Jakšić, Đura - PROZA
Šta se to za kratko vreme učini?“ „Ne pitaj me, pobratime“, reče Živko, ali dalje ne hte ni slovca progovoriti; a posle se tužno osmehnuo i ponudio, me je rakijom: „Pij, Miladine, ne znaš kako je to dobro piti!...
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
A to što vidiš to je samo do Slovca i do Brankovine, a Grbović s vojskom baška je, a Kedić baška, a jednu vojsku imamo na Belom Brodu, a drugu na Paležu —
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ova luda svetina... šta ti ona zna? Prava marva! — Samo, Đuko, pametno!... Neću nikom da si slovca proglavio. Ja neću da mi se rekne da uzimam mit...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Meni je mati pričala mnogo štošta kad sam odrastao, pa je zapitkivao. Otac, naravno, nikad ni slovca! On, tj. moj otac, nosio se, razume se, turski.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Lepo je mladić pita, a ona se ukipila k’o... sveta Bóna u šokačkoj crkvi, pa ni slovca... — Pa kad me sve koješta pita — reče malo jogunasto Jula. — Koješta mu i odgovaraj! — obrecnu se gđa Sida.
Radičević, Branko - PESME
Grob pred njime, oh čij' li je? Ma na njemu ploče nije, Samo jedan krstić mali, Ali i on mučke žali, Baš ni slovca najmanjega, Da ti kaže ko tu legâ, Ali Uroš poznaje ga.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— zapita ga oštro pošto se zaustavi a gleda mu pravo u oči. — Nijesam, gospodine. — Dakle nisi? — Ama ni slovca. I đeca mi se, gospodine, posmevaju, pa vele: kad ćeš, čiča, u školu, jes’ napunio, vele, sedam godina il’ još nijesi?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ta danas, danas — nedelja je... Dugo je ona, dugo zvala Al niko ne prozbori ni jednog slovca. Moja ulica je čudna i mala Krotka i tužna, kao ovca, Ni dva tramvaja tu ne bi stala Ni dva tramvaja, ni tri
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
sa Hukom zagorčala mu je njegove epohalne pronalaske iz optike, i toliko ga ozlojedila da se zarekao da neće više ni slovca publikovati o tom predmetu dogod Huk živi. Sa Hukom je teško izaći na kraj.