Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Gotovo je ostala ona ista arhaična slovenska svest. I dok je jezik u dinarskoj oblasti napustio mnoge od starih oblika, da bi stvorio nove, jezik centralnog tipa
— Uticaji zanimanja i promene zanimanja. — Predanja n nacionalna svest. — Bezizrazna (amorfna) slovenska masa i balkanska duša. — Tragovi nacionalne svesti. — Noviji uticaji.
Bio sam iznenađen naročito u zapadnoj Makedoniji, kad sam naišao na slovenska sela i kuće potpuno jednake s aromunskim, iako u blizini nema Aromuna na koje su se mogli ugledati.
Ta su slovenska naselja u zatvorenim i teško pristupačnim planinskim krajevima. Izbegavaju doline i sela su redovno na visinama od preko
levoj pritoci Radike, blizu Debra, naročito stanovnici sela Galičnika, Lazaropolja i Rosoke, koja spadaju među najveća slovenska sela centralnog tipa (do 800 kuća u grupi).
je u prvim desetinama XIX veka bilo vrlo razvijeno, osobito u zapadnoj Makedoniji i na Šarplanini: svaka je slovenska „zadruga“, kao i svaka aromunska grupa, imala često po nekoliko hiljada ovaca.
Ono je ponegde izazvalo čitave poremećaje. Predanja i nacionalna svest Amorfna slovenska masa i balkanska duša. — Između Prilepa, Soluna i Meste (možda i još dalje na istok) centralni je tip sačuvao fizičke i
U ovom pogledu to je uglavnom arhaična slovenska masa, flotantna masa, bez određene nacionalne svesti. Nijedan naučnik, koji je ovo pitanje proučavao na licu mesta, ne
* Međutim, oni ne primaju ovo ime. Srpski su pisci odavno smatrali Šopove za Srbe; za njih je to bila čistija slovenska masa od one koja je istočno od Iskra. Oni zaista govore dijalektom koji se znatno približava srpskom jeziku.
Zahvaljujući ovome manastiru održala se slovenska služba kod hrišćana u Maloj reci koji govore arbanaški. Mijaci su vrlo odani pravoslavlju.
Najstarija sela, kao npr. Tresonče, po tipu i izgledu su čisto slovenska. Topografska su imena velikom većinom slovenska (Bistra, Jama, Tonivoda, Jastrebac, Srbinovica, Kamenica, Zla Strana
Najstarija sela, kao npr. Tresonče, po tipu i izgledu su čisto slovenska. Topografska su imena velikom većinom slovenska (Bistra, Jama, Tonivoda, Jastrebac, Srbinovica, Kamenica, Zla Strana itd.). Ovo su oblici koji nemaju ničega arhaičnog.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
) — Slovenska obala (u Veneciji) rif — stara mađarska mera za dužinu = 0,777 m. rovaš — oznaka, obeležje, zarez radi raspoznavanja
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
), G. L. Permяkov, AN SSSR, Moskva 1984. Leže, L., Slovenska mitologija, Grafos, Beograd 1984. Lilek, E., „Vjerske starine iz Bosne i Hercegovine“, GZM, 1—4, Sarajevo 1894.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Pod rečju »naš narod« on je obuhvatio sva slovenska plemena bez razlike. 3a Srbe on je imao naročitih simpatija, i srpski jezik i srpska narodna poezija su ga osobito
Tražeći slovensku koncentraciju, on je srpski jezik, sa ruskim, češkim i poljskim, smatrao kao jedan od četiri glavna slovenska jezika i tražio da svi Južni Sloveni prihvate srpski jezik kao svoj.
Pevao je u doba kada se u Dalmaciji vršio narodni preporod, kada se narodna, slovenska, hrvatsko-srpska stranka, borila protiv talijanske kulture i talijanske prevlasti, i njegovi rodoljubivi stihovi
počev od zanimljivog arhaičnog srpskog dijalekta pa do starinskih priroda u kojima se pomešala istočnjačka čulnost i slovenska osećajnost.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Našto to večito padanje iz ljubavi u ljubav? Ljubite sebe. Neka nestane ona životinjska „slovenska“ žeđ za obožavanjem. Ja, prečanin, izučen, vrlo dobro znam sa kim imamo posla. Dobili smo olupane čamce, mesto flote.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Oni nisu lupali glavu o tome šta je para, nego šta je para u stanju da učini. Moja slovenska čežnja da saznam šta je to para, bila je uskoro ispunjena kada sam pročitao jednu pesmu u prozi koja objašnjava suštinu
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
do savršenstva dovedeno spajanje folklornog i hrišćanskog: svaka slika je s jedne strane hrišćanska, s druge folklorna slovenska. I sam naslov je dvostran: Vest kao drugu svoju stranu podrazumeva Blagovest.
A, u stvari, to je jedna šagalovski naivno stilizovana slovenska izba, u kojoj su se kazivale narodne legende. Pesnikova duša je u simfori51 dobila osobine zbiljske izbe, gde se do u
Miljković, Branko - PESME
se raspadaju od posmrtne nežnosti Trave iza smrti i mokraća Imitiraju jarost žutih pasa Zelena boja uma i plava slovenska nežnost Nagrizaju pluća bubreg i jetru Crna milovanja umesto uralskih snegova Opominju nas da je leto na
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
V novoj tipografiji grekopravoslavnoj. V Veneciji 1761-go ljeta. Mjesjaca noemvrija. Taj Gorestni plač ustvari je slovenska obrada srpske pesme Orfelinove Plač Serbiji, ili, tačnije, Plač je srpska verzija slovenskog i ranijeg Gorestnog
Deželić ju je štampao na str. 609—11, pod br. 498. svoje Rjesmarice; ona glasi: SLOVENSKA DEKLICA Sem slovenska deklica, Milka mi j’ ime, Sem obraza bistrega, Hrabro ’mam srce.
Deželić ju je štampao na str. 609—11, pod br. 498. svoje Rjesmarice; ona glasi: SLOVENSKA DEKLICA Sem slovenska deklica, Milka mi j’ ime, Sem obraza bistrega, Hrabro ’mam srce.
Ljubi moj je čvrst rojak, Lep slovenski je junak, Ljubi moj je Slave sin, Krepki sin planin. Mati me slovenska je Nježno dojila, V sladkem domoljubji me Je odgojila. „Bog vas živi večni čas!
Jeriša, a melodija te iste pesme u muzičkoj reviji („koja je štampala same kompozicije za pjevanje”, piše Klopčič) Slovenska gerlica, sv. 2. za 1848, str. 8—9. Pesma je prvi put javno pevana na drugoj besedi koju je 19. juna 1848.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
bili tvorci slovenske pismenosti i književnog jezika, Ćirilo i Metodije i njihovi slovenski učenici, koje je mlada slovenska crkva smatrala svetiteljima.
S druge strane, tretirajući istinite događaje ona je istorijski odgovorna. Staroslovenska književnost postala je slovenska klasika s bogatim svetom ideja, razrađenom poetikom i poetskim jezikom.
Nastala sredinom 11. veka, slovenska legenda o svetom Vladimiru sačuvana je samo u latinskom prevodu proširena pričom o ljubavi zarobljenog Vladimira i
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
BREST Ulme (ulmuѕ campeѕtrіѕ). Brest. Reč je zajednička slovenska. B. je poznato demonsko drvo. Na njegovim granama naročito rado sede vile, »jer na to drveće vragovi ne smeju«
Istucanim d. lišćem mažu se bolesne oči (іbіdem). DETELINA Klee (trіfolіum pratenѕe). Detelina. Reč je zajednička slovenska.
JEČAM Gerѕte (hordeum vulgare). Ječam. Reč je zajednička slovenska. Upotrebljava se kao vrsta predžrtve (svakako ne kao lustracija): njime, na Badnji dan, biva posut badnjak, pre no što će
KONOPLjA Hanf (cannabіѕ ѕatіva). Konoplja, kudelja. Reč konoplja je zajednička slovenska; poznata je i drugim nekim ie ‹= indoevropskim› narodima, a poreklom je svakako iz skitskog istoka (otkuda je došla i
LESKA Haѕelnuѕѕ (coryluѕ avellana). Leska; plod: lešnik. Reč je zajednička slovenska. L. je i siguran utuk, naročito od groma i grada. U l.
Petrović, Rastko - PESME
gde ogledajući se jezerom brda silaze u ponor, Sa njima prastari hrastovi i bela krda i sveo bor Pod kim se skuplja slovenska gospoda na dogovor; Bor, divni zeleni bor, Dedova mojih zeleni bor.
Ti, čiji sam sad ženik, koja govoriš hladno o smrti, dok su po tebi barbarstva moja slovenska i njini perunski vrti, svojom kosom kao vencem me uzvisi: da u poljima jelisejskim kojima budem šetao moja senka uvek
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
jašu, slavu slavi, hrani majka, rano rani, boga moli, protužio, razbole se, sanak snila, kliče vila; i najzad tzv. slovenska antiteza. Mnogi od ovakvih početaka nisu neprijatni kad se ponavljaju, a neki su čak i veoma lepi.
slovenska antiteza. Mnogi od ovakvih početaka nisu neprijatni kad se ponavljaju, a neki su čak i veoma lepi. Slovenska antiteza, na primer, ne ustupa ni pred takvim originalnim početkom kao što je: „Netko bješe Strahiniću bane!