je neobično uspela, izgledali smo kao odistinski ljubavnici. Ona je vrlo slatko izgovarala ono: „Volim te!“ a i ja nisam mucao kad sam kazao: „Oh, draga moja Huana!
“ — i zatim su se, iza jednoga nadgrobnoga spomenika, dugo grlili i ljubili. Ali, kao što bi mi to mesto bilo neobično slatko, bilo je i jedno smrtonosno mesto u toj lekciji, koje mi je bilo nemoguće naučiti napamet.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A i toga je bilo ponestalo. Onda doneše neko slatko, kao pekmez, i najzad voće. — Ovi se, bre, šegače sa nama! — veli Dušan.
Petrović, Rastko - PESME
Slobodan, pušeći, dignut maglom nad morima, Ja koji probušivah nebo kao zid od purpura, Koji nosi, neopisano slatko dobrim pesnicima, One lišaje sunca i balavljenja azura, Ja videh ostrva sva, arhipelage zvezdane Čija se neba brodaru
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
»Mikiki-Miki-No!«, kao slatka zvonjava, pratilo ga je nakon svake izgovorene reči. Ah, kako je slatko spavao Car! Kako su slatko spavali Carevi doglavnici! Jedino su švalje bile budne po svu noć.
«, kao slatka zvonjava, pratilo ga je nakon svake izgovorene reči. Ah, kako je slatko spavao Car! Kako su slatko spavali Carevi doglavnici! Jedino su švalje bile budne po svu noć.
Ne mogu više da čekam. Slatko miriše ljudsko meso! I, nastavi se igra. Kako su drhtale Varaličine ruke dok je delio! Kako se širilo orlovo gladno
Stanković, Borisav - KOŠTANA
MAGDA (polazi ka kapiji): Koji? MARKO Mlad, mlad! MAGDA Slatko moje dete, seća se ono dade svoje! Uz pesmu, svirku, ulaze Koštana, Stojan, Salče, Grkljan, i ostali.
(Grleći Magdu): Ovo je moja druga majka, njezino sam mleko sisao. MAGDA (razneženo): Slatko moje dete, kako mi ono sve zna. (Razdragano Koštani): Pevaj, kćeri! Pevaj, i baba ima bakšiša.
Šantić, Aleksa - PESME
I tamo, gdje se vodopadi dime, Ljubiću tebe svojim srcem zdravim. I tvoje slatko govoriti ime Nebu i suncu i gorama plavim! 1903. ČEŽNjA Gdje ste?...
No kasno, kad se mjesec javi I prelije srmom vrh modrijeh krša, Tamo gdje u grmu proljeće leprša I gdje slatko spava naš jorgovan plavi, Dođi, čekaću te!
'' ''Preni se. Pođi svojoj rodnoj luci — Kuća te čeka, moja slavo živa.'' ''Ne mogu. Tu se tako slatko sniva Kô da na tvojoj zaspao sam ruci.'' ''Vaj, rano li te san studeni srete!
suknu, pod murvom kraj puta, Prekrstio noge na rapavoj ploči, I tu lomi komad hljeba otvrdnuta I glavicu luka uza nj slatko smoči.
U polju, uz reku, šušti ječam zreo, I, kô krv, sa grane rudi voće slatko. Mali drven toranj, kao straža neka, Uvrh sela stremi.
Taj svet je glup i slep je sasvim, Ne zna te dobro jošte; On ne zna kako slatko gori Tvoj poljub pun milošte. 16 Reci meni, moja draga, Zar ti nisi slika snova, Kakvu leti, u dan vreo, Stvara
No ne, take usne, taki Sjaj čarobni oka tvoga, Tako slatko dete nije Delo žara pesničkoga. Vasiliske i vampire, I aždaje, čuda stara, Te zle zveri basnoslovne, To pesnička
21 Tako je svaki spomen zaborav skrio Da sam ja dugo tvog srca vladar bio, Srca što tako lažno i slatko bije, Lažnije ništa i slađe na svetu nije. Tako ni ljubav ni bole ne pamtiš više Što mi u srce samrtni čemer sliše.
Da sam ja slavuj ptica, Do tvojih prhnô bih strana Pa bih ti noću slatko Pevao pesme s grana. Da sam ja bena*, tvom srcu Odmah bih sletio dole; Ta ti sve bene voliš, i vidaš benaste
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Pita njega vojevoda Janko: „Slatko dete, Sekula nećače, možeš li mi rane preboleti?“ „Ujko Janko, nemereno blago, ne mogu ti rane preboleti; već kad meni
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Stric izvadi iz džepa koru kukuruzna hljeba i baci je kroz otvor. Kuja je dočeka još u vazduhu i stade slatko da hrska. — Ehej, pa ti si gladna. Nijesi ga smazala, znači. Ali gdje je onda? — Evo ga!
Metala mu je u usta jezgru od oraha, krišku jabuke ili štogod slično, a dječak je, slatko meljući jakim zubima, samo mumljao: . — Gle, otkuda ti ovo? Baš je bilo dobro.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A na proleće ptičiji glas u pustinji čuće se. Joan preteča kano lastavica zapojaće. Da i smišljeni slavići crkovni lepo slatko popevaju!
Sade ptice gnjezda sebi prave; jedne odleću, druge doleću spravu snoseći, a jedne slatko po lugovi poju i žubere. So tim prigovor za svet daju čoveku: sve živo Boga hvali i slavi, bez govora s čudni i s
U uho nemučno dočuveno da može biti na slatko skoro poslušljivo! Popre nego ustom i ustnima i jeziku, — ovim eto, otvoriti se i privući u sebe duha!
žena, devojka li je vrla igračica, ne teke što će ona sama propasti u paklo, nego i one će svesti tamo sa sobom, koji slatko na nju glede il' se na nju razždižu s poželjom.
Ama tomu svemu krivo je mnogo svakojako slatko jedenje i Mnogo liće, jerno iz toga se koti i množi blud u čoveku i dogod od njega ne isteče napolje ne može svome srdcu
Ovo mi je k izborli gospodarem, kmetovom vrhovnoj gospodi knezovom birovom i carevim oficirom slatko potešivanje, ujedno i potrpko nakazivanje.
A kad mu se dosadi ležeći, ono sedeći, šetajući li se, uz gusle popeva slatko za igru. Katkad isto što srdito što podvikne na volove, pse li, tutne da kud trčkaraju neka oni sami s lajanjem čuvaju
iz daljeg s očima, na blizu s pipoljenjem se, doticanje s nogama, prolaz i izlaz često, iščekivanje se napolju po budžaci, slatko slušanje mnogozabavno hegeda i ostale svirnje, pesmi li kojih bezočnih.
A po svojoj kući ništa mu se ne miluje slatko zgledati; i jeto mu je gorko ove i nevaljalo, ka neke isto splačine, ako bi i ponabolje bilo, kako mu se svidi.
Sit gladnu ne veruje. U dobru za zlo ne zna. Zlo smo kadri činiti, a dobro ne možemo. I ukazivanje bi slatko kano raj, a dočekanje gorko ka čemer. Davno se je zlim zlo susretalo. Danas jesmo, a sutra nismo.
Koje volite; punu čašu ili oderanu s leđa fašu! Slezena mu gnjije, a vrlo slatko jede i pije. Moj je jaram gladak I tovar mi je lagak. Na mejdanskom harcu ne može se niko odmarati.
Turma im u nos za to i sklizav utrenik! Ne s očima nego s pameću! Na slatko zapajan, okusi i gorke žuči; šmrkni i čemerike! Dokle jednim ne smrkne, drugim ne može osvanuti.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Trebe mi, ete—te, iskam srma-belenzuci... — E, toj može — umeša se stari Zamfir, koji se slatko nasmejao. — Toj može, toj ima.