Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Iznemoglim drhtavim rukama lomili su slavski kolač. — Platiti, molim! — rekoh, i jedini barmen na svetu koga sam poznavao još od detinjstva sabra moj račun,
Ukućani ih ljube u usta i iznose pred kuću težak slavski sto. Odnekud iz grmlja, kao da niču iz zemlje, iskrsavaju komšije, a čopor dece sa pristojnog rastojanja nepoverljivo
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Šta ćeš, božja kazna, trpi i ćuti. Miholjdanski, slavski, gosti još se nisu ni razišli, još se po kući povlače ostaci pečenja i naš Žutija blaženo leškari kraj gomile kostiju,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
12, 300), ili koju (sa novcima zabodenim u nju) ostavlja polaženik na badnjak (GZM, b, 1894, 381), ili koja se meće u slavski kolač (Begović, 43; BV, 6, 1891, 75), a svakako i ona j.
Kolač. Čajkanović je o k. objavio članak 1928: »Kolač je vrlo često žrtva precima (božićni k., slavski i krsni k., mladenčići i Dr.). K.
Na Božić se mesi božični kolač. On je »isti kao slavski: ukrašen je krstom od testa i na četiri mesta poskurnikom«, i, kao i na slavi, seče ga domaćin sa sinom (ponegde sa
— Za slavski k. važe takođe strogi propisi, ali i oni su u raznim krajevima u ponečemu različiti. Može biti jedan, a mogu biti i
, umije se, »obuče novo i čisto odelo«, i zakiti se bosiljkom (SEZ, 19, 191; upor. i 32, 224; 86, 467). Slavski k. se obavezno šara: vencem od testa, slovima, listićima, cvetićima itd. (SEZ, 19, 192; 50, 291; GZM, n. s.
(SEZ, 19, 192; 50, 291; GZM, n. s., 10, 1955, 124, Glasinac; GEM, 22—23, 211; 42, 431). Slavski k. gosti ljube i pri dolasku i pri odlasku (SEZ, 16, 124 id). Najvažniji deo obreda je sečenje slavskog k.