Upotreba reči slika u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

On nije imao prilike da vidi kakvih velikih izloga od slika, i opet je znao razlikovati lepo od ružnoga. Od naših svećenika redak je koji poznaje Danilove ikone a da ne viče na

Ujedanput čujem kako mi tetka uspravljeno vrisnu. Ja skočim, uplašena, istrčim napolje... Oh, gospodine! Grozna je to slika što sam je u tome času videla. Nikad je ne mogu zaboraviti.

Ta ćelija beše na gornjem boju. Velika, prostrana soba. U gornjem čelu, na zagasito izmolovanome zidu, visila je slika sv.

Poznaje ona sva mesta kuda joj je dragi ovce i koze provodio, pa ga onde u mislima svojim i slika u raznome vidu: čas joj se čini da ga gleda kako se naslonio na dugu pušku, pa gleda kroz sivu maglu u njenu belu

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

NA RAJCU 155 MIKENA 156 ČITAJUĆI SRPSKOHRVATSKU LEKSIKU RIBARSTVA VELIMIRA MIHAJLOVIĆA I GORDANE VUKOVIĆ 158 MITSKA SLIKA NAD DUNAVOM 159 DVA SUSRETA SA ŠARANOM 160 KAO IZ KNjIGE POSTANjA 162 POSLE UŽASA 163 RUČAK U KUJNI ZA SEZONSKE RADNIKE

I kako se nikad ne zapitaš zašto se ista istina, ista slika, kopriva ili govedina, ne vidi i na televizoru, i u tanjiru? Avgust, 2000.

MITSKA SLIKA NAD DUNAVOM Šta je ono što preleće Dunav? Šaran, koji ima vranina krila, il vrana, koja ima šaranov rep?

Šaran, koji ima vranina krila, il vrana, koja ima šaranov rep? Ta slika će se razrešiti na zemlji, na poznat način: na jesenjem imanju, ispod neke žute bukve, šaran završiće u vraninom

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

, predstavnik vlasti SURA, tur., red, vrsta, stih SURE, tur., slika SUŠČESTVOVATI, rus. sl., postojati, biti TAKUM, tur., oprema za jahaćeg konja TAL, po nem.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Osim tih slika poređane su još i neke ženske slike, što tokorse pokazuju delove sveta i godišnja vremena; slika nekog deteta s naočarim

Osim tih slika poređane su još i neke ženske slike, što tokorse pokazuju delove sveta i godišnja vremena; slika nekog deteta s naočarima a dole piše: Kleiner Groѕѕpara i druga — opet dete, žensko, s naočarima a dole piše: Kleіne

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Misli mu se malo zadržaše na samom delu... Pred očima mu se javi slika Stankova: kako bezbrižno igra pored Jelice, kako joj nešto šapuće na uvo, i kako se ona smeška; zatim, kako ga je on

Dakle, Lazar ga htede ubiti zato da bi ga sklonio s puta!... I stvori mu se strašna slika pred očima: Kao on mrtav... Iz glave mu lopi krv i mozak...

Znoj mu oblio čelo... On je stojao kao okamenjen pred tom svetom slikom domaćom.... A ta slika, živa slika, kao da ga je mamila k sebi, kao da mu govori: Hodi k nama! Sladak je život u domu tvome!...

Znoj mu oblio čelo... On je stojao kao okamenjen pred tom svetom slikom domaćom.... A ta slika, živa slika, kao da ga je mamila k sebi, kao da mu govori: Hodi k nama! Sladak je život u domu tvome!...

” Strašna ova slika ukoči ga. — Hajde! — zove Marinko. — Čekni! ... A što li me zove subaša? Čudan čovek beše Marinko!...

popu...kmeta gde drži onu crvenu kesicu... Pa onda izbi iznad tih slika krasna slika lepote devojke... Jelica stoji pred njim kao živa, ponosita... Gleda ga otvoreno, slobodno.

popu...kmeta gde drži onu crvenu kesicu... Pa onda izbi iznad tih slika krasna slika lepote devojke... Jelica stoji pred njim kao živa, ponosita... Gleda ga otvoreno, slobodno.

Reče da upale žižak i da sede s njime u sobi... Ali nikako ne mogaše zaspati. Jer čim bi oči sklopio, ona se strašna slika obnavljala još strašnije.

Metnuće ga na muke... Bezdušni su Turci... Na grozne će ga muke metnuti... I stvori mu se pred očima grozna, strašna slika: kako Stanku oči vade, pa u očne duplje sipaju zejtin, meću fitilje i pale da im svetli kad večeraju...

Za trenutak iščileše gadne i stvori se lepa, domaća slika... — Stanko, rano moja!... Stanko oči moje!... — zapevala je Petra padajući sinu oko vrata i ljubeći ga...

Pred očima njegovim lebdela je slika lepe žene, koja držaše detence u rukama... Oh, koliko je on žudeo za tim stvorovima!... Kako li bi ih sad prigrlio!...

Dučić, Jovan - PESME

Na pustom putu atom praha, U nebu sunčev krug i slika, Žižak u domu siromaha, Suza u oku mučenika. HIŠĆANSKO PROLEĆE Vidik se krvlju sav zarubio, Prvi kos peva tanko i

Noć da blisnu zvezde; zamah pobednika, Da bude pobeda... Lepota, otkriće, Pre nego mom duhu beše reč i slika. PESMA SUTONA Sutoni bez šuma tvojih koračaji, I tama bez tvoga šapata, i sati Prvi kad se nema više šta da taji..

U srebro okova bezbroj svetih slika: Sve u večnu slavu blagovernog cara Stefana, kad dade carstvu Zakonika. Poveli sto bdenja.

Samo buktinjama zbori se kroz tmine; U zrcalu mača budućnost se slika; Preko palih idu puti veličine; Slava, to je strašno sunce mučenika.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Nasloni se na vrljike, a iz popove kuće, kao mjesečev zrak, lako se kreće druga slika, u dugim haljinama; korača plotu, i dugo i tiho šapuću.

— Ne znam prosto šta da radim! — govori slika iz avlije. — Ostani! — veli slika sa ulice. — Odmah si se rasrdio! — Ne marim za male duše, ja neću ovdje da se s

— Ne znam prosto šta da radim! — govori slika iz avlije. — Ostani! — veli slika sa ulice. — Odmah si se rasrdio! — Ne marim za male duše, ja neću ovdje da se s tobom cmakam! Ja hoću rad!

Onda uvedoh Anu u taj moj zavičaj, i cela slika potamne. Ljudi me gledaše kao stranca. Mojoj materi nesta smeha sa usana.

U isti par točak od kola htede da mi pregazi stopalo, ja trgnem nogu i lupim glavom o krevet. San mi se razbi. Njena slika neprestano mi lećaše ispred zatvorenih očiju u svim mogućim oblicima. Ja opet hodah s njom po Valjevu.

Činilo mi se da ima nešto, i počeo sam da se sećam. Najedanput mi izleti njena slika pred oči. Ja se stresoh i osetih kako mi vazduh hladi grudi. Bojao sam se, ne znam zašto, da i dalje mislim na nju.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

s albumom u ruci mala Jula u kratkoj suknjici i dugačkim hozlicama sa šlingerajem, pa izgleda k’o mali gaćasti golub; i slika dobroga cara Jozefa kako je uzeo jednom paoru plug iz ruku, pa sam on ore, a paor Švaba dig’o ruke, a upro svoj

« A do ovoga slika onoga drugoga Josifa, onoga prekrasnog Josifa iz Starog zaveta, kako se otima pohotljive gospoje Pentefrinice, i kako

Dalje ima još nekih slika, starozavetnih i drugih, za koje se vidi da su bez ikakva plana nabavljane; ali pošto je frajla Jula, sva zapurena i

Pera ostavi pregledanja slika po duvaru. — Izvol’te, gospodine — reče pop Spira — sedite tu, — i pokaza mu mesto. — Ti ćeš, Sido, tamo; ja ovde, a

Po štelažama porculansko i stakleno posuđe, a po duvarovima nekoliko slika: neke bitke, neke slike iz Gesnerovih idila, i scene iz života blaženopočivše Marije Terezije.

Tu i slika pop-Ćirinog oca, starog kabaničara Averkija, naslikana masnom bojom. On naslikan sa vrlo blagim izrazom lica, a pored

Ali ima, verujte, i korisnih stvari, koje su verno ogledalo, verna slika društva; ima romana u kojima se bičem nemilosrdne i neumitne satire šiba strašna pokvarenost društvena. — Pa sad...

kao porculanske »supšisle«, bez nosa i usta, a sa očima mastilom popravljenim, i naposletku kao poslednja u albumu slika čuvenog lopova Roža Šandora, bavećeg se na popravci u Kufštajnu.

Ne znam, gospođice. — Šteta! — reče Melanija i pogleda ga svojim crnim očima tako značajno da blaga Julina slika iščeze jedared zasvagda iz srca mu. Pera obori oči. — Ah, i te velike škole! — Jeste — veli Pera.

Osećao je da to ne bi bio u stanju preživeti. I slika Melanijina postajala mu je sve draža. A i ona od svoje strane koliko ga je samo svojim žrtvama obvezala!

Pera samo imao vešto oko da razazna čisto zlato od lažna varka, i da je bio malo-malo obazriviji, — iščezla bi slika Šacina iz Julina srca, kao da je nikad ni bilo nije! A ovako, Jula se oseti malo potisnuta od drugarice svoje.

Nestaće ih kao dima i pepela od trafike, kad ga ča-Nića duhne sa lule; proderaće se naskoro lepa i šarena slika ta, kao tanka paučina što se prodere kad bumbar proleti kroz nju, — čim samo prvi paor jutros prođe kraj spavaćiva

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

očajno u glavi Hristićevoj: i one dužnosti i brige i onaj strah, pa se usred onog mučnog haosa pojavi jedna jedina slika, dražesna figura njegove žene i drage i slatke uspomene kratkotrajnog uživanja sa njom.

I jedna bezumna radost zavrisnu u samoj njegovoj krvi od te pomisli. Slika njegove žene, jasna, jedina, oštra i odvojena lebdela je pred njegovim zatvorenim, umornim očima.

Njegovo pismo bilo je njihova amajlija, njegova slika ikona a njihov susret s njim najveća svečanost života. Iz malog cvetnog dvorišta, uvek o velikoj, zvezdanoj svežoj i

Opet stoji ona njegova slika preda mnom. Boga mi je rob od glave do pete. „Vlast, veli, počituj, svaku bez razlike, a ako i đavola moraš moliti

Pojmiš li me, mili? Ponekad mi je izgledalo da je ona tvoja slika u mojoj svesti samo plod moje fantazije i da može biti, oh Bože, nepostoji ni taj front dole gde zamišljamo da ste vi,

I uvek pomamno, u neprekidnoj groznici sna tražim onu razliku. uvek nerealnih stanja i mutnih i jezivih slika što se noću i danju avetno vitlaju oko mene. I noću i danju samo utvare.

Afrika

se voda naglo i neujednačeno sustiže, razbijajući jedan svoj talas na drugi, između šuma čija je razbijena i raščupana slika silazila duboko ispod mene. Bio sam u pravom urođeničkom čamcu koji je jurio po volji nagih mladića.

Tada bodlerova poetska slika, da je šuma živi hram, pretvara se u fantastičnu stvarnost. Svako gigantsko drvo u ovoj prašumi je ogromna građevina

Ovaj je u neprilici, i što bi da se sagne sa konja da sasluša, i što se boji da bi slika tada propala. Krišom kao slučajno, vadi iz nedara gri-gri da bi lepše izgledao. Divne minđuše.

Ovaj šesnaestogodišnji deran sav je nakićen i uobražen. Moram da mu obećam da ću ga slikati, da će njegova slika možda izići i u bioskopu, jer bi to, izgleda, najviše želeo. Dajem mu odmah i deset franaka za bioskop.

Ona je dugog lika, bledožutog, sa tatuažama pod usnom, uvijene kose u velove. Reklo bi se slika Delakroa ili Diaza, tek dovedena robinja, Šeherezada...

Reklo bi se slika Delakroa ili Diaza, tek dovedena robinja, Šeherezada... Da bi slika bila još mnogo romantičnija, mlada žena, umesto đinđuva ili đerdana, ima oko grla ogromno široku gvozdenu ogrlicu,

ugledah jednu veliku obojenu reklamu, na kojoj je predstavljeno utovarivanje brodova između ko zna kakvih arhipelaga. Slika nije odgovarala nikakvoj stvarnosti; pa ipak, ne pitajući se zbog čega, ispunih se novim životom.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

se beše naselio, prosto, u najveću kasarnu, nad malom pijacom, pored crkve kapucina, gde je Temišvar izgledao kao mala slika Vijene. Zbog raskošnog života vojske, varoš je bila dobila nadimak „malog Beča“.

Osetio je kako joj ruka drhti, kad je za ruku uze. Zaboravljena skoro više od godinu dana, ta slika njegove mlade, pokojne, žene, pojavi se tako, u tom providnom, plavom mraku zatvora, i on je vide kao da stoju tu, pred

Ta veza bila je sasvim nehotična. Kad bude, kroz časak, dva, krenuo iz te varoši, ta slika će se i ubuduće ponavljati, ali za njim neće ostati, tu, ni njegova senka.

Kapetan je slika i prilika zavodnika žena. On namerava da ga, u Beču, upozna sa gospožom Montenuovo, ali se pribojava da će to biti i

bio video samo u prolazu, u snegu, u ratu, sa konja, a koju je sad gledao sa svog vrletnog doksata kao da je neka lepa slika.

Iako je ta slika bila raskošnija, veća, čudnija, nego slika Temišvara, ili Varadina, ili Oseka, ili Belgrada, nemeckog – koji je znao

Iako je ta slika bila raskošnija, veća, čudnija, nego slika Temišvara, ili Varadina, ili Oseka, ili Belgrada, nemeckog – koji je znao iz detinjstva – razlika nije bila velika.

Lazaret je, kad mu se prilazilo, bio slika nekog, ludog, konglomerata, starih, kamenitih, zgrada. U njemu je sada bilo zatvoreno trideset i sedam ljudi,

Nikad taj čovek nije tužio. Bio je slika potpune sreće u životu. Njegov je smeh odjekivao, sad u podrumu, sad u stepeništu, sad na spratu.

jednog starca, u tom naselju, koji je dolazio da mu pokazuje, kako se drvo reže, i prave ruže u drvetu, na postelji, i slika Sunca, na kapiji.

odvedeni u Mirgorod, u Krilov, u Bahmut, da ih razmeste po naseljima, s tim, da se, te jeseni, pojave na manevrima. Slika, koju je Kostjurin imao da gleda, bila je šarena.

Za Isakoviče, koji su sad pred sobom videli ostatke te armije koja se presvlačila, slika pred njihovim očima, tog dana, bila je još tužniji doživljaj iseljenika.

Teodosije - ŽITIJA

Zapreti samodršcu bratu i svima koji su plakali da ućute. I gle, opet, slika na zidu, podobije časnoga lika prepodobnoga, koja je bila u crkvi i u trapezi naslikana: Bog koji je istočnik čuda,

ne samo da od svetih moštiju iz groba miro toči, ili da bolne isceljuje i duhove odgoni, nego još učini da i sveta slika na zidu, podobije njegova časna lika, iz sirovog kamena i iz suha kreča miro izvire na njegovu glavu.

Ne samo od groba nego i od svetih slika prepodobnoga gde behu naslikane, Gospod je učinio da natprirodno isteče miro, slično moštima, svete svoje još većim

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

god. Jezikom punim slika dinarski su ljudi uspeli da izraze svoja najdublja osećanja, svoja junačka dela i nedaće, ljubav za slobodom, pravdom i

Društveno uređenje malih plemena Katunske nahije u Crnoj Gori verna je slika karsnog reljefa i njegova je posledica. Celokupno stanovništvo iste geografske celine ima zajednički interes da čuva

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Obišao sam sve fotografe, one što slikaju za pasoše, i preturao, preturao po nekim kutijama punim slika i, naposletku, eto, našao sam. SPASOJE: Vrlo dobro! ANTA (sedajući): Ali mislim se nešto...

Vi se po tome pasošu zovete Adolf Švarc, jer pod svojim imenjom vi ne bi mogli preći granicu. Na pasošu je vaša slika. (Daje mu ga.) MARIĆ: (zgranut): Pasoš?... Zašto pasoš?...

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Ukapirao sam! - okrećem se, iako je to izlišno: ja znam da je to mama. I jeste. Stojeći na vratima, ona izgleda kao slika one žene koju sam video u muzeju svu načinjenu od plavih i zlatnih boja, kao perunike koje smo Rašida i ja brali u

Bila je to slika još iz Rusije pre Oktobra i žena je izgledala ljupko, s bujnom mladom kosom podignutom uvis i usnama otvorenim kao da

Moja sobica na tavanu puna je njenih slika. Merilin spava! Merilin sedi tako da joj se vidi sve! Merilin na plaži! Merilin s usnama nameštenim za poljubac!

Merilin na plaži! Merilin s usnama nameštenim za poljubac! Merilin... Ispod svih tih slika kada se dogodilo ono Vesna je ucrtala bezbroj crnih krstića pokazavši time da imam i sustanara.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Seli su za ručak. Velika, lepa sala, sve od zlata i srebra trepće. Na duvaru likovi znamenitih Poljaka, slika slavnog vojvode palatina Tarnovskog, Sobjeskog, Košćuška, Dombrovskog, Ponjatovskog i još mnogih drugih.

— Ništa zato, ja poštujem i ono što je bilo, a ne samo što jeste. Vaša pamet je ista, a vaša pređašnja slika nezaboravljena, a sadašnja me na istu opominje. Njemu se Juca dopada što je negda bila zdrava i lepa. Pravi „galantom”!

convenіentіa) — pristojnost, prijatnost, uljudnost kontraband (fr. contrebande) krijumčarenje, švercovanje kontrafa — slika slabe umetničke vrednosti; neumetnička slika konfederatka — poljska narodnna kapa opšivena krznom, sa kićankom spreda

contrebande) krijumčarenje, švercovanje kontrafa — slika slabe umetničke vrednosti; neumetnička slika konfederatka — poljska narodnna kapa opšivena krznom, sa kićankom spreda konfederacija (lat.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Bilo mu je dosadno da misli, i Isakovič, sav pomodreo, polako postade za njega kao neka slika. Komesar je postao skoro nepomičan. Pod perikom, žmirkao je na oba oka. Kod kuće je sad veče. Spavaju obe mačke.

Činio se kao sasušena slika i prilika njenog muža, skoro nečujnog hoda i koraka. Ako je ikada, pri toj neprilici sa deverom, osetila požudu,

usnama, cvokoćući zubima, na kojima se beše nahvatala pena, nije se više doticala ni onih grozničavih, zamišljenih slika koje su joj, kao i te stvarne, bile svake zore pred očima.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

² Slika deteta i predstava njegovog razvoja ovde će biti analizirana na dva nivoa. Prvi nivo jeste leksičko-frazeološka analiza

u ovom ispitivanu, mogu se svesti na sledeće: 1) U srpskim narodnim poslovicama može se pronaći relativno usklađena slika deteta i njegovih osobina; 2) U našim narodnim poslovicama sadržan je prilično homogen sistem stavova prema deci; 3)

U narodnim verovanjima i običajima, zapravo, dolazi do izražaja protivrečna slika prirode deteta: ono je demonsko, nečisto, s jedne, ali istovremeno i anđeosko (nevino, dobro), s druge strane.

Pol, međutim, ne diskriminira ispitanike po ovom stavu, što iznenađuje. Pozitivnija slika deteta nađena kod ispitanika sa višim stepenom školskog obrazovanja i kod ispitanika koji žive u gradu može se

od rođenja zauzima povlašćeno mesto u samom središtu porodičnog života i predstavlja predmet obožavanja roditelja. Slika deteta nije povezana ni sa polom, ali ni sa starošću ispitanika, što se teorijski nije moglo predvideti.

, „Slika deteta i razvoja ličnosti u srpѕkіm narodnim poslovicama“, Savremenik, 7—8, 1986, s. 102—117. ²⁰ Up. Rečnik književnih

38. ²² Miodragović, J., isto, Beograd 1914, s. 318. ²³ Vlajinac, M., isto, s. 210; Trebješanin, Ž., „Slika deteta i razvoja ličnosti u srpskim narodnim poslovicama“, Savremenik, 7—8, 1986, s. 106—107; Miodragović, J., isto, s.

, „Racionalno jezgro verovanja u magijsko dejstvo reči“, Magija (Gradac, 63), Čačak 1985. Trebješanin, Ž., „Slika deteta i razvoja ličnosti u srpskim narodnim poslovicama“, Folklor (Savremenik, 7—8), Beograd 1986. Trebješanin, Ž.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Taj zvučni zid i slika na glavu izvrnutog parketa, što je u tom času ličio na žutu pučinu viđenu iz aviona, oštar bol dlanova koji su pekli

Za ljude iz kola, grupa dokonih staraca na zidu samo je usputna slika koja ne traje više od nekoliko sekundi — deo sporednog puta, ništa — naravno, pod uslovom da srećno savladaju okuku i

Ali, opet! Bilo je tamo nekoliko dragih fotografija, koje više nikada neće moći da budu snimljene. Njegova slika sa šestim tri razredom, gde svi dečaci gledaju prema fotografu, u školskom dvorištu — samo on pilji u nebo, praveći se

oktobrom«, bivšim »Luksorom«, za stolovima »Velike astronomije« bravari i uramljivači slika pili su pivo na krigle, lipe su cvetale u Cerskoj.

—Molim? — reče Čile. —Lekari kažu da se deci na ovoj visini za nedelju dana promeni krvna slika. Pogle kakav vazduh. —Šta vredi kad posle opet moraju da siđu dole... —Nešto mislim, kad bi čovek... — reče Pop.

Matavulj, Simo - USKOK

četvrtastijeh sklenica rakije: oko stola drvene jake stolice, a iza njih se navrstali đaci; po stjenama njekoliko slika ruskih careva i vojskovođa; u uglovima dva velika orahova ormana; iza vrata bješe izdubeno u zidu veliko ognjište i u

Još tri vojnika, osim Krcuna, bjehu dotle otišla u plemena. Tada se Janku predoči lijepa slika, neustrašivi brdski sinovi nose „tanke knjige“ kroza studene vrleti, kroz pustinje i mračne šume, često braneći se od

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

retkim izuzetkom čiste lirike, kakvih je u mojoj čitanci bilo malo, za mene do moje sedme godine bile niz zagonetnih slika, zagonetnih samo zbog majčinih pitanja, jer u pesmama, kao i u osećanjima, samo pitanje stvara nerazumljivost izvlačeći

sam sam stekao pišući dečje pesme može mi biti od koristi, iako je uopštavanje ličnih iskustava pomalo opasno: lažna slika o onome što činimo i snujemo često nam je potrebnija od istinite.

On slika zeca kao neposlušnika koji za svoju neposlušnost plaća životom; zdravorazumskom i krutom rezoneru ova se cena ne čini

Zmaj je sredio i iskazao ono što je, kao slika, melodija i ritam, kao iskustvo i osećanje, bilo zrelo i prezrelo. Njegova dečja pesma prva je imenovala svet na jednoj

U pesmi Golemo polje nadrealistička jezička razuzdanost u izazivanju slika još je jača: Moje polje, magor-vigor, iza goresa, I još dalje, dordur dale, iza moresa, Otud l'jevo Sedmerevu do

Naime, čim dečja pesma stane odveć da računa sa složenijim iskustvima, čim se neposredna igra reči i slika zameni suvim mozganjem, njen elan slabi, i iščezava ona čar zbog koje joj i obraćamo usrdnu pažnju.

Lirski zanosi detinjstva, i lik primitivnog čoveka-težaka, prožimaju se i uslovljavaju. Slika seljačkog života uglavnom je mučna: u bedi, nemaštini, neznanju i nevolji ima nečeg sudbinskog, vekovečnog.

Ćopićeva vezanost za takvo stanje mogla bi izjednačiti s ljubavlju. Slika sela dvostruko je idealizovana: zavičaj je najdublje doživljen u detinjstvu koje se više vratiti neće, što je povezano sa

Uzvišeno i spiritualno probija se iz svakidašnjeg i običnog i duše slede neki samo njima znan put. IV Bogatstvo slika Ćopićeve seoske priče daje posebnu boju kako viziji detinjstva, tako i opisima prirode.

( Čudesna sprava) Lirska slika se lovi obazrivo, iscela: Samardžija se raznježeno zagleda u dolinu potoka Čapre i snizi glas kao da je našao zaspala

(Marijana) Humor i lirska atmosfera se usklađuju međusobno. Lirska slika pritom se izoštrava, a humor biva topliji, nezlobiviji. Lepo i smešno dva su vida čudesnog.

On poseduje verbalnu lakoću i smisao za igru slika i ritmova, ali sve je to nekako bliže logičnom planu, i teče po nekoj bezdušnoj inerciji: kad bi na svetu ostala samo

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

je za svoj komad uzeo predmet iz srpske narodne prošlosti i u trinaest slabo povezanih činova, ili bolje reći slika, izneo kako su Nemanjići stvarali srpsku državu i organizovali srpsku crkvu, kako su Srbi prešli u Austriju i kako su

On nema istorijsko osećanje i sposobnosti da uđe u duh epoha koje opisuje, i ličnosti iz prošlosti slika kao moderne ljude, pušta da rade i govore kao da su iz današnjice. U istorijskom kostimu on predstavlja ljude XVIII veka.

odlomci« Ženidba i udadba (1841), razrađena scena iz Romana bezъ romana, duhovita i neobično tačna, gotovo fotografska slika konvencionalnih i buržoaskih brakova iz računa; Beogradъ nekadъ i sadъ (1853), veran i prijatan prikaz patrijarhalnog

i sadъ (1853), veran i prijatan prikaz patrijarhalnog naraštaja i novog naraštaja koji je ušao u zapadnu kulturu, slika verna, precizna, koja ima znatnu vrednost jednog istorijskog dokumenta.

pisac naziva,] delo je jednog pronicljivog duha, oštrog posmatrača, i racionalnog rodoljuba, i kao socijalno-politička slika celoga jednog perioda ide u najbolje radove svoje vrste u srpskoj književnosti. Rad Jovana St.

vedra glava, on ima osećanje života, na ljude gleda kritički i bez iluzija, ima posmatračke sposobnosti i redak dar da slika rečima, da živo i reljefno prikaže pojedine tipove i prilike iz srpskog života, da dâ punu iluziju stvarnosti.

se govori prirodnim jezikom, svaka ličnost se izražava svojim jezikom, i tako nam se daje prijatna, verna i zanimljiva slika srpskog društva iz doba od 1825. do 1850. god. »Sterija je odista jedan, možda nesvesni, naš poslednik Molijerov.

Razmer i ritam je sasvim iz narodne poezije, a i slika nema, kao gotovo u svima Njegoševim pesničkim radovima. Ima u Gorskom vijencu veoma mnogo »žive starine« crnogorske,

Pisma o Crnogorcima su opevanje Crne Gore i njenih stanovnika, slika oduševljena i idealizovana, ali zanimljiva, puna anegdota i duha. Sva ta pisma imaju prijatan intimni karakter.

u slobodnom stihu, i na pripovetke romantičarske u osnovu, ali u kojima se oseća nov realistički duh, u kojima se slika suvremeni život, više po njegovim ružnim no poetičnim stvarima, i u kojima ima političke i socijalne tendencije.

Niko do njega u srpskoj poeziji nije bio toliko deskriptivan, nije unosio toliko i boje i slika u svoje stihove. Pre no što je postao pesnik bio je slikar (pod prvim svojim stihovima potpisivao se Đ.

On voli lepe reči kao lepo cveće i lepe melodije; one ga zanose i opijaju. On slika rečima, često i misli rečima, sav se predaje ređanju lepih, zvonkih reči. Dikcija, to je njegova i dobra i rđava strana.

Milićević, Vuk - Bespuće

Prišao je prozoru, zastrtom grubom zavjesom sa plavim prugama. I pogleda ponovo. To je bio njegov brat Milan, slika odraslog, golobradog dječaka, s ukrućenim, punim, djetinjim licem; sa bezazlenim, ozbiljnim očima, u kadetskoj uniformi;

se više od njega, on ga je progonio svuda: kadgod je zagledao u svoj život, javljala se u njemu zlobno i pakosno ta slika; samo mjesto radnika vidio je sebe.

Njezina slika bila je moćnija; Gavre Đaković nije osjećao dovoljno snage da pokuša odlučno da je izbriše ili da joj doda nešto ne

zidine; koliko mladosti osjećaše u sebi kad se je osjetila slobodna, riješena molitvenika , krunica, svetih slika; nemajući više da strijepi pred oštrim, mračnim i ispitivačkim pogledom kaluđerica; kad je smjela da osjeti prirodu,

Sremac, Stevan - PROZA

Znam da će vas interesovati priča, zato ću malo poizdalje početi i neću prećutati ni pojedine sitnice, samo da bi vam slika što plastičnija ispala.

Na licu im čitaš ponos, a oko usta, koja su već sad puna vode od divnih slika koje im već unapred stvara pomoću mašte njihova oblapornost, vidiš neku kanibalsku proždrljivost.

i savesno, a nije mu do šale, jer ima da ishrani nekih devetoro svoje dece, s kojima, kad se tu skoro slikao, i slika mu izložena bila u izlogu, svi su kazali: »Evo burske familije!

Radičević, Branko - PESME

52. I(z) snega je izišla vrâta slika, I(z) snega zore krasno deve lice, A ruža itro, umiljato slika Divne zatim njojzi usničice; Pa kako divno stajala je

52. I(z) snega je izišla vrâta slika, I(z) snega zore krasno deve lice, A ruža itro, umiljato slika Divne zatim njojzi usničice; Pa kako divno stajala je slika, Kad ruža dobi zatim zlaćenice!

I(z) snega zore krasno deve lice, A ruža itro, umiljato slika Divne zatim njojzi usničice; Pa kako divno stajala je slika, Kad ruža dobi zatim zlaćenice! Za rujnom zorom izađe oblače, Oblačiti je krasno zatim zače. 53.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Mi, dječurlija, također živahnusmo i potrčasmo da tražimo djeda. — Đede, đede, eno bradonja slika! — Gdje slika? — prenu se starac i pogleda put naše gostinske sobe. — Eno ga kod pojate. — Kod pojate?

Mi, dječurlija, također živahnusmo i potrčasmo da tražimo djeda. — Đede, đede, eno bradonja slika! — Gdje slika? — prenu se starac i pogleda put naše gostinske sobe. — Eno ga kod pojate. — Kod pojate? — izbeči se djed.

— Šta mi je, šta mi je? — opet ponovi starac s mukom se upinjući da dođe k sebi. — Pa zar ti nijesi onaj koji slika svece? — Jesam, pa šta? — A tom istom rukom slikaš i konje, a? — Slikam. — Pa kako to? — Lijepo, brate.

Dva dana kasnije, u prvom djedovom komšiluku, iz kuće „Amerikanca“ Laze Ugarčine ukradena je slika predsjednika Sjedinjenih Američkih Država Vilsona.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Ljubomir Simović HASANAGINICA Sadržaj PRVI DEO 3 I SLIKA VOJNA BOLNICA U PLANINI 4 II SLIKA HASANAGINA KUĆA 25 III SLIKA LOGOR PRED HASANAGINOM KUĆOM 42 IV SLIKA KUĆA BEGA

KNjIŽEVNOSTI Ljubomir Simović HASANAGINICA Sadržaj PRVI DEO 3 I SLIKA VOJNA BOLNICA U PLANINI 4 II SLIKA HASANAGINA KUĆA 25 III SLIKA LOGOR PRED HASANAGINOM KUĆOM 42 IV SLIKA KUĆA BEGA PINTOROVIĆA 61 DRUGI DEO 76 I SLIKA

Simović HASANAGINICA Sadržaj PRVI DEO 3 I SLIKA VOJNA BOLNICA U PLANINI 4 II SLIKA HASANAGINA KUĆA 25 III SLIKA LOGOR PRED HASANAGINOM KUĆOM 42 IV SLIKA KUĆA BEGA PINTOROVIĆA 61 DRUGI DEO 76 I SLIKA KUĆA BEGA PINTOROVIĆA 77 II

DEO 3 I SLIKA VOJNA BOLNICA U PLANINI 4 II SLIKA HASANAGINA KUĆA 25 III SLIKA LOGOR PRED HASANAGINOM KUĆOM 42 IV SLIKA KUĆA BEGA PINTOROVIĆA 61 DRUGI DEO 76 I SLIKA KUĆA BEGA PINTOROVIĆA 77 II SLIKA HASANAGINA KUĆA 89 III SLIKA KUĆA

SLIKA HASANAGINA KUĆA 25 III SLIKA LOGOR PRED HASANAGINOM KUĆOM 42 IV SLIKA KUĆA BEGA PINTOROVIĆA 61 DRUGI DEO 76 I SLIKA KUĆA BEGA PINTOROVIĆA 77 II SLIKA HASANAGINA KUĆA 89 III SLIKA KUĆA PINTOROVIĆA. BAŠTA.

LOGOR PRED HASANAGINOM KUĆOM 42 IV SLIKA KUĆA BEGA PINTOROVIĆA 61 DRUGI DEO 76 I SLIKA KUĆA BEGA PINTOROVIĆA 77 II SLIKA HASANAGINA KUĆA 89 III SLIKA KUĆA PINTOROVIĆA. BAŠTA.

SLIKA KUĆA BEGA PINTOROVIĆA 61 DRUGI DEO 76 I SLIKA KUĆA BEGA PINTOROVIĆA 77 II SLIKA HASANAGINA KUĆA 89 III SLIKA KUĆA PINTOROVIĆA. BAŠTA.

BAŠTA. 107 IV SLIKA PRED HASANAGINOM KUĆOM 117 HASANAGINICA LICA HASANAGA HASANAGINICA MAJKA HASANAGINA BEG PINTOROVIĆ, brat

PINTOROVIĆA EFENDIJA JUSUF, Hasanagin savetnik AHMED HUSO SULjO MUSA } Hasanagini askeri PRVI DEO I SLIKA VOJNA BOLNICA U PLANINI SULjO: I ovakvog agu, i šejtana, i ovakvu službu! I ovakav život, i zlostavljanje!

Tim rečima? HASANAGA: Da više neću da je vidim, da mi se gubi, eto tako da kaš! (Zatamnjenje) II SLIKA HASANAGINA KUĆA HASANAGINICA: Šta sad da radim? Zašto da ostavim svoje dete? Zato što je tako rekao Hasanaga?

Nije mene moj pokojni otac nekom vepru za večeru spremo! Diži se odatle, pa d idemo! (Zatamnjenje) III SLIKA LOGOR PRED HASANAGINOM KUĆOM (Na sceni se vide kuća i prostor ispred nje, na kome je smešten logor Hasanaginih vojnika.

JUSUF: Ne mogu, Hasanago. HASANAGA: E onda ćuti! (Zatamnjenje) IV SLIKA KUĆA BEGA PINTOROVIĆA MAJKA PINTOROVIĆA: Ništa ne jedeš. Na šta ćeš da ličiš? Čovek treba da jede, pre svega.

Kostić, Laza - PESME

Zraka joj se mukom bori, čas ugine, a čas gori, čas tinjavog slika gara, čas je buktac od požara, čas je bleda, modra, plava, čas rumena pa krvava.

Al' me ljuto boli glava — posle onih svetlih snova, onih divnih vitezova, onih slika, onih slava — ova java! Nemojte me pitat' sade, da vam pričam stare jade, stare jade, nove nade, što ih naša zvezda

— Oh, ne sećaj me! Ne spominji mi slave ti sramne, pozlate mamne rđe ti tamne, nevolje sjajne! Pod otim žigom! — Slika mi živa tek sada srce spomenom steže, s njome mi sviće, s njom mi se leže, — noćas te sniva': Ne beše Pariz, ni svetsko

bula, u tom času u crkvi maloj na ikonostasu ikona se jedna stresa u okviru, ikona Đurđa, sveca namastiru, stresa se slika u tresu sve jačem, svetitelj Đurđe zamahuje mačem, zamahuje ljuto sve žešćim mahom, a konjic mu diše ognjevitim

celu, striz po strizak, niz po nizak; sad baš kipa kiti mala što kazuje boga Bala, Filišćanu znak pobožja: — pade slika sa podnožja; delila se grozom strese, obazre se, u grlu joj zasta vrisak: — Je l' to Samson, što tu spava?

tih vilica grdni zjap? te nozdrve uzvijene? te zar oči ispijene? pa te uši — taj nezgrap? Ista slika, bog i duša, na samrti njena muža, isti zelen, bledi vap!

Od suhoga stoji zlata salivena slika njena, pod nogama slike zlatne bela stena od stepena. Od suhoga stoji zlata salivena slika njena, na temenu slike

Od suhoga stoji zlata salivena slika njena, na temenu slike zlatne krov od hrama mirno drema. U očima slike zlatne neka miso ko da seva gledajući ispod

Lalić, Ivan V. - PISMO

u strašnom blagoslovu noćnog bdenja Strepnja iznutra razmrežava oči I koren vida širi se i menja da novim putem nova slika kroči — Na nekoj zvezdi more se rascveta, u čaši vode zaiskri tišina, Svaka je prošlost stalno započeta, A more, to je

onih koji bdiju — Na nekoj zvezdi more se rascveta, Pradavne šume zagrcnuto piju Vazduh i vodu budućega leta; Poslednja slika: kao retrovizor Pun druma što se odmata u ništa Besane oči rajski nazru prizor Potonje nesanice, utočišta. (5—6.

u sobu Kroz zaključana vrata praznog stana, Il davno leto maknu se u grobu — A možda je to bila ona Ana; I zvuk i slika, malo asinhrono Na pozadini avgustovskog zlata; Glas iz daljine, kao sitno zvono, Zuj bumbara u čaški sunovrata; Pokret

žena koja pamtivekom šeta u raznobojnim haljinama duše, Sada u orkestru, u trećem redu Osmehom senči zvukove viole; Ta slika-dodir, još jedan u sledu Dodira koji miluju i bole. (12.

svetom u ovom ubrzanju, Kad uvećani detalj svedoči nam o slici Čiju celinu možeš da naslutiš u trenu — Ako postoji ta slika, ako postoji taj tren. A blažena je sumnja, jer ističe suštinu.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

otkriću vam nešto: u jednoj mojoj fioci, sasvim dole, ispod svih svih onih hartija i ostalih fazona, zalepljena je slika starog Foknera.

— ni vama ne bi falilo da vas s vremena na vreme pogleda iz fioke dok pišete za lovu, mislim, kada vam ono izlazi slika u novinama i sve!

— i tako iznenada zaželeh da sama sebi otvorim izložbu slika ili nešto slično, ma šta, samo da bude šašavo! Popeh se na spomenik Knezu Mihajlu Obrenoviću, naklonih se i rekoh

U četvorku, Mišelino je očekivao najavljene kupce svojih slika. Napravila sam sendviče, očistila atelje, a on je pustio longplej ploču sa Bahovim fugama radi intelektualne atmosfere.

Sad smo, eto, u toj fazi!“ (Mišelino 1973. u januaru.) Što se tiče njegovih slika koje je poređao uokolo, ni one ni kupci nisu bili bogzna šta.

Pošto često nije imao para da kupi novo platno, slikao je na poleđini već završenih slika. Ako ikada pronađe kakvog dovoljno blesavog mecenu da mu priredi izložbu, njegova će dela morati da vise, s tavanice, da

Noge mi se lepo odsekoše. U tom trenutku, da li zbog zapanjenosti ili zbog promaje, slika iznenada pade, a s njene druge strane, na poleđini, ukaza se ženski akt, ili nešto što je trebalo da bude ženski akt.

li uopšte zamisliti sve one oficire, na čelu s komandantom, kako ga čekaju stojeći, okupljeni oko stola kao neka živa slika, a njega — Mišelina, nema pa nema da se vrati!

Osećala sam se izvan sebe od sreće što mogu da ga opipam prstima, i što šofer puši lulu, i što je slika dobra, svejedno što nema tona, a najgore je bilo to što mi nikako neće verovati da sam obišla čitav London i sve te

Sada dolazi red na veštice da ostanu paf! Pošto sam isuviše siromašna da bih pravila bilo kakvu zbirku slika ili lula, na primer, počela sam da sakupljam banalnosti!

Oću da kažem, onih redova koji počinju sa crticom! Ako ima još i slika, tim bolje! Kupljena je ili ćornuta, svejedno — apsolutno na brzaka! Uzmimo , na primer, onaj naš rukopis...

kako je čistač i kako živi i sve, i koliko mu je plata, i kako mu izgleda stan, skromno ali čisto, pa onda kamera slika prase na stolu i srećnu familiju oko praseta, a kada se prenos završi, scenograf iz televizije opet odnese ono prase

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

S proplanaka, s gajeva djevojči se priroda. A y kući pretres je. Mamicu ti četničku, gdje je slika Kraljeva!? viče trojka skojevska. - Zaturila negdje se odgovara djeda im.

Iz vode blesne nebesko ostrvce, no slika tvari nečitko je pismo, inventar zbrke, raskola jedinstvo. drhturiš, zrako, te mi greješ trnce u praški zrenja, kad

V O žiško lipe s jasenovog hrasta, u takvom sklopu tek si svetilište, u krošnji srca davna slika glasa, što s krvnih zrnca navire da zriče, da horom lišća slavi činodejstvo kad bor je bio biljnog cara presto.

Klopara točak klimavog ustrojstva. Za mukla gorja zamiču kolica zemaljskog toka. Smračuju se lica, kolone slika gube čulna svojstva; po Gornjem polju blede unikati a zrak sa čička Praznu sobu zlati.

Drugo pevanje Prvenac sinak, svetlica, iskra Božijeg daha, divi se Rebru, ženskom stvorenju: Koščica, slika, isečak moj si, čednost u tembru lanenih trenja, koja me vuku, strujom magneta, da ti u struku, jasiko vedra,

Poredak njen je pismo nepisma. Odiše s njiva zlokrv ratára. Raskršće svako nije li slika prilika trpnih odsutnog lika, izložba kobi, kvarnih računa?

- To je, ipak, trenje o prazno klasje sujetinih vlati, a nije refleks slike koja slika, kroz rečnik zala, premilost bosiljka uz nečuj-bronzu neblago što prati.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

U peći vatra pucka li pucka, rumene šare po sobi miče prstima zlatnim predmete tiče, na zidu slika Mačkove priče, sve mu na vuka rogatog liče.

Nad njim je okvir u vedroj boji, brezova kora, srebrna svijetla, u njemu slika velika stoji mačkova druga, pokojnog Pijetla.

U štalu idi, pa tamo čmavaj! Ugasi lulu, jadna ti mama, bojim se da nam ne plane slama. Iz jedne knjige, prepune slika, devojče neko, čarobnog lika, iziđe kradom, u ruhu belom, zavi je magla prozirnim velom.

U bioskopu kroz aparate, vrti se traka — čigra, slika za slikom po platnu juri, tatinim svjetlom igra. A mjesec, stari fenjerdžija, na mog je tatu ljut, i sinoć su se

Zajedno s njime, u modroj vodi, njegova slika naglavce brodi. Pelikan ždera sa dugim kljunom kraj vode stoji sa kesom punom.

Platno je prava njiva, po njemu četkom ori, zelene mrlje posij, nek boja prosto zbori, nek slika kupus-bašte pred svakim okom gori. Vrt nam izradi bujan i rečit, posadi kupus večit.

BAKINO PISMO Unuko moja, dete sunčanog lika, deda je srećan zbog tvojih krasnih slika, rukom ih gladi, miluje čitav dan, dedin je život postao raspevan.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Pogledah u jednom pravcu i videh najsjajniju zvezdu kako odlete koso u neki dalek prostor izvan zemlje. Njena slika, načinivši taj isti put u suprotnom pravcu, po jezeru pojuri pravo meni, do samog čamca, gde se odjednom ugasi.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

brk Slovenin ode niz tarabu prokletu prteći na leđima izdajnika brata German beo kao kreč vuče nešto zlata Latin slika presna jaja ostaje samo seljak na lošem putu obaljen i psi mu ližu rane. *** Boga ti božjeg, šta se to s neba slama!

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Težak kožni nameštaj. Upadljiva je velika, u zlatnom ramu, slika pokojnog Mate Todorovića, koja visi o zidu. Više vrata levo i desno, a pozadi velika staklena.

Nema slika traje izvesno vreme.) AGATON (zaprepašćen utiskom koji je učinila njegova laž, klone i tupo gleda čas Simku čas ostalu

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Iako je mučno, neko unutarnje ljubopitstvo goni da se ma i letimično pogleda. Ali i taj trenutni pogled dovoljan je da slika ostane nezaboravna. Preko puta je ležao mladić, poleđuške.

Svet zanemeo od straha, stoji skrštenih ruku nad svojim jadima i uzdiše. Slika je bila isto onakva kao kada voda posle snažne bure izbaci na obalu polupane stvari i smrvljenu travu.

— veli Dušan Pop. — To ti je kao ajnc, kad vučeš na sedamnaest — objašnjava stručno narednik Milan. — Slika ili desetka. — On se maši za džep i veštim pokretom razvuče karte kao lepezu. — Vuci, Pope: slika ili cifra!

— Slika ili desetka. — On se maši za džep i veštim pokretom razvuče karte kao lepezu. — Vuci, Pope: slika ili cifra! — izvadi groš i stavi na topovski točak. Dušan se premišlja, zatim hitro izvuče jednu i stavi je u šajkaču.

Vraćali smo se jedan za drugim, obuzeti mučnim osećanjem. Pred očima mi je stalno lebdela slika onog mučenika, koji rukama drži svoja creva, a u ušima mi odjekuju reči: otadžbina... otadžbina...

Iako je to bio kratak blesak, slika je nezaboravna. Mlad akademac ležao je poleđuške raširenih ruku. Oči su mu poluotvorene i staklaste, a na slepoočnici

Pred kafanom dođoh sebi. Sestri su davali vode. Ponudiše i meni... Tek tada kao da progledah. Iziđe mi slika negova dok je bio živ, i spoji se sa predstavom leša. On je... Sofiji grunuše suze. Plakale su i moja majka i sestra.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Kod mene ni mape, ni metarskih mera, ni slika... Ali mi je najgore za mapu: ne znam kako ću bez nje. — Crtajte na tabli. — To već i onako moram...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

51. Pogledaj, vojno, pogledaj, Jeli ti slika prilika; Ako ti nije prilika, Usedni konja, pa beži, Da mi ne rečeš do posle: Prevara što me prevari Jošte u dvoru

Pogledaj, mori devojko! Jeli ti slika prilika; Ako ti nije prilika, Uzmetni vence, pa beži, Do posle da ne govoriš: Prevara što me prevari Jošte u

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Ljubomir Simović PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ Sadržaj PRVI DEO 3 I SLIKA HAPŠENjE GLUMACA NA RAKIJSKOJ PIJACI U UŽICU 4 II SLIKA SASLUŠAVANjE GLUMACA U PREDSTOJNIŠTVU POLICIJE 16 III SLIKA

POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ Sadržaj PRVI DEO 3 I SLIKA HAPŠENjE GLUMACA NA RAKIJSKOJ PIJACI U UŽICU 4 II SLIKA SASLUŠAVANjE GLUMACA U PREDSTOJNIŠTVU POLICIJE 16 III SLIKA SVAĐA U ADžIĆA DVORIŠTU 28 IV SLIKA PEČENA BUNDEVA NA

SLIKA HAPŠENjE GLUMACA NA RAKIJSKOJ PIJACI U UŽICU 4 II SLIKA SASLUŠAVANjE GLUMACA U PREDSTOJNIŠTVU POLICIJE 16 III SLIKA SVAĐA U ADžIĆA DVORIŠTU 28 IV SLIKA PEČENA BUNDEVA NA HRASTOVOM STOLU POD LIPOM ili PROBA ŠILEROVIH

PIJACI U UŽICU 4 II SLIKA SASLUŠAVANjE GLUMACA U PREDSTOJNIŠTVU POLICIJE 16 III SLIKA SVAĐA U ADžIĆA DVORIŠTU 28 IV SLIKA PEČENA BUNDEVA NA HRASTOVOM STOLU POD LIPOM ili PROBA ŠILEROVIH „RAZBOJNIKA” 64 MEĐUIGRA 81 DRUGI DEO 84 V SLIKA

SLIKA PEČENA BUNDEVA NA HRASTOVOM STOLU POD LIPOM ili PROBA ŠILEROVIH „RAZBOJNIKA” 64 MEĐUIGRA 81 DRUGI DEO 84 V SLIKA ZABRANA PREDSTAVE 85 VI SLIKA DROPČEVI TRAGOVI 110 MEĐUIGRA 121 VII SLIKA VIDOVA TRAVA ili ŠIŠANjE SOFIJE 123 VIII

HRASTOVOM STOLU POD LIPOM ili PROBA ŠILEROVIH „RAZBOJNIKA” 64 MEĐUIGRA 81 DRUGI DEO 84 V SLIKA ZABRANA PREDSTAVE 85 VI SLIKA DROPČEVI TRAGOVI 110 MEĐUIGRA 121 VII SLIKA VIDOVA TRAVA ili ŠIŠANjE SOFIJE 123 VIII SLIKA NASTAVAK SEDME 143 IX SLIKA

„RAZBOJNIKA” 64 MEĐUIGRA 81 DRUGI DEO 84 V SLIKA ZABRANA PREDSTAVE 85 VI SLIKA DROPČEVI TRAGOVI 110 MEĐUIGRA 121 VII SLIKA VIDOVA TRAVA ili ŠIŠANjE SOFIJE 123 VIII SLIKA NASTAVAK SEDME 143 IX SLIKA IZNOŠENjE LEŠEVA 144 H SLIKA ODLAZAK

ZABRANA PREDSTAVE 85 VI SLIKA DROPČEVI TRAGOVI 110 MEĐUIGRA 121 VII SLIKA VIDOVA TRAVA ili ŠIŠANjE SOFIJE 123 VIII SLIKA NASTAVAK SEDME 143 IX SLIKA IZNOŠENjE LEŠEVA 144 H SLIKA ODLAZAK GLUMACA 150 PUTUJUĆE POZORIŠTE

SLIKA DROPČEVI TRAGOVI 110 MEĐUIGRA 121 VII SLIKA VIDOVA TRAVA ili ŠIŠANjE SOFIJE 123 VIII SLIKA NASTAVAK SEDME 143 IX SLIKA IZNOŠENjE LEŠEVA 144 H SLIKA ODLAZAK GLUMACA 150 PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ LICA Okupatori: MAJCEN, folksdojčer,

SLIKA VIDOVA TRAVA ili ŠIŠANjE SOFIJE 123 VIII SLIKA NASTAVAK SEDME 143 IX SLIKA IZNOŠENjE LEŠEVA 144 H SLIKA ODLAZAK GLUMACA 150 PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ LICA Okupatori: MAJCEN, folksdojčer, oficir Sicherheits polizei

Usijano leto. PRVI DEO I SLIKA HAPŠENjE GLUMACA NA RAKIJSKOJ PIJACI U UŽICU (Rakijska pijaca, na kojoj se, uokrug, nalazi neka od sledećih radnji:

DARA: Što manje pitaš, manje znaš, a što manje znaš, mirnije živiš! (Zatamnjenje) II SLIKA SASLUŠAVANjE GLUMACA U PREDSTOJNIŠTVU POLICIJE (Sumorna, prazna kancelarija.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Obesiće odore šarene i noge i ruke vojnika, a ruševine i obeščašćene žene, gledaće samo sa slika. Ah, sve je to leprš šarenih tica, pobede gorka slast. Otadžbina je pijana ulica, a očinstvo prljava strast.

kaluđer, Teodosija Cernjanski, sahranjen je u manastiru Vojlovici, kod Pančeva, gde mu se nalazi nadgrobni spomenik, i slika. On je putovao do Rusije.

) Učio sam i slikarstvo, privatno, kod jednog profesora. Moja slika uljana, Jedna mrtvačka lubanja, bila je na izložbi škola. Od mojih drugova ostala su mi samo imena.

Korupcija, prostitucija, melanholija, svuda. Svud je na zidu bila jedna slika: jednog starca, u uniformi maršala, sa bakenbartima kao u belog zeca, kome se sin ubio, kome su ženu ubili, i koji se

Ja sam mu to pismo bio poslao iz Beča, ali ne tako da ga štampa. Uz Masku je, prema običaju DHK, i moja slika. To je jedna moja fotografija, snimljena u stanu moga brata, na nekoliko dana pre početka rata.

To je bila aluzija na onaj moj stih u pesmi Moja pesma, gde je slika moja transponirana u sliku seržana, brkatog, blago nasmejanog. Pandurovićeva kritika, jedina, nije bila prostačka.

I „Herbstaustellung“ je pun slika. Ipak, mnogi su umetnici otišli. Otadžbina ne može da plaća. Izlazim iz tih velikih dvorana i primećujem da su uvek

Počeću odostrag, jer tako je najlakše preći preko njih. Te izložbe znače nekoliko hiljada ovogodišnjih, novih slika; od kojih će najgore i najbanalnije kupiti država.

Gospodin Fan‑Dongen naučio je od Pariza mnogo štošta. Ne da slika. Ali da se napravi interesantan i šaren, kao nemačke impresioniste.

Belgijska izložba dokazala je samo kulturu. Imaju svega: čipaka, „umetničkog obrta“, kipova, slika, grafike, goblena, staklarije. Crteži su im kao Krizmanovi.

Tuga i san svih tih slika možda će malo razvedriti parisko slikarstvo, koje ima u sebi samo jednu opasnost, a to je da postane igračkom, od čega

Sve je lepo, redom. Ja ne kažem da to nije pravo. Treba biti načisto sa time da, danas, samo Pariz zna da slika. I da su, treba reći, od renesanse amo, jedino Francuska i njeni đaci znali da slikaju.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

SIROČE dramska slika LICA Siroče Radnik Gospodin Gospođa u crnini Pozornica: Jedna ulica u nekom velikom gradu. Zima.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

A već samo po sebi se razume da je odmah izrađena i umnožena slika koja je predstavljala kako se veliki državnik rukuje i zahvaljuje lekaru za iskreno zauzimanje.

Beograd, 1901. godine MRTVO MORE Baš u trenutku kad sedoh da pišem ovu pripovetku, ukaza mi se pred očima slika moje pokojne strine. Ista onaka kao što, jadnica, beše za života.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

svemoćne misli vladam celim svetom, kad je sve pred mojim nogama, kad moja uobrazilja stvara hiljadama najstrasnijih slika, u kojima uživam isto onako, kao da sam na ozbiljnoj javi...

Seti se oca. Šta će mu on reći i kako će mu na oči izaći! Projuri mu kroz glavu stotina slika mučenja, koje će imati letos da izdrži, i to mu udvostruči težinu i bol, koji mu beše na duši legao.

Detetu ostade u pameti samo slika njihovih gotovo sastavljenih glava koje plivahu tako, jedna drugoj okrenute, kao prikovane magnetom... »Šta je ovo ?!...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Po duvarima kafane puno svakojakih slika. Tu su ona svakome već dobro poznata četiri godišnja vremena u četiri slike i pet delova sveta u pet slika; a to je

Tu su ona svakome već dobro poznata četiri godišnja vremena u četiri slike i pet delova sveta u pet slika; a to je svega devet lepih devojaka, svaka je simvol jednog godišnjeg vremena ili jednog dela sveta.

A ima još i drugih slika. Jedna baš vrlo žalostiva. To je slika: sahranjivanje i vaskrs lovca, u nekoliko momenata naslikana.

A ima još i drugih slika. Jedna baš vrlo žalostiva. To je slika: sahranjivanje i vaskrs lovca, u nekoliko momenata naslikana.

I još jedna, opet žalosna slika, kako streljaju meksikanskog cara Maksimilijana, a on gleda u medaljon i veli: O, jadna moja Šarlota!

Od ove dvojice izvestio se o svemu. I slika ne beše ni najmanje ružičaste boje. Selo je bilo, tako reći, na rubu propasti!

Dok je onaj idealisao, ovaj se realistički naklopio na kajganu; sušta slika idealiste don Kihota i realiste Sanče! — E, vreme je da se odmorimo! — veli Sreta.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Kad ih vidiš, ne moš da spavaš! Potom je, u brkatosti tako iskusnu Italijani zaposliše u cirkusu, I iziđe joj slika — stranica cela! — U listu Corriere della Sera! Tako se, eto, tetka -Gospavi Dogodilo, najzad, da se proslavi!

nekom boljem: Sve je lebdelo u vazduhu, u visini trećeg sprata; Beše čas samoće i tuge, i minut kad noć se hvata. Slika zatim utrnu; no ja sam dugo Mislio na nešto nejasno, drugačije, i drugo.

Stvorenja niska i zločesta... Zgranut pred niskošću, čovek ne može Da zine ni da se pomakne s mesta. Deda je slika nemoći nage: Sve mu je preslabo i premalo! Toliko je ogorčen, da nema snage Ni da se razgalami kako bi trebalo.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

materijal za problem jegulje; podaci su odmah prenošeni na veliku kartu Atlantskog Okeana, iz čega se imala jasna slika onoga što se u to vreme moglo saznati o pitanju koje se imalo u vidu.

putovanja preko okeana; to jezgro u toku vremena, dobija koncentrične prstenove čiji broj raste sa starošću jegulje. Slika A predstavlja otolit jedne jeguljice koja tek što je posle 2—3 godine putovanja stigla do prve slatke vode (starost 3

otolit jedne jeguljice koja tek što je posle 2—3 godine putovanja stigla do prve slatke vode (starost 3 godine). Slika V je otolit jeguljice koja je provela jedno leto i jednu zimu u slatkoj vodi (starost 4 godine).

Slika V je otolit jeguljice koja je provela jedno leto i jednu zimu u slatkoj vodi (starost 4 godine). Slika S je otolit posle 41/2 godine starosti; D označuje otolit posle 5 godina, E posle 51/2 godina i t. d. IX.

obale jedne i druge strane, tvrdi Vegener, tačno se poklapaju među sobom, tako da, kad se na karti sastave, dobija se slika onoga što je bilo pre kataklizma.

Rakić, Milan - PESME

S krovova niskih oblak dima, Vlažan i gust, na zemlju pada. Po izlokanim drumovima, Ko verna slika moga jada, Dronjav i blatav, beda sama, Teturajući preko rupa, U iscepanim košuljama Umorni seljak tromo stupa.

NAPUŠTENA CRKVA Leži stara slika raspetoga Hrista. Mlaz mu krvi curi niz slomljena rebra; Oči mrtve, usne blede, samrt ista; Nad glavom oreol od kovana

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

I zbog toga kosa joj se poče dizati, i po čelu svuda je hladan znoj probijati. Obezumljena od užasa zbog tih slika, poče se dizati, i kao bežeći iz sobe huktati: — Bože! Bože!

To su bile sigurno one najvažnije sa najvećom moći isceljenja i čudotvorstva. I dokle ju je iz ikonostasa, ramova od slika i drvoreza čisto gušio miris na crvotočinu, buđu, tamjan i pokapane sveće, dotle ju je opet iza nje onaj prostran pod,

Pandurović, Sima - PESME

i bola vidim gde svetluca Očiju bezbroj upravljenih na me; Očiju bezbroj zlokobno se svetli — Mistike bića ljudskog slika bleda. Neko je sa mnom! Srce burno kuca... Iz mraka noći tiho se ispreda Senaka oblik, tkanina odela I rita njinih.

Opojan, težak miris se iz bilja Razliva, — slika otežale jave. Miriše vazduh dahom mrtva smilja. Oblaci idu preko moje glave.

KARIKATURE Sopstvena svest mi liči na bednu panoramu Već oveštalih slika, što se sve većma haba, Jevtinim zadovoljstvom što mi razbija čamu; Tu jadne kreature izmišlja mašta slaba, A javna

To je, eto, kao slama. Čudnovato, je li? — The, budiboksnama! Šta li je ovo? — Slika, bolje: karta. Tu su razna parčad zemlje ucrtana, A svako su zvali otadžbinom.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Ovo je potonje istina. Dalje, možda ćeš zamisliti kakvoga starca u dugim mantijama sa štakom u ruci. Niti je slika ni prilika takoga! Ostroški iguman Đorđije, to je čovjek u punoj snazi (i još kakvoj snazi!

„Stana, bogami!... ovo si ti!“ reče Joka začuđena. I Milica se čuđaše, kako joj slika nalikuje. Cura je za dugo gledala svoju sliku.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Ko se u mekinje meša, izest’ će ga svinje. — Podoban podobna traži. — Sve traži slika priliku. — S kim si, onaki si. — S kim te vide, s tijem te pišu. — Kaži mi s kim si, da znam tko si.

(Šivaća igla) 117 — Sve ima, a govora nema? (Slika) 118 — Sve po kući izgore, a kuća osta? (Lula na kojoj se puši duvan) 119 — Sve sam polje pozobala, još se nisam

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Ljubomir Simović ČUDO U „ŠARGANU” Sadržaj I SLIKA 3 II SLIKA 37 III SLIKA 56 IV SLIKA 71 V SLIKA 99 VI SLIKA 119 VII SLIKA 138 ČUDO U

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Ljubomir Simović ČUDO U „ŠARGANU” Sadržaj I SLIKA 3 II SLIKA 37 III SLIKA 56 IV SLIKA 71 V SLIKA 99 VI SLIKA 119 VII SLIKA 138 ČUDO U „ŠARGANU” LICA IKONIJA,

rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Ljubomir Simović ČUDO U „ŠARGANU” Sadržaj I SLIKA 3 II SLIKA 37 III SLIKA 56 IV SLIKA 71 V SLIKA 99 VI SLIKA 119 VII SLIKA 138 ČUDO U „ŠARGANU” LICA IKONIJA, vlasnica

Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Ljubomir Simović ČUDO U „ŠARGANU” Sadržaj I SLIKA 3 II SLIKA 37 III SLIKA 56 IV SLIKA 71 V SLIKA 99 VI SLIKA 119 VII SLIKA 138 ČUDO U „ŠARGANU” LICA IKONIJA, vlasnica privatne kafane

KNjIŽEVNOSTI Ljubomir Simović ČUDO U „ŠARGANU” Sadržaj I SLIKA 3 II SLIKA 37 III SLIKA 56 IV SLIKA 71 V SLIKA 99 VI SLIKA 119 VII SLIKA 138 ČUDO U „ŠARGANU” LICA IKONIJA, vlasnica privatne kafane „Šargan”,

Simović ČUDO U „ŠARGANU” Sadržaj I SLIKA 3 II SLIKA 37 III SLIKA 56 IV SLIKA 71 V SLIKA 99 VI SLIKA 119 VII SLIKA 138 ČUDO U „ŠARGANU” LICA IKONIJA, vlasnica privatne kafane „Šargan”, negde na

Simović ČUDO U „ŠARGANU” Sadržaj I SLIKA 3 II SLIKA 37 III SLIKA 56 IV SLIKA 71 V SLIKA 99 VI SLIKA 119 VII SLIKA 138 ČUDO U „ŠARGANU” LICA IKONIJA, vlasnica privatne kafane „Šargan”, negde na beogradskoj

Za sve vreme predstave pada kiša. Pauza posle treće slike. I SLIKA (Kafana „Šargan”. Napolju, na nekom placu, drug Vilotijević drži govor, čije se nevezane rečenice čuju u kafani samo

Bože, kolika kišetina! A ovo napolju izgleda neki miting? CMILjA: Aha. Govori neki Vilotijević. Bila mu slika u novinama štampana. SKITNICA: Ima da pokisnu. Mnogo sveta, jedva sam prošo dovde. Nego ovo me zanima.

Ćoro! jesi to ti? Nisi valjda pobego? ANĐELKO: Nisam, nego amnestija! (Zatamnjenje) II SLIKA (Kafana, posle fajronta. Svi su otišli, svetlo je smanjeno.

(Anđelko izjuri napolje, Cmilja i Ikonija za njim. Cmilja nosi otvoren kišobran i zapaljenu sveću. Zatamnjenje.) III SLIKA (Ulica pred kafanom. Nekoliko kaiši za đubre, posmrtne plakate po zidovima i ogradi.

Tanasko čučne pokraj bandere, s puškom na kolenima. Brzo se i on spusti na zemlju i zaspi. Zatamnjenje.) IV SLIKA Kafana, prazna. Ulaze Cmilja i Anđelko.) CMILjA: Da znaš, maco, da si mi bio drugi! ANĐELKO: Ajde ne pričaj.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

— izlivati izobličavati — koriti izobličenije — prekor izobražavati — slikati izobražen — naslikan izobraženije — slika izobraziti — naslikati izobretatelj — pronalazač, autor izredan — savršen izrečenije — izreka ikona — slika

— slika izobraziti — naslikati izobretatelj — pronalazač, autor izredan — savršen izrečenije — izreka ikona — slika imenije — imanje imperatrica — imperatorka, carica ingleski — engleski Inglitera — Engleska ini — drugi, ostali

uljuđivati, oplemenjivati oblekčati — olakšati obličavati — koriti obličenije — prekor, osuda obraz — lice, izgled, slika, način obratiti — pretvoriti obrknez — vrhovni knez ogursuz — ugursuz, nesrećnik od — o odejanije — odelo, odeća

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Iza pročelja, na stijeni bješe razapeti Isus, go i ništa manji od Kušmelja. Na drugoj stijeni višaše slika koja prikazivaše gomilu ljudi što sjede oko stola.

U prednjoj bješe veliki orman knjiga, četiri naslonjače, divan, a po stjenama njekoliko slika i jedan časovnik sa utezima.

, na platnu. Bakonji se reklo da su njeke od tijeh slika od velike vrijednosti, a to bijahu: sveti Frane, suh i bezbrk, drži njeku tičicu na dlanu, a miluje ju drugom rukom;

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

PREDEO MAGLEN 21 U ZIMSKI SUMRAK 22 TVRĐAVA 23 ETO ŠTA UČINI SJAJ 24 NAILAZI HLADNO DOBA GODINE 25 JAVA 26 SLIKA U RODITELjSKOM DOMU 27 U DOZIVIMA 28 SKROVITO MESTO 29 MI STIŽEMO PADOM 30 NA NEKOJ PADINI 31 RASKRŠĆE 32 OPET POD

O vreli žali u sunčanoj lavi Gde se sve od peska pa do neba plavi Vi niste na Javi. Vi niste na javi. SLIKA U RODITELjSKOM DOMU O ta slika na ogromnom zidu Hladnog, skoro opustelog doma: Dva rošava stabla i put boje hroma Sa

Vi niste na javi. SLIKA U RODITELjSKOM DOMU O ta slika na ogromnom zidu Hladnog, skoro opustelog doma: Dva rošava stabla i put boje hroma Sa nekim kolima što nikud ne idu.

Sedim za stolom i ne znam svog lika. Pred ogledalo zalud mi je stati: U tvome oku bila mi je slika. Već pola mojih stvari s tobom trule. Niko me sada ne zna, nit će znati: Iz mene zjapi rana mesto nule.

Ćosić, Dobrica - KORENI

kuća i zgrade i jasenovi mali, kao igračke; odjednom su sva vrata zatisnuta njome, a ruke nemirne, kao da rasad sade. Slika se utisnu u zanesene oči i grešna vatrica opali mu ispupčene jabučice, pune plavkastih žilica.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

U Beograd se, kroz Stambolkapiju, teško ulazilo a još teže izlazilo. Slika Đure Jakšića nastala je mnogo posle Vasine smrti, u epohi u kojoj je tek oslobođen narod bio opijen sopstvenom snagom.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

će suza biti ubrisana; Poleteće veliko i malo, Da odbrani što se srpsko zvalo; Zaigraće kolo vitezova, Divna slika mojih mladih snova, Što sam negda tako željno ček'o, - A moj pep'o da je na daleko!

j' spomen doba sviju; Groblje, knjige što se štiju; Povesnica svih zemalja, Starostavnik cara, kralja, I čitulja viših slika, Izabranika, mučenika, Od početka pamtiveka; Sve j' to groblje Al' je i kolevka.

I ja kom ne zna imena ni lica Sve njene misli ispunjavam tade. Vernost joj zbori sa bledih usnica, Slika k'o samrt, k'o ljubav bez nade... Ah!

J. Dučić CXIII NAPUŠTENA CRKVA (iz pećske okoline) Leži stara slika raspetoga Hrista. Mlaz mu krvi curi niz slomljena rebra; Oči mrtve, usne blede, Samrt ista; Nad glavom oreol od kovanog

I nek' propadaju dela! (To je sudbina svega. Jedna mreža Fluidnih slika koja čili, bela, To je sinteza od svih drugih teža).

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Tu sam pisao svoje delo „Kroz carstvo nauka“ kojim sam preduzeo da, u vidu slika iz života velikih naučnika, predočim glavne etape razvitka prirodnih nauka.

poglavlja o Lavoazijeu i njegovim savremenicima, a kao uvod tome i objavljeno poglavlje o Demokritu da bi se time dobila slika o razvitku hemije u vremenskom razmaku od preko dve hiljade godina. PITAGORA Godine 520.

Ravnomerno obrtanje takve sfere oko njene ose, kojim ostaje ona stvarno u samoj sebi, savršena je slika neprolaznosti, dok nam pravolinijsko kretanje, koje mora da se ugasi kad tad, predočava prolaznost.

„Pogledaj ovu divnu mirnoću mora!“, reče Demokritos. „To ti je verna slika prave sreće!“ „Kako to misliš?“ „Evo kako.

„Evo ovde vidite tri slike kojima su Zemlja, Sunce i Mesec predočeni u tri razna međusobna položaja. U prvoj od tih slika stoje ta tri loptasta tela, poređana od leva na desno, ovim redom duž jedne prave.

Jedna antička kamea petrogradske zbirke, velika kao šaka, pretstavlja nam i kralja i kraljicu. Slika te kamee nalazi se u mnogim delima istorije umetnosti, pa sam zato i ja bio u mogućnosti da upoznam Filadelfa i njegovu

To je bilo uglavnom slika sveta ranog Srednjeg veka, okićena još bezbrojnim pojedinostima. Toma Akvinski bavio se u svom glavnom delu ishranom,

Očajna slika prolaznosti ukaza se ovde pred njegovim očima. Od veličanstvenih građevina staroga Rima nije se videlo skoro ništa.

U tom intimnom prostoru upade mi u oči jedna velika slika koja predstavlja gospodina Lavoazijea i njegovu suprugu. On sedi za svojim stolom sa guščim perom u ruci, pored svojih

Moj pradeda Todor bio je pretstavnik te mirnodopske generacije. Jedna lepa slika koja visi na zidu moje sobe za rad, a što ju je izradio naš stari slikar Jovan Isajlović, mlađi, koji se rodio i živeo

Iz ovog poslednjeg izdanja pokazaću vam nekoliko slika, vernih portreta nekolicine izumrlih životinja. On otvori jednu svesku svog dela. „Pogledajte!

„Pogledajte! Tako su izgledale te životinje dok su bile žive“. On mi pokaza i rastumači nekoliko od tih slika. Jedna od njih pretstavljala je mastodona, uvećano izdanje našeg današnjeg slona, ispruženijeg trupa, zdepastijih nogu,

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

sruši u nemoćnom besu, pa obamro klonu i oseti kako opet tone negde dole u mračni bezdan pun maglovitih, zamršenih slika.

A zašto? A šta sam? Iz čega sam? Gde ću? Bože, ništa sam bio, znam; idem ponova tamo, ostaje slika, jedino, jedino slika ostaje čoveka. I kukavičluk, snebivljivost, povijane — zar moja slika? Zar to?

A zašto? A šta sam? Iz čega sam? Gde ću? Bože, ništa sam bio, znam; idem ponova tamo, ostaje slika, jedino, jedino slika ostaje čoveka. I kukavičluk, snebivljivost, povijane — zar moja slika? Zar to? Zar samo to da ostane moja slika?

I kukavičluk, snebivljivost, povijane — zar moja slika? Zar to? Zar samo to da ostane moja slika? Ako ništa drugo, zar te slike radi ne vredi da ubijem, da ubijam, da

I kukavičluk, snebivljivost, povijane — zar moja slika? Zar to? Zar samo to da ostane moja slika? Ako ništa drugo, zar te slike radi ne vredi da ubijem, da ubijam, da otrujem, da trujem, da svršim sa prokletim

I zaista, to sećanje, sastavljeno od jasnih slika, javi se iskidano i u isto vreme sa nastupom one tuge koja guši, pa posle steže srce jednim uzanim obručem do bolnog

stasitog Nehljudova ponovo zanese; i neizbežnom nekom vezom odmah zatim druga, u istoj onoj sobi palanke odvratna slika gospodina Leđenskog, kako s bradom na grudima, ukočena lica, spava dok mu se konci od sluzi razvlače i otkidaju sa

Priznao mi je da mu je i mala studentkinja Vanja triput donosila cveće. „A ova slika, a ova slika, šta će ova slika ovde?“ On se zbuni.

Priznao mi je da mu je i mala studentkinja Vanja triput donosila cveće. „A ova slika, a ova slika, šta će ova slika ovde?“ On se zbuni. Na stočiću kraj kreveta ležala je uramljena fotografija njegove verenice.

Priznao mi je da mu je i mala studentkinja Vanja triput donosila cveće. „A ova slika, a ova slika, šta će ova slika ovde?“ On se zbuni. Na stočiću kraj kreveta ležala je uramljena fotografija njegove verenice. Ništa mi nije odgovorio.

Svidrigajlove Svidrigajloviću, narediću smesta da se spuste ove ovde zavese, da se napolje izbaci ova ovde bivša — slika, da ti se sasvim zabrane posete, ma ko bio, ma ko bio, razumeš li me?

“ SUMNjIVA PRIČA Pa šta, baš sve da priznam! I kad poverim sve, znam, odlaknuće mi; mučiće me manje ona grozna slika koja mi često, noću, kad sam rasejan i nervozan, kad me zlostavlja nesanica i kad se nimalo ne nadam, iskrsne u svesti

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Tako sam se zabavljao i nekad davno, davno. U sobu mog djetinjstva isto je tako prodirala izvrnuta slika svijeta napolju, u ljetna popodneva kad sam poslije kupanja ležao s još vlažnom kosom na uzglavlju koje je mirisalo po

Samo je onda slika bila blago uznemirena, sva oživljena neumornim šaranjem zmijastih pruga od refleksa mora koje je ravnomjerno disalo pod

nadođe da nam pokvari i na svoj neukusni način uobliči neku našu neposrednu i svježu impresiju, tako mi se i ta slika majke s raspletenom kosom stopila s ilustracijom na naslovnoj stranici onda jako omiljene pjesme Il pianto della

— Vjerujem da bi odrastao čovjek mogao lako zaboraviti fizionomiju sudije koji mu izriče smrtnu kaznu, ali slika djeda u spavaćici što pred licem bizantinske ikonice palcem desne noge češe list lijeve, ne zaboravlja se nikada.

Mogao sam da dugo i nenasitno gledam u njih. Pogled mi je ostajao uvijek usredotočen na same te oči, dok se slika lica ukazivala rasplinuta i zamućena, a pojedinosti fizionomije zamagljeno daleke, kao udaljene tačke pejzaža.

U pameti mi je slika kako je u svojoj sobici na tavanu brižno, drhtavim rukama i s uzdahom, slagala i odašiljala te stvarčice.

Nizovi krotkih, idiličnih kućica na blagoj prisojnoj padini. U svakoj od njih živi i slika po jedan slikar. Mahom stariji, smireni ljudi, koje je davno prošao ukus za jetke raspre i za lomljenje kopalja.

iza kulisa smjenjivali su se s patetičnim kliktajima na pozornici sve do kraja predstave u beskonačnom nizu činova i slika. Cijelu zimu proveli su u mjestu zlopateći se kojekako.

U meni je zadugo poslije izazivalo neku malu stidnu bol kad bih bacio pogled na tu fotografiju, pa kad bi se ta slika sukobila s onom kasnijom koju sam u sebi nosio.

Činila mi se prekrasna; ponosno sam je držao za ruku. Najčešće je vidim u tom izgledu: to je jedna od posljednjih njenih slika, koje su mi se oštro urezale. Poslije te, pamtim još jednu. Ali te ne volim da se sjećam.

XXXVI Za čitav onaj niz godina koje sam proveo po svijetu u potucanju i jurnjavi za opsjenama, slika mog mjesta i djetinjstva provedena u njemu lebdjela mi je uokvirena nestvarnošću, poput onog minijaturnog pastelnog

A taj se grijeh (ili je i to samo bolesničko sujeverje) ljuto osvećuje. Tako je to. Čim čovjeku slika smrti pred očima izgubi samo nešto od svoje oštrine, čim samo za trunak popusti neposredna ugroženost njom, on se odmah

Petković, Vladislav Dis - PESME

I pogledom već umornim preživela gledam doba I sve što je nekad bilo, i sve što je oko mene; I čudna se slika stvara: neko more od pepela, Nad njim vazduh, paran krikom, kao da je smeh sirene.

Ali ta je slika prevučena prahom, I stoji k'o spomen minulih obmana: Ja joj katkad priđem sa tugom i strahom. Kao dragan dragoj posle

ljubavna čežnja, kao tuga znana Preko mrtve drage, preko groba lednog; I nasuprot tami iz ranijih dana, Javlja mi se slika srećnog jutra jednog. Ustao sam rano, preko običaja; Otvorio prozor.

Ona beše slika devičnosti, Bez svog venca, bela i nevina, Lutala je kroz taj život prosti, Lepa, mila, kao bašta krina.

I ta slika, ta maglina sama Iz zanosa i u snima mojim, To obličje prostrano k'o tama, Kao jutro sa zracima svojim — Padalo je

I trag joj ostaje, i slika se stvara: Nebo plavo, vedro, kao njeno oko, Pogled koji priča, teši, razgovara, Pojima i voli i gleda duboko.

I tvoja slika, kao zvezda sreće, Prilazi meni: i ja vidim tebe Daleko, svuda; i znajući gde će Toliki život, ja zavolim sebe.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Bio sam svedok tragičnog događaja i mada je od tada prošlo 56 godina, slika toga događaja ni do danas nije izbledela.

Postoji još jedan, mnogo važniji razlog za moje kasno osvešćenje. Patio sam od čudne boljke koju je izazivala pojava slika, vrlo često praćena jakim bleskovima svetlosti koji su mi zamućivali viđenje stvarnih predmeta i ometali misao i delo.

Kada bi mi neko nešto rekao, pojavila bi se živa slika predmeta koji je ta reč označavala i ponekad nisam mogao jasno da razlikujem da li je to što sam video stvarno ili

Potom, odjednom neočekivano u tišini noći, živa slika tog događaja bi mi se nametnula i ostala uporno pred mojim očima, uprkos svim mojim naporima da je odagnam.

Primetio sam da je pojavi slika u mojoj mašti uvek prethodila stvarna vizija događaja pod čudnim i uglavnom vrlo izuzetnim okolnostima i ja sam svaki

Onda se sa desne strane pojavljuje divna slika dva skupa paralelnih gustih linija koji su međusobno upravna i u svim bojama, a preovlađuju zelenožuti i zlatni tonovi.

Odmah zatim linije postaju svetlije i ceo prostor biva posut tačkicama treptećeg svetla. Slika se polako kreće kroz vidno polje i za desetak sekundi nestaje na levoj strani, ostavljajući za sobom prilično neprijatnu

Gledao sam omađijan, i nisam mogao da shvatim šta se dogodilo. Nedeljama posle toga slika lavine mi je bila pred očima i pitao sam se kako je moguće da nešto tako malo tako silno naraste.

Iz noći u noć dok sam se odmarao, razmišljao bih o njima i sve više mi se otkrivao moj raniji život. Slika moje majke je uvek bila glavna figura u povorci koja se polako kretala ispred mojih očiju i žarka želja da je ponovo

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

I još danas mi je pred očima slika njegove glave bez kose i divnog čela nad gustim obrvama kroz koje su svetlucale njegove duboke utonule oči, svetleći kao

Sećam se takođe da je u kući moga oca, u kojoj su se održavala ova zimska posela, stajala slika Garibaldija u boji, u crvenoj košulji i sa šeširom okićenim perjem. Ta je slika visila pored ikone, slike našeg sveca.

Ta je slika visila pored ikone, slike našeg sveca. Sa druge strane ikone bila je slika ruskog cara, koji je tih godina oslobodio

Ta je slika visila pored ikone, slike našeg sveca. Sa druge strane ikone bila je slika ruskog cara, koji je tih godina oslobodio ruske kmetove.

U istoj dobi, na istaknutom mestu visila je, sama za sebe, slika Karađorđa, vođe srpskog ustanka. Posle 1869. godine nije bilo više slike austrijskog cara!

Poslušao sam njen savet i ostatak puta sam uvek pazio na moje šarene torbe i žuti kožuh. Slika Budimpešte, kad smo joj se približili sledećeg dana, bila je takva da mi je gotovo zastao dah.

Njujork mnogo južnije od Pančeva, i zar se može pomisliti da Amerika nije topla zemlja kad se čovek seti onih broj nih slika golih indijanaca. To su bile misli koje su me tešile te sam se tako umiren rastao od svoga kožuha.

Prizor koji se tada ukazao pred mojim očima bio je nov i zadivljujući. Prvi utisci iz Budimpešte i Praga bili su bleda slika prema ovoj veličanstvenoj stvarnosti koja mi se ukazala u Njujorškoj luci.

Pred oči mi je izašla i slika Baba Batikina, očiju punih žara i živih pokreta ruku kojima je propraćao svoje zanosne priče o Kraljeviću Marku.

Ovi zvuci su me podsećali na divan sklad crkvenih zvona u mom rodnom Idvoru, a u isto vreme iskrsla mi je pred očima slika moje majke. Ova vizija me je podsetila da moram što pre okrenuti leđa rimo-katoličkom Baltimoru.

Ali o tome kasnije. Već prilikom prvih mojih poseta biblioteci Kuperove unije, pala mi je u oči jedna velika slika koja je bila tamo okačena. Ispod nje je bio natpis ”Pioniri napretka” a predstavljala je grupu velikih ljudi.

A ja bih to možda i učinio, iako sam bio veoma stidljiv. Moja beležnica bila je puna njenih slika koje sam crtao, a ispod njih pisao njeno ime - Džejn Meknamara.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Pre osvitka morao se dići da služi svetu misu. Prolazio je kroz hladne hodnike upola osvetljene, pune slika fratara iz starih vremena. Njihove razrogačene oči pratile su ga neprekidno; drhtao je od studeni i straha.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

I na ovoj okuci književne evolucije presreće nas šala i slika o metaforičkoj stonogi. Već je pomenut Matić. Svi mi osećamo izuzetnu melodijsku snagu koju nose mnogi njegovi stihovi

Više Tode siv sokol vejaše. Ljupka slika devojke koja na reci Sitnici pere haljine data je u ritmu talasavog smenjivanja dva po dva stiha, što je i grafički

utisaka, koji nije lako obrazlagati, iz čitanja kosovske – mislim i kosovske i metohijske – lirike iznosi se upečatljiva slika one magle za koju nevesta, pri prstenovanju, s primetnom jezom kaže da joj je pala na glavu.

je to stanovište unutarnje, ako opisujemo svoju kulturu osećajući je prisno, može se verovati da je dobijena izvorna slika kulturnih vrednosti, ali je zato za nju teško reći da je i „objektivna“.

koje smo stekli u svojoj sopstvenoj, najverovatnije je da će se dobiti delimično pomerena, delimično iskrivljena slika kulturnih vrednosti. Razume se, srazmerno razlici koja postoji između dveju kultura.

Razume se, i slika o kulturi koju nazivamo balkanskom zavisiće od toga da li se opis daje sa stanovišta njenih pripadnika, dakle iznutra,

Samo što pri tome takođe valja imati u vidu da se pred nama nalazi književno stilizovani opis. Iznutra data slika kulture ovde je jednovremeno i književno isposredovana slika.

Iznutra data slika kulture ovde je jednovremeno i književno isposredovana slika. Ali čak i ona, za koju bismo poverovali da će naići na puno razumevanje kod kritičara i istoričara književnosti, upravo

izvrsni matematičar Mihailo Petrović tada novu teoriju modelovanja zasnovao na odnosu skupova, od kojih jedan služi kao slika na koju se drugi preslikava, to jest modeluje.

Premda su ponekad odvojeno date, te dve vrste slika i značenja obično su jedne na druge naslojene kao u palimpsestu. Ova simbioza ima nešto što je specifično za istočni,

Ona je čudesna već i po tome što je u njoj do savršenstva dovedeno spajanje folklornog i hrišćanskog: svaka slika je s jedne strane hrišćanska, s druge folklorna slovenska.

Oni se probijaju kad naprsne i konačno se razlomi naša uobičajena, razložna i razumljiva slika sveta. I najzad, da navedemo barem jedan primer iz proze.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Njen je sklop temporalno zasnovan: napred se daje sumorna slika savremene varoši, uboge i bezdušne, da bi se nabrzo jednim oštrim rezom („Ali dosta! Našto ovo?

14 Iza toga sledi široka a vrlo indikativna slika o tome kako se noć „spusti, pritisnu sve njih, celu ionako snisku, dugačku kuću, koja sad dođe - ne prljava, već nekako

I valjda da bi se slika upotpunila, a na Stankovićevu štetu, on počinje objavljivati upravo u razdoblju kada na prelazu iz devetnaestoga u

]”. 83 Cela pantomima Todorinog zbunjenog ponašanja koja zatim sledi zapravo je slika potekla iz ćerkinog doživljaja majke u trenutku kad joj od muža pristižu retki glasi.

”100 Razume se, ne samo što slika ljudi koji celu bogovetnu noć nemo sede potiče iz dubokog, iz dečjeg sećanja (nemi su ljudi jedna od tipičnih stilizacija

Kao i Markovo obrnuto gledanje, Sofkina je slika nastala u ukrštaju dva plana. Rano, dečje strahovanje njeno od gubitka kuće Stanković je, videli smo, upotrebio za

[. . . ] I dok ju je iz ikonostasa, ramova od slika i drvoreza čisto gušio miris na crvotočinu, buđu, tamjan i pokapane sveće, dotle ju je opet iza nje onaj prostran pod,

se na velikoj dužini teksta, od VI do XXVI glave, a drugo zato što je uveden u junakinjinu noćnu fantazmagoriju kao slika koja je, očito, uznemirava. Najpre, u VI glavi, seljaci ne sede u gostinskoj sobi kao ostali svet, nego kleče uza zid.

]” 133 A kada su Markovo telo dovezli i uneli ga u sobu, slika se ponavlja: „Od ljudi, kako bi koji dojurio s konjem, sišao, ulazio bi tamo kod njega u sobu i, zapalivši mu sveću i

]“. 135 Slika ljudi koji kleče ili leže poređani uz kućni zid izaziva nemir zato što sadrži prostornu inverziju: mesto unutra, sa

Kad je ovako rekonstruišemo, slika je zaista morala izgledati čudno. Ali i pored svega ne bi, razume se, ta i takva inverzija imala odziva u junakinjinom

Na kraju je njena strepnja opet dovedena u vezu - već samom stilizacijom i izborom slika - sa možda najelementarnijim čovekovim strahom, i možda sa onim iz vrlo ranog uzrasta: da se ne izgubi zaštita,

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

I opet laki osmesi. Budi Bog s nama! Kao da joj je drago što gleda mrtva sina. Pojavi se sablja– žnjiva slika za gledaoce. Rodbina odista umuče u čudu. Arnauti počeše da se zgledaju.

Gledam niz polje, posmatram svu ovu njegovu lepotu. Ali vekovi progovaraju i oči mi se mreže. Kao u bunilu. Slika prve zobnice, početak prokletstva.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

JEDNE SRPKINjE 48 NOĆ 50 DIVNA ZVEZDA 52 LAKU NOĆ 54 ZALUTAO ANĐEO 55 ZA POTOKOM 57 STRUČAK PLAVE LjUBIČICE 59 PORODIČNA SLIKA 61 VOLEO BIH ZGREŠITI... 63 IMAM JEDNU VOĆKU... 65 U GROZNICI... 67 KONjANIK-DIVLjAK, STRAHOTNIK...

Uzdahnuti mora svako, I ko nije nikad plakô Uzdahnuće izdišući. »Bosanska Vila« 1891. U ATELjEU Slikar slika — ja ga gledam — Slika „Nâd“. Kad bi, ako sada ne bi, Dok je mlad! Slika mu je tako divna — Dar je dar.

»Bosanska Vila« 1891. U ATELjEU Slikar slika — ja ga gledam — Slika „Nâd“. Kad bi, ako sada ne bi, Dok je mlad! Slika mu je tako divna — Dar je dar.

U ATELjEU Slikar slika — ja ga gledam — Slika „Nâd“. Kad bi, ako sada ne bi, Dok je mlad! Slika mu je tako divna — Dar je dar. Gledajuć’ je zaboravih Da sam star.

“ „Podignite prevese sa slika!“ Kralj izusti, a sluge su brze, Priskočiše... umetnik im krati: „Moje slike tuđe ruke mrze: Dopusti mi da ih sam

Ali pesma osta pesma, — Ma je niko ne čitao. »Otadžbina« 1892. PORODIČNA SLIKA (Od Anast. Grina) Sedeo je deda s majkom Pod senicom, u tišini; Njino lice smeškalo se Kao zimski sunčan dan.

»Starmali« 1888 BORA U CRNOJ GORI (Slika F. Zveržine) Ako turska puška ćuti, Nađe s’ drugi udes ljuti Koji borcu Crnogorcu Ne da dušom odahnuti Il’ nalegnu

— I potada više puti biva Ista slika na moru života. Izmami nas tišina, vedrina, Zavara nas daleko od brega, I tu s’ digne kao ala ljuta Bura naših,

Dođu l’ deca da me vide U poslednji dan, Neću da im mrka slika Protrzava san. Omakne l’ se koja suza Luda, dečija, Ti poljubi golubane Kad ne mogu ja.

Dakle uviđate! Milina je prava — To jest, ako imaš dosta zaborava. Gle, zar ono nije slika sveta hrama! Omladina skupljena na vel’kim školama!

Miljković, Branko - PESME

što izmišljaš krila Oslepljenom vazduhu u toj sažetosti, Tvoja je mladost pre svih mladosti bila I ostala na zidu ko slika milosti. O sretna mladost koja proći neće!

dvojstvo lika, Čiji je rast odjek budućnosti prazne, Što podatno traži načine prolazne Da bujalost svoju neprolazno slika.

Petrović, Rastko - AFRIKA

se voda naglo i neujednačeno sustiže, razbijajući jedan svoj talas na drugi, između šuma čija je razbijena i raščupana slika silazila duboko ispod mene. Bio sam u pravom urođeničkom čamcu koji je jurio po volji nagih mladića.

Tada bodlerova poetska slika, da je šuma živi hram, pretvara se u fantastičnu stvarnost. Svako gigantsko drvo u ovoj prašumi je ogromna građevina

Ovaj je u neprilici, i što bi da se sagne sa konja da sasluša, i što se boji da bi slika tada propala. Krišom kao slučajno, vadi iz nedara gri-gri da bi lepše izgledao. Divne minđuše.

Ovaj šesnaestogodišnji deran sav je nakićen i uobražen. Moram da mu obećam da ću ga slikati, da će njegova slika možda izići i u bioskopu, jer bi to, izgleda, najviše želeo. Dajem mu odmah i deset franaka za bioskop.

Ona je dugog lika, bledožutog, sa tatuažama pod usnom, uvijene kose u velove. Reklo bi se slika Delakroa ili Diaza, tek dovedena robinja, Šeherezada...

Reklo bi se slika Delakroa ili Diaza, tek dovedena robinja, Šeherezada... Da bi slika bila još mnogo romantičnija, mlada žena, umesto đinđuva ili đerdana, ima oko grla ogromno široku gvozdenu ogrlicu,

ugledah jednu veliku obojenu reklamu, na kojoj je predstavljeno utovarivanje brodova između ko zna kakvih arhipelaga. Slika nije odgovarala nikakvoj stvarnosti; pa ipak, ne pitajući se zbog čega, ispunih se novim životom.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Da je bilo kakvoga umetnika da prepočne ovoga očajnoga starca, to bi bila prava slika velikoga mučenika. Izgledalo je kao da će ovaj samorani, nemoćni starac skoro pomeriti pameću, toliko je bilo njegovo

Danju se tamane ljudi, noću ljudska tekovina, danju smrt, noću razorenje — to je strahobna slika rata. Silazeći u Aleksinac čuh gde ce otud diže graja i gungula.

Razgledaj dalje, razgledaj bolje ovu krvlju i živčanim sokom ispisanu sliku. Majstorska je ovo slika. Ovo nisu blede kopije molera, slike bez mesa i kostiju; urnek je ovo, ovde svega ima.

vreloga dana i ovih strašnih prizora nastupi tija, prohladna noć, tebi u ponoćno doba još izlazi pred oči strašna slika smrti; goli kosturi u dugim redovima klize ti ispred zamućenoga pogleda i ti zaista čuješ klepet njinih suvih kostiju A

nikakvi dokazi i razlozi nikad nisu mogli izazvati u meni onako gnušanje protiv ratova kao što učini juče i jutros ova slika pustoši na bojnom polju. Sama borba nikad nije tako odvratna.

Ali mirno razbojište, posle krvave bitke — to je prava slika gnusobe; tu sve prelazi u trulež, tu čovek vidi sve pojedinosti razorenja, pa kad pogleda kako je cela priroda: i polje,

Prolazili su pored mene u dugim i dugim redovima, a pred mojim zamućenim pogledom stvori se čudna slika. Poped mene huji dug, nepregledan železnički vlak. Vagoni puni, nabijeni ludi.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Onaj cvetak — tvoja slika, Onaj miris — duša j’ čista, — Ne srdi se, janje moje, Kad ti kažem: ti si ista. ato žmurim, zato gledam, Da mi

“ Tek to reče, a istok se Zarumeni, — divna slika — Da l’ od žara moje sreće, Il’ od stida s vena lika? LXVII Ovaj leptir zlatokrili, Što s’ na pehar krina naže,

Već devet godina na ranama leže, Kô devet koprena, Nad srcem mi, nad ikonom, gde je Živa slika njena. Sve više koprena na ranama leže, Tu na levoj strani; Taj živopis božji i vreme ga čuva I vreme ga hrani.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

— Šta smo radili?... Hm! Sad tek nastaje ono što je glavno. Sve ono što smo ispričali i on, i ja, sve je to bleda slika onoga što smo odmah zatim prepatili. SIVA STENA Svetislav se odupre laktovima i lagano privuče ranjenu nogu.

To, istina, kažem sada. Ali onda pogled mi je slučajno pao na prljave noge, pa se ta slika veza sa predstavom jednoga leša čije su noge bile isto ovako blatnjave, i najednom sam osetio neko uznemirenje.

I sada, za vreme ovih teških časova u bolnici, često mi je pred oči izlazila ta slika. Mislio sam mnogo puta da mi, kao ljudi, i ne zaslužujemo bolju sudbinu, ili je to samo rat koji unižava naše

Ali mi pred oči iziđe slika onoga mladića koji je umirući plakao. Eto... Svi mi imamo majke, svi strepimo od smrti... Volimo život.

— Stvarnost je toliko upečatljiva, da je iz moje svesti istisla tu raniju predstavu. — A sećaš se valjda onih slika na kojima je predstavljen rat između nas i Turaka... Streljački stroj.

Ako vam je dosadno sa nama, izvolite u drugu sobu. — Dabome — prihvati on rado. — Evo ti i slika, i zanimaj se. Opirao sam se. Ali on me i na srpskom zamoli da ga ne napuštam, jer se boji da ću se zagubiti.

Oči su joj bile plave kao spomenak. Usta mala, kao neki pupoljak, a zubi kao biser. Ta trenutna slika izazvala je u mojoj svesti viziju prolećne noći, obasjane mesečevom svetlošću i ispunjene dahom rascvetalih kajsija.

Bila je to trenutna slika, ali mi se neprestano nametala, jer sam bio do gole kože mokar... Pljusak je bivao sve jači.

zapisujući svoje ime u jednu debelu knjigu, preturio je mastionicu na lobanje, te su mnoge izmrljane crnim mastilom. Slika je mučna i strahotom svojom izaziva srdžbu protivu nesavesnosti živih...

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

bez glave Dotle dok nestane svake za lek trave, Dok ju ne napadne nesvest i hektika, Da, balu za atar, bude smrtna slika; Malo vreme za tim, majke suzam’ rose Kad ćerku jedinu hladnom grobu nose. 1842.

krugovima pevala (a po izvesnim znacima sudeći peva još i danas), ili je bilo i ranijih drugih kompozicija Nedostaje slika sa notama iz pogovora ove Horacijeve pesme. Boško Petrović, književnik, prilikom svoga boravka u Beču u junu 1953.

F. Fleming Nedostaje slika sa notama iz pogovora u 200 primeraka). Može biti da ona nije privlačila naročitu pažnju ispitivača već i stoga što je

čije se posledice nisu mogle izbeći ni pri najsavesnijoj transkripciji (a baš pri takvoj najmanje), možda su samo verna slika rđavog izdanja Trlajićevih stihova, učinjenog očevidno po tuđem prepisu a ne sa originala, ali možda i rezultat

— Milovan Vidaković — Andante con moto Kompozitor nepoznat Nedostaje slika sa notama iz pogovora Opisujući u Dodatku č. 32. od 23. aprila 1844. god.

Evo kako ju je Tokin zapamtio: Nedostaje slika sa notama iz pogovora NA PRIRODU (str. 178). Pesma je prvi put štampana u Letopisu Matice srpske za 1834. god., knj.

219). Preštampano iz Dragoljuba 1845, str. 153—4. — Veoma oštra Borojevićeva kritika (u Karnevalu i Balu) biće da je slika specijalnih društvenih prilika i srpskoga položaja u njima u Granici, odnosno užem Borojevićevom zavičaju.

Evo kako se pesma pevala: Nedostaje slika sa notama iz pogovora SRPKINjA (str. 237). Pesma je prvi put štampana u Serpskom narodnom listu od 3. novembra 1837, č.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

naziv koji pravoslavni daju katolicima ikavcima i katolicima uopšte“ štimati — poštovati, ceniti štrampa — slika štuc — kratka puška, karabin

Bojić, Milutin - PESME

XXV O, kako boli na dnu duše sane, Kô crna slika nemoćnoga Hoću, Kô bela avet što krv siše noću, Duboka ljubav bolom skrite rane: I kada zora u purpuru plane I

Raščupane kose, razdrtih ramena, Bićeš svakodnevna slika sitnih žena. Oproštaj će doći kô presuda grozna. (1917) XXXIX Zašto kad me tvoja reč gorko zaboli I kada kroz

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Nad klupom slika kneza Milana Obrenovića, pod njom neka proklamacija i sa strane nekolike pisane naredbe izlepljene na zid.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Pesma iz Vukove zbirke živopisna je, sintetična slika sredine u kojoj pevač stvara, prenosi i čuva celokupan društveni i moralni sistem srpske civilizacije.

Komunicirajući putem sižejnih obrazaca, emotivno obojenih slika - motiva, usvojenih u tradiciji, kojima iskazuje narodno mišljenje o istorijskom događaju ili liku, istorijsko predanje

S druge strane, takva su i predanja o negativnim junacima. Jednom uvedena slika izdajstva ili uzurpatorstva prestola, ubice ili izdajnika primenjena na određenu ličnost tako se žilavo održava u

Gorski vijenac počinje kao pesnička vizija, nastavlja se kao političko-istorijska drama, prelazi dalje u venac epskih slika iz narodnog života, a završava se prizorima zasnovanim na paralelizmu istorijskih zbivanja i filosofske refleksije.

On je prema savremenim kriterijumima opisao smenjivanje epoha, stilskih formacija i škola. Dobijena slika pokazala je da se nova srpska književnost razvijala na način tipičan za evropske književnosti.

Sužavanje se oseća u svemu - u izboru motiva, slika, boja - i može se desiti u vezi s težnjom da se sažimanjem spoljnog opisa pojača simbolično značenje.

Na tome se on, međutim, nije zaustavio: kasniji razvoj vodio je ka promeni stiha i zgušnjavanju slika ispunjenih dubokim tragizmom a protkanih hrišćanskom simbolikom.

Pa ipak Disove pesme idu među najmuzikalnije na srpskom jeziku. Neobična inverzija slika, pomerena sintaksa i tamna značenja najavljivali su nove promene u poeziji.

obrazovanje u tuđem gradu i povratak u zavičaj, na koji se već gleda drugim očima, a u drugom Pauci (1909) razvijena je slika socijalnog raslojavanja.

Od nacionalnih (Uspravna zemlja, 1972) dosezao je sve do praslovenskih (Vučja so, 1976) i univerzalnih simboličkih slika (Sporedno nebo, 1968).

Čisto lirska stanja oblikuje s naglašenim artizmom, naročito u sonetama Kamena uspavanka (1963). Slika bi bila nepotpuna kad se ne bi barem pomenulo postojanje tako različitih pesnika kao što su elegični Svetislav Mandić

obnavlja zapostavljenu liniju simbolističke poezije: kod njega nalazimo nešto od njenoga artističkog sjaja, uravnoteženih slika i duhovne sabranosti.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Sofrić misli, verovatno i s pravom, da slika iz narodnih pesama, gde se hajduk moli Bogu pod j. zelenom ((Vuk, Pjesme, 3, 43, 44›), ima možda dublju značaj (Sofrić,

Ćipiko, Ivo - Pauci

Ali ako ga zakon primora da je na komade dijeli, da je kida? ... I kod te pomisli opet mu se predstavi živa slika: čini mu se i teško mu je, kao da ko trga Radinu desnu ruku sa živoga tijela.

On ih pogleda umilno i ponese ih u svom srcu, a pred očima pretstavljaše mu se u to slika pustoši i nevolje ljudske. Kada opazi majku u dvorištu, čisto mu dođe da je zagrli. U njenim dobrim očima zapazi brigu.

Leži, a ne spava mu se. Osluškuje fijuk vjetra, a u pameti uokviruje mu se slika i njihova obličja, i misli mu se da cijeli događaj svojim očima gleda.

— pomisli Ivo, gledajući u rasvijetljene prozore. I dođe mu pred oči odvratna slika kad predoči sebi igrače kako se znoje i razdražuju u ovoj toploj noći, ispod ražarene velike lampe.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Nije mu se dopadalo takvo preterivanje. Video sam tu fresku u Arilju. To je stvarno ružna i nerazumljiva slika, nekakav metež u kome se ništa ne može razabrati: ni ko su apostoli, ni ko su Kajafini ljudi. Juda ljubi Isusa.

Bila bi to ružna slika, uvredila bi svud prisutno božije oko. Kakav je to ludi, razulareni monah koji se laća mača umesto da sagne glavu pred

Niko me ne može ubediti da je to slučaj, ili nesreća što se dešava nehotice, jer znam put kojim je ova užasna slika božijeg gneva doprla do nas. Pred kapijom je osvanulo pet konja natovarenih korpama od pruća.

već sam okružena ljudima i ženama u prazničnom ruhu, prijatni romor govora i zveckanje putira struji oko mene, lagodna slika, somotasto mekana. Gledam u jednog mladog gospodina što sedi nekoliko sedišta udesno naspram mene.

vreme žvaćući suvo meso i muljajući po nepcima žeženu rakiju, ovlaš, ispod oka posmatrati kako iz mrke osnove izrasta slika. Pustili bismo čoveka da radi. Ne bismo svaki čas zabadali nos u njegov posao.

Ništa više. Ali slika je, vičeš, otisak đavolove opačine i pokvarenosti. Ona ruši naša najuzvišenija čuvstva. Ismejava svetoga Đorđa, a on

Može i obratno, prijatelju, može i obratno. Slika je velika zato što mami na svađu, ima u njoj ljudskog zadaha, Prohore: vatruštine, bunila, groznice, sva je neumerena i

Ne skakućem okolo. I tako i onako propadam. Sve sam umorniji. Trošniji. Pa zašto me onda uzbuđuje Matijina slika kad znam da je i ona samo još jedan uzaludni ljudski pokušaj? Kakve li ja to pouke držim i kome?

zenice ali i da ugledam jednu jarkocrvenu tamu, ako je to uopšte tama, nešto kao čista svetlost bez obrisa stvari i slika. To mi omogućuje da ne mislim ni na šta. Ne izdržavam dugo.

Gotovo je, slika se rađa i ja više nisam u stanju da je odagnam. To je ona ista ivica šume sa klupom od prevrnute presečene oblice,

Ilić, Vojislav J. - PESME

se pogled vodom baci, Do spruda peščan stoji sprud; I čak daleko, sred planina, Gde pribežišta traži zver, Kâ gorda slika ispolina U oblake se diže Cer.

Tako jedared pijan dohvati čelično dleto, I poče rezati mramor, bez misli i bez plana, Za nekom nesvesnom težnjom. I slika čudesne žene Iz hladne, mramorne grudve iskrsnu jednoga dana. Silvije zamišljen stade.

Napolju mrtvačka tama... Silvije bezumno viknu, Kad strašna, čudesna slika s mramornog podnožja sađe, I tiho pristupi njemu. „Čudiš se!

ćuteći, gledô u daljinu, I činilo se da pogledom meri I daljne gore i nemirnu Drinu Kao odlomak izumrlih dana, Kô seda slika starca Osijana. 13.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

STARA ATENA, ARISTOTEL I NjEGOVA SLIKA SVETA 19 VI KOD ARHIMEDA, ANTIČKA VOŽNjA SREDOZEMNIM MOREM, POSETE ALEKSANDRISKOM MUZEJU I BIBLIOTECI 26 VII OSAM

PRVI DAN 152 XXVII SVETO PISMO I PRIRODNE NAUKE 159 HHVIII KOTRLjANjE GRUDE SNEGA, SLIKA ŽIVOTA 163 XXIX JEDAN STARI AMFITEATAR, ŽIVOT ZVEZDA, SUDBINA ZEMLjE 167 XXX PROJEKAT VOZA ZA SAOBRAĆAJ SA

Sa takvim se sitnicama ta uzvišena knjiga ne bavi.“ V DANAŠNjA ATINA. STARA ATENA, ARISTOTEL I NjEGOVA SLIKA SVETA Atina Lepe poštanske marke sa Akropolom i Tezejevim hramom izvestile su Vas, pre no što ste ovo pismo

On je bio veliki gospodin, prijatelj, možda i rođak kraljev, a sam kralj među naučnicima sviju vekova. Jedna slika na zidu moje sobe, koju često posmatram, pretstavlja ga zamišljenog, u naslonjači, u mramornoj sobi njegovoga gospodskoga

Na njemu visi slika jednog grčkog arhipastira. To je, kako mi reče mitropolit, patrijarh Gligorije V, koga je, pre sto dve godine, baš na

Ta slika pretstavlja Todora kao otmenog gospodina bidermajerskog doba, obrijane brade i brkova, odevenog pretečom sadanjeg fraka,

Ja poznajem - to je dužnost mog poziva - život i dela slavnog matematičara, a njegova slika visi na zidu moje sobe na Univerzitetu. Zato sam bio u stanju da odgovorim na sva pitanja gospodina izaslanika.

Mi, draga prijateljice, nećemo sačekati njegovu reklamaciju, da nam slika sitnih ljudskih osobina ne pokvari veliki utisak pod kojim stojimo: na ovoj sednici, značajnijoj no što ju je ikad

razumni arhitekta načinio od jednog jedinog okna, i uokvirio ga tako da predeo koji se kroza nj vidi izgleda kao kakva slika.

Vreme je da se vratim na glavni predmet naše prepiske, ukoliko mi to dopušta ova divna slika, koja bez prestanka privlači moj pogled. Ona mi, u ostalom, daje temu za ovo moje pismo.

Tom prilikom nas je zadivila naročito ova slika: iz sredine rumeno osvetljenog dela jezerove površine izbijao je i penjao se u vis mlaz vode, intenzivno crvene boje.

Pred mojim zatvorenim očima proletao je ceo moj život, kao kakav film, odmotavan ogromnom brzinom. Poslednja njegova slika bila je beogradska železnička stanica. Pred njom se opraštaju svi ratnici sa svojim milima, a ja ni sa kime.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Pesnički triptih „Rane“ gradacijski slika bolno suočavanje pojedinca sa smrću voljenog bića u različitim životnim dobima.

igre deteta i ptice koja se grubo prekida višom silom/spletom okolnosti (mačka ugrabi pticu pred očima deteta) pesnik slika prvu spoznaju o tamnoj strani života koja, predstavljena kroz simboličko obličje mačke/grabljivice, vreba iza

U njegovoj lirici životni optimizam prepliće se sa melanholijom i slutnjom smrti (u pesmi „Planinska slika“ ona je izražena pojavom „crne zmije“ u planinskom pejzažu), a motivi su usmereni na svet prirode („Tice u gori“,

trčati u prirodu („Laku igru udesili /nestašni dečaci,/ uska im je soba njina /i uski sokaci –/ na breg, na breg“). Slika sveta za dečake se deli na svet prirode i svet škole, oponirani svet slobode i svet dužnosti; njima je „odavno dodijalo

Andra) Jovan Jovanović Zmaj i Avgust Harambašić: Zlatna knjiga za decu (Zagreb) Ljubomir Lotić: Dobri i nevaljali sinovi (Slika iz narodnog života, za pouku srpskim roditeljima) 1890. Jovan Jovanović Zmaj: Živa knjiga (pesme) 1891.

Stanković, Borisav - TAŠANA

I kad bi mogla ti to da podigneš, da to bude samo tvoja zadužbina, samo tvoje ime da nosi, samo tvoja slika da se drži! To bih ja voleo.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

retko lep i umešan dečak; da joj godi ponosit stav koji dečko ima prema svemu što stane pred njega; da je Srba prava slika muškog deteta iz njenih krajeva onda se svetu učini da se konci mrse, i gospa protinica se reši da ode i malo propita

sasvim stvarno kako joj rastresena kosa pala po vratu, dodiruje joj obraze, okvirujući joj lice i čineći ga manjim. Slika se širi. Vrata od gostinske trpezarije otvorena, gospodin Joksim sedi za stolom.

„tvabuta” si pao, i triput se ugruvao! Ništa, ništa, od tog deca rastu! — I nastade onda jedno pričanje, živo i puno slika. Srba pretstavlja konje i jahače, vrti se po sobi kao vetar, skače, milo mu je što je lak i mlad.

A deda Isak, idi kod njega da vidiš koliko je knjiga tamo, i slika, i razgovaraj malo s njim, pa ćeš čuti da nije istina, kako ti kažeš: da je Austrija u Beču.

mladići došli u gimnaziju da pokupe što im je još od stvari tamo ostalo, i da se od nastavnika definitivno oproste. Slika je sad sasvim drukčija.

— Isturene tvrde oči frau Rozine još se više ukočiše, ali potresna je bila ta slika matere utoliko više. Branku je mati udesila u malom sopčetu iz baštice „kabinet”, a Pavle je slao knjige.

izvučenu usred velike sobe, one nad radnjom u prizemlju, sobe s balkonom; noge na divanu, na kolenima knjiga s mnogo slika; smakne knjigu na trbuh, razredi rebra i protegne se da domaši dečka da ga ćuši, ne dižući se. Žmuri i sanjari.

— Kad dovrši glačanje, unosi suknje u spavaću sobu, veša ih o prozorske kuke i o klinove slika, namešta šavove tako da se suknje našepure, a bluze ožive kroz razmaknute rukave.

Voleo je doduše što ima i „devojčicu”, ali najstariji sin, Žarko, sušta slika gospa-Filina, bio je teška konkurencija Kodi kao detetu i kao devojčici.

sin je čak, prvi u celoj okolini, tada, imao „guvernera”, Engleza, i izistinski govorio engleski, i umeo još lepo i da slika, i — tako dalje, možete zamisliti palanačku statistiku i palanačka klađenja nad takvom kućom...

Janin otac je poklonio ćerčici jednu od najlepših svojih knjiga, s mnogo slika uz putopis nekoga putnika po Africi, i vrlo strpljivo joj je objašnjavao mape i registar slika.

svojih knjiga, s mnogo slika uz putopis nekoga putnika po Africi, i vrlo strpljivo joj je objašnjavao mape i registar slika.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

I koliko drugih i koliko drugačih slika kad posmatrate svet kroz stakla koja uveličavaju i koja smanjuju! A to i jedno i drugo staklo tamnički je prozor pre no

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Pade mi tada na pamet slika koju sam nekada video u jednoj galeriji slika u Rusiji. Bateriji je isto ovako presečen put.

Pade mi tada na pamet slika koju sam nekada video u jednoj galeriji slika u Rusiji. Bateriji je isto ovako presečen put.

Jedan Bugarin nišani puškom nekoga. Meni pritrčaše nekoliko vojnika. To je bila slika za ono nekoliko sekunada... — Spasavajte se! — viknem, pa potrčimo svi nizbrdo.

Gledajući marševski poredak, čija će slika sigurno ostati nezaboravna, pred našim su se očima ređali događaji iz nedavne prošlosti.

Konj nalete preko mene i pade strmoglavce. Neko kamenje sruči mi se na leđa. Otvorio sam oči. Bila je to trenutna slika posmatrana kroz razrogačene oči od straha.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Sve bre, sve zovi ovamo na radost i veselje! TREĆI ČIN PRVA SLIKA Gostinska soba Hadži-Tomine kuće. Na sredi sobe, na dušecima, leži Stojan, opkoljen, ututkan jastucima i jorganima.

) Koštana, kćeri, sine... Daj bar... (Saginje se i miriše joj prsa.) Koštana! Lepoto!... Oooh! DRUGA SLIKA Mitkina kuća. — Bašta ispred kuće. U pročelju lepa kuća na dva sprata, sa tavanicama, uresima, balkonom.

Šantić, Aleksa - PESME

1910. POZNI ČASOVI Kô kakva slika čarobna iz rama, U tvoju baštu, gde šedrvan bije, Ti mirno gledaš iz prozora, sama, I naslonjena.

Moj pogled lutao je Po moru svilena klasja, Kad tvoja mila mi slika U punoj radosti zasja. U tvoje rasute kose, uz jedan mirisni dah, Večernji purpur je padô Ko crven i sjajan prah.

16 Reci meni, moja draga, Zar ti nisi slika snova, Kakvu leti, u dan vreo, Stvara mašta pesnikova? No ne, take usne, taki Sjaj čarobni oka tvoga, Tako

Kako li je mila, lepa, moja draga! Još preda mnom lebdi njena slika blaga; Oči joj ljubice, a lik ruže rane, Ona još jednako cveta u sve dane.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Nasuprot izdajniku — to je takođe jedna od bitnih osobina kosovske epopeje — data je jarka slika heroja rodoljuba. Crte toga lika nalazimo kod Jugovića, kod Banović Strahinje, kod Srđe Zlopogleđe, kod Musića Stevana

je razlika u emocijama i izrazu; u pesmama srednjih i starijih vremena ima raznorodnijih, razvijenijih, lepših poetskih slika, svestranijeg i podrobnijeg opisivanja unutrašnjeg života pojedinih ličnosti; u pesmama novijih vremena sva pažnja je

Ali to nije jedina takva slika. Veoma su snažne i one tri o poterama. Jedna je potera sva u crnom (crni junaci, crne čalme, crni konji), druga sva u

svega toga pesma Smrt Senjanina Iva daleko prevazilazi granice jednog lokalnog događaja i oseća se kao monumentalna slika čitave naše zemlje u periodima kad su po njoj lutale čete raznih porobljivača.

ovakvim završecima — u kojima je sažeto kazan smisao čitave pesme ili, bar, jedna misao ili osećanje ili slika koji skladno i snažno završavaju pesmu — stereotipni završeci, i kad, su i kad nisu u vezi sa sadržinom, u najvećem

Dabome, to još nije Homerova komparacija, koja je u stvari pesma za sebe, jedna uvek nova i potpuno dovršena slika, vešto ubačena u priču da svojim sjajem prekine monotoniju, da uspori radnju i podstakne pažnju i interesovanje.

što reljefnije istakla i učinila što smešnijom), i to u tako snažnoj gradaciji, tako brzom smenjivanju sve jačih i jačih slika, da se ima utisak da stihovi padaju na Vukašina kao udarci.

To, između ostalog, pokazuje i slika umiranja, koja se često sreta i kod nas i kod Homera. Kod nas, i kad je razvijenija, ona nikad ne dostiže snagu opisa s

onoga što je jedno pored drugoga u prostoru). Homer, kad god to može, slika telo opisujući radnju i zato ga je veoma hvalio Lesing u Laokoonu (polazeći sa stanovišta da su tela predmet

Tako isto, mada u manjoj meri, postupa i naš narodni pesnik. Homer, na primer, slika (u Ilijadi) Parisovu opremu prikazujući njegovo opremanje.

Uzgred smo dosad već više puta dotakli i gradaciju — postupno ređanje sve jačih i jačih slika. Po sebi se razume da takvo ređanje ostavlja najdublji utisak i predstavlja veliku lepotu umetničkog izraza.

A često je — u nenadmašnom igranju zvukom — i osnova cele pesme sazdana od jednog glasa, koji peva i slika u isti mah, kojim se bolje nego ičim drugim ovaploćuje glavna ideja.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

MRTVA SLOVA NA PAPIRU. ALI, ONO ŠTO OSTANE U TEBI POSLE ČITANjA (NEKA SLIKA, NEKA IGRA, NEKA MU ZIKA), TO JE NjIHOVA VRED NOST. AKO NE OSTANE NIŠTA — OPET NIŠTA I3VINI NA SMETNjI.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Boku baš kad je ovaj pred čitavim četvrtim razredom glasno recitovao svoju najnoviju „pjesmicu“: „Naš učitelj baš je slika, nos mu crven ko paprika!“ — Sad će se tebi crveniti nešto drugo!

— Ako nas danas pritijesne, ja pucam, druge nema. Stajao je pred Lanom, prav, naoružan i odlučan, slika i prilika nepokorena naroda gnjevom obuzeta. Učiteljica i nehotice stuknu i zadivljeno raširi oči.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

kojoj je opisana jegna dirljiva scena između kalfe Kote i šegrta Pote, dalje, kuća hadži Zamfira čorbadžije, a tako isto i slika junakinje ove pripovetke. U kujundžinici Mana kujundžije sede kalfa Kote i šegrt Pote, i rade. Zadubili se u posao.

dvoja obična kola, pa čak i jedan „pajton“, istina staroga fazona, nalik na one faraonove „kolesnice“ iz biblijskih slika, koje su s njim zajedno propale onoga fatalnoga dana u Crvenom moru; ali tek kad vam kažem da je još samo paša imao

I tako Jevda ostade udovica i posveti se sva negovanju i vaspitanju sina svoga, koji je bio sušta slika i prilika svoga oca. Ona je lebdela nad njim; svaka najmanja potreba bila je odmah ispunjena.

Ništa od svega toga nije on primetio niti ga se to ticalo! Samo jedna slika mu je lebdela pred očima, samo jedan pozdrav mu se jednako ponavljao u ušima, i on ga jednako šapatom izgovarao...

Misli o večerašnjem. Huče i ljuti se. Pred očima mu živa slika zvezdanog neba, meseca i Zone kako stoji umotana u bundicu svoju s isturenom levom nogom i pogledom na stranu; seća se

?“... Nikad tužnija i utučenija nije Tašana bila nego posle toga sna. Celoga dana joj nije izbijala iz glave slika madmazelj d’Angulem, poznate u mestu učiteljice (sa osobitom metodom za lako i perfektno učenje francuskog jezika), koja