Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
To je poznati proces u evropskim razmerama. Odbacuju se ritmičke i slikovne konvencije, krše se gotovo sve ograde u izboru tematske oblasti i sve potpunije se napušta ono područje ili zaliha
navedeni prizor – koji smo inače svi mi u detinjstvu gledali ležeći na travi s licem prema nebu – poslužio kao izvor slikovne graće iz koje su u raznim pesmama načinjeni pojedini stihovi i barem jedna celovita strofa.
U njima se, kao i na glasovnome jezičkom planu, može da prati ono skrovito i reverzibilno prevođenje slikovne/glasovne materije u semantiku na kome se ljudski govor temelji: i ma šta mislili logičari i njima bliski lingvisti,
i ma šta mislili logičari i njima bliski lingvisti, ljudski govor neminovno gubi svoje ljudsko lice sa ukidanjem te slikovne/glasovne materije.
boja jedini su izvor svetla), tako i u Popinoj pesmi reči ne znaju za ekspresivne i „pitoreskne“ glasovne, ritmičke i slikovne efekte kojima bi pesnik delovao na nas namećući nam svoju volju i osećanja, odnosno svoj individualni doživljaj: u njima
reči“ vrati, da je povuče u unutarnji jezički prostor, gde postoji iskonsko i reverzibilno prevođenje glasovne, kao i slikovne, materije u nematerijalnu semantiku.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
oko junakinje sve „mirno i mrakom pritisnuto” (kao u grobu), ili kad ona zapaža zastrašujuće slike sopstvene smrti, pa slikovne inverzije koje, tačno kao u snu, simbolišu smrt - ako već ne sve a ono bar neke od tih pojedinosti koje Stankovićev