Jakšić, Đura - PROZA
Jedva si motao čuti isprekidane slogove: „Ma...džari... a sada Nemci... krv nam is...pi...še...“ „Opet se nešto strašno moralo dogoditi, opet je krv pala“,
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
A sakata i jezična Vela digla bi tada glavu, i naslonjena pazuhama o štake, počela bi visoko, na slogove da muca... tobož kao da pravda; brani Ljubu što neće da prosi. — Pa što traži da se muči, da prosi? Kad etete te ete...
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
— Zaista nećeš? — rekla je otežući slogove kao da joj nestaje dah u plućima, i naglo zaćutala. Oko nas je bio samo pesak i voda, a jedna čaplja stajala je glave
— Znala sam da nećeš izdržati! — razbacivala je pesak oko sebe rastavljajući reči na slogove. Ja sam još ležao licem okrenut prema pesku, a oči su me bolele kao da sam satima gledao u sunce.
Matavulj, Simo - USKOK
Krcun i Pero zapjevaše jednakim glasovima, jednak zastajući i udarajući o slogove: „Vi-no pi-ju po tri po-o-o-bra-a-a-a-ti-i-ma!“ Starac raširi ruke, kao orlušina krila.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Golub, vrabac: gugu-ći, drijenkom se za-ki-ti! (Riječ mi se raspala na šarene slogove.) - U prozorskom staklu se ogledaju bregovi: vjetar duhne - taknu se procvjetalim trešnjama.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
reke narikače I planine udovice Hraniš ih sa dlana Rosom skupljanom svakog jutra Sa svojih stihova Spajaš preživele slogove Ruda bilja i zverinja U prvo slovo ljubavi I gradiš Poslednji neosvojivi bedem Svoje tvrđave u vazduhu TERAZIJE Nekome