Jakšić, Đura - PROZA
— Idite, ginite za slobodu! Gonite ugnetača njena!... Idite, pomešajte svoju plemenitu krv sa krvlju postradavšega za vas i za rod čovečji!...
I njega su sa mnom dušmani naroda našega gonili, i on je stradao za veru i slobodu, i on je pored mene u vlažnoj tamnici ležao; i ja sam ga hrabrio, a on je mene tešio. I gle! Ja sam ga preživeo...
Otkako ga pustiše u slobodu, bio je jednako slab i bled, ali ga nije ništa bolelo. Decu je više ljubio i milovao nego obično.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
A meni se spava! Neko, ne vidim ko, poziva me u borbu za slobodu, traži pobedu istine i pravde, pobedu ustava, zakona i prava! A meni se spava! Bacio sam pušku i kapu!
Ali nikad neću zaboraviti dan kad su došli oslobodioci! Oslobodioci su nam doneli slobodu! A sva tri bureta slane ribe su odneli! A obe zaklane svinje su odneli!
A preko dvadeset komada peradi, što gusaka, što pataka, su odneli! Mast odneli, meso odneli, čizme odneli! Slobodu doneli, a čizme odneli! Lovili smo soma, zvanog obalaš!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” Moj otac odgovori: „Istina je, da sam se zakleo da ću mu biti veran i protiv Turčina sa slobodu očevine moje vojevati, i poznato vam je da ja moje zakletve ne prestupam niti cara izneveravam i ostavljam, no car
a on na očino mesto u Beogradu vezirom biti; a svi znamo kako smo pod Hadži-Musta-pašom njegovim ocem dobro živili i slobodu imali”, i proče i proče.
Boža je spremio jedno slovo vrlo vozbuditelno za slobodu i trogatelno, koje će očitati u crkvi pri pomazaniju Karađorđa, i šta je njegova dužnost, i šta na zakletvi na sebe
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Grad šabački i polja oko Šapca behu pritisnuta vojskom... Digla se sila da uništi slobodu; digao se car iz Stambola da zgazi šaku jada, dojučeranje robove svoje...
bogom i ljubavlju mojih roditelja i mojom detinjskom ljubavlju, da ću, dok živim, otimati roblje od Turaka i puštati na slobodu, neka se svojoj majci vrati! Starica se digla na noge. Ona je drhtala kao prut. — Idi, sine!...
A i kud bi moglo! Nebo je visoko, a zemljom hode dušmani. Šuma je branila slobodu, neka ona očuva i nejač! Drenova Greda bila je sklonište.
Dučić, Jovan - PESME
Slabi je mislio na ropstvo, i bio je tužan, a jaki je mislio na slobodu, i bio je vedar. Jaki je hteo nekoliko puta da jednim naponom pocepa gvožđe i pobegne, ali je to slabog davilo,
Borca što se blatom mesto kopljem baca, Junaka što pljačka i žreca što hara! Zastavu u sramni zločin zamočenu; Slobodu u senci tuđih bajoneta; Otadžbinu celu u pljačci i plenu; U krvavoj ruci gde je pričest sveta.
bestidnu idejom su zvali, A laž pod ideal prodavali rodu; Borili se stidno veliki i mali, Rušeći zakone da spasu slobodu...
S đilkošima su velemožni, Slobodu svi da brane koljem! Svi će da budu u zlu složni, I zakon brane bezakonjem... Program je „bratsko izmirenje“, I
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
«... Daklem, ako smem uzeti sebi slobodu... u zdravlje primjerne supruge, vaše gospoja-Perse! Kucnuše se; pop Ćira naiskap, a domaćin iskapi onu ostalu polu do
Afrika
Igra predstavlja rat u kome je poginuo Sumanguru a njegove fetišiste Melinke izgubile svoju slobodu. Rat se vodio pre naše Kosovske bitke, od ovih krajeva pa sve do Nigera, i legende o tom porazu još uvek uzbuđuju
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Rosijska diplomatija je od svog saveznika austrijskog tražila, više nego ikad, slobodu veroispovesti, u Transilvaniji. Pa je počela da traži „liberum exercitium religionis“, i više grčkih crkava, i u
Teodosije - ŽITIJA
A prepodobni starac, izlivše mnoge.. suze, reče: — Ja o sebi ništa ne znam dok ne vidim Boga, i ako dobijem slobodu neću vas ostaviti.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Svaki je Srbin prožet nekolikim kao kristal jasnim mislima: hoće slobodu i samostalnost svih zemalja za koje zna da su bile deo njegove države i da u njima živi „sirotinja raja“.
on razume svu onu svoju braću, koja ne živi u granicama Srbije i prema tome nemaju potpunu moralnu i intelektualnu slobodu. Njih treba oslobođavati stalnim junaštvom, neprekidnim požrtvovanjem i krvlju.
“ Naša je „da ginemo i krv prolivamo, da junački amanet čuvamo, divno ime i svetu slobodu“. Kao što je napred rečeno, ova duboka narodna svest nije ograničena samo na oblasti srednjovekovnih srpskih država.
Pesma veli da se junaci moraju boriti za narod i zajedničku slobodu. Kao organ patrijarhalnih predanja ona ne dopušta da se vojničke starešine ponesu i zaborave svoje dužnosti u uživanjima
* U pesmama koje slave uskoke jasno se kazuje, da se oni bore „za krst časni i slobodu zlatnu“. Andrija Kačić Miošić, poznati katolički sveštenik u HVІІІ veku, rodom iz okoline Makarske, ide još dalje.
To je upravo doba kad je Srbija zadobila slobodu, kad su se srpska i bugarska nacionalistička osećanja razvijala sve jače i sigurnost po varošima bivala sve veća.
Kad se i njima htela da nametne bugarska egzarhija, njihovi su kaluđeri umeli održati potpunu slobodu prema novoj crkvi i sačuvati sve srpske starine kojih je bilo u manastiru.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
! — Bolje bi bilo da ja gricnem onaj kanap oko tvoga vrata! — dosjeti se Miš prorok. — Onda ćeš dobiti i slobodu i slaninu.
— Onda ćeš dobiti i slobodu i slaninu. Miš prorok snažno zagrize u kanap, i čim veza popusti, mačak Tošo zaboravi na slobodu i baci se na slaninu kao ... ...
I njemu Miš prorok pregrize uže oko vrata i tako mu dade punu slobodu, koju siroti Šarov nije imao još od ranog djetinjstva. — Kud ćemo sad? — upita Šarov.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ja, naravno, ne mogu da znam, niti to mogu da znaju takvi kao ja: mi smo rođeni posle rata i nismo krvavili gaće za slobodu. Hteo sam da pitam je li ih on krvavio, ili je to ista stvar kao s onim svedočanstvima, ali sam se zadržao na vreme.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
ženidbom stiče viši socijalni status, dok devojka, međutim, udajom biva degradirana, gubi mnoge privilegije, pre svega slobodu, zaštićenost i bezbrižnost koju je imala u roditeljskom domu.
(Vrčević, V.; Novaković, S., SNZ, s. 41) — Zapjeva sužanj kad na slobodu izađe. (Knežević, M. V., ANU, s. 250) ODOJČE — Ište kmeka dva kundeka, ište kunde mande. (Novaković, S., SNZ, s.
U srpskoj kulturi nije toliko na ceni disciplinovan vojnik, već neustrašiv i požrtvovan borac za narodnu slobodu. Mada u patrijarhalnoj kulturi postoji česta hijerarhija autoriteta po starešinstvu i polu, to ne znači da u njoj nije
Nimalo slučajno, junačke pesme o herojskoj nacionalnoj borbi za slobodu, kao i priče, predanja i legende, pevaju se i pričaju uz ognjište koje je središte kuće i u najtešnjoj su vezi sa kultom
Narodna pesma je u našoj kulturi, kako reče Vinaver, „imala zadatak Jevanđelja, — da bude put i vođa u slobodu“.⁵⁵ Tvorevine narodnog uma — zagonetke, poslovice, priče i pesme — podstiču ne samo socijalni i moralni razvoj, nego
Matavulj, Simo - USKOK
— Da ste junaci, da se toliko stotina godina borite za svoju slobodu, da ste gotovo neprekidno ratovali s Turcima i odbijali njihove silne vojske, da ste zajedno s Rusima ratovali protiv
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
PROVODADžIJA: Mi smo slobodu uzeli vas posetiti. (Ustanu.) OTAC: Meni je osobito milo. Ta molim. (Opet se svi posade.) PROVODADžIJA: Pa kako ste
) Pa šta ste snivali? DEVOJKA: Ja obično ne snivam ništa. MLADOŽENjA: To je dobro. Gospodična, ja sam uzeo slobodu malo vam vreme prekratiti. DEVOJKA: Blagodarim. MLADOŽENjA: Jedva čekam onaj čas kad ćemo neprestano zajedno biti.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
O dečjoj moći primanja, o njihovim interesovanjima u umetnosti, moglo bi se govoriti u slučaju kad bi ona imala slobodu izbora i kad bi znala da svoje sklonosti obrazlažu i brane.
Ozbiljan i izvoran dečji pisac, budući da istinski poštuje dete i njegovu slobodu, a ne gaji iluzije o njegovoj anđeoskoj čistoti i samoupućenosti na Lepo, odbiće da se prilagođava njegovim mogućnostima
bi se igra mogla igrati i bez tih, iscrpljujućih obaveza, bez predumišljaja, u opuštenom tonu, tek tada je osvajao punu slobodu i duhovnu celovitost.
je od onih zabluda koje se neguju da bismo odvratili pogled od neveselog stanja stvari, da bi nam savest bila mirnija. Slobodu i spontanost zajednički krote škola, porodica i društvene dogme.
Pesnik Radovićevog kova nastoji da u deci podstakne potisnute impulse, da ih ponovo pridobije za slobodu; on ih upućuje prema njihovoj pravoj prirodi.
Je li to stvaralački akt, ili nije? Ili, možda, postoje opasni i bezopasni naručioci, oni koji ugrožavaju slobodu duha, i oni koji joj ostavljaju slobodan prostor.
radom upravljaju, ljudi koji su rat ratu objavili, a od imena svoga grada učinili sinonim mira, ljudi koji će za svoju slobodu isto tako kao i nekada ponovo stati pod zidine grada i grudima dočekati mnogo jaču silu...
u ruci i zvezdom na čelu zajedno s muškarcima u maršu i hodu žene su živote davale hrabro da bi danas mi imali slobodu. Bajoneti, puške bunkeri i žice, sve to nije moglo da sputa pobesnele lavice. Za tvoj 22 cvet (?
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Sad imamo posla sa praznovanjem slobode. LEPRŠIĆ: Zar vi mislite da Srbin nije sazreo za slobodu? dajte astal, dajte astal pak ćete se diviti. (Dovuče astač nasred sobe, pak se popne na njega.) Gospodo i braćo!
GAVRILOVIĆ: Zbog nas sami i naše nesloge. LEPRŠIĆ: Srbin, koji je rođen za slobodu, ne hte biti robom, zato odluči preći u Madžarsku, na poziv cesara Leopolda.
SMRDIĆ: Mi smo se spravljali da doveče slavimo slobodu. LEPRŠIĆ: Kad Srblji izvojuju slobodu, onda ćemo slaviti. Sad nam nije do toga (Peva.) Ustaj, ustaj, Srbine....
SMRDIĆ: Mi smo se spravljali da doveče slavimo slobodu. LEPRŠIĆ: Kad Srblji izvojuju slobodu, onda ćemo slaviti. Sad nam nije do toga (Peva.) Ustaj, ustaj, Srbine.... (Pri koncu svake strofe viču ostali.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Kao i ostali nekatolici u Austriji, i Srbi su dobili slobodu veroispovesti, pravo da mogu slobodno zidati svoje crkve, da ne moraju praznovati katoličke praznike, da se zvanično
Od toga doba on nije više pušten na slobodu. Neko vreme bio je u zatvoru u Erdelju, potom bude poslat u Beč, gde je ostao do 1703.
u njemu počinju gledati svetovnog gospodara srpskog naroda, predstavnika ideje o srpskoj autonomiji, Srbi mole za njegovu slobodu i Leopolda I i Petra Velikog, ali on ostaje vazda u zatočenju, i najzad, 1703, kada je buknuo mađarski ustanak i
On ukida feudalna prava i plemićke povlastice, oslobođa seljake od spahijske eksploatacije i tiranije i daje im ličnu slobodu i pravnu jednakost, pravilnije raspoređuje državne poreze i namete.
Istorijski roman, uopšte, jeste jedan lažan književan rod, roman tu iskreće istoriju, istorija skučava slobodu invencije. Pored toga, Vidakovićeve sposobnosti za taj tako težak rad bile su nedovoljne.
su obožavaoci Garibaldija i Macinija i njihovog republikanskog nacionalizma: oni simpatišu Međunarodnoj ligi za mir i slobodu, koja je oko 1870. godine bila središte republikanskog i demokratskog pokreta u Evropi.
U unutrašnjoj politici omladinci su ustavovci i liberali: boreći se protiv apsolutizma kneza Mihaila, traže ustavnu slobodu, »narodnu vladu« u Srbiji, demokratizaciju i nacionalnu autonomiju u Austro-Ugarskoj, koja ima da postane neka vrsta
To su u stvari romantičke pripovetke u stihu. On je tu dao punu slobodu svojoj romantičarskoj mašti, odbacio svake obzire o prirodnosti, logici i verovatnosti; događaji se nižu kao u kakvoj
U književnosti on je odveć slobodno shvatio i odveć samovoljno primenjivao opasno načelo da romantizam znači neograničenu slobodu u umetnosti.
On hoće slobodu književnoga stvaranja, traži u knjigama ne saobraznost sa pravilima retorike i estetike no književnu lepotu.
Ujedinjena omladina srpska je budno pratila borbe francuske republikanske opozicije, sa francuskom Ligom za mir i slobodu održavala je idejne i političke veze, i Viktor Igo je tada kod Srba našao mnogo prevodilaca, čitalaca i sledbenika.
Milićević, Vuk - Bespuće
nemajući više da strijepi pred oštrim, mračnim i ispitivačkim pogledom kaluđerica; kad je smjela da osjeti prirodu, slobodu i mladost da luta sama obalom Une i da udiše šum vode i da se odmara u sjeni lisnatog grmlja.
Radičević, Branko - PESME
„Za otečestvo, za slobodu!“ — Po celome se čulo rodu. Da silnog onda turskog jada, Da silna onda čalma pada! o verni, mili ti moj mače, Još
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
BEG PINTOROVIĆ: Ma nije valjda? Pa ajde, izvoli, skači! Molim lepo! Imaš punu slobodu! Oš da ti otvorim prozor? Meni će beda s vrata! HASANAGINICA: Mogu i više od toga!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
reći će caru ovako: — Svijetla kruno, ja neću više ovoga gospo'stva; ja volim opet biti prost vojnik, pa imati svoju slobodu, negoli ovako živjeti.
Daj ti meni moju slobodu, torbu 'ljeba, bukliju rakije i jednu sviralu, pa ću ja bez brige svijet obilaziti i svireći dobivati kako ću moći
Dotrča lovac te lisicu ubi puškom, a jazavca oprosti gvožđa i pusti ga na slobodu. KAKO JE POSTALA KRTICA Nekakav seljak hteo da prisvoji tuđu njivu, pa svoga sinčića zakopao u zemlju, pošto ga je
Docniji sastavljači antologija narodnih pripovedaka uzimali su slobodu da ovoj priči menjaju početak dodajući vulgarizirano „Bio jedan car...“ itd. Mi smo se držali Vukova originala. 2.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Neka radi kako koji oće. SVETOZAR (Ustane): Dakle, mi ćemo vas očekivati na bal. SOFIJA: Mi ćemo uzeti slobodu. MAKSIM: Samo ako se što ne dogodi. SOFIJA: A, na svaki način, na svaki način. MAKSIM: Nama bi inače bilo žao.
POZORIJE 5. (PUTNIK, PREĐAŠNjI) PUTNIK: Ja sam opet uzeo slobodu... DOKTOR: Jeste li čitali onu paškvilu? PUTNIK: Kakovu paškvilu? DOKTOR: Što je protiv mene pečatana.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SULTANA: Šta, trista te vraga odnelo, sad ću ti oči iskopati, ugursuz, i da bi li harsuzine, tko ti je dao slobodu dirati me? SRETA: More ti, misliš da sam ja pijan, ajd, ajd! SULTANA: Šta? (Pogledi oko sebe.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Mamila gospa noćnika smela na meki ležaj, na slatka jela, i najzad mačak izgubi glavu, dade slobodu za mašnu plavu, za čanak mleka i topli kut, savi se leno pod svilen skut.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Otadžbino, majko tužna, Ima l' koga u mom rodu, Da raspali roba sužna, Na boj sveti za slobodu, K'o u doba ona stara, Protiv Huna i Avara?
I kada je izdahnuo, Nagrada mu sindžir beše; No ako mu oduzeše Carsku slavu i slobodu, Krepka volja opet osta, I to njemu beše dosta.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
ADVOKAT: Ali, gospodine, ja vas molim ućutite. Razumete jedanput, ni reči više! (Danici.) Gospodin je uzeo sebi slobodu da, ni od koga ovlašćen, govori o izvesnim stvarima. DANICA: Ja sam gospodina molila da me poštedi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Čuje se veseo žagor vojnika, koji su posle toliko vremena ležanja izišli najzad malo na slobodu. — Štucaj, štucaj! — viče jedan pešak. — Dockan si se setio... Mi odosmo, a ti škljocaj. Kuršum zviznu.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
dare dijeliti: Dade Bogu nebesne visine, Svetom Petru Petrovske vrućine, A Jovanu leda i snijega, A Nikoli na vodi slobodu, A Iliji munje i strijele. 6. Aj đevojko, dušo moja! Što si tako jednolika I u pasu tankovita?
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Deci koja cvile, majkama što plaču, doneću slobodu na drvenom maču! Osvojiću Englesku, Poljsku i Burgonju, sa drvenim mačem, na drvenom konju!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nego je to plah, isprekidan dah, kojim bi nekud dalje, sa ovog sveta. U Slobodu, kud, nad nama, grane jezde. U prah mirisan, kud lipe raspu zvezde!
Tu, kraj kanala u more, veliko je groblje. Na toj utrini, crvene krstače, na kojima piše: „ZA PRAVDU I SLOBODU“. Ima ih svud, tako, sve do sela Katomeri. Prolazimo kroz šumu maslina dalje. Jedna kanta od benzina u trnju.
Robovi ste dok imate suze, čast vaša beše što slobodu uze, a vratit će je mržnja, greh, i kamen. NIKOLI I Seti se, presto je rumen, ko krv.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
postojbini, o junacima i velikim karakterima kojima kipti naša zemlja, o velikom rodoljublju i o krvavim ratovima za slobodu, o vrlinama i poštenju, o velikom požrtvovanju za spas zemlje, gde se sve, pa i život, prilaže na oltar otadžbine.
je, a znaj da su velika dela namenjena toj viteškoj zemlji i našem narodu; idi i, na ponos oca svoga, na dobro upotrebi slobodu, a ne zaboravi da je tu zemlju orosila i moja krv, krv oca tvoga, kao što je vekovima rosila plemenita krv viteških i
— Uzimam slobodu, gospodine ministre, da vas zapitam o tim valjanim privrednim zakonima! — rekoh. — To su zakoni, upravo reći, klasični.
Načelnik se, kao valjan predstavnik vlasti, držao objektivno i pravično. Ničim nije hteo uticati na slobodu glasanja. Svakome građaninu dozvolio je da mirnim, parlamentarnim putem dâ svoj glas za svoje ubeđenje.
— Ja neću uticati na vašu slobodu, — reče načelnik — i tražim od vas da ostanete pri svom ubeđenju. Bože sačuvaj! Niko neće da čuje za ubeđenje, i uzeše
da kroz naše žile teče plemenita, junačka krv naših đedova, onih div-vitezova što ni zubom ne škripnuše umirući za slobodu i za dobro nas, njihovih potomaka.
da kroz naše žile teče plemenita, junačka krv naših đedova, onih div-vitezova što ni zubom ne škripnuše umirući za slobodu i za dobro nas, njihovih potomaka.
I naši su stari junaci, i oni su umirali na kolu za slobodu; i mi imamo junačku prošlost i Kosovo. Svega me obuze narodni ponos i sujeta da osvetlam obraz svoga roda, i jurnem
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
»Da prodam ovu moju zlatnu slobodu za nekoliko trenutaka uživanja, — mislio je on, — da nestane ove moje tihe, no prijatne samoće, da nestane onih divnih
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
na njih (na te žene) namerio i možda rđavu sliku dobio o gazda-Đorđu, to sâm spisatelj smatra za dužnost, i uzima sebi slobodu da i o njemu koju rekne, kad je već o tolikima, pa i o samom onom Krsmanu dripcu, rekao.
Ali Sreten ga je poštovao i jako cenio zbog toga njegovog smelog i odlučnog koraka, što je, to jest, svoju građansku slobodu i svoja građanska prava više svega cenio i izašao iz te srednjevekovne i neproizvodne klase, i na taj način spasao i
A po starodrevnom srpskom običaju, nije izostao ni guslar; gusle su, rekao je Sreta, Srbinu slobodu očuvale, pa, veli on, nek je danas i proslave.
»Slava borcima za slobodu i prava čovečanska!« veli Sreta između ostaloga u čestitci. »Iako smo telom daleko, duhom smo tu među vama, kao
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
O OBUĆARIMA-KRPAMA 53 ŽIVOT NOĆNOG ČUVARA 55 ŽAL ZA ZANATIMA 57 MILICAJAC 59 GENERAL GRIGORENKO OTKRIVA SLOBODU 61 CIGA I RADOJICA 64 ROMEO I JULIJA U BRAKU 67 BRKOVI TETKA-GOSPAVE 69 ĆUDLjIVOST SLAVE 71 NESANICA KUVAJTSKOG
i soptava Krtica se ukopava, Roni u tlo kao u vodu Srlja, jadna, da porodu Obezbedi krtičja prava: Mrak, tišinu i slobodu. Ko đak kad zabije nos u svesku, Noj traži svoj spas u pesku, Samozaborav voli noj!
GENERAL GRIGORENKO OTKRIVA SLOBODU Petre Grigorenko, mirnodopski general, Usamljen i visok kao pristanišni feral, Reče, 1965: „ Više od hleba i vode,
nego što ozeleni polja i brda Proleće u reci ribe razmrda: Kad se one raziđu kroz bistru vodu I godina ispliva u slobodu. DRVO NA UTRINI Celoga dana oko hrasta vrti se senka, Predveče, izduži se, krene preko ugara.
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
No ako si i prešao iz života ovoga, brige i stradanja čeda svojih znaš i kao mučenik slobodu imaš pred Gospodom. Prekloni kolena pred Vladikom koji te venčao, moli da mnogoletni u dobru život voljena ti čeda
Rakić, Milan - PESME
bih da mi vreme dâ sve moje dane, Što bi redom došli s dalekih krajeva, Da ih sve odjednom, kao jato ševa, Pustim u slobodu na četiri strane! Da ih bacim svuda, i na vjeki veka!
Pandurović, Sima - PESME
Varvarin je grubi zlurado ti don’o Glad, ropstvo, bedu, uvredu, sramòtu. Od zavere mračne na slobodu ljudi Ti si mučki udar zadobio prvi, Ponosan i hrabar; — iz tvojih su grudi Potoci potekli plemenite krvi.
Jer daleko tamo haos je krvavi Za slobodu i za ropstvo, koji huji. I urla i besni u sveopštoj stravi, U orkanskoj vatri, strasti i oluji.
I obiđe žrtve što se u snu snâže, Nadom na slobodu; i kad osmeh stidljiv Prve zore sine na one što traže Hleba, — on je min’o pokraj mrtve straže, Besmrtan i miran,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
ih oprosti daljega tereta, ostavivši popu samo starijega — koji, uzgred budi rečeno, zaviđaše i bratu i sestri njihovu slobodu. Jan je, razumije se, tu slobodu uživao kao što bi svako dijete.
Jan je, razumije se, tu slobodu uživao kao što bi svako dijete. Po cijeli dan trčao je po selu i okolini, igrajući se sa seoskom djecom.
Zamijeniti neograničeni prostor svoga zavičaja sa tjeskobom vaspitališta, slobodu sa gvozednim zaptom, strikovo milo lice i predavanje sa ćosim učiteljima, koji mu sad ućerivahu u glavu prazne izreke i
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Zubi) 33 — Živa zemlja mrtvom gospodari? (Čovek) 34 — Zapjeva sužanj kad na slobodu izađe? (Novorođenče) 35 — Zemlja zemlju kopa?
Sveti Sava - SABRANA DELA
Bilo da bude neko, kao iguman, ili drugi neko ko je služio u mestu ovom svetom, da se pošalje u to mesto, i on svaku slobodu i vlast da ima nad ćelijom tom, kako i ranije pisasmo. A manastir, niti iguman, da nema nikakve vlasti nad ćelijom tom.
Da imate nepokolebljivu i neizmenjenu slobodu, koja neće nikada propasti. Ako li ko ushte nekada, u neko vreme, bilo pod kojim načinom da poraboti ovo, ili da
I ne samo ovo, nego i krstove blaženih careva, koji bogoljubivom voljom napisaše hrisovulje, slobodu dajući manastiru. Triput je taj jadan i triput proklet, kogod da je, ko ovo pogazi ne pozivajući se ni na šta.
molim se, štaviše i zapovedam, i za svedoke reči prizivam kao čuvare dela, i poslušnike da prema igumanima i ekonomima slobodu i poštovanje od vas imate.
Zato i mrak grehovni odagnav, sveti, ozgo izmoli mi blagodat Duha, jer imaš slobodu ka Hristu, Hrista Boga moli neprestano za sve nas!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Pa dimamo kućicu, slobodu, vece, špaiz, i tekuću vodu! Da napravim turšiju, pre zime, da na vrata prikucam prezime! Sneg napolju sipa kano
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
sačinjenje, koje je bilo u njekoliko stotina stihova, a koje se počinjaše: „Svemogući na nas sržbu pušti I sotoni slobodu dopušti, Da on uđe u zvanog Bukara, Koji dođe da manastir ar...
“ — Početak mi se ne sviđa! — reče Blitvar. „Svemogući na nas sržbu pušti Poslavši nam zvanoga Bukara, Jer sotoni slobodu dopušti Da g’ dovede da manastir ara...“ — Pa to je onda svemogući kriv, bože mi oprosti! — viknu Vrtirep.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ništa narod nema od tih vaših stranaka i vaše selačke slobode. Uostalom, posle odlaska Turaka narod nije tražio slobodu. On je tražio samo hleb. A Vi, radikali, obmanuli ste ga da je ustav — hleb...
“ Kad Aćim tako kaže, kako onda možeš.. misli Tola. ... „Da branimo opštinu, braćo! Slobodu da branimo! Naša ustavna prava, ovu kuću da branimo!“ Lupao je pesnicom o zakatančena vrata i reza je zvečala.
— viknu Tola, a seljaci ga pogledaše, poćutaše, pa se glasno složiše: — A vi se, braćo, ne dajte! Ne dajte narodnu slobodu i pravo...
— Ja sam. — Zašto si skupio narod? — Da branimo svoja ustavna prava i slobodu. A pitam ja tebe, oficiru, je li ovo tursko selo da vodiš vojsku na njega?
O tome će viša vlast da raspravlja i utvrđuje krivde. Ti si pušten na slobodu... Možeš odmah da ideš kući — kapetan gleda kroz prozor izukrštan gvozdenim šipkama.
— Kakva depeša? — uzdrhta. Upi se u kapetanove oči. — Pa naređuje mi da te pustim na slobodu — jedva se savlađuje da ne viče. — A ostale? Moje Prerovce? — Za njih ništa ne piše. — Kako ništa ne piše?
— Jok, kapetane! Aćim Katić ne izlazi iz apse i neće na slobodu dok svi Prerovci ne budu pušteni i dok se ne kazne zločinci za ubistva i tiranstva po mom selu. Jok, kapetane.
Zakone i ovu državu ja sam stvarao, ti si samo sluga. Kad svi moji seljaci budu pušteni na slobodu, onda ja, poslednji, izlazim. Aćim otvori vrata i viknu: — Ej, panduru! Vodi me u apsu!
Počeo je novine i knjige da čita, drži govore seljacima, grdi činovnike, psuje ministre, viče i traži pravdu i slobodu za seljake. Prerovci su ga birali za kmeta, pa posle i za poslanika. Grmeo je u Skupštini i cela ga selačka Srbija čula.
Ej, krala Milana, velikog silnika, istera on iz Srbije. Pa kad ustav ukinuše... Te godine se ti rodi. Srbija izgubi slobodu, a Aćim dobi unuka...
On je zbog oca do sada ostao. Zato što nije imao snage ovo ćutanje i ovaj pogled da izdrži. Kad su prvi izlazili na slobodu, odričući se Radikalne stranke i Aćima, Aćim ih je ispraćao psovkama i grdnjama, izazivajući sve protiv sebe, suludo
Deci će ispričati ceo svoj život. Da ga zapamte. Reći će im: „Vaši očevi i dedovi nisu Srbiji osvojili slobodu. Vi nastavite da ratujete za nju. Učeći vas tome, ja sam ostario. Vreme mije da odem.“ Vidi decu kako plaču.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kao da su se, u njemu, drešile prastare stege i on je, još u plaču, osećao neku laku slobodu. Bilo je dobro što se otvara baš tu, neznan, između tih lica koja su mu, sva, bila strana, kao i te radnje, i te suknje
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
bih da mi Vreme dâ sve moje dane Što bi redom došli s dalekih krajeva, Da ih sve od jednom, kao jato ševa, Pustim u slobodu na četiri strane! Da ih bacim svuda i na vjeki vjeka!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Razlozi koji bi opravdavali moju pesničku slobodu u tom pitanju su ovi: Demokritos življaše još za vreme mladosti Aristotelove, kad ovog obuze neodoljiva žudnja za naukom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Iako je smrt ova za njega značila oslobođenje od batina i odsad neograničenu, najpuniju slobodu vrljanja po svima privlačnim mestima varoši, on je ipak mnogo plakao za sandukom očevim toga nezaboravljenog dana, kad je
Kazao je: da se optuženi Petronije Svilar na osnovu nekih paragrafa ima odmah pustiti u slobodu i da je sve onako moralo biti, a da troškove pritvorske neko mora platiti, a on — islednik da nije kriv i da pere ruke.
— Ima! Nema! — viču drugi; ima! nema! I sve se uzmuvalo. — Ima, ima — nadvikuje sve moj saputnik — treba dozvoliti slobodu govora, ja imam reč.
To što se ona nasmešila odbijalo me, jer sam znao da su ovu neobičnu slobodu naše, nekad tako smerne devojke, morale za dobiti pod okupacijom.
I tu već Sima ne može da izdrži, nego prilazi, izvinjavajući se što je uzeo slobodu da se upliće, pa se predstavlja i smatra za osobitu i retku čast, itd.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
zaključka da je ispinjanje na ljestvici uspjeha, ugleda, vlasti (a to znači u prvom redu vlasti da drugima ograničavamo slobodu i namećemo našu volju) uvjetovano time što se prethodno i sami potčinimo tuđoj psihičkoj prisili.
sami sebi tuđu volju u ruho naše vlastite samodiscipline, mudro i bez roptanja potisnuti u skroviti mrak duše našu slobodu, da bi kasnije, nabubrila i ogrknula u tom mraku, bujnije šiknula napolje, dovoljno jaka da se s osvetničkom slašću
je u tome da, kad to ustreba, umiju biti slabi, tajna slobodnih u tome da u datom času umiju objesiti o klin svoju slobodu.
Nego, s vremenom bih se sasvim vjerovatno bio pokolebao, pa bih i tu moju „snagu” i „slobodu” bio podvrgao sumnji, kao i sve drugo.
Činilo mi se da mi moja pripadnost bratstva i subesjednikov superiorni stav prema njegovom pozivu daju slobodu da i ja otvoreno iskazujem što mislim, bez bojazni da ću time povrijediti jednu plitku sujetu.
Upijao sam u isti mah slobodu, prostor i nesputan tok vremena. Gle, otkrivao sam, i sloboda je nešto što usrkavamo u se plućima!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đuricu nešto lednu, ali on otera od sebe to neprijatno osećanje drugim, povoljnijim: »Sutra ću, dakle, na slobodu!... Moći ću dakle da idem gorom i livadama, dugo, dugo... da se sit nadišem onoga planinskoga mirisa...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Dotrča lovac, te lisicu ubi puškom, a jazavca oprosti gvožđa i pusti ga na slobodu. LISICA I KOKOT Pitao jedan dan kokot lisicu: — Zašto kolješ moje kokoške, a ništa ti nijesu krive ni dužne?
Petković, Vladislav Dis - PESME
11. AVGUST 1913. GODINE Dolazite danas uz doboše, trube, Kao kad ste pošli za slobodu brata, Samo što vas sada venci slave ljube, I što dolazite iz dva srećna rata.
Dolazite nama uz doboše, trube, Kao kad ste pošli za slobodu brata, Samo što vas sada venci slave ljube, I što dolazite iz dva srećna rata, Što Beograd ceo sa radošću grli Vas,
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
“ Otada sam imao punu slobodu u vođenju poslova. Skoro godinu dana moje redovno radno vreme bilo je od 10.30 pre podne do 5 časova narednog jutra,
Postoje, međutim, i izuzetni razlozi zbog kojih radiju treba omogućiti potpunu slobodu razvoja. Na prvom mestu on nudi neizmerno veće mogućnosti i mnogo je značajniji za poboljšanje života od bilo kog drugog
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
suseda bili su duševna hrana koja je podhranjivala u mojim mladenačkim osećanjima uverenje da je borba za pravo, pravdu i slobodu najuzvišenija stvar na ovome svetu.
”Privilegija” je garantovala graničarima Vojne granice tu slobodu, a za uzvrat oni su uvek morali biti spremni da ratuju za austrijskog cara na svim bojištima.
i računanje ličili su mi na sredstva za mučenje koja je učitelj, po mom mišljenju neznalica, izmislio da bi uskratio moju slobodu i igranje sa drugovima. No, moja majka me je ubrzo ubedila da sam na pogrešnom putu.
i računanje ličili su mi na sredstva za mučenje koja je učitelj, po mom mišljenju neznalica, izmislio da bi uskratio moju slobodu i igranje sa drugovima. No, moja majka me je ubrzo ubedila da sam na pogrešnom putu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A narav njena bila je protivna tome, i tražila je čim veću, urođenu slobodu; sada, kada već nije na vrijeme, znade bolje da je cijeni; sada joj se sama iz duše javlja: nikome stalno ne pripasti,
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Izvolite sesti! ČEDA: Blagodarim. Ja vas molim da me izvinite što sam uzeo slobodu uznemiravati vas... ŽIVKA: Šta ste radi, gospodine?
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
ničje čelo Nije pognuto — Nit’ bi im crno, Nit’ bi im žuto, Nit’ bi im meko, Nit’ bi im ljuto — Ne bi im niko Slobodu sputô. Ja barem čvrsto Verujem u to. KAKAV JE DANAS DAN O prenosu Brankovih kostiju 10 jula 1883.
„Oj, Petefi, retki stvore, Ti slobodan meteore, Ti s’ živeo za slobodu — Ne za ovu, za ovaku, Ti si pao za slobodu, Al’ za drugu, al’ za bolju.
„Oj, Petefi, retki stvore, Ti slobodan meteore, Ti s’ živeo za slobodu — Ne za ovu, za ovaku, Ti si pao za slobodu, Al’ za drugu, al’ za bolju. Oj, Petefi, retki stvore, Gladovô si za života, (Tvoja nije to sramota).
»Starmali« 1884. DEMOSTENOVA SMRT (Uz sliku) Dika svojeg roda, Uvek dušom smelom; Borac za slobodu I reč’ma i delom. Koleba je svaka Demostena znala, Al’ je loša sreća Grčku sahrvala.
), čestitati. Darvin (1809—1882), slavni engleski prirodnjak. Demosten, najveći govornik grčki, neumorni borac za slobodu i nezavisnost grčke zemlje. Kad Antipater zatraži glavu njegovu, on popi otrov (384).
Miljković, Branko - PESME
podsvest smeštena između sunca i meseca LjUBAV POEZIJE Ja volim sreću koja nije srećna Pesmu koja miri zavađene reči Slobodu koja ima svoje robove I usnu koja se kupuje za poljubac Ja volim reč o koju se otimaju dve slike I sliku nacrtanu na
SVEST Videh li u nasilju prerušenu sreću Il tri puta dat sebi tri puta rekoh ne O smilujte se uzmite natrag Slobodu koju ste mi darovali Knjiga koja se čita pri svetlosti munje Zatim zločin u slavu sunčevog izlaska Sve je to gromom
Petrović, Rastko - AFRIKA
Igra predstavlja rat u kome je poginuo Sumanguru a njegove fetišiste Melinke izgubile svoju slobodu. Rat se vodio pre naše Kosovske bitke, od ovih krajeva pa sve do Nigera, i legende o tom porazu još uvek uzbuđuju
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ovaj se starac tada borio za tako isto svetu stvar, za kakvu se ti boriš sada: za svoje ognjište i svoju slobodu. On se borio junački. Zagledaj, na njegovim starim grudima zacelo ćeš naći ne jedan ožiljak od rana u boju dobivenih.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Moja ljubo, verna ljubo, Mila si mi ti, — Al’ se onda zaboravi Ljubit’, grliti. Kad junaci za slobodu Čuda počine, Nije šteta ni za koga Ako pogine.
okrepi, Tvoj babajko drugog čeda nema, Pa jedinca već na boj otprema, Da s’ vratite, -— il’ da poginete, — Za slobodu da sokolujete. LXIV Božić, Božić, mio danak, Ko ga ne bi milim zvao, Ko li ne bi vesô bio, Ko se ne bi radovao!
Neka i on, Kô babo mu, Samo Srpstvo ljubi, A kad vidi Dušmanina Neka škripne zubi. Nek pogine Za slobodu — Lepše smrti nema! — Vidiš samo Kako sluša, Sad neće da drema.
Dobro došlo, čedo moje, Ako ti se piše, Da ti život svome rodu Za slobodu diše. A zlo došô, ako misliš Životarit’ gnjilo; — Kukavica ima dosta, — Nigde ih ne bilo!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Hoćeš slobodu? Naći ćeš u grobu. Grob skida lance dugosužnom robu, Ćuti nasilnik, nit’ oružje zveči Prava da gnječi. Tražiš jedna
U Lazarevog carstva burnom stanju, Gde razuzdane strasti mnogih zala, U ličnoj borbi i hudom neznanju, Slobodu ruše, a lance vazala I ropstva kuju, da na trulom panju Svog licemerstva goje roj kabala, Dogodila se j’ na dan
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— Mi smo, Đuraško, bogom izbrani Za spasitelje srpskog naroda, Mi da služimo slobodu svetu, Mi da budemo njeni robovi — Ne orudije sramnih namera.
plače — plače Srbija, A Hercegovina, ta sestra naša, Čekajuć žrtve braće slobodne Sa svakim danom više žrtvuje: Slobodu, narod, crkvu, svetinju. PRVI SERDAR: I pravo ima! DRUGI SERDAR: A kad on nije pravo imao?
Miloje! Radenko! Katunoviću! S Katunjanima složno udaraj; Znaj da slobodu svoju branimo! (Jedan kapetan do Đuraška pada ranjen.) KAP. ĐURAŠKO: Zar pade? Osvetiću te, — juriš, Crnogorci!
ĐURĐE: Ja je ostavljam — I evo, oče, U stare ruke primi krmilo, I vekovima neka odsada Hristove vere prvi hranilac Slobodu hrani gora slobodnih. — STANIŠA: Svi nevernici! Svi! Svi izdajnici! Prokleti, bog dao!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
JAZAVAC PRED SUDOM Ko iskreno i strasno ljubi Istinu, Slobodu i Otadžbinu, slobodan je i neustrašiv kao Bog, a prezren i gladan kao pas. P. Kočić Čista, svijetla sudnica.
“ — Onda sam imô čet'ri koze. Za turskog suda mirne ko ovčice, a kad zastupi ukopacija ošjetiše i one slobodu, Bog i' ubio, pa se ne daju snositi!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Epika bune - kojoj prethode pesme o bojevima za slobodu u Crnoj Gori i koja opeva srpske oslobodilačke ustanke protiv Turaka početkom 19.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
— I druge neke stvari mogu vezati dušu za sebe, i na taj način oduzeti joj slobodu kretanja, i mogućnost da nam eventualno čini zlo. Tu moć ima, na primer, kamen, o čemu v.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Makar je mladić izgarao na suncu, ipak mu bijaše ugodno u bezgraničnosti prostora. Osjećaše živo slobodu, sjaj i istinski dašak života, — a pred njime, kao sjenka, kao nekakova slutnja stajaše mrka nagrđena „Mrsina” prilika s
s njome dugo gledao pošao je u Ameriku, pa je odande pisao njoj i ocu da se u njega ne nada, te je pozdravlja i vraća joj slobodu. Djevojka naslaže robu, ispravi se i pogleda ga u oči. — Rekli su mi da vas pozdravim. Zbogom vam!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Daćemo vam umesto našeg putokaza slobodu da sami izaberete kuda ćete se zaputiti. Nema više ni viteštva, ni dostojanstva, ni otmenosti, ni ponosa, otvaramo vam
Zar čovek zbilja ne može da izdrži slobodu?! Matija Stajao sam ove noći da ne bih zaspao. Hteo sam da još jednom vidim u glavi sve ono što se dogodilo.
Otrovao si mi slobodu, ali za tren, samo za jedna mali prolazni tren, mučan kao nepogoda. Odlučio sam da grickam svoju mrvicu života u
Ilić, Vojislav J. - PESME
I priliv titanske snage napregnu njegove ruke Kô žile nemejskog lafa, jer gusle slobodu zvuče! I Titan razmahnu pleća i tvrdi, ognjeni čelik Sa strašnom grmljavom puče A duh se pod nebo diže...
Stalan kô stena, mudar kao zmija, On čuva narod i brani slobodu, Čelo mu vedro, a pogled mu sija Kô jasna zvezda na nebeskom svodu On tiranina mačem povrgava, On belim krinom roba
8. Tugu ću svoju pokloniti rodu I grobovima otadžbine svoje, Da silno jekne usklik za slobodu S usana tvojih i sa lire tvoje.
Udarima moje lire budio sam bednog roba, I slobodu vaskršavô iz mračnoga njena groba. Mojom pesmom nevoljnici vaskrsenje svoje slave, Od te pesme osvetničke krunisane
Mnogi borac za slobodu, u mukama nečuvenim, Skončao je dane svoje pod visokim krovom njenim. Tu Dunavo hladno šumi, i u šumu mutnih
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Grci i diplomate su u takvim delikatnim stvarima puni takta; oni mi dadoše punu slobodu kretanja. Bio je divan dan, nebo plavo.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Ršumovića koji beže „samo da se sklone“ „u neku slobodu“ i svedoči o snažnoj aktuelnosti pesama za decu J. Grčića Milenka.
Napred! juriš! kolji! pali! Izrod koji krvce žali! Za slobodu se zlotvori Srb junak se rado bori. Ljuti zmaji i lavovi U rukama sa gromovi, Čelik srce, britka đorda – Pa šta će
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Uzima reč direktor, smeši se: — Raznesoste Kalenića, gospodo! Ja, kao direktor, uzimam slobodu da ovde pročitam mali odlomak iz priče, jer se i ja ponosim tim mladićem. Vi razumete; bez dece sam.
Jevrejin nema tla, nema tvrdog nepomičnog korena, nema jezika, i zato nema slobodu ličnosti. Jevreji su svugde improvizatori!
ostali vezani za svoje selo imanjem, tradicijom, jednom isključivom i strasnom ljubavlju za život na selu, za beskrajnu slobodu koju imaju veliki posednici na selu, za šarene i lude ćefove gazda koje samo njihovo selo hoće da trpi, i još se njima i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Drugovi... 3emlja vapije za osvetom, porodice vaše vas preklinju da ih oslobodite... Zar da napustimo slobodu našu, i da savijemo dobrovoljno glavu pod ropskim jarmom? Nikad!... Nikada, drugovi! Ja vas ne zadržavam.
I nama je ostalo samo sećanje na te dane ispunjene poštenom mišlju, nadahnute verom za ljudsku slobodu, na dane kada su oči plamsale, a srce treperilo... Sve je bilo uobličeno blagim oblicima, nasmejano, nadahnuto. Ali...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Za domovinu, za slobodu zovu vojnika da gine! A kad su poginuli napunili rovove, seti se Drvoseča vreće. »Baš sam budala!« — pomisli.
Šantić, Aleksa - PESME
Mi znamo sudbu i sve što nas čeka, No strah nam neće zalediti grudi! Volovi jaram trpe, a ne ljudi, — Bog je slobodu dao za čovjeka. Snaga je naša planinska rijeka, Nju neće nigde ustaviti niko!
Proročkim glasom budiću iz groba: Istinu mrtvu i slobodu roba Što sputan sunca zavičajna žudi. I krvlju svojom preliću sve pute Idući tebi, i vjerujuć u te, Uskrsli brate
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Raspirivanju revolucionarnih raspoloženja služi sve, pa čak i religija. Bitka se bije „za krst časni i slobodu zlatnu“, protiv polumeseca, a to znači: protiv tuđinaca, haračlija i ubica.
iz decenije u deceniju, od naraštaja naraštaju, useljavali se u nova pokolenja i kroz njih nastavljali veliku borbu za slobodu. 6 Pesme o hajducima Pesme srednjih vremena (ciklusi hajdučki i uskočki) obuhvataju razdoblje od XVI do XVIII veka.
Ne zna se da li je mračnija gora koja mu je dala utočište ili on koji čuva šumsku slobodu, jedinu u toku vekova. Mijat Tomić (poznati hajdučki poglavica iz XVII veka) u pesmi je onaj čovek koji je „od gladi
i ljubavlju i mržnjom, ona je ovaploćena želja narodna da sve što živi i što je u življenju ugroženo stupi u borbu za slobodu. Iako je ropstvo bilo dugotrajno i teško, narod je uporno verovao u oslobođenje i borio se za njega.
A možda ih je narod i izmislio — u želji da proslavi što veći broj boraca za slobodu. U toku nekoliko stoleća neravne borbe sa Turcima, koji su bili i brojniji i bolje naoružani, narod je mogao da se
8 Pesme o oslobođenju Crne Gore i Srbije U pesme „novijih vremena o vojevanju za slobodu“ spadaju ciklusi oslobođenja Crne Gore i oslobođenja Srbije. „Oslobodilačka borba u Crnoj Gori“ — kaže B.
izvoru, bez promena koje unose drugi pevači, nedoterane i katkad nedovršene, pesme „novijih vremena o vojevanju za slobodu“ dragoceni su dokumenat i — kadšto — znatno umetničko dostignuće.
Miloš Obilić ima samo herojsko srce, a predstavlja najviši ideal života. Vojvoda Prijezda, čuvajući slobodu i dostojanstvo čoveka, žrtvuje sve što ima, pa i sam život. Sličnih primera ima na stotine.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
negde Da škripuću šljunci budite sigurni To beže begunci Samo da se sklone U vatru u vodu Ali van okvira U neku slobodu PERTLA SE NAMRTVO VEZALA Pertla se namrtvo vezala Pa se noga iznaprezala Čak se i ruka trsila Da bi pertlu
pitao mornara Gde želi da provede leto Na kopnu ili na brodu A mornar ajkula stara Reče MORE PROKLETO UZE MI SVU SLOBODU ŽELIM DA IDEM U ČAČAK Kapetan je pitao mornara Zašto mu probleme stvara Zašto ne ide u Split A mornar ajkula
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kade te zovemo na vodi, to taki plavaš nam slobodu na lađi. Kade pak iz lađe našega tela duša naša izađe i leti gore k tebi, ka ptica vazduhom, — a ti hitro, s mirnom
taj koji no svašto mogu i kadar sam uposlovati kano Bog, premeštati i odbijati svako zlo i stravu zgoniti sa srdca a slobodu veselu usevati. Ja sam evo, taj što sam moru među mu primetnuo dokle da se stojeći hodom drži i razliva.
Kano gde stoji careva bojna municija ako i niko ne obrće šnjome, opet veliku imadu o sebi slobodu i tvrdo obstojanje koji unutra borave, niti koja haramija, zlotvor li i hrsus, smi blizu doći da prokopa bedena.
Al' zazora radi ljudskoga, mogu se prosvestiti. A ima i paraca, te valja žegnuti žigom za proznanje. Jedni na slobodu pak pušteni na prazno obnehate se nipodašto greh držeći i tim odhodom o tomu se bave.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
životu mora makar malo da gucne), posveti teškom ali svetom žurnalističkom pozivu, — postade borac za istinu, pravdu i slobodu.