Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
je koren jedan i isti: u poeziji reči oživljavaju uspostavljanjem veza, premošćivanjem vremenskih i prostornih bezdana, a slik je tačka u kojoj se linije smisla na najblistaviji način seku i upotpunjavaju.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
CRMNICA Crmnički je... Je li svaki breg raskriljen, krilom laki? Otkine se pa poleti o slik distih razapeti. Raduje me — a razara — kolor platno Virpazara.
Tek devojka rumen s puti slije u Dunavo mlečnogolubije. Zatvori se u slik mesečina, pa on sjaji - čuje mu se boja.
Kud me vodi šumna staza? Sjaj istočen iz Čobanca, to je sumrak kraj Kalaza. Pantelija, Čip i Bata. (Slik treperi oko gaza.) Otvore se troja vrata a ni Lovre ni Pomaza. Ravna Pešta. Veče tmolo. Sentandrejsko gde je kolo?
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
„Ne brini se, neće znati Da sam mučenik, Kad obučem svilno ruvo, Pridenem mu slik, Stvoriću se malom pesmom, Evo vako, glaj... Sad sam pesma... ko bi rekô Da sam uzdisaj!
Petrović, Rastko - PESME
samo Smrt; i Smrt, i Smrt, i Smrt; Jednu reč pronađoh silom, beše to: vrt, Podlegoh tada bez snage: znam, ti dođe ko slik na Smrt.