Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Izdaleka, pred sobom, čuo je ritam trčećeg koraka, lupu oružja i glasno ponavljanje slogova, u jedan glas: Ma‑ri‑ja, Ma‑ri‑ja, Te‑re‑zi‑ja, Te‑re‑zi‑ja.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
To je stih od trinaest slogova, sa cezurom posle sedmoga sloga, i sa strofama od dva stiha sa slikovima. Taj stih je došao u rusku književnost još u
(»Pesne mužeske su one koje se uz gusle pevaju«; »sve one pesne koje nijesu od deset slogova i ne mogu se uz gusle pevati, zovu prosti Serblji ženske pesne.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Učini im se tako da su te male folirantkinie toliko visoko iznad njih, sa onim svojim bečenjem i otezanjem slogova, fol-ležernošću i svačim, da ih nikada neće dostići u otmenosti, a ovamo — sistem HELP!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Takve govorne tvorevine rasporedom i izborom glasova i slogova i zasnovane su na teškoći da se izgovore kao kakofoničke konstrukcije, pri čemu su vrlo laka govorna ogrešenja.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ona ima dvanaest strofa. A po strofama stihovi su ovako raspoređeni prema broju slogova: I 13, II 10, III 8, IV 4, V 2, VI 1, VII 2, VIII4, IX 8 (9/7), X 10, XI 13, XII 21.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Zato je valjalo razbiti tu metriku i stvoriti novu sa melodičnom, slobodnom linijom ritma; „Ali ritam nije broj slogova, dužih i kraćih, naglašenih i nenaglašenih; „Svaki sadržaj ima svoj ritam”; „On se ne da vezati u metriku.
Može taj parametar biti broj slogova (silabičko načelo) ili broj naglašenih slogova (akcenatsko načelo) ili broj nekih drugih jezičkih jedinica.
Može taj parametar biti broj slogova (silabičko načelo) ili broj naglašenih slogova (akcenatsko načelo) ili broj nekih drugih jezičkih jedinica.
dužinom polustihova, odnosom između njih, sa težnjom ka manje-više simetričnome rasporedu naglašenih i nenaglašenih slogova (recimo uzastopno smenjivanje sa obrnutim redosledom u jambu i troheju), sa sistemom rimovanja, i slično.
Metar njegov postavlja sledeća ograničenja: stih ima dužinu od deset slogova, deli se na polustihove od četiri i šest slogova; granice stiha obavezno se podudaraju sa sintaksičko-intonacionim
Metar njegov postavlja sledeća ograničenja: stih ima dužinu od deset slogova, deli se na polustihove od četiri i šest slogova; granice stiha obavezno se podudaraju sa sintaksičko-intonacionim granicama, što, drugim rečima, znači da opkoračenje
Prestao je, prvo, da obraća ma kakvu pažnju na razmeštaj naglašenih i nenaglašenih slogova ; mada ovaj razmeštaj u našoj versifikaciji i ne igra tako važnu ulogu kao na nekim drugim jezicima.
Mnogo je značajnije napuštanje istog broja slogova (tj. izosilabičnosti) kao stalne mere. Kod Crnjanskog broj slogova u priličnoj meri varira iz stiha u stih, ali se,
Mnogo je značajnije napuštanje istog broja slogova (tj. izosilabičnosti) kao stalne mere. Kod Crnjanskog broj slogova u priličnoj meri varira iz stiha u stih, ali se, opet, to variranje ponekad upotrebljava pri komponovanju strofe.
Ne više broj slogova u stihu i polustihovima, i pogotovu ne težnja ka pravilnijem smenjivanju naglašenih i nnaglašenih slogova, nego je
Ne više broj slogova u stihu i polustihovima, i pogotovu ne težnja ka pravilnijem smenjivanju naglašenih i nnaglašenih slogova, nego je smenjivanje kompaktno uređenih/razdvojenih sintaksičkih članaka postalo osnovicom pesničkoga ritma.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Popović primetio da su „druga i sedma pesma (u Opitu Luke Georgijevića) pisane... u stihovima od po pet slogova s trosložnim pripevkom na kraju strofe”, kao i pesma O Savka, Savka (v. Prilozi za književnost VII, 1927, 284).
i u drukčijem obliku: što je ovde sada strofa, mogla bi lepo biti i samo dva stiha koji bi imali oblik 5+5/4+5 slogova, dakle trohej+daktil+daktil-+ +trohej/trohej+trohej+trohej+daktil.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
U poeziji se izdvajaju pesme spevane u dugom stihu, od petnaest do šesnaest slogova, takozvane bugarštice, koje se pevaju sa ili bez instrumentalne pratnje, nekad u kolu.
veka. Vitalan i delotvoran sve do našeg vremena, živi i deseterački stih, sastavljen od deset slogova, najrasprostranjeniji - epski, sa cezurom posle četvrtog sloga, i lirski, simetrični deseterac sa cezurom posle petog
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Druge su u dugom stihu, najčešće od petnaest ili šesnaest slogova, s cezurom posle sedmog ili osmog sloga (a ako je stih kraći od petnaesterca ili duži Od šesnaesterca, onda sa cezurom
i često sa „pripevom iza svakog, ili svakog drugog, ili svakih nekoliko stihova“ (pripev je od šest, ređe od pet slogova, i „ponajviše ne dodaje stihu iza koga se nalazi ništa novo, nego ga samo raširuje“).
Te osobine ne zahteva priroda dugog, rastegljivog stiha, od petnaest i šesnaest ili od više i manje slogova, pa ipak se i taj stih njima odlikuje.
Ona se javlja u jednom i u više slogova, u jadnom stihu na raznim mestima, na kraju ili na početku dva i više stihova. Ta njena neredovnost i nesistematičnost,
vam itd. Sem toga, vrlo je labava granica između pojedinih narečja. To je, pre svega, uslovljeno određenim brojem slogova u stihu. Jekavac pevač, zbog stiha, često upotrebljava ikavske oblike: dite m. dijete, bila m. bijela, itd.
: na Soluna porez udario; ali — o analogiji — i kad je isti broj slogova u genitivu i akuzativu, npr.: čuvaj, care, ti gospodstva tvoga), upotreba vokativa mesto nominativa (kad imenica ima
: opremi se Vukašine kralje; ali — po analogiji — i kad je isti broj slogova u nominativu i vokativu, npr.: što je junak Petre Mrkonjiću), upotreba diminutiva (npr.