Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Do 1729, »Latinsko-slavenska škola« u Karlovcima 1732, škola Emanuila Kozačinskoga u istom mestu od 1733—1737, »Duhovna kolegija« u Novom Sadu 1740.
Klasični kalupi u koje je silom ugurivan slovenski i srpski jezik, ona »slavenska riza« kojom je odevao svoje pesme, težak, usiljen, nepristupačan jezik kojim je pisao — još više su činili njegovu
Prve dve knjige pesama izišle su mu 1849: Pesme u Zemunu, i Slavenska vila, ćirilicom u Karlovcima, latinicom u Zagrebu. Novo izdanje pesama izišlo je u Zemunu 1860.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Naumivši, dakle, štogod izdati, na proleće pređem zajedno s moji mladići u Lajpsik, budući da tu i štampa slavenska imade, gdi se, i za istu Rosiju, neke knjige štampaju i universitet kako i u Hali.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
nameće njegov izuzetni položaj u okviru ovoga doba — bio je i jeste i danas jedini u čijem tekstu i arhaična, knjiška, slavenska, crkvenska reč živi nesmanjenom energijom, sa puno smisla.