Obradović, Dositej - BASNE
On dobro zna da njegova izrjadstva i prevoshoditelstva takova su i tolika da jedna malena slabost njegovoj slavi i hrabrosti, koje su svetu dobro poznate, ni najmanjega uštrba neće naneti.
blagovonijega tamnjana ni prija|tnijega prinosa i molepstvija nego kad dobri i pošteni čovek, delajući, Tvorca svoga slavi i o njemu misli, i tako s svojim priležnim trudom polaže sebe u sostojanije: sebi i bližnjemu svome dobro učiniti.
veće je česti i pohvale delo znati razumno to uživati i kako sposobnjejše k opštej polzi, sljedovatelno k svojej slavi, sredstvo upotrebiti; a bez ovakova upotrebljenija najveće imjenije svojemu je istom stjažetelju mučenije, često i
se stepe i nestane ga: a sad je već vreme došlo da se imena i pamet onih koji što znače u opštestvu ili večnoj česti i slavi, ako su dobri, ili večnomu beščestiju i poruganiju, ako su zli i nevaljali, predaju.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Pevajući ono što nam se ne peva, i slaveći onog ko nam se ne slavi, idemo i stižemo i gde nismo hteli: na prazno mesto, na koje pada mrak. Komandantima ni traga, ni glasa.
vidiš ko ga čime gađa, šta mu kupus i kukuruz plàvi, šta mu kruška nad astalom rađa, sam ćeš znati koga sveca slavi! KVANTAŠKA PIJACA Što je juče koštalo 20 dinara, danas košta 20 hiljada! A sutra će 20 miliona!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Zato na saboru, i na slavi, i na svadbi nemoj mlogo govoriti, nego slušaj šta stariji ljudi govore. Ako počneš tako mlad druge da učiš pameti i
Dok je došao Steva, Milenko Afiza potukao. A da je i došao Živković, ne bi Afizu pomogao. Opojeni trima slavi im pobedama, pozovemo vrhovnog vožda da dođe u Bogovađu, da Bogu blagodarimo, i njega nanovo međ narodom proglasimo —
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Sima je taj dan popio više časti nego ka nekoj slavi. A tako isto i Đura i Spasoje. Gazda Raka utekao u kačaru na tavan, pa nije odatle tri dana silazio.
Ne treba se čuditi, veliko je veselje! Slavu slavi David Uzlović, ćata opštinski Došli su gosti sve po izboru. Da već i ne pominjem odabrane ljude iz samog mesta — na
— A, molim, molim — ubrza Uzlović i dokopa flašu da posluži. — Nećete vi na mojoj slavi po pola čaše! — Ehe, Dašo, i ovamo i ovamo — graknuše ostali gosti, opazivši da se vino doslužuje.
« I sama živež već vidi da se nekaka čudevenija zbivaju. Ele, tako se to častilo i pilo na slavi Davidovoj čak do zaranka. Neki gosti počinju već uviđati da je dosta i zovu druge da se ide.
« a među gostima zahori se graja, kakva valjda nije bila ni na ciganskoj slavi, a kamoli na drugoj kojoj krštenoj. Valjalo je sad da Đuko pukne iz svojih pištolja što igda može, i što valjda, nikad u
Čak iz daljih krajeva traže ga ljudi i pogađaju da im svira na svadbi, slavi ili kakom drugom veselju. A kad je već sabor on i sâm dođe da zaradi koju paru.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ja brojim ljude čije junaštvo može doći u mitologiju. A svaki pojedinac zaslužio je da ga istorija slavi!... Te su čete krstarile Mačvom. One se brinuše o nejači.
Dučić, Jovan - PESME
A grom jedanput kad je zaždi, Nestaće kao bog, bez traga. MRAVI Sve putem koji vodi slavi, Krenuše kao vojske mraka. Biće se danas kao lavi U noći tuđeg mravinjaka.
Ljubav bi ti moja bila zatočenje, U tvom bezgraničnom, granica i meta; Takva, večna ženo, kroz život i mrenje U slavi instinkta ti si samo sveta.
SLAVA Pod Serezom svu noć peva vojska carska; Danas slavi Care, a za carskim stolom Sva vlastela i sva braća hilendarska; Carica pod krunom kao oreolom.
Mlekom svoje dojke nas si otrovala, U bolu i slavi da budemo prvi; Jer su dva blizanca što si na svet dala — Mučenik i heroj, kap suze i krvi.
I poći će k slavi odmah od početka Nov porod sve tragom naših legiona, Blažen, u kolevci on ču kako pretka Prati u legendu glas
A u tvom su nebu sve molitve naše, O večna predstražo i slavi i plaču! Čista Božja kapljo iz zavetne čaše, Sveto naše slovo pisano na maču! („Amerikanski Srbobran“, 11.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Šta me gledaš? — Ništa! — veli pop. — U crkvi se pjesmom slavi ime božje. — Pa kad ti se slavi, a ti ga slavi! A mene nemoj dirati! Vidiš da radim!
— Šta me gledaš? — Ništa! — veli pop. — U crkvi se pjesmom slavi ime božje. — Pa kad ti se slavi, a ti ga slavi! A mene nemoj dirati! Vidiš da radim! Pa opet se izvali na krevet i otvori knjigu.
— Šta me gledaš? — Ništa! — veli pop. — U crkvi se pjesmom slavi ime božje. — Pa kad ti se slavi, a ti ga slavi! A mene nemoj dirati! Vidiš da radim! Pa opet se izvali na krevet i otvori knjigu.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Dan sv. Nikole, prvi zimnji svetac. Taj dan slavi Rogozića porodica, pa će tako proslaviti kod Marka Rogozića, a i kod Alke Ćirkovićke, jer tako Jefta hoće da se i
porodica, pa će tako proslaviti kod Marka Rogozića, a i kod Alke Ćirkovićke, jer tako Jefta hoće da se i ženin patron slavi. Prošla je bogata jesen, zdravih oraha dosta, sad je vreme piti — baklavi!
Afrika
Pri tom govori bambara. Dok silazimo na plažu, bleštavu i zlatnu pod suncem, đale, grioti, prate nas pevanjem o slavi fetiša. Žao mi je da ih prekidam sitničarskim zapitkivanjem.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Osvanuo je u leđa Turaka. Pobeda princa Evgenija bila je potpuna. Ceo svet slavi sada velikoga đenerala, princa, boga rata, idola Evrope, a niko ne pominje, niti zna, Onoga, koji mu je omogućio pobedu
Ono što je u četvrtoj čaši bilo, to je plemeniti, tokajac, samorodni. Daje ga, kad slavi dan Svetoga Aleksandra Nevskog.
Teodosije - ŽITIJA
Videvši, dakle, svoga prepodobnoga oca u takvoj neobičnoj i neizrecivoj slavi, kao što ranije kazasmo, razumede da je veliku blagodet u Boga dobio, i nesitom dušom zbog njega veseljaše se, i još
rođen i jednosuštan, i sve učaše da Duh Sveti od Oca ishodi, i da je jednosuštan i jednoprestolan Ocu i Sinu, i da se slavi i da mu se klanja.
sazida Dok ostade kao arhimandrit u Studenici, ne samo kamene nego i drvene, da se na svakom mestu svoje vladavine Bog slavi.
I kada je, ovaplotivši se radi nas kao čovek, izvršio na zemlji sav promisao Boga Oca, i kada je hteo da se u slavi uznese k njemu pa nebesa kao Bog, uze ih, kao što čuste, sa sobom na Goru Jeleonsku, i reče im: „Idite i naučite sve
ili truli, nikakva zla mi ne čini: ako i truljenje podnese, ustaće u neutruležnosti; ako je sada neugledno, ustaće u slavi; ako je sada nemoćno i nalotom pocrnelo, ustaće u sjaju.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ipak su se održali stari običaji o Božiću, o slavi i venčanju, samo što su uopšte izgubili od životne snage i što je nestalo mnogih obreda koji su ih pratili.
Drugo jedno muslimansko bratstvo iz istog kraja, Vučedabići, slavi kao „slavu“ Sv. Arhanđela. Ove su uspomene osobito žive kod muhamedanaca istočno Od Neretve.
Ostali dinarski običaji dolaze do izražaja naročito o velikim praznicima (o Božiću, Uskrsu, slavi). I kod njih je, kao i kod drugih dinarskih varijeteta, u običaju pobratimstvo i posestrimstvo.
vlastela, koju su Turci lišili imanja nastanila u Dubrovniku sa svojom pratnjom, među kojom beše guslara koji pevahu o slavi srpskih junaka.
Ova se je uspomena održala čak i u Prespi. Te se pesme pevaju o slavi, krsnom imenu, starom, čisto srpskom običaju ovih krajeva.
Stariji ljudi znaju za kosovsku pogibiju i za „cara Lazara“ i o službama (slavama) Još se pevaju pesme kojima se slavi ovo doba. Ali sada, posle jake bugarske propagande, ređe ih pevaju no u ranije vreme.
Katolici imaju porodične svečanosti koje odgovaraju slavi kod pravoslavnih, a svi na isti način proslavljaju Božić, Uskrs i Duhove. Gostoprimstvo je vrlo razvijeno.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
da moja kći provodi svoj vek u kući, — inače ma kako poštovanoj — u kući gde se jedino-spasavajuća katolička vera ne slavi.
Kuća čestita. Šamiki, pak, tako što još na pamet ne pada. Čamča slavi krsno ime svetog Stevana. Daje za svoje prijatelje veliku večeru. Pozvati su i gospodar Sofra i Krečar.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
i uplakana, i ta žena, uveče pomalo i napita, treba da bude ono na čemu zavidi, kao i na ožiljcima rana, na ordenju, slavi? Nek skrha vrat sa konjem tamo negde u Italiji, ali pri tom uopšte nek ne misli da se to njega, kao brata, nešto tiče.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Na tu povojnicu dolaze kum i kuma, starojko, rođake i susetke. Ona se obično priređuje praznikom, nedeljom ili o slavi (isključivo po mraku). Povojničari donose kitu cveća zavezanu crvenim koncem, pogaču i glavicu crnog luka.
One se najčešće svečano izgovaraju pri napijanju na slavi, o Božiću i svadbi. Njihov obavezni sastavni deo jeste blagoslov u kojem se biranim rečima blagosilja mladoženja, kum,
M., 1958, s. 528) — Na čukun unuci da ostaviš! (kolač) (Đorđević, D. M., 1958, s. 528) BLAGOSLOVI U ZDRAVICAMA NA SLAVI — Našem bratu domaćinu i njegovoj braći i deci, rodu i porodu daj Bože lijepo i dugovečno zdravlje!
temelj očuvanja i napretka kuće, te se zato neizostavno javljaju u blagoslovima i zdravicama na svadbi, o Božiću i slavi.
⁴ Tamo gde je sve podređeno časti, slavi, slobodi i junaštvu kao najvišim vrednostima, „nema intimnog života, nikada se ne govori o ljubavi, osim ako im se ta
i sve kultne, religijske dužnosti, odnosno on kao glava porodice opšti sa precima — zaštitnicima zadruge; on služi na slavi i kadi ukućane tamnjanom. Kada se zadrugari mole Bogu, kaže Vuk, „on počinje i svršuje“.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Zna se svačija putanja i mesto, i kad ko izgreva u punoj slavi i dokle mu traje plima, zna se kojom svetlošću ko sija i od koga je prima.
Ja znam ko sam i po prijatelja svojih gospodstvu, i po blagorodnosti njihova lika i slavi im koplja i štita. Sa svecima i kraljima ja sam u srodstvu, o mom poreklu iz knjiga starostavnih vladar na dalekom
se po ocu ne zove, koja ne zna čije je kosti, čijeg mleka, ni gde joj se očinski krovovi dime, za tvog kopljanika koji slavi pomajke sebarke krsno ime.
Matavulj, Simo - USKOK
— Istina je! — viknuše svi. — Zato bih ja rekao da ga primimo u naše brastvo, ako hoće! Da posad bude naš brat! Da slavi naše krsno ime, da ginemo za nj, ako ustreba, i on za nas; da mu se zna ognjište i grob, da mu se natraga izjednači s
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Vrednosti su se, dakle, temeljno izokrenule. Nepoštovanje porobljavajućih društvenih normi uzdiže se i slavi. Ljubav, prijateljstvo, smisao za žrtvovanje i odanost slobodi, kao odlike odvažnog i odgovornog čoveka, pa i deteta,
— U drugoj, San i java hrabrog Koče, slavi se sklonost ka pustolovinama, što je, takođe, oblik otelovljenja slobode. Treća se, nažalost, svela na pogibeljno
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Rusije i Austrije (orlova) protivu Turske (zmaja). To je pesma jednog patriota i hrišćanina koji slavi pobede hrišćanskog oružja i početak oslobođenja od Turske.
On se izdaje u celoj prvoj polovini XIX veka, pa čak i u puno doba romantizma, i kod Ujedinjene omladine srpske slavi se kao član »Srpske Svete Trojice«, zajedno sa sv. Savom i Vukom Karadžićem.
I u svima svojim poznijim spisima on će veličati »slavno pobunjenu Srbiju«, »slobodnu Srbiju«. On slavi srpski jezik, i misli da pravilni, krepki, skladni srpski jezik treba da postane opšti jezik Slovena.
Pisac ima svoje ideje: u Bunjevci ističe staro načelo da je narodnost iznad vere, u Dva idola slavi veličinu narodnog i ljubavnog osećanja, dva idola: narodnost i dragu.
igran je u beogradskom Narodnom pozorištu njegov komad iz beogradskog života Na slavi. Pored toga ostala je od njega zanimljiva autobiografija Bilješke jednoga pisca (1898—1903, u Letopisu Matice srpske).
i neiskrene deklamatore, sada, u predosećanju velikih istorijskih događaja, i kao posledica njihova, u svoj svojoj slavi je vaskrsla.
Sremac, Stevan - PROZA
— A gde smo do ovo doba? Sin ćuti. — A koji je ovo sat? A? Onaj ni reči. — Da ne slavi sutra koji kram, — pa te zaustavili popovi na bdeniju? Je li? A? Govori! — Ne slavi! — Pa gde si bio? — Zadocnio.
A? Onaj ni reči. — Da ne slavi sutra koji kram, — pa te zaustavili popovi na bdeniju? Je li? A? Govori! — Ne slavi! — Pa gde si bio? — Zadocnio. — A gde si zadocnio? — Nisam mogao da dođem. — A što nisi mogao da dođeš?
Radičević, Branko - PESME
39. Već se na jad zaboravi, U kolo se vata svako Peva, igra, slavu slavi, Danju, noću sve jednako, Dokle pusti top ne rikne, „Na zlotvora!“ momčad vikne. 40.
tavne beli dvori, Trava niče na prozori, Kroz nji vetar tužno piri, Tužno danak kroz nji viri, Gleda sovu kako slavi, Kako pauk mreže pravi, Što će jadan da se rani, A niko mu tu ne brani, Jera svaka ljuc(k)a noga Kloni s' dvora
Trajala je igra do pred veče... Da malo li Turaka preteče! Dve trećine u polju zaglavi, Oh, tako se srpsko ime slavi!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Sljedećeg Miholjdana pobratim Petrak ne pojavi se na našoj slavi. Djed se zabrinu. — Da nije bolestan, bog ti ga vidio?
— Kako se neću ljutiti, nikakva vjero. Čovjek je kršteno čeljade, slavu slavi, dušu ima, a konjče... Samardžija se tužno osmijehnu. — Ima čovjek dušu, a.
Jedne godine, o Miholjdanu, našoj slavi, nađoše se zajedno kod nas u gostima slikar bradonja, Petrak samardžija i djedov rođak Sava, nekadašnji poznati lopov iz
— A ti baš tako, nose ti ispred nosa kraljeve i prezidente, a ti ništa. Tu te čovjek slavi pedeset i više godina, a kad je stani-pani, bar da si makao prstom.
Toliki kumovi, prijatelji i dostovi, a stari Rade otišao da s paripom slavu slavi i čaše ispija. Preči je njemu dorat nego mi svi.
Ratu je kraj. Tamo negdje, u srećnijem svijetu, slavi se pobjeda, pije se pivo i harmonika nagoni u kolo svakoga ko je sačuvao obadvije noge, a ovdje ...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Magla pada. Slana se već s večera hvata. Sutra je sv. Arhanđel Mihailo, kome se ne kuva pšenica, jer je još živ. Slavi moj teča Jovan. Stara je to kuća. Pored kuće drži mehanu. I sad piće nigde bole, cena umerena.
Kostić, Laza - PESME
„Oj sužnju, robe, robe nerobe, evo ti nosim gusle kedrove, ako ti glas od pesme oslabi da uz njih sutra pevaš o slavi.” „Čuvare bedni,” zbori sužanj div, „čuvare budni slepog jada mog, daj amo gusle, amo lucanj kriv, nadapeste l' im
U očima slike zlatne neka miso ko da seva gledajući ispod sebe kakva li se slava sprema. U hramu se svadba slavi, tih svatova više nema: Askalonski car je ženik, a delila lepa neva.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Pa dok je handžija žalostan molio za oproštenje, veseljaše se putnik gledajući svoju kesu... Starac mu dade i reče: — Slavi alaha i hajde s mirom.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
(Oda veličestveno.) MANOJLO: G. doktor! DOKTOR: Kad se o mojoj slavi misli, onda sluga ćuti. MANOJLO: Jao, kuku, kako je sad strašan! Valjda ga stiže što je razum izgubio. POZORIJE 7.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
sklopu tek si svetilište, u krošnji srca davna slika glasa, što s krvnih zrnca navire da zriče, da horom lišća slavi činodejstvo kad bor je bio biljnog cara presto.
Čuvar od vrta, lika mi odliv, s četiri reke, istoga vrela, šumi božanstven, svetli nezlobiv svešteno radan slavi mi dela. Zrnima grožđa nebo se kiti. Dišite sa mnom - bićete siti. Tvorčeva škola lako se uči.
- Zahvata tama jabuku rodnu s grane postanja: rakoli Zlo se, izvija lozu, hvata se hrasta, korenje žili; slavujno slavi metamorfozu zamisli Prve - račva se, sili. Svi su studenci Esek i Sitna kružnice smutne odredba bitna.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Od priče, najzad, pjesma se pravi, drugarstvo tvrdo po svijetu slavi. U zemlji Vrapca Crvenoga na cvjetnu granu slavuj pao i punim glasom od srca svoga, pjesmicu ovu zapjevao.
Nek vječna mladost pobjedu slavi, borim se za nju ko junak pravi, takvih je uvijek bilo!“ Dok burno more okolo ječi, kapetan čuje starčeve riječi,
“ Na svadbu krčmar kreće kod znanca, osedla kravu umesto vranca, pa na put krenu u punoj slavi, kroz maglu jaše na brzoj kravi. Čudan mu konjic ne ide kasom, al zato muče dubokim basom.
“ „ Sećam se s tugom — deda se javi — unuka moga, biljčice nežne, pričah mu priče o slavi staroj u noći zimske, u noći snežne. Kad junak padne pod smrtnom kišom, za njim je mali plakao krišom.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
umivena, Spokojnije pesme sluša Bolno slatkih uspomena — A u susret zore rane Kliče pesmu novih želja, I tom pesmom slavi dane Vaskrsnuća i veselja. PESMA Šaren leptir širi krila Kroz proletnji svet, Pa ih svija zadovoljno Sa cveta na cvet.
Pet stoleća već se bori Mračno ropstvo i sloboda; Al' već danas Srbin slavi Vaskrsenje svoga roda — I ako mu nisu ovde U Kruševcu kod oltara, Iskupljene braća divna, Koje goni sudba kivna; Vrla
A na pragu hrama svetog, gde se Božje ime slavi, Sa buktinjom upaljenom, nastojnik se otac javi. On buktinju gore diže, iznad svoje glave svete, I ugleda, čudeći se,
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
su zelena prešla preko mora i knezove čestite pogubila na reci, ja znam ko dolazi i zašto, i znam da svakom sjaju i slavi takve senke za petama idu te govore: dosta si svetlost zemaljsku krvlju svojom i drobom hranio.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
NAZDAR“ 184 NAŠA ZEMLjA JE SLOBODNA 189 POD KRSTOM 193 POZADINA SLAVI NAŠE USPEHE 194 SMRT, ŽIVOT... IDU NAIZMENIČNO 197 U ZATIŠJU 207 TOČAK 210 OTMICA 217 ZEMLjA JE UZAVRELA 224 NE, BOGA
POD KRSTOM POZADINA SLAVI NAŠE USPEHE Predeli su se videli kao kroz kakvu koprenu. Krupne pahuljice snega vejale su.
Tek tada pusta forma dobije svoju punu važnost. Za to vreme, pozadina slavi naše uspehe. Priređuju se svečanosti, padaju odlikovanja, govori se o genijalnim zamislima. Sve je zasluga pozadine.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Vlastela, vojvode, despoti, behu sram. Hajdučkoj krvi nek se ori cik. Ubici dište Vidovdanski hram! Slavi, i oklopnicima, nek umukne poj. Despotica svetih nek nestane draž. Gladan i krvav je narod moj.
Atentator je imao čudno ime. Sastavljeno od imena princa i arhangela. Evropa i sad još slavi ubice atinskog tiranina, Pizistrata, Harmodija i Aristogejtona, u svojim školskim udžbenicima (ad usum delphini).
slavi ubice atinskog tiranina, Pizistrata, Harmodija i Aristogejtona, u svojim školskim udžbenicima (ad usum delphini). Slavi i senatore Rima koji su ubili Julija Cezara. Međutim, za atentatora Sarajeva, nije imala dobre reči nikada.
Svi su parovi jednaki, i sve mačke crne. Neka vas ne vređa sve ovo. U Čikagu ima jedan pesnik, optimista, on peva i slavi velike gradove, ogroman život, i večno, zaljubljeno čovečanstvo.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
drug srpskog radnika: on ga sreta još prvog dana, kad svet ugleda, on ga prati kroz ceo život, na svadbi, na slavi, na sastanku, na mobi, na svakom radu i zaludničenju; on ga prati i u grob, pa i posle njegove smrti obilazi tužnu sovru
beli se čopor goveda, a među njima on, đak — osnovac, sedi i čita, a majka mu šapuće o budućnosti, o nekoj velikoj slavi i gospodstvu.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
po čitave mesece priča i jednako održava: prvo, onaj uzvik međ ženskim svetom: „ao, što kod hadži-Trifunovih beše na slavi!
Pandurović, Sima - PESME
Varljivi svet starih iluzija plavi Staru baštu nada što davno ne lista; Krupno sunce sija u prolećnoj slavi, U svetlosti što je, kao nekad, čista.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
svakidašnjeg govora, upravo to je javni i svečani besednički govor u naročitim prilikama, obično za gozbenom sofrom: o slavi, u svatovima, na krštenju i tel.
— Priča se kako je svečar koji slavi sv. Klimentija, prelazeći reku, zapao u maticu i hteo da se udavi. Videći se na nevolji, seti se svoga zaštitnika sv.
Idi, vetre, u crnu goru, pod cerovu koru, gde se slava ne slavi, gde nevesta ne rani, gde se vatra ne loži, gde se kuća ne čisti. Osta (ime bolesnika) lak k’o pero, čist k’o srebro.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
34. Zakla vola bivola, izudi ga na udiće, svaki ud vola dade. 35. Zakla vola bika, sve selo svika, a kad oće da slavi, nema šta da stavi. 36. Zalolota lota sa visoka plota, daleko se čuje u neznanu zemlju. 37.
Sveti Sava - SABRANA DELA
“ (І Kor. 2, 9) „Jer tamo žele i anđeli zaviriti“, (І Kor. 1, 12) i zatim reče: „Nije slava sveta ovog slična slavi budućeg veka“. (ІІ Kor. 3, 11) Takođe i muke ovoga sveta ništa nisu prema onima, jer od njih, kaže, dršće i sam sotona.
I ovde sami sebe da ne ističemo iznad drugih i taštim se preuznosimo, jer to pripada sujetnoj slavi, a Bogu je mrsko. Bojimo se: „Mrzak je Gospodu svaki visokosrd“, (Lk.
A piće uobičajenom čašom po zakonu da se poda. Ako li se slavi kakav praznik nekoga od bratije, to neka bude sa znanjem igumana i tada da se ne čuva ovo pravilo za večerom, nego kako
I zatim se slavi vladar, a onda arhimandrit postavljeni. Upravo ovoga radi zapovedamo samom vladaru sve Srpske zemlje, da dolazeći
Ako bude ovaj praznik u velike postove, to zapovedamo da se slavi pre posta. A uveče na panihidi dati svoj bratiji po sveću dok stoje nad grobom, i svima koji su obučeni kao jereji.
carstva ni za što držeći svima povika: Ljubite Boga i naći ćete blagodat večnu, i slaveći ljubav njegovu, te kada dođe u slavi nađete pokoj sa svima svetima!
Spasenje videvši, Tvorcu izbavitelju vapijahu: Deco, blagoslovite! Božastvenom svetlošću ispunjen biv, oče, božastvene slavi javi se pokojište iz kojeg svetlosti božastvene munje luče podaješ vernima lice prosvetljavajući, pravoslavnom verom
“ (І Kor. 2, 9) Jer tamo žele i anđeli pogledati. (І Petr. 2, 9) I zatim reče: „Nije slava ovoga sveta podobna slavi budućeg veka.“ (ІІ Kor. 3, 11) Takođe i muke ovoga sveta nisu ništa prema onim, jer od njih strepi, reče, i sam satana.
Stanković, Borisav - JOVČA
I onda ora, pesme, vesele. Ako slavu slavi, po tri dana se pije i veseli, kao da je prvi, hadžijski sin. I govorim ovoj: Zašto, more, zašto toliki trošak?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ovo bi odveć mnogo bilo. „Vozrite», veli, «na cvetke poljske. Ko i[h] tako krasi i odeva, da car Solomon, u svoj slavi svojoj, nije se mogao odenuti ni ukrasiti kao jedan od ovi[h] cvetaka? Otac nebesni. Pogledajte na ptičice po vozduhu.
mogao, za raširiti evan|gelsku istinu i nauku i za privesti mnogi narod k bogopoznanstvu; no, da sam znao u kakvoj ste slavi vi monasi kod boga, ja ni za što drugo ne bi[h] se starao, ostavio bi[h] svet i carstvo, otišao bi[h] u pustinju i bio
” Pravedna duše, ti se sad vodvoravaš s blaženi duhovi u slavi nebesnoga oca, za koga si živila i kojega. si svetu ispolnjavala volju.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
“ Bakonja se ustavi kraj suda, pa gleda sebe kako trči uporedo s konjem, pa odjednom đipac na nj. To biva o „proštenju“ (o slavi manastirskoj) pred mnoštvom naroda, a svjetina mu pljeska rukama.
Ćosić, Dobrica - KORENI
svi drže mačeve i kantare više njene glave, a ona je pored kamene grobnice u kojoj leži jedna osušena, crna ruka; na slavi manastirskoj dvaput je videla tu čađavu ruku i bila joj ružnija od kozjeg čaponjka, nije ona, đavo je To u njoj pomislio.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ali, nije mario. Neka životvorni konac tka tu maglu, pa šta bude. Čudio se svojoj slavi koja je, sve više, postajala šum van njega. Išao je iz bitke u bitku, iz godine u godinu.
U jarko avgustovsko podne okuplja se, u manastiru Kaleniću, silan svet. Slavi se praznik, Velika Gospojina. Dok ispred manastira, pod dahom leta koje izmiče, započinje slavlje, gore se, u odajama
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
No blizu foruma samog, U hramu Izide blede, zvuci se veseli hore: To Helagabala Avgust saisku božicu slavi, I s njime pretori silni.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
zaklinjao dušom zapaljenom da mi svetu otkrije tainu: ali ga je tvorac ukrasio, veliku mu knjigu otvorio, da tvar slavi tvorca i blaženstvo al' da čovjek na nje listu čita ništavilo prekomjerno svoje?
sveti tvorac veličestvom sjaje u iskrama kako u suncama, u smrtnima ka u božestvama - sve mu skupa svemoguće slavi!
Gospod slave na tron se povrati! Zaigra mu kruna nad prestolom u cijeloj lučesipnoj slavi, i ostala nebesna svjetila sa živošću novom uzigraše.
tvoga su hoda sveštenoga bogohulni srušeni oltari; voskresenjem smrt si porazio, nebo tvojom hvalom odjekuje, zemlja slavi svoga spasitelja!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
raspravom htede Njutn da se pokaže dostojnim časti koju mu je Kraljevsko udruženje ukazalo i da svojim radom doprinese slavi njegovoj.
“ „Kako da me ne raduje?“ „Onda raduje i mene, iako ne nađoh u svom životu ničeg primamljivog u slavi i javnom priznanju“. No Pemberton beše drugog mišljenja. Presrećan krenu on iz kovnice pravo u izdavačku knjižaru.
A kada je s termidora dunuo drugi vetar, Furkroa je promenio svoje nazore. Na posmrtnoj slavi u čast naknadno nevinog proglašenog Lavoazije, održao je Furkroa dirljiv govor kojim je žrtvu svoje mržnje digao u
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sve mi, veli, moramo da pamtimo, i kad Marko slavi, i kad će Janko da ženi sina Ratka, treći da udaje ćerku Ivanku, a četvrti da krsti dete.
Dođe on, dakle, tako o prazniku ili slavi, pa se osvežio i Bog zna kako popravio u onoj gvožđarskoj kalfenskoj menaži (sa tri puta nedeljno pasuljom), te veje iz
Kud se crkva prenosi! Ali ona uverena uporno da to može, sa onom vražjom elektrikom Teslinom, koga slavi sva Amerika, i na palijama iz samoga temelja, i dokazuje i ubeđuje koliko god može I zna, dok ne uvidi i sama šta je,
Petković, Vladislav Dis - PESME
Krvlju se umaza sav, vekovi da mu se čude, I reč je okov'o, prvi da u zlu bude. Al' car pogreši. Jer isti put Ne vodi slavi, nego užasu. Nebo i zemlja nemaju kut Za Sina novog sad da ga spasu. Jer kao slava i užas traži talase.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
neki od starijih ljudi završio besedu o Karađorđu i njegovim borbama protiv Turaka, žene bi zapevale pesme u kojima se slavi hrabri Karađorđev vojvoda Hajduk Veljko, koji je sa šakom Srbijanaca branio Negotin od velike turske vojske pod
načičkanim divnim likovima svetaca; javne istorijske građevine od kojih je svaka pričala svoju priču o staroj slavi češke kraljevine; stari kameni most preko reke Moldave sa kipovima hrišćanskih svetitelja; kraljevska palata na bregu
Ime Huverovo slavi se danas i u Beču, i u Pešti kao i u Belgiji. Zemlja, koja je ogrezla u materijalizmu, nije u stanju da razvije onaj duh
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— veli Žškica na koga naljeze, u brizi, žureći se preko sela. Paroh se nije nadao tolikoj navali ni slavi, a našao se nepripravan, ne zna što bi radio, pa se prilagodi volji naroda.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Jedan pije jer ga nude, drugi pije jer mu brane. Mirski ljudi, oci sveti, svako nađe što da slavi. Jedan pije kad se seti, drugi kad se zaboravi.
Ja znam da nisi na mene spala Ni ti ni tvoja slava i hvala: Na službi stoje tvojojzi slavi Doboši drugi — doboši pravi. »Starmali« 1882.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
) EVICA: Ja nisam znala ceniti filozofe, no sad, kako sam razumela kako su u velikoj slavi i česti, volila bi i sluškinja biti kod filozofa nego za sebe prva gazdarica.
JOVAN: Veselo, svatovi! MITAR: Vidiš, Femo, kako ti se slavi kuća. FEMA: Les nobles, les modes. MITAR: Opet počinješ?
Miljković, Branko - PESME
tela što se osu Zvezdama kad san ti sadi u potiljku lozu I ptice sleću u kamen sa dleta Nek šuplja senka nestanak tela slavi Jedno je vreme u srcu drugo u glavi Bujnu nevidljivost sa svih strana čuje Mi znamo da je od prošlosti veće Sve čega
Petrović, Rastko - AFRIKA
Pri tom govori bambara. Dok silazimo na plažu, bleštavu i zlatnu pod suncem, đale, grioti, prate nas pevanjem o slavi fetiša. Žao mi je da ih prekidam sitničarskim zapitkivanjem.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Vara se ko misli da ovo ne znači mnogo. Šumatovac bi imao više suparnika u slavi, da su samo naše vojene starerešine umele nepomično ostati na mestu, kad je od te nepomičnosti zavisilo sve.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A pešaci se razmileli po komori, pa podizaše i pojedoše sve kao skakavci. To je bilo gore nego u „Ivkovoj slavi“. — Kakva „Ivkova slava“ — dobaci iz šatora veterinar. — Tamo je bio jedan „Neko“, a noćas ih je bilo dve stotine.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ah, na žalost gorku mi ostah ja bez slavi! Morala sam već poći ja k različnim carem, gorke suze lijući mećem se u jarem.
Jedna čada u Turskoj, a posvuda druga stenjut ljuto, žalosno, — ah, pregorka tuga! Po tolikoj ja slavi i mojoj hrabrosti, porugana stala sam, — o, moje žalosti!
predstavljaju u sadiku djevicu, nakićenu nam izdaju i prejasnu u licu, vjenac cvjeća na jej glavi, drži cvjeće k svojoj slavi. O zlatoje proleće!
Ni svjaščenih ščadit glavi, niže sjedin, niže slavi, molbi ne slišit, darov ne smotrit podajemih, no spešit na sud i odložit trud ves zemni.
Vrazi su zlobom napadali tako na Rajića krepka, Živi u slavi pak on, — vragove proguta tma. Hrabra Irakla vragova ljut polk diže na nebo. Ljuto tu gonjenim jest krasnim primerom on.
Bez natpetice konj ne leti. Uspećeš, pravo tek trči k celji. Mnogi su k slavi putovi! k blaženom Životu staze različne! Razmisli Kojim ćeš putem širim, kojom Stazicom poći, pa idi srećan!
Obveštan kamen na Rimljane odvodi misli, Herkula natpis mnogi dano za zdravlje slavi. Vreme je satrlo sve, i ljude i Herkula samog, I mesto njeg’ basnom slavi se Jorgovan sad.
Vreme je satrlo sve, i ljude i Herkula samog, I mesto njeg’ basnom slavi se Jorgovan sad. Černa i Domogled, Stančilovo, Bela i reka Srpsko ime nose, Srbalja kažu slavu. Gdi su ti Srblji sad?
Lakomost gladna, što tuđe vreba, Nije ti krala noć, Nit želja k slavi, nemira puna, Grizla t’ života moć. Pri skorbnom tvoje pogrebu majke, Gdi srodnika tužaše glas, Ti si bez suza,
1839. Vukašin Radišić NIKOLA BOROJEVIĆ SLAVENOSRPSKI JEZIK O premili jezik, odavno se slavi Tvoj slatki i glatki i vispreni glas, Iz dubokog čuvstva i smirene pravi Ti strojiš i gojiš svog suštestva kras; I
Nestrpljivo, znam, želiš čuti tko je Taj retki junak kog’ mi pesma slavi, Razberi samo sve srpske heroje, Ah’ tko će brati sve cveće po travi Od kojeg vence glas naroda poje Na Dunavu,
Al’ najposle, kad dobi trista rana, Kad hiljade već turskih glava sruši, Kad Toplica i Kosančić s mejdana U večnoj slavi nađe mesto duši, Ah, i on pade, k’o stablo bez grana, U krvne ruke, život obezduši...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
nijesam pisô na namastire i crkve; zar nijesam davô kljastu i sakatu; zar nijesam slavio ime tvoje i prisluživô svijeće slavi tvojoj?...
― „praznik u spomen onoga svetitelja kojega pojedine porodice u Srba slave kao svoga zaštitnika“ kršnjak ― „onaj koji slavi krsno ime, svečar; krsno ime; krsni kolač“ ktitor ― osnivač neke zadužbine; dobrotvor manastirski, crkveni kuvet ―
Bojić, Milutin - PESME
sebi u dan iskušenja, Kad reč se tuđa ispred mene stavi; Verujem sebi u dan razorenja, Pobednom pesmom smrt kad demon slavi; Verujem sebi u dane prezrenja, Pogrdnih reči val kada me plavi; Verujem sebi i snagom titana, Zaklapam groblja
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
svoje, slovenske teme, oni će koristiti samo onaj uži vid te literature, one žanrove i onu poetiku kojima se slavi svetački kult, jer su prvi junaci slovenske književnosti bili tvorci slovenske pismenosti i književnog jezika, Ćirilo i
Najveći domet dao je u dva lirska speva, Đački rastanak i Tuga i opomene, te u satiričnom spevu Put u kojem slavi Vuka Karadžića i ismeva njegove protivnike. Prva dva dela pripadaju suprotnim stilskim tendencijama.
Jakšić, Đura - PESME
Pa se sećaš strašne sile I strašnijih jošte dana; Ta bojeva davnih, stari’, Sa Tatari i Madžari, I kozačkoj novoj slavi, Na Timoku i Moravi.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Aliluja! PSALMI I Nek bude hvaljen Gospod u slavi, Da živi Bog, tvorac moje slave. Odmazdom šine onog ko zada mi zled, Narode mi goni pod moju moć.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Istina, Mladen nije sasvim znao taj gornji sprat, jer nikada nisu smeli da se tamo penju, jedino o slavi, Uskrsu, Božiću.
Na Božić, Uskrs, o slavi i dalje se apsencima po zatvorima nosila jela i pića; prosjacima i dalje se razdavalo. Na slavi, imendanu i dalje bila
Na Božić, Uskrs, o slavi i dalje se apsencima po zatvorima nosila jela i pića; prosjacima i dalje se razdavalo. Na slavi, imendanu i dalje bila večera, gozba. Ali ne kao pre.
A i da otac sa materom takođe, kad ko od njihove rodbine slavi, ne propuste da odu, čestitaju. Naročito mati da je obučena kao što treba, u najnovije haljine, da ponese dosta šećera,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Apotropajski cilj svakako ima i običaj da se kladenac kiti b. o Božiću (SEZ, 17, 107; Karadžić, 3, 1901, 65), i o slavi (SEZ, 14, 1909, 196); isto tako i sud sa vodicom za znamenje (SEZ, 16, 167) i sa bogojavljenskom vodicom (ŽSS, 1799;
) o svadbi (іb., 168). Isto tako, b. se kite ili bodu žrtveni kolači o svadbi (іb., 159), zadušnicama (іb., 25), slavi (SE3, 7, 1907, 53; 19, 92; Brastvo, 8, 1899, 82), Novoj godini (SEZ, 19, 20), Mladencima (іb., 37), Đurđevu danu (іb.
O Badnjem večeru (blagoslov, i analogne vradžbine, SEZ, 19, 71; 73; Karadžić, 1, 1899, 213), o slavi (domaćica takne sitom kroz koje je sejala brašno za kolač u tavan, ili u zid više glave, »da bi toliko rastao k.
), još i o praznicima predaka i praznicima iz domaćeg kulta (slavi = velikom prazniku mitskoga pretka; Badnjem večeru; Mladencima, svadbi; letnjim procesijama), i na mestima gde se nalaze
panspermija, za koju inače znamo da se jede kao obligatna žrtva dušama mrtvih i precima (jede se o svakom podušiju, o slavi, i u božićnoj sezoni, cf. GNČ ‹41, 168 idd›, i gore, članak Pšenica).
početak opšte muže (SEZ, 19, 328); žito, pred sejanje (SEZ, 16, 258), svadbeni kolači i svatovi (SEZ, 19, 178), sofra o slavi (SEZ, 16, 124 19, 198), o Božiću (SEZ, 19, 77), o Uskrsu (ib., 45) itd. T. se kadi i prilikom usvajanja (ib.
On je »isti kao slavski: ukrašen je krstom od testa i na četiri mesta poskurnikom«, i, kao i na slavi, seče ga domaćin sa sinom (ponegde sa gostom), a »kod ga preseku, polovine preliju vinom, poljube ga i dignu uvis da bi
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Osušićeš se posli... Ala, Mare! — javi se ženi... — Eto, sad ni nje ni! Kad se bog slavi, nikad ih nй! Najposlije poklekoše pred slikom.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Bogdan Tri dana po Sv. arhanđelu Mihailu, krsnoj Lauševoj slavi, krenu u Brvenik duga povorka ljudi i konja. Trideset konja nika, stotinu konjovodaca i četiri stotine konja izašlo je to
Ilić, Vojislav J. - PESME
I vredni ratar oblazi pola, Priprema seme, oštri plug; I sve je sreno - polje i dola, I gusti lug. Sve slavi proleća dan.
dignuv ruku svoju spram zračnog pogleda svoga, Heruvim s pažnjom sledi vremena burni hod, I tihom, rajskom pesmom on slavi ljubav i boga, I pesmom svojom snaži samrtni ljudski rod.
“ „Idem na nebo gore, na zemlji mesta mi nema, Jer vrednu ratar, sinovče, za mene slabo već mari, On slavi Ljelja sad.“ A lukavi dečko tužno spusti glavu I plakati poče: „Svet i mene goni, povedi me gore, I ja sam siroče. Gle!
To ribar, u samoći, Vukući ubogu mrežu, Laurin slavi kras; I pesma treperi čudno, i dugo, u majskoj noći, Hori se njegov glas.
1889. PESNIK Izabranik sveštenih muza, on tamjan mirisan pali U hramu čistote čedne. Ljubavi opšte kras On slavi na liri svojoj, i s nje se ne diže nigda Nijedan lažan glas.
umivena, Spokojnije pesme sluša Bolno slatkih uspomena A u susret zore rane Kliče pesmu novih želja, I tom pesmom slavi dane Vaskrsnuća i veselja. 1889.
A na pragu hrama svetog, gde se božje ime slavi, Sa buktinjom upaljenom, nastojnik se otac javi. On buktinju gore diže, iznad svoje glave svete.
No blizu foruma samog, U hramu Izide blede, zvuci se veseli hore: To Helagabala Avgust saisku božicu slavi, I s njime pretori silni.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
u sadiku djevicu, nakićenu nam izdaju i prejasnu u licu, vjenac cvjeća na jej glavi, drži cvjeće k svojoj slavi. O zlatoje proleće!
Pa se sećaš strašne sile, I strašnijih jošte dana; Ta bojeva davni', stari', Sa Tatari i Madžari, I kozačkoj novoj slavi, Na Timoku i Moravi, – Kako ste se onda bili, Kako ste se krvavili: Protiv sto si sam išao, Na hiljadu jurišao:
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
je sestru svakog meseca jedared ludački — tako da smrti njene niko nije od nje slušao pričanja o Vlaovićima, ni o njihovoj slavi i moći, ni o njihovom sumraku i sramoti.
Umro je Arsa daleko pre vremena, ali neočekivano blaženo, na nekoj manastirskoj slavi, na bdeniju, u svečanom pojanju i velikom metanisanju. Bacio se bio i on na pod crkve, i nije više ustao.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
velika gospoda planove prave koje kukavne sluge u dejstvo privesti imaju, pak ako dobro posao ispadne, to se gospodar slavi, ako li pak ne, sluge su krive zašto se nisu bolje vladali.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Pa mama kaže da si ti matora kao Prokina kobila. Tako isto okružnog načelnika, kad je o slavi došao, pitao sam: — Da l' imaš ti, čiko, rupu na glavi? — Ne! — Pa odakle ti je izvetrio mozak? — Kako?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Zdravo druže! — obrati mu se potpukovnik Petar. — Zar i ti? — Šta ćeš!... Nemamo sreće da se vidimo na slavi, ili nekoj svadbi, već ovako... — Kako ti izgleda? — Gadna stvar... Eno je linija rova!
Petrović, Rastko - PESME
srebrna postolja, Oko njih su Tatari, Skiti i Huni, A mnogo medovine i uzljućenog mleka ima I prosipa se vino; Gojno se slavi slavlje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
„Česte knjige idu za knjigama“; zatim oni koji počinju rečima: knjigu piše, vino pije, kad se ženi, konje jašu, slavu slavi, hrani majka, rano rani, boga moli, protužio, razbole se, sanak snila, kliče vila; i najzad tzv. slovenska antiteza.
15 KNEŽEVA VEČERA Slavu slavi srpski knez Lazare u Kruševcu, mjestu skrovitome. Svu gospodu za sofru sjedao, svu gospodu I gospodičiće: s desne
Od ina se caru ne mogaše, veće posla Kraljevića Marka da on slavi svoje krsno ime, i dade mu pobra Alil-agu. Ode Marko u goru zelenu podaleko od vojske careve, pa razape bijela
Ode Marko bijelu Prilipu, osta Musa uvrh Kačanika. 32 MARKO KRALjEVIĆ I ĐEMO BRĐANIN Slavu slavi Kraljeviću Marko, slavu slavi svetoga Đorđija.
32 MARKO KRALjEVIĆ I ĐEMO BRĐANIN Slavu slavi Kraljeviću Marko, slavu slavi svetoga Đorđija. U Marka su mloge uzavnice: dvjesta popa, trista kaluđera, i dvanaest srpskijeh vladika, i četiri
njemu Kraljeviću Marko: „Oj, boga mi, neznani junače, ja sam jutros od Prilipa bila, kod dvora je Kraljeviću Marko, slavi Marko svoga svetitelja; ima Marko dosta uzavnica“.
Kod Orida načini vješala, i objesi Đema Brđanina; pa on uze ribe sa Orida, ode pravo bijelu Prilipu te on slavi svoga svetitelja.
(„Video sam kako na gozbi sede plemići i vojvode, a za njihovim leđima stoje vojnici i pevaju pomenute pesme o slavi predaka. A sve ove pesme sadrže slavu Marka Kraljevića, Novaka Debeljaka, Miloša Kobilića i nekih drugih junaka“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
So tim prigovor za svet daju čoveku: sve živo Boga hvali i slavi, bez govora s čudni i s razliki glasovi! O svemu tome i mnome blagodari se Bog, kad ne mučim, nego ovo propovedam na
I kažem vam, da se nije nikad tako lepo mogao odeti ni Solomon u svoj svojoj slavi i tafri, kako jedan od tih cvetova što se odene.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Zar malo li gi ima od vaši što si beoše prvi trgovci — a sag, zvonari i klisari, pa pale prangije kad slavi Pantelejska crkva... Mori, ti slizaš niz merdiven, a moj Manča se toprv kači... — Bre - bre!
njegove i još nikako neće da zna za njega, pa zato na sva navaljivanja majke njegove nije mu dopustio čak ni o slavi da mu dođe u kuću.