Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Važno je da se ta namera, to ubeđenje, ta uporna misao i to osećanje ugrade, da se takoreći sliju u izvornu umetničku inspiraciju a da pritom ne iščeznu, da se osete više kao poseban ukus, kao originalna osećajnost,
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
dâ dva rečnika, jedan rečnik učenog, slovenskog jezika, i jedan rečnik prostog narodnog, pa da se docnije oba rečnika sliju u jedan. Ali se najzad zadržao samo na rečima koje je sam čuo da se govore u narodu.
Lalić, Ivan V. - PISMO
kanala, za ljubav spokojstva Onih što farme od vetrova kriju Za zavesom belokorih topola Što rastu i na slikama, gde sliju Sebe u namaz boje staniola.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Podižem ruku, i spuštam je na vodu, sa osmehom. More i nebo, čim prođe podne, sliju se u mračan, modar beskraj. Ogromni vali padaju na stene i uvale, koje grme.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
i sve jasnije razlikuje one sitne i jasne srebrne zvuke, što izlaze iz mnogih zvonaca, pa se svi pomešaju i sliju u jedan čudnovat mnogosložan zvuk... »Jest, to su oni !«...
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
koje umom tvojim voobražaš - da se c'jela ova dva prostora u šar jedan zrakah svijetlijeh preobrate i pravilno sliju, i šar ovaj da se pruži pravo u najtanju što mož postić žicu preko ravni užasna prostora, - ovaj prostor što bi ova
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
s visokom merom sublimacije ljubavnih osećanja, tolikom da se erotski sadržaji izdižu, pročišćavaju sve dok se ne sliju s majčinskom i sestrinskom nežnošću.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
zamalo, pa onda ravnica prestaje i nastaju brežuljci, sve veći i veći, dok se naposletku na sat odstojanja od druma ne sliju u jednu povisoku kosu koja od same naše granice ide paralelno sa supovačko-tešičkim drumom (kojim smo mi išli) sve do
Nastasijević, Momčilo - PESME
Hladne kad kaplje, kad sitne, niz tela im se sliju, zelenim proplankom magle kad mlečno kolo viju? Zašto su glave nagle, i kose smešale blage, i dršću nage?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pisac knjige, na žalost, nikada nije posetio kraj o kojem piše, ali autentičnost podataka pomogla je da se u ovoj knjizi sliju proživljeni život i pravo lično iskustvo oca, i izvesna rutina u pisanju sina.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
završavao ovim: „'Odi, 'odi, ljubljena Huana, na moje grudi, nasloni tvoje usne na moje, neka nam se kroz prvi poljubac sliju duše jedna u drugu!“ — i zatim su se, iza jednoga nadgrobnoga spomenika, dugo grlili i ljubili.