Jakšić, Đura - PROZA
— smrt; al’ mesto smrti, mesto tužne svečanosti koju narodi za pokoj duše svojim mučenicima čine, mesto lavora, mesto slave, nađoše — okove, teške, krvave. Zemlja je pogorela i opustela.
Sami svoju krv preziru; pomažu tuđina, podižu ga, slave ga... a svoj rođeni porod bacaju u blato. Kad je stupio u sobu, nije ni pogledao u oca, nije se ni mašio za šešir,
Obradović, Dositej - BASNE
Atine (to jest mudrosti), pretpočitava trude i podvige sa slavom — mekosti, pokoju i sladostrastiju bez imena i slave.
” Umerena ljubov pohvale i razumna želja slave i lepa imena božestveni su darovi, prirodno usađeni u srca naša, koja kad se razumno upravljaju k svakoj blagorodnoj,
Kad se vinogradi beru i masline kupe, navale sa sve četiri strane! Kad ljudi po običaju svoga sveca slave i tada sebe mlogi zatiru, vidiš istom po čopor kaluđera, pak da hoćedu samo da jedu i piju kao i ostali ljudi, pak da
Pohvaljivajući sadašnje velike ljude, črez to se ne čini ni dlake umaljenija slave pervih; oni vsegda ostaju i ostati će, vo vjeki, veliki i slavni.
” — „Njoj istoj,” — odgovori Herkules — „zašto, da nije njejzinih gonjenija bilo, ja ni polak moje slave ne bih zaslužio”.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Tako će biti. — A za četrnaest će jamačno pristati. Ono, istina, nema do Mitrovadne mnogo slava — slave su više zimi, ali opet biće svatova, pa sabori toliki leti su.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
UŽAS 363 17. DIVOVI 370 REČNIK 377 JUNAKU NAŠEGA DOBA velikom Srbinu NIKOLI TESLI Devetnaesti vek plete Ti venac slave.
drugovi i sinovi vaši pripovedahu; kitiću dela vaša kao što devojka kiti venac ivanjski; slaviću vas kao što vas gusle slave; pronosiću dela vaša i junaštva vaša po svetu kao što ih i danas pronose nemirni talasti valovite Drine!...
Video je da je u žicu darnuo. — Bogami, jest!... Šta mi je i to: jednako popuštati!... Ja, slave mi, ne bih dao! Da je što drugo, na hajd’... Ali take se stvari čoveku glave meću!... Zapamti, glave se meću!
Zavrzan ne može biti miran, stade zadirkivati Zeku: — Ama, slave ti, kako ti je to ime? — Kao i tvoje — odgovori Zeka. — A kako se prezivaš? — Selaković.
Jedino vrči na Aleksu, njega ne mari. Neće da čuje reči o njemu!... Popu prekipe. — Slave ti, Ivane, zar si ti mene zato zvao? — Pa ja... Što se, brate, džaba tuđimo od čoveka!... Da je on onako kaki...
— Dobar jest, ama nije svima! — izbrblja Ivan. Marinko upilji u nj. — A kome to nije? Ivan mahnu rukom. — Mani se, slave ti!... Ali se varao Ivan u računu ako je mislio od Marinka nešto zatajati.
On je želeo da se njegov napad priča. Iskalio je srce, osvetio se, sad je hteo malo slave... I okrete Podinama. — Je li, Devo? — upita on. — A ima li koliko Turaka? — Bogami, dosta.
Međutim, u Mačvi beše mirno. Turci kao da se behu mnogo umorili, kao da im više ne beše do megdana i bojne slave... Jednoga dana, kad Zeka dođe, upita ga Stanko: — Pa šta radite sad? — Ništa, vala. — Kako ništa? — Eto tako.
I dočekaše ga kao vojvodu. To beše pravi dan slave. Svaki ti to htede da se približi i poljubi sa Stankom. I Stanko se ljubio sa svima. — Sve dobro? — Dobro.
Dučić, Jovan - PESME
Gospod me seja pregrštima Poljem što večna sunca plave, Da budem njegov znak međ svima, Njegova zlatna truba slave. I brodolom u osvit vedar, I očajnikov krik za snagom; I na Libanu sjajni kedar, I strašna vojska pred Kartagom.
A vratiće se mirno tada, Sve kao reke koje plave, — Dokle za krvav zapad pada Krupno i strašno sunce slave. NEDELjA Već zora srebri humke riđe; Pođoše najzad nebom smelo Sva bela stada jutra; siđe I Nedelja u nemo selo.
I da li je svuda Samo tamni bezdan gde tvoj far zasija? OPSENA Ti si kao zvezda jednog jutra slave, A u meni osta kao crna rana; Ti si trista vrela što bruje i plave — Da sva budu jedna suza otrovana.
Osvajač, zločinac, i heroj međ nama, Da te slave ljudi i nude se žene; Tvoj brod da s velikim zlatnim katarkama Pun sjajnih horova prolazi kroz pene.
pobednoga; Sto muzičkih vrela što bruje i plave; Pogled koji hoće da sagleda Boga; Pehar iz kog pijem strašno piće Slave.
I šta doprinosi tvojoj veličini Taj moj atom bačen u sjaj jednog dneva? Čim će da osnaži hor kojim te slave, Moj slabi glas sumnje; i čim da pojača Sjaj sunaca što te neprekidno plave, Žižak onog koji u tmini korača?
Ovde se borahu pretci s potomcima: Lavovi od tuča motre žive lave; Dve tvoje obale dve su naše slave: Mi smo pobednici bezmerni nad svima.
Beše tada slavna a sad si i sveta, Pevaj sva krvava kroz njive i luge. Naša zvezda slave sad i dalje cveta: Pre svačiji sužnji neg ičije sluge.
septembra 1942) NA CAREV ARANĐELOVDAN Za tvoju Slavu, svetli Care, Što i sad vladaš u nama, Koji čuvamo slave stare U molitvi i na strunama!
ovud sunčane odore, U sramne vrte podlih i krivokletcima; I krv nevinih nosiš kroz strašne prodore — A pevaš napev slave o našim pretcima. Nikad u more gorko tvoj mlaz ne uvire, Već kao Mlečni Puti sjaji sa suncima!
Nosi, rode slavni, taj mač bez korica — Znamen krstonosca i Božjeg vojnika! Da bi štit Ahilov bio slave veće, Sam Bog Hefaistos ode za kovača! I ti, rode srpski, znaj da nikad neće Nož ubice stići dužinu tvog mača.
Sve se kupuje i sve proda. Uvek ste tačni za pazare: Kad je na trgu i čast roda, I trijumf nov i slave stare. Kraj lokve krvi mučenika, I tu imate svoja mnenja... Za kompromis je vaša klika, I u mrak zadnjeg pokolenja...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Skoro će biti u O. slava na svetu Petku, onde se ide na vodicu. Ljuba invitira gospođu Persu. Dođe vreme slave. Uoči dana dođe gospođa Persa sa ocem u O.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I šta? Baš tada, baš na vrhuncu one najveće slave i ostvarenih snova eto gde se urnebesno prolama vapaj onih delova: mi nikad nesrećniji nismo bili, nikad nesrećniji
— Gospodo moja u dalekim vremenima tamo, kad srećno čovečanstvo bude dostiglo krajnju granicu svoje slave i veličine, onu veličanstvenu metu sa koje... U neviđenom delirijumu radosti pijana gomila burno vrišteći zagluši ga.
Afrika
N. je direktni potomak duka od Berija i maršala D., koji je, kada je odlazio polomljene slave sa Berezine, bez vojske, bez pobeda, sâm, odgovarao noćnim predstražama koje ga pitaju: „Ko ide?“ — „Velika armija!
“ i rado bih se, da me nije sramota, popeo na džakove sa paprikama, iako se tamo kašlje. Veče moje slave! Tužno veče bez pića; sa slanim prženim mesom još u grlu! Ipak divno zvezdano veče savane!
Francuzi su zatim hrabrošću dva-tri čoveka, koji su, bez kinina, bez kaska na glavi, slave radi samo prodirali kroz kopno, hrabrošću sićušnih posada koje su se danima branile od hiljade urođenika kao od
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Čudno! Čudno! Oni, dakle, slave franceskog konjanika, već ko zna koliko godina, kao svoju slavu, a tuku se sa Francezima, kod varoši Prag, iz pištolja,
Rešili da čak i po crkvama našim, u našoj Serviji, grečeski popovi grečeski zavijaju i slave Boga, a mi, serbski, samo da aminujemo. Tek da nešto i mi, Bogu, lanemo. E moj Đurđe, pa dokle ćemo tako?
Morao je i sam sebi priznati da je bio željan, više nego ma koji drugi Isakovič, slave, uspeha, viših činova u Rosiji.
Pavle je, tako, dan prelaska granice, utvrdio na dan uoči svoje slave, koje su se Isakoviči, od starina, držali, iako nisu znali, ni ko je bio, i kakav je bio sveti Mrata.
Tako se, eto, desilo da je Pavle, počev od svoje slave, Svetog Mrate, u Kijevu, bio čičizbeo, gospoži Julijani, dok je obilazila Podolj u raskošnoj trojci i delila poklone
Teodosije - ŽITIJA
Molim te, gospodine moj, neka te zbog slave carstva i zbog mnogoga bogatstva ne ožaloste moje reči, kao u jevanđelju mladića reči mojega Isusa kojima ga je o
smelost, da si poslušao molitvu moju, pa ću ti ubuduće u životu svome vrednije ugađati, i svi ljudi tvoji koji znaju i slave ime tvoje. I opet te proslavljamo sa Ocem i Svetim Duhom, sada i uvek i na vekove vekova, amin!
Jer „proslaviću“, reče, „one koji me slave“. Videvši ovo prot i svi s njim užasnuti čudom ponavljahu s njim plač, zovući: „Gospode, smiluj se!
A prot mnogo puta, hoteći se blagosloviti od njega, prisiljavaše ga da primi sveštenički čin. A on, bežeći od slave, nazivaše sebe nedostojnim. A prot govoraše: — Kada bih ja bio tvojom nedostojnošću obložen! ...
Gori najpre u tuđim krajevima, tako sada i među vama, decom njegovom, u zemlji naroda svojeg, kome će i od ove male slave dati veću kada prilikom vaskrsenja bude davao nagradu, uvera vajući nas time Bog da i mi, videvši od Boga počasti oca
A on od početka kao mrzost izbegavajući hvale i slave i počasti ljudske, pošto mu je to teško padalo, pomišljaše da beži.
što napred rekosmo, ne mogavši se otrgnuti od sladosti pustinjačkog isposničkog i ćut ljivog života, još više od ljudske slave bežeći, bogoljubljem i brata svojega omrznu, i ne smilova se da ide ka onome koji plače.
O, koliko bogatstvo — da se bez brige svetske Bogu molim — zamenih za ništavilo slave ljudske! Teško meni, teško meni, ko da me ne oplakuje, gde padoh i šta dobih!
i odstupila od, njega i pristupila mlađem bratu njegovu Vladislavu, te među braćom nastade mržnja i gonjenje zbog gorke slave kraljevstva.
A sveti uvek, kao što mnogo puta rekosmo, od ljudske slave bežeći, pomisli da ostavi vlast prvosvetiteljstva i ako Bog izvoli da izvrši njegovu želju, reče da će u tuđim krajevima
je u presvetli vid obući i svoju palu sliku podići, i u svoju prvu krasotu naslikati i ukrasivši postaviti na presto slave svoje.
Bogu služe već i na nas same, bedne i plača dostojne, može kako treba pozivati, jer se zna od kolike časti i radosti, slave i svetlosti zbog gordosti otpadoste“.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Nesreća je biti ugasnik, bez muškog poroda. Naprotiv, Bugari ne pamte svoje pretke, nemaju slave i prezivaju se samo po ocu.
Imaju iste običaje kao i Dinarci, kadšto slave i slavu. Ovo je najzdravije katoličko stanovništvo; kuće su im pune dece.
U toku vekova su naročito cenjeni telesna snaga, postojanost i hrabrost. Uskočke pesme slave ljude „koji su odgajani bez kolevke na sestrinim rukama“, one koji spavajući pod drvetom „tako snažno dišu da se grane
* U pesmama koje slave uskoke jasno se kazuje, da se oni bore „za krst časni i slobodu zlatnu“. Andrija Kačić Miošić, poznati katolički
, kao i u šopskim krajevima. Negde ima i običaja slave. Zadruga i slava ređe su na istočnim granicama centralnog tipa i potpuno iščezavaju istočno od Ihtimana i Iskra.
Kadšto skoro poslovenjene aromunske porodice, koje ne znaju više vlaški, još nisu usvojile slavu i odsustvo slave kod nekih porodica centralnog tipa mahom se može svesti na njihovo aromunsko poreklo.
Svi slave i o slavama pevaju junačke i „kralske“ pesme, i to samo stariji ljudi. Osim o Kraljeviću Marku pevaju i o Kosovu i kosovs
U Bugarskoj nema plemena i zadruga, a to je imalo očevidnih posledica za porodični život. Nema slave sa njenim divnim, toplim, običajima. Bugarin se ne seća svojih dalekih predaka i ne pada mu na um da ih spominje.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Vlada je, dok je išao u gimnaziju, bio majstor za te stvari. Sada se ponašao kao kurva, ponesen parčetom celuloidne slave.
Na početku romana on je bio u zenitu slave: išao je na turneju, žene su jurile za njim a klubovi se otimali. On sam, i mimo fudbala, bio je vešt: imao je uvek
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
bojeći se jednako da mu u posao ne umešaju zamenika, grubog i praskavog grafa Baćanija, koji je bio žedan krvi i slave.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Za trudnicu je opasno i svako kretanje izvan kuće, odlazak u selo, na sabore, slave, svadbe, prela i sela, jer gde ima više ljudi postoji mogućnost da naiđe na osobu s „urokljivim“ pogledom ili „da
⁴⁹ Ako se dete rodi uoči slave ili Božića, odmah se zove kum da ne bi dete ovako veliki praznik provelo nekršteno. Obred krštenja uvek se obavlja pre
Njime prestupnika i njegovu porodicu selo potpuno izoluje i odbacuje. Tako žigosani, prezreni ljudi nisu mogli ići na slave, učestvovati u društvenom životu, a nisu se mogli čak ni udavati i ženiti.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
one koji ne umiru na vreme, koji boluju od osvrta i rastanaka, za one koji ne pale i ne žare, za stare podvige i za slave stare, za one čiji je zavičaj na obalama prošlosti ostô, za njihovo gorko sećanja zadovoljstvo, za one koji ugašena
preobraze u polje pšenice nečiju plevu, i u dvorce nečije šatre i čatrlje, koji mehovima, opsenarski, raspire oko nekog slave vrevu. Za mađioničare, kojima je samo sadašnjost data, za njih, za sve što za sobom ostavljaju jedino kule od karata.
Za ljude koji priželjkuju da sudba nanese na čardake veće od njihovih zemljotrese, da jezik požara stogove nečije slave lazne, a oni da ga motre negde izbliza. Za zavidnike, njima, care, ne treba gore kazne od zlobe koja im srce nagriza.
na posmrtne kritike ciču, kad svaki žudan kamenovanja kamenom se na njih bacati stane, kad hajkači na stare slave ledenome podvrgnu biču pesnikove stihove nedopevane.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Oni su tog trenutka držali u rukama ključeve pozorišne umetnosti, slave i bogatstva. – Jeste li već igrali negde? – Nisam. – Koliko imate godina? – Dvadeset i sedam...
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
GAVRILOVIĆ: To je zlo. ZELENIĆKA: Sad je vreme da se feniks iz pepela slave srpske podigne. Srpstvo ne može biti večito senka tuđe svetlosti, nego treba sâmo da postane sunce, i jošt i drugima
LEPRŠIĆ: Čekajte dok bude slavensko carstvo, pak ćete onda viditi slave. ŠERBULIĆ: Oće li biti? LEPRŠIĆ: Vi jošt sumnjate?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Praznoverice i ludi i štetni običaji caruju: vera u vampire, vukodlake, veštice; slave i svadbe se okreću u orgije koje traju po nekoliko dana; pojave dvoženstva su dosta česte, kao što su moralni odnosi
Oni su stalno i učestano isticali kako im je štamparija potrebna »kao duša telu«, »radi veće slave božje i spasenija duši«.
je na Cetinju njegova druga zbirka stihova Liek яrosti turske, sa četiri pesme ispevane u narodnom duhu, u kojima se slave suvremena junaštva crnogorska (Pjesna za Vida i Mirčetu, Udarac na Martniće, Vuk prijatelj ovči i akrostih Nahije).
Najglavniji njegovi književni radovi jesu: Bosanske davorije, patriotska prizivanja Srba na obnavljanje »porušene stare slave«; Karađurđevka, opevanja Karađorđeva junaštva i obnavljanja Srbije; zatim dubrovačka pesnička pripovetka Cvijeta (Beč,
Jovan Krstitelj, Voznesenije, Roždestvo Hristovo, Voskresenije — postaju Đurđevdan, Ivanjdan, Spasovdan, Božić, Uskrs. Slave se i crvenim slovima pišu u kalendaru srpski sveci: sv.
U stvari zbog toga, sa osobitim pohvalama presreo ga je još 1847. Đuro Daničić i bio prvi trubač njegove književne slave.
jednog pametnog čoveka koji jasno vidi granice svoje sposobnosti, gotovo prestao pisati kada je bio na vrhuncu svoje slave, u najboljim svojim godinama, i dao posle malo i slabijih stvari.
Sremac, Stevan - PROZA
— Je l’ ja? — pita seljak i meri ga. — Ti, da! — Ama zar ja? — Ama ti, ja! — Ja, vala, iz Korita. — Ama, slave ti, iz Korita! — čudi se. — E, pa onda smo zemljaci. Ja sam ti, zemljače, iz Sekirišta, baš do tvoga sela. — E, vjeruj..
Radičević, Branko - PESME
jedino verno mu ostalo, Mlogo teo, mlogo započeo, Čas umrli njega je pomeo, Mesto danka spustila se tama, Mesto slave tebe ima sama, Ti si ponos, ti si cela dika, Ti mu slava možda svekolika.
radosti i velje milote, Gleda tamo pa misli nazada, Kako krasno bijaše nekada, Oseti se srpske carevine, Srpske slave, srpske gospoštine, Oseti se poslednjega doba, Ta krasnoga na Kosovu groba.
Zbogom, sunce, na zapadu jasno, Al' za goru zailaziš krasno, Tako krasno i u take slave Junačke su tada pale glave, Ugledô se jedan na drugoga, Popadao jedan kod drugoga, Ta rad one krasne domovine Ne
Oj ti krasni Dubrovčane, Naš i danas beli dane, Ta sa pesme iz starine Pune slave i miline! Oj Slavonče tanani! Banaćane lagani! Oj Bačvani, zdravo, zdravo, Ko j' u pesmi veći đavo!
lađicu, Jošte vide a za časak tili De s' magarci tamo osilili, Ukočili dugouve glave, Pa se beče i čaršijom slave.
Nemoj plakat, draga mati mila, Jer u meni leži divna sila, Krepko srce, noge, ruke zdrave, Idem, mati, da naberem slave, Idem, mati, s vragom da se bijem, Dušmanina zlobnu krvcu lijem.
A vi, o druge, što vas rodi danak, Možete spavat zaborava sanak; On veljaše da ste mi ubave, Našto meni ovde druge slave?
za te slepe miše, Za slepe miše i te tice kobne, Ta sove, mislim, što su danu zlobne, Što tamu ištu, da se svetlom slave, Jer danju s' vide nakaze od glave. O noći tavna, ti nekima vero.
5. Oh moj dragi Bogosave, De li si mi sada, brate? Jer tako mi moje slave, Sve jednako mislim na te. Što l' sad činiš na uranku? Da li gradiš kaku Nanku? 6.
Knićanine, amo sada, Ne daj guji da zavlada! 44. Ti ču jade, i evo te, Ta pogledaj, poglaj jade, Od sve slave i divote To nam samo, to ostade: Četir sela, ništa više, Ma još Srbalj ne uiše. 45.
Četovođa u nju gledi, Baš careva grada vredi. Ona k njemu: „Gospodare, A tako ti slave stare, Koju danas pod oblaka Diže tvoja miška jaka, Ovo nosim mlada tvome Ja junaštvu golemome.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Tako bi se on rakolio samo kad se vraćao sa crkvenog sabora, sa kakve svadbe, slave, krštenja ili neke druge radosne dogodovštine, obavljene čestito, od srca, ljudima na korist i veselje, a sebi za dušu, da
čestito, od srca, ljudima na korist i veselje, a sebi za dušu, da mu se vidi i pripozna pred strogim isposničkim licem slave njegove Kirijaka Mihaila. Tako je to išlo sve dok se kod nas nije unajmio u službu Veliki Jovo.
Đurđevdana najmenik primio svoju zaradu, poljubio se s djedom, skrušeno se prekrstio pred ikonom Kirijaka Mihaila, naše slave, pod čijom je zaštitom i on te godine bio, i otisnuo se na put.
Dio njegove neobične slave tako je nehotice prelazio i na mene, pa sam ubrzo postao vrlo poznat među seoskom dječurlijom.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Imali su četiri sina i tri kćeri. Jedna udata, druga umrla a treća još dete. Kao što rekoh, došao sv. Arhanđel, a oni slave. Još pred veče došao najstariji im sin kod nas, doneo „pangur“ rakije i jabuku, da nas pozove na „slavu“ i večeru.
Tako celu noć, a nekad svrati i na vesela, slave, proševine. Primaju ga svi rado. Nešto što ga se boje, a nešto što su kao više sigurni, kad je on kao vlast tu.
Ali ne slobodno, bezbrižno, već sve kao u nekoj brizi, strahu. Nikad se oni ne provedoše, ne razveseliše. Kad slavu slave, slave je lepo, otmeno, ne izostane ništa što je običaj, ali opet njihni gosti ne dočekaju zoru kao na drugim slavama.
Nikad se oni ne provedoše, ne razveseliše. Kad slavu slave, slave je lepo, otmeno, ne izostane ništa što je običaj, ali opet njihni gosti ne dočekaju zoru kao na drugim slavama.
— kad, kao i sve ostale, počne i ona da ide u crkvu, u posete, prima goste, s mužem ide na sabore, slave, sedenja... da bude ono što od svake njene drugarice biva, i što treba da bude.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Nad svima obače večne slave i pohvale dostojni ljuboučnejši i preizradnejši gospodin LEON ĐIUKA, episkop romaski u Moldaviji, kojaga userdije k
Kostić, Laza - PESME
u svetlij' njenih druga: Glasi muka i pokaja, šapat jada, suzni brizi, neodoljnih uzdisaja brojanički, sveti nizi; stare slave setna hvala, a skoranjih sramnih zala osvetnica, — jeka od gusala. Iza sna se teškog prenu, Mrak je. Gde sam?
U suncu slave šar ti se krila divno preliva, a ti počiva na cvetnoj ruži dušanske sile sisajuć iz nje zanos i svest. Slavan to beše
mu je još na skrhanu maču luba ti vrela: A već se stare mašaš slobode, jabuku tražiš u božju vrtu, sujetom slave tvoje nadrtu, evinski rode! Al' nema raja!
Al' onda, onda! — Oh, ne sećaj me. Ne spominji mi slave ti sramne, pozlate mamne rđe ti tamne, nevolje sjajne! — Sva se plemena stekoše sveta, te ti u nakit umetne kose umenja
Pod otim žigom? — Oh, ne sećaj me! Ne spominji mi slave ti sramne, pozlate mamne rđe ti tamne, nevolje sjajne! Pod otim žigom!
svevideć mu iznesi na vidik sramote slavne, slave sramotne! A što je slavno, što je večno u nj, ni ti mu, kruno slava, ne okrun'! Al' de će naći molitva te ta?
I rekoh vam, u pozorištu smo. A pozorište? Zar to nije hram? U njem se služi žrtva ljubavi. Iako se u njemu ne slave bogovsko-ljudske strasti Hristove, iako mu ne svetli sunčev plam, al' u njem trepte jasne zvezdice, samrtnih strasti
Uzmi Saru, imaš zlata, a lepotom vredi mlada filišćanske cure tri!” „Izrailjke? — Nekad beše, dok me slave ne poneše, ne znajući svoje seše, prosio sam jednu ja.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR: Izvinite, meni je dosta. ŠALjIVAC: Ali gdi se tiče vaše slave. DOKTOR: Kako? Govorite! ŠALjIVAC: Ja sam istina obećao ćutati.
DOKTOR (sam, drži jedno pismo u ruci): Ne mogu mu pomoći, jer bi radio protiv moje slave. Zar je to malo, da ceo Pariz za mene zna i da moja knjiga bude sačinjena i na francuski?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
bolje od one bogate zločeste dece, pa onda iznesi Deda Mraza, a unosi tipičnu jugoslovensku porodicu, kao, fol, i oni slave Novu godinu, onako nikakvi, tipični, kad u ponoć kuc-kuc!
Ne bih se nimalo zapanjio da vaša deca počnu da slave svadbe u svečanoj sali Srpske akademije nauka! Bogami, ne bih! Pa, vi to možete, brate, da platite, zašto da ne?
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Moj najlepši venac što sam poljem brala, Učitelju svome baš sam jutros dala — Tim najlepšim cvećem, kao darom slave, Da ikonu kiti svetitelja Save.
Al' nad visom, što se diže Parajući magle plave, Živi jedan svedok stari Srpske snage, srpske slave, Pet vekova on stražari, Bez odmora i bez smene, Pet vekova on stražari S ove strašne, sure stene.
VOJVODE DOJČINA U SOLUNU 1 Po svetim poljima otadžbine moje Mnoge svete humke rasturene stoje, Gde vitezi vrli u danima slave Položiše glave.
Ostaše mu mračne gore, Gde se Rudnik nebu penje I pod nebom orli bore, I ostade suro stenje: I tu spomen slave stare Diže crkve i oltare.
Ona grli sina svoga, I oboje slave Boga. SVETI SAVA Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira Na kapiji zatvorenoj svetogorskog manastira?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
te grizu koji te grle svi preci slavnog zbega kojima uz gusle još kost promrzla seva i sve je naduveno od stare slave nedopevane nadule se glave i prsa i bešike što nisu dovoljno daleko stigle sad će da prsnu kad naslednik donese igle!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Rat je onda ličio na olimpijadu, ljudi bili epski junaci, okićeni vencima slave... A ovde, ljudi se raspadaju šireći strašan zadah. Ili ih surovo bacaju u jame, kao mrcine. Ni ime im se ne zna.
Iz jednih kola pokrivenih arnjevima pomoli se jedna glava. — Druže, gde je, slave ti, ta Banjica? Po glasu, koji liči pomalo na zapomaganje, reklo bi se da dugo vremena lutaju po mraku beogradskim
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
More, prâvo muško ! Ona će i za čiču izvući još pô rublje. Hoće, bratiću, slave mi!... — Hajdemo da se prođemo malo, obrte se Ljubica Gojku. Još mi glava vri od današnjih događaja.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Zdravo, naše obesne žene! Istom su suzom, bolom i strašću košulje i svadbe nam izvezene. A svetkovina što vino pije, slave i crkve što nas se tiču? Suza sa oka još kanula nije, još telali mesto mrtvih viču.
Gospodo, ovu čašu onom bosiljku što smo ga našli u svilenoj vrpci oko njegova vrata. Ovu čašu u slavu svetog Jovana, slave njegove, ikone stare, koju je poljubio pre smrti.
Staja u kojoj ga je držao bila je mnogo skupa, a nikako nije dolazio do „slave“. List za žensku modu, Vogue, doneo je sliku skulpture, o kojoj kaže da predstavlja Kraljevića Marka „čehoslovačkog“
Kad ubijete sina svog prsnuće lanci, i pasti Bog. Jer laže vas najmilije, jer sram je, što pesme slave. za čim vam suza lije i bono klonu glave!
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
anđela i slušao pesmu njihovu kojom su veličali dela njegova, „Svet, svet, svet je Gospod Savaot; puno je nebo i zemlja slave njegove!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Posle nekoliko dana šetao je onaj sa dva žiga na čelu, ispravljene glave, dostojanstveno i oholo, pun slave i ponosa, i kud god prođe sve se živo klanja i skida kape pred junakom svojih dana.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ja se sagoh i jedva ga poznadoh. — Jes' ti, Jovo? pitam ga šapatom. — Ja. — Šta je? — Slave ti reci joj nek pripeva Milicu za me. — Je l' Đokinu? — Ja, prošapta on i odmače se.
jes' 'vanđelja mi!... ama ka' prebijena ovca, et'!... — Ama slave ti, č'a Stevo, zar se baš vide lubovi? — Ja no, Bog s tobom!...
Slušajte šta priča: — Živko, brate, Živko taj do tebe, niko drugi! — Ama pričaj nam, slave ti! — 'Oću, brate, kako ne bih; da vi'š samo, da pocrkate od smeja.
Uostalom, momci se zadovoljavaju malim: ako mogu da dirnu i štipnu, to je sve, a 'nako, da rekneš — nije... slave mi, nije!.. — Jaoj!... začu se iz pomrčine.
— Neka do Božića, da se spremim... Nemo' tako, slave ti! — Ama 'oću sad, zakona mi, sad, sad 'oću... — Nemo', očiju ti, da se diraš tako, boli me!...
— Nisam sve ni oprela... — Imam pun tavan vune, pa predi kod mene. — Šta će ti reći babo? — Ne brini! — Slave ti, prođi se! — Sad', il' nikad!... i priljubi se uz nju... Bejah se privukao do njih, te sam čuo ovo šaputanje.
— More, pazio me komandir, ka' rođeno dijete, — hvali se on jednom prilikom pred seljanima. — Je l' istina, Ljubiša, slave ti? — pitaju oni Ljubišu. — Tss... tek onako...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
i u kome se on sada nalazi i kud će ga još talasi života poneti, kao onu tikvu niz vodu; odneti ga daleko od pozornice slave i ispričanih događaja! Nije od svoje volje došao amo, pa neće, izvesno, od svoje volje ni otići odavde.
Nosi pamukliju, navlači obrve i meće k’nu; pravi dobru kapamu i papreno đuveče i ide sa gazda-Đorđem svuda, i na slave i na zavetine; kumuje i krštava pravoslavni narod.
Sreta je tih dana bio na vrhuncu moći i slave svoje. Promeni se čovek; dođe vedriji i veseliji. Hoda ponosito po selu; koga god sretne, smeši se na nj, a ovaj na
— Pa dela, pričaj, slave ti, Mićo! — navali radoznala gomila. — More, to je bio jedan inaet, — poče Mića, — jedan zulumćar da ga pod nebom i
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
GRIGORENKO OTKRIVA SLOBODU 61 CIGA I RADOJICA 64 ROMEO I JULIJA U BRAKU 67 BRKOVI TETKA-GOSPAVE 69 ĆUDLjIVOST SLAVE 71 NESANICA KUVAJTSKOG EMIRA 73 UZROCI NESANICE 75 ODA HADžI-TODORU 77 SIROMAŠNI I BOGATI 84 MAMINA DUŽNOST 86 KAKO
— U listu Corriere della Sera! Tako se, eto, tetka -Gospavi Dogodilo, najzad, da se proslavi! ĆUDLjIVOST SLAVE Čuvena sa brkova, tetka- Gospava Volela je po podne da odspava: Svi slavni ljudi brzo nauče Da lovorov venac
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
u Karuče, na kraju Crmnice, od petnaest hiljadah Turakah ne puštiše živa nijednoga; i danas je pobjeno mramorje divne slave Crnojević-kneza. Bog da prosti Uroševu dušu! Krasne žertve što joj učiniše.
(daju mu đaci gusle) IGUMAN STEFAN (poje) Nema dana bez očnoga vida niti prave slave bez Božića! Slavio sam Božić u Vitlejem, slavio ga u Atonsku Goru, slavio ga u sveto Kijevo, al' je ova slava
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sirotinji | i ljudima po zatvorima, za vreme Uskrsa, Božića ili slave, tri dana moralo se slati jelo i piće. Bio je strog i prek. Trepet ne samo za kuću nego i za celu porodicu.
ih uvek i bilo po okolnim banjama, gde su se oporavljali od neuredna života, da bi se posle mogli prilikom prve gozbe, slave, večere, što više najesti i napiti.
Sve se to unapred spremalo i znalo šta sve mora biti, samo da je na dan slave sve onako kao što treba, jer se znalo da kod njih mora biti najlepše, te da se gosti, kad dođu, moraju zaprepašćivati,
“ a drugo, među muškima po čaršiji, kako, kao uvek, posle slave produžilo se veselje i piće u onom čivluku u Donjem Vranju.
I zatim, kako se to celo veselje posle slave svršavalo strašnom kockom na kojoj su, po običaju, oni, njihni muški, kao domaćini, sveta i običaja radi, po čitave
I dalje se cela rodbina tu skupljala, dolazila. Ona, mati joj, gledala je da prilikom svakog praznika, slave, imen-dana bude uvek sve lepše i raskošnije.
Ali zato ipak na njih Sofki nije bilo krivo. Znala je da im je to jedino, kada budu svadbe i slave, što i one mogu da se sasvim odvoje od rada, briga, dece, i osete život.
Pandurović, Sima - PESME
Istorija slave, poleta i pâda! Promiču ponos, milosrđe, vera, Polet i ljubav, i hrabrost i nada; Lud vetar muka naše želje tera
i nade mnogih miliona, Ja osetim mržnju na gorde i jake; I živim u društvu onih što su znali Živeti bez glasa, bez slave, i sami, Voleli sve lepo, trpeli i pali Skriveni u večnog zaborava tami.
Jer se negde boj sad bije, Puške prašte, Krv se lije Za lovore slave tašte. Ove noći, kobne, lepe, Mnoge duše Ćutom strepe, A tople ih suze guše.
Jer se negde boj sad bije, Puške prašte, Krv se lije Za lovore slave tašte. NA POLjIMA MIRNIM PROHUJALE BITKE Rudi horizonat mističan i crven; Krila strašnog mraka padaju na râvan, Na
Pobijena deco naše zemlje zdrave! Vi ste spasli naše drage, naše mile, Popadali gordo radi naše slave Na domaku besne, neumitne sile. Sad vas nose tužno, a niko vas neće Spominjati nekad, kolevko uzdanja!
Pronose ih tužno, pobijene lave, Kroz neves’o sumrak, rasplakan i beo, — Krvave junake bez nagrade, slave; A tragična jeza svet prolazi ceo.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Današnje svete mise koje su se pjevale po puku i narodu kršćanskomu, da budu od koristi i na nebu bogu od slave i mrtvijema dušom za spasenje a na zemlji živijem junacima na zdravlje i veselje!
Sveti Sava - SABRANA DELA
I razgorevši se Duhom, moljaše se Bogu, govoreći: „Caru slave, jedini besmrtni, Oče neba i kreposti, i koji promislom svoje dobrote nijedan čovek ne želiš da pogine, već svi da se
tada i počeše uobičajene pesme pojati, oko prepodobnog tela, časno, i ispuniše rečeno: „Oni koji se boje Gospoda slave ga“. (Ps. 14, 4) Zatim i mnogi narodi dođoše pokloniti se njemu, i sa velikom počašću darivati pojanje.
Bogorodičan Beše, Čista, hram slave Božije, jer iz tebe, od Oca pre, rodi se Bog, bez semena netljenu te sačuva, Čista.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
da i[h] oni namesto nas spominju, da i[h] ljube, da im blagodare, i imena nji[h]ova od zaboravljenja da čuvaju i da i[h] slave.
biti | i često mnogi od nji[h], ako su i prostoga sostojanija i seljani, večnoj pameti i vospominaniju predaju se i slave.
Slasti! Telesna ugodija i vosprijatija bogatstva! Slave i veličestva! Kad već preminu i kad i[h] nestane, jesu li ikada kadra ovake za sobom ostavljati sledove?
božje volje, sledovatelno protiv svakoga pametnoga zakona, vozbranjavati da se ljudi na božji svet plode i rađaju i boga slave i poznaju. Ali ako prvi muž dođe? Ako dođe, tome lasno ima lekarstvo. Nek uzme sebi drugu, pak nek je bolje čuva.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ja se opet vraćam u svet gde me ištu: Bleda zamka nade, ljubav, slamka slave. Štrči mi iz loga gle čitav stub tela: Već sam sav otkriven i povratka nema.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ti Francuzi, sigurno nemaju... — Imaju. Oni su katolici, a i katolici slave Božić. — Sigurno nije kao naš. — Nije. — Pa kakav im to Božić može biti, kad, kažu, nemaju božićnjara!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Oj ti krasni Dubrovčane, Naš i danas beli dane, Ta sa pesme iz starine, Pune slave i miline! Oj Slavonče tanani! Banaćane lagani! Oj Bačvani, zdravo, zdravo, Ko j' u pesmi veći đavo!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
tajnom rukom smjeloga slučaja, siromašan, bez nadziratelja, pod vlijanjem tajnoga promisla, on se sjeća prve svoje slave, on snijeva presretnje blaženstvo; al' njegovi snovi i sjećanja kriju mu se jako od pogleda, bježe hitro u mračnim
čovjeku je sreća nepoznata - prava sreća, za kom vječno trči; on joj ne zna mjere ni granice: što se više k vrhu slave penje, to je viši sreće neprijatelj.
Vidi čovjek svoje zatočenje, pomalo se prve slave sjeća i poleti nebu kako munja; al' ga smrtni lanac zausteže dokle ročno odstoji sužanstvo.
Među kola mećem rastojanje, radi slave božeskoga vkusa: kola dalja bliža obuzimlju, ka šar veći što obuzme manji; stoga kolo što je koje dalje jeste više, su
Grdne bezdne, mračne i nijeme, snom vječnijem mrtvo uspavane, sjutra će se zatrest jekom slave presilnoga protivnika njina; hoću sjutra udar dati strašni, da ga i ja mogu nazvat silnim!
prekide; svi vojnici, vjerni i nevjerni, k tronu tvorca pogled obratiše, ma nevjerni sve jednako hule ime neba i slave Gospoda; dok svakoje nebesno svjetilo tečenije svoje zaustavi i svjetlosti svoje polovinu svako vrati pod plamenu
Gospod slave na tron se povrati! Zaigra mu kruna nad prestolom u cijeloj lučesipnoj slavi, i ostala nebesna svjetila sa živošću
Dan četvrti strašnoga javlenja mogućnosti Gospodnje desnice bješe blizu sveštenog odiha: himni svete slave počinuše i grmljave slatkijeh muzikah; legioni u duge redove sa poretkom volje svemoguće - svaki k svome letijaše
muzikah; legioni u duge redove sa poretkom volje svemoguće - svaki k svome letijaše miru te mu ga je Gospod slave silne naznačio za vječno blaženstvo.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ali se on, pored sve te slave, ne osećaše srećnim. To opaziše i njegove kolege i ne mogoše to da objasne. On poče da izbegava njihov društvo, da pre
Te veštine služile su jedino tome da slave Boga, pa su od nauka obuhvatale samo ono što služi tom jednom zadatku. Gramatika se učila zbog znanja crkvenog jezika,
Taj obogaljeni Senat čiji su članovi milošću Napoleonovom došli do moći, časti i slave zbacio je Napoleona i njegovu dinastiju sa prestola, a sve Francuze razrešio zakletve vernosti.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Ej, drugovi, eno mora! — Je l' ono more? — Šta? Slave mi eno mora! — More! — Gle! Gle! — Eno mora! REKONVALESCENTI I danima tako sipi, rominja, kisne, pa mokro sve, i
“ „I kamen bi tvrdi popustio“, prede ona uporno, ali stalno pomirljivo, „otkad ti govorim. Tako te i za slave uvek moram da preklinjem i pred tobom bogoradim, pa su nam se ljudi i prijatelji već i otpadili, i niko nam skoro više i
— Badava, prijatelju, što ne mogu, ne mogu, nemoj me terati, čast i poštovanje. Zar ja mojim mušterijama? — E deder, slave ti; deder, moj Iko!
— Nije, slave mi, gazda-Iko, umro ti je on davno — kaže seljak. — Laka mu zemlja! — veli Iketa drhtavim i jako tronutim glasom; pa će
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
iznakazio ruku, i time se upropastio i onesposobio za dalju karijeru; i to uprav u času kad je već stajao na pragu slave — itd., itd. Obična slatka pričica, dobra za šiparice i za posljednje stranice sedmičnih ilustracija.
I kadra, čak, uz neki minimum spretnosti, da čovjeku donese kudikamo više slave nego što bi mu ikad mogla donijeti promašena karijera.
I za njenim prolaskom, kud je ona pomela svojim crnim skutom, ostaje vir praznine... Kažem, dijete joj ne zna imena ni slave, ali u oblačne i besunčane dane ocjeća na licu hladan dah vjetra za njenim prolaskom.
Koliko li se oko njega namota ljudske slave i bola! Koliko li se živog ljudskog istrapljenog tkiva za nj zalijepi! Kao, uostalom, i za tolike druge ljudske riječi i
Bio je to moj četvrt sata, neću da kažem slave, ali nekakvog renomea. Upoznali smo se u Parizu na jednoj večeri. Pristupio mi je i rekao da me je slušao na jednom
Na koncu, to mi je i dug samrtničke solidarnosti!... Jest, moj tužni generale! Ovo nije herojska smrt, smrt u švipsu slave, smrt kao činjenje. Ovo je privatna, pasivna smrt, smrt kao podnošenje. Smrt nauznačke. „Ja umirem , „Ja dajem život!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Eto, baš na ovom mestu ga je video moj čile; to mi je sam pričao toliko puta, kad se vraćamo s kopanja. — Slave ti, šta kaže, kakav izgleda? — upade joj Stanka u reč. — Bog s tobom, zar ne ču da mora umreti onaj koji ga pogleda.
Nisu naši doktori skupi kao vaši. Pisar ga prekide: — Hajde, produži posao. — Slave ti, Đurica, nemoj da nas mučiš. Preturićemo ti svu kuću, dok ne nađemo...
— Šest dinara i deset para... prvi i drugi put! — viče opštinski birov. — Nemoj, Miloše, da grešiš duše, tako ti slave i dece! — moli onaj siromašak. — Vratiću ti, čim stigne kukuruz. — Sad pare ili kukuruz, to ti je.
— Čujem — odgovori dete osvrnuvši se. — Jesi našao jagnjad, sine ? — Nema ih nigde, slave mi! — reče mališan zastanuvši i kao razmišljajući gde li su. — Da potražim još gore u zobištu.
Petković, Vladislav Dis - PESME
KUMANOVA 138 UZDAH SA DUNAVA 141 KRVAVI DANI 143 ISPOD ZVEZDE SREĆE 144 SA KRINOM U RUCI 146 PROSTO IME 148 CVETOVI SLAVE 150 ŠTAPOVI I ŠTAKE 152 BOL I SLAVA 154 MNOGIH NEĆE BITI 155 11. AVGUST 1913.
Obišli smo mesta svetovna i sveta, Razvaline slave, izvore jauka I domove, kamo strah jedino cveta; S buktinjom slobode prognasmo bauka.
rasa I video snagu koja rađa dela: Planine i vode, varoši i sela Privuče zagrljaj ogromih talasa, Pronoseći cveće slave i užasa.
ispod noći sive, Da su već tu ruke spasonosne, zdrave, I grudi gde toplo sva predanja žive, Da su nam pristigli nosioci slave.
PROSTO IME Kroz moju dušu prošla su dva rata, Dva stara orla zaveta i slave, Prošla su crna, zasićena jata, Pali krstaši i zastave prave.
CVETOVI SLAVE Oni spavaju svi do jednog, redom, U plitkom grobu, neskrštenih ruku, Bez svog pokrova i pod teškom bedom, I trunu
spavaju prosti, bez ukrasa, I njine grudi gusti crvi plave; I dok se gube iz svog lepog stasa, Humke im rastu u cvetove slave.
11. AVGUST 1913. GODINE Dolazite danas uz doboše, trube, Kao kad ste pošli za slobodu brata, Samo što vas sada venci slave ljube, I što dolazite iz dva srećna rata.
Dolazite nama uz doboše, trube, Kao kad ste pošli za slobodu brata, Samo što vas sada venci slave ljube, I što dolazite iz dva srećna rata, Što Beograd ceo sa radošću grli Vas, decu Srbije, ponos neumrli.
Il' je to opelo za već mrtve snage I poslednji pogled zaspalih dubina? Možda me to zovu moje nade drage, I zalazak slave i ljubavi stare Uz osmehe cveća i pesmu vetrića?
Il' sudbina za me sprema nove dare I grobove nove, pakao otkrića, I zalazak slave i ljubavi stare? Il' osećaj straha to ima da znači Mog nesrećnog roda poraz sviju snova?
Idite i vi, moje nade zdrave, Nađite sebi vernijega druga: Ja moram ovde, kraj grobnice slave, Da pletem vence, da ih nosi tuga, Dok crne tice dan leševa plave.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Kasnije u životu, imao sam običaj da kažem: “Bakterija slave je postojala u tom starom gradu. Drugi su se inficirali ali ja sam se izvukao!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnost pun večne slave”. Moja majka je bila vrlo pobožna žena, a kao retko ko poznavala je Stari i Novi zavet. Rado je recitovala psalme.
kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnost pun večne slave”. Moja majka je bila vrlo pobožna žena, a kao retko ko poznavala je Stari i Novi zavet. Rado je recitovala psalme.
Ali, uprkos svega, moja majka je bila u pravu. Kembridž je imao svoje svece i uspomena na njih bila je suština slave Kembridža.
Zašto nauka ne bi usvojila dobar primer religija koje slave svoje svece u određene dane? U te memorijalne dane, recimo na dan rođenja Njutna, jedno predavanje o njemu i njegovom radu,
Njemu je domovina bila iznad njegovih naučnih istraživanja i lične slave. To je bio razlog, siguran sam, što nije nastavio sa svojim istraživanjima na polju električnih oscilacija.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Znali su da tamo svijet hodočasti čudotvorcu sv. Vasiliju. A kada su bile kućne i seoske slave i uz gusle se pojalo, bilo je te su se zanosili za onim brdinama i željeli ih jednom u životu vidjeti.
Noć budi uspomene, jača maštu. Kako danju mirno je u tome dvorištu! Ivo Polić razgledao je razne muzeje iz doba turske slave i veličine. Šarolike boje i oblici igraju mu još pred očima.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Čista istina nije mogla da se utvrdi, tim pre što se ne pamti da je koga o Božiću posetio, dok je međutim svake slave kod Trifuna Ledeničanina pio rakiju do zore i blagosiljao uz svaku čašu lepše no kakav najpravoslavniji Rogožnjanin.
Pomisli: zar ima bole vjere od naše? Čista lijepa; Božić i Vaskrs, posti i praznici, crkve i manastiri, sabori i slave, zavetine i svadbe, pop i đak, pričešće i očišćenje. Umreš i pogrebu te kao raba božija, a ne kao stoku...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Sve što imam tebi dajem Žuljne ruke dlanom grubim — Ne rad’ slave: samo zato Što te ljubim.“ — E pa hvala, dragi Petre, Ti fukaro dična soja; Na tvom daru alemi su Skupa znoja.
Reci šta je, da s’ ne dangubi.“ Starac veli: „Eto šta je, — muka, nevolja: Mojoj babi nije dosta slave boljarske, Ona b’ htela carsku krunu, — eto, to ti je.“ Ne čudi se riba tome, mirno govori: „Hoće krunu?
Svi jezici neka žive, Raznim zborom Boga slave. To nek’ čuju, to nek’ znaju Svi narodi, sve države. Sveti duše, ti pomozi! Hrani, brani jezik svači!
Petrović, Rastko - AFRIKA
N. je direktni potomak duka od Berija i maršala D., koji je, kada je odlazio polomljene slave sa Berezine, bez vojske, bez pobeda, sâm, odgovarao noćnim predstražama koje ga pitaju: „Ko ide?“ — „Velika armija!
“ i rado bih se, da me nije sramota, popeo na džakove sa paprikama, iako se tamo kašlje. Veče moje slave! Tužno veče bez pića; sa slanim prženim mesom još u grlu! Ipak divno zvezdano veče savane!
Francuzi su zatim hrabrošću dva-tri čoveka, koji su, bez kinina, bez kaska na glavi, slave radi samo prodirali kroz kopno, hrabrošću sićušnih posada koje su se danima branile od hiljade urođenika kao od
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
drže čitave narode u nepreglednoj umnoj tami, te time prave od ljudi zverove; prokletstvo svima silnicima, rad čije slave i moći teče dragocena ljudska krv po bojnim poljanama; prokletstvo ubilačkim ratovima koji se vode da se pokore ili
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Slavan svaki svom sabira, Sadi, stani, sladi, sreće, slave, Stazu, stabla, stube, stene, sjajnost. S'tradi spomen srebrnoj sedini, Svrh svetlosti svetila sunčana.
Nema, ah, Đorđa, visokog duha, Kom' srce zraka podiže nebesna, Da Srba brani, vraga mu progoni, I stub utvrdi slave rodu — — — — — Pa ipak, i pored sve svoje amorfnosti, „rasutosti“ i nepouzdane povezanosti u labavim okvirima
Gdje nadežda tvoja? Rizi s mene njekoji moji razderaše, i nagu me deržavnim na sram objaviše; sebi slave tražeći, mene udručajut, samo čto deržavnije ješče m' zaščiščajut.
Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi I Serblje vozbudi! Spomeni se, mati naša, tvoje perve slave, Tvojih vraždebnika ti posrami glave! Divjeg janičara teraj sa Vračara, Koji svog istoga sad ne sluša cara!
Misli moje, kud s' obrate, sretaju blaženstvo, Sni na odru zautrašnje slave predprazdenstvo. Pak kad svega toga uzrok, što je sve zazid'o, Tebe pomnim, duši mojej vozljubljena Vido, Sreća, velim,
Istini drugovi naši tuže, Za glasom čeznu serpskoga varvita! Više se penji slave na lestvicu. Prepona tmu tih ljutih seci, K dverma besmertija speši bodro.
Ljuto tu gonjenim jest krasnim primerom on. Evo, i tebi je sudbina dala zadatak ne laki: Slave uzletit na vrh, večnu il' pasti u tmu!
Dan nijedan ne zaborav' sebe u nesreći ovoj. Plivajući ako s' na čas smete, već progutan jest! Bivši nesrećan slave na putu, ti snova se krepi: Krepkoj se nameri zar ikada otelo što? Imaš u duši ti veliku silu, u duhu pak hrabrost.
Koga su bozi uzvisiti radi, tom meću pred noge Silnih prepjatstvija tmu. Raste pobedivši tu. Slave se hram iz prepona diže. Sile zruživše s, Tela i duše iz tih stepene prave ko hramu. 3. novembra 1821.
Štedi za nju sile tela: Vzajmnom pomoć’ju um i telo Svagda su venac slave dobijali. U žaru leta hrabro Ulisu daj Sleduj! „Preterpi, uzderži se!“ Te su na mudrosti dverma reči.
detinjstva spomen slatki, Sna i mečte obraz glatki, Što iskazat nije slovom, Jošt u kući toj se bave, Roditelja pamjat slave Moja čuvstva tim pod krovom.
zadržao zidom svojim, Nit’ bi ga besnujuća Atlanta talas zadržao, Niti troglavne hidre otrovna čeljust; Nesitoj želji slave on pušta uzde pomamno Krvavim rukama; leti s munjom smrti.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
prema istoku I metanijama bogobojaznim Pogled povraćam svesazdatelja Na razvaline carstva našega; Ali propasti slave negdašnje Crni je đavo bio vinovnik!... VL. VAVILA: Ne greši, sine!...
turstvom kaljaju Klanjajući se polumesecu, Odričući se vere Hristove; Pa ne tek vere, već i imena, I pradedovske slave stide se...
ha! A već sam bila i pretrnula — Ha! ha! ha! Zar se i onde može turčiti Gde heruvimi i seravimi Umilnim glasom slave gospoda? Mrtav je on!... Ubijen... leš!...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
― računati, misliti krsno ime, krsna slava ― „praznik u spomen onoga svetitelja kojega pojedine porodice u Srba slave kao svoga zaštitnika“ kršnjak ― „onaj koji slavi krsno ime, svečar; krsno ime; krsni kolač“ ktitor ― osnivač neke
Bojić, Milutin - PESME
— I otvoriše im se oči. (Matej IX, 29, 30) Glas je Gospodnji nad vodom. Bog slave grmi. (Psalam 29, st. 3) Blago narodu koji zna trubnu poklič. (Psalam 89, sg. 15) Gospode, da li čuješ gorde trube?
O, pošli munje!... No za senku slave Oni će dati otupela čula I mreti svesno kraj dedovskih kula, Da. Pošlji kletve i bezverje strave.
Kako si pošten, ti, zgaženi krine! Reči su tvoje od psalma gordije, Oči su tvoje od slave gordije. Kako si velik, ti neznani sine, Pred čijom rukom padaju ordije!
A pod njom sazreva Vera i ponos. No svemoć ne trube. Slave put što ga Večni Zakon dube I grme rođaj sahranjenih dneva, Kad rasklapa se grobnica careva.
Tisuće ljudi, Tisuće grudi, Tisuć mišica, Tisuć zenica — Sve mre i gasne U slavu slave časne. Z. RAZMAH Pršte nebesa, jauču klanci, Tutne doline, zvone proplanci, A deca bude Prošlost što spava I
I piju žudno dah mora sinja I, osenčeni plamenom slave, S kosama punim sna i inja Klance i mora zdrave! I nagle, sižu i vetre grle I kliču silni klik pobeda, Bizantu
4. SPOMEN Velbužd! Dan slave, dan carskog krštenja, Kad prvi lovor svest Budućeg opi I pade srebrn usklik Proviđenja I linu carska krv da žezlo
Ograšja ćute. Tajac poljem gazi. Belbužd! Čuješ li, to se mrtvi bude, Čeličnom reči da slave i sude?... A Pokolenje Sunca s gora slazi. 5.
Iskopajte je iz grobova, da se Zablista sjajem uz jeku fanfara, Patrijarh sedi nek obnovi čase, Kad nebo slave vratnice otvara. I, s puno sunca, Nek sprovod krene preko carska mosta.
I, s puno sunca, Nek sprovod krene preko carska mosta. Evo ti, Grade, staroga begunca, Evo ti slave — željenoga gosta.
beskrajna tišina I da mrtvi čuju huk borbene lave, Kako vrućim ključem krv penuša njina U deci što klikću pod okriljem slave.
Jakšić, Đura - PESME
Međede i vuke! Silena je vojska ovde stanovala — Namesto je vojske mahovina pala! Pod mahovom leže stare slave znaci, Oružije svetlo, konji i junaci... Sve tu mirno leži, pod stenom strahote, Iz prašine njine gušteri se kote...
Nemojte trošit ruže ubave, Kiteći njima moj večit dom! Recite samo: „Dosta je slave — Veran je bio narodu svom“. 1858. JA SAM STENA Ja sam stena, O koju se zloba mori, Svetska čuda i pokori.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Aliluja! PSALMI I Nek bude hvaljen Gospod u slavi, Da živi Bog, tvorac moje slave. Odmazdom šine onog ko zada mi zled, Narode mi goni pod moju moć.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, 28). Na ovom mestu mogu se spomenuti još neki običaji. U Zagorju kada uoči slave domaćin posluži goste rakijom, oni mu dadu j. (BV, b, 1891, 74).
grančicu, i ulazeći s njom pita ukućane da li slave mladoga Boga; kad mu ukućani potvrde, on sa grančicom u ruci blagosilja za plodnost, pa onda zabode grančicu više
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ma da mi je znati što je taj načelnik uradio za opće dobro, da mu slave „desetogodišnjicu” načelnikovanja? — reče doktor i gleda prama varoši. — Učinio je za sebe; to je pametnije!
— Sigurno noćas! — pomisli Ivo, sjetivši se sinoćne slave; i s odvratnošću premišljaše kako je moguće nekome pakostiti u onakovoj noći . Probudivši se oko desete, požuri u ured.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Neka svako ispita svoje vlastito delo, pa će tada jedino u samom sebi naći razlog slave a ne u drugome. Da, svako će nositi svoje vlastito breme.
Ilić, Vojislav J. - PESME
O, koliko snova, nadanja i muka Zariveno leži u kamenju tvome, Što ih sruši smrti oružana ruka U danima slave, u pomamu svome! I ti jošte živiš!... Tvoju sedu glavu Ne položi u grob tako burno vreme!
1882. DUH PROŠLOSTI Sa starih ruina, kad ponoć caruje svudi, Diže se prošlosti duh. Ozaren buktinjom slave, On tajom žudi, il' kroz noć sumorno bludi, Kô bledi prizrak umrlih snova i jave I tihom pesmom, i blagim nebeskim
Kome sam gradu kao dete, Nepoznat jošte s pravim zlom, Proricô dane slave svete U patriotskom žaru svom. U kom je sve što srce ište I što napretku daje let: Različne škole, pozorište, I viši
O zavičaju cvetni, mudrosti i večne slave, Gde svetla carica juga sa cvetnog diže se trona Na pepelištu svome. I hrabri sinovi tvoji, Uz gromke udare lira i
Po svetim poljima otadžbine moje Mnoge svete humke rasturene stoje, Gde vitezi vrli u danima slave Položiše glave. 2. Od kapija tvrdih Vindobone grada Do obala cvetnih, gde proleće vlada, Grob do groba leži i svedoči
Al' nad visom štô se diže Parajući magle plave, Živi jedan svedok stari Srpske snage, srpske slave. Pet vekova on stražari, Bez odmora i bez smene, Pet vekova on stražari S ove strašne, sure stene.
1891. (NE ZIDAMO DOM KAMENI) Ne zidamo dom kameni Protiv mračne nepogode. No hram slave i viteštva, Hram viteštva i slobode.
Mojom pesmom nevoljnici vaskrsenje svoje slave, Od te pesme osvetničke krunisane strepe glave. U njenome oni taktu čuju zveket iz daljine I topovsku strašnu paljbu i
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Stada se odmaraju na paši, drvlje i bilje zeleni, tice izleću iz svojih gnezda, a njihova krila slave tebe... Ti si, Sunce, stvorilo godišnja doba, zimsku hladnoću i letnju vrućinu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Voleo je rad više s računom, nego radi slave. Na toj tačci, tačci slave, imao je mladić nešto nemladićsko, nezdravo skeptično, sasvim starmalo i malodušno.
Voleo je rad više s računom, nego radi slave. Na toj tačci, tačci slave, imao je mladić nešto nemladićsko, nezdravo skeptično, sasvim starmalo i malodušno.
Razdvojene su kći i mati: „da im se malo jezik podveže i smiri”. Pred ikonom krsne slave, u „velikoj sobi”, gori malo kandilo, a prislužuje ga žena koja je „čista”.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Apotekar je morao da se zakune pred ikonom svetoga Arhangela Mihajla, svoje kućne slave, da će me kao mačku isprebijati.
se oni koji ga opkoljuju stalno dive — kako onome što je napisao tako i onome što će napisati, nad kojim visi venac slave i pred kojim su panteonska vrata širom otvorena.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Za vojnike bi ti topovi bili više kao neke igračke, koje treba da ih podsete na nekadašnje dane slave i tuge. A konji su bili potrebni da odmene vojnike u nošenju tereta, a nama oficirima kao razonoda, da ne idemo peške.
Mi krećemo na daleki put za svoju zemlju. I neka to bude put naše slave, koji će ukrasiti istoriju slavnim delima vašim... — Zdesna u topovsku kolonu. I poče da se odmotava dugačka povorka.
Petrović, Rastko - PESME
Kao ogromna plazma sred dahtanja, žvaćem oblake zelene šuštave, sva moguća društva i slave su komika tada; pa da opštim, zaboravim da dajem ugovorene znake, već se utapam u besprimerno otupljenje, i varim,
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Htede Varalica da dočara slavu koja ga čeka, ali umesto slave pred oči mu je dolazio lik nesrećne majke. Ubrza Varalica korak.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
I dok se duvan ne sredi, vinogradi ne obraše — lepo, sve mirno! Ali čim nastupiše ovi praznici, ove slave, ove mesnice, čim se napiše, odmah pređoše u Tursku i dovedoše je! Oteli je, pobivši se s Arnautima.
Šantić, Aleksa - PESME
37 U nedeljnom odelu Kroz šumu filistri jure, Kliču, kô jarad skaču, I slave čari nature. Žmirkavim očima motre Kako sve cveta lepo; Vrabaca pesmu sišu Dugim ušima slepo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
opisa, bez dugih beseda, skoro sasvim bez motiva o vilama i gavranima, one realno pevaju bojeve crnogorske s Turcima, slave samo realne ličnosti i kad najmanje ličnosti pominju, održavaju topografiju radnje uvek tačno i dosledno...
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
metka Jer si ružan kao četka PONAŠAM SE POPUT PAŠE Ponašam se poput paše Svi se samo mene plaše Dosta mi je ove slave Priznanja će da me smlave To miš reče ispred mačke Pa pobeže naglavačke Dosta mi je veličine I svega što hrabri
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A sve gore nadvišuje, te ih pokriva visinom svoje slave. DVOSTRUKO DRVO ŽIVOTA Da budete sveti ljudi, rod izbrati, carsko spleteno cveće i sveta loza, gospodski zdržan krasni
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A vukao je šamare preko cele godine. Sem prvoga dana Božića i Uskrsa, slave i Todorove subote (kad se pričešćivao), nije bilo dana da Pote nije dobio šamara, ili u dućanu, ili na česmi.
Mane je sada uzeo i jednog šegrta, koji već pola godine dana — od poslednje slave Manine — kako ide bez kape, čupav i gologlav, jer još nikako ne može da se seti gde je izgubio kapu.
“ — „Kaže da joj se dopadaš“. — „Slave ti?“ — „Zdravlja mi!“ — „Pa šta kaže još?“ — „Kaže da joj izgledaš gord, i veli: Šta čekaš?
i zato nije nikakvo čudo što ga je ona svuda vodila sa sobom da se podiči njime. Na slave, na patarice, postupaonice, na ženske praznike — svuda ga je vodila od najranijeg detinjstva njegovog, otkad se počeo u