Dučić, Jovan - PESME
Htedoh u svom srcu da glas sebe čujem, A ja čuh u sluhu glas ko zna od kuda... Htedoh da se otmem, da snevam, da snujem: Društvo nevidljivih pratilo me svuda... Ja gde sam?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Ovo izdvajanje, koje vrše dobronamerniji čitaoci i kritičari, zasnovano je na boljem sluhu za Ćopićevo delo. Ali ono, i nehotice, sugeriše pogrešno objašnjenje činjenice da je Ćopić, kasnije, često gubio ljupkost
Lalić, Ivan V. - PISMO
da svari, da shvati Ograničeni beskraj; more traje u odlomcima, u blesku, tišini Paslike zvučne sleđene u sluhu Posle oluje; i ne možeš znati Ni pravo, tajno ime toj modrini, Pa kažeš: more, a misliš na svašta, Na letnji dan, na
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
“ U svakom džanu dah je grešnog petka. IV Po puklom sluhu još mi cvile čavli. šupljinom zjapi rana mi pod rebrom. O Pelen-zvezdo, gorku krv mi spali: s krvnikom ja sam kao
Po puklom sluhu još mi cvile čavli „I svuda suze kapaju bez mere“ u muk mi zelen, koji bi da smelje kamenjar greha, da ga smrvi,
“ Po puklom sluhu još mi cvile čavli. V Jezera suva - nebo izmaknuto. Za tugin breg mi crno sunce sedne. (Zbog svake reči pokajem
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
On osluškivaše još, ne verujući ni svome sluhu. Sve mu se čini da »peto« sad drukčije bruji, nekako sasvim drukčije. Eto, i sunce je sad drukčije, i dan, ova
On se podiže na ruke, otvara usta i sav se predaje sluhu... Sluša... sluša živo, sa nestrpljenjem i sve jasnije razlikuje one sitne i jasne srebrne zvuke, što izlaze iz mnogih
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
se u svoje prebivalište na periferiji Beograda, sa dovršenom pesmom u džepu, i sa melodijom, koja mi je i dalje hučala u sluhu, iziskujući nove reči. U sobičku nije bilo vode, ni grejanja; jedno vreme, ni struje nisam imao.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
U DOZIVIMA Tu ste: topli dane, ribo u mulju, trsko Koja šuštiš od sunca u mom sluhu. Veverice, izmišljena na grani: što me drsko Gledaš, kad te evo nema nigde u vazduhu?
PRAZNINA Razbežale se reči sve iz mene: Kao od bata nekog kad za časak Nestanu ptice sa grane zelene (Al ostave u sluhu šum i prasak).
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
terdžuman vidi, i ne prvi put, reči kako deluju, svoje reči kako deluju: dopiru do ljudi, smiruju im dah, ostaju im u sluhu. Slušaju ga: i gomila, i nizami, i žandarmi.
Miljković, Branko - PESME
lukava vatra nudi, Al stoje kužni u istrošenom vazduhu I slede vidljivost različito ljudi, Biljke i zvezde podmićene u sluhu. Ponor sumnja u njih jer ih ispunjava; Samo su slabi izvan opasnosti. U zločin je umešan i onaj ko spava.
našem oskudnom znanju Dan se udvaja gde se rađa vreme buduće noći veliki vodeni duše nad gorama kad grom mi snuješ u sluhu kad mi prostore pomešaš reko sa srcem od vetra kada mi sve nade zbuniš Možda bi trebalo da pevam tako da se ne
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
O zlatoje proleće! Rajnšvalb letit po vozduhu preradostan do zjela, golubica gučet k sluhu, s golubom svojim smela. Pjetel rano kukuriče, gromoglasno vesel viče: O zlatoje proleće!
tvojih usta Bez šta b' meni zemlja bila sva gluha i pusta; Što su nebu jasne zv'jezde, njivi zlatni klasi, To besjede sluhu mome ljupki tvoji glasi.
Letim u snu, igram po vozduhu, Sviram, pevam, klikćem od veselja, Čujem Ljube pjesne mile sluhu: Nemam, plovjašč, u radosti želja. Sni! Od svega toga — šta imate?
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
O zlatoje proleće! Rejnšvalb letit po vozduhu preradostan do zjela, golubica gučet k sluhu, s golubom svojim smela. Pjetel rano kukuriče, gromoglasno vesel viče: O zlatoje proleće!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Sedeći zatvorenih očiju imao je utisak da čuje kako hitro klize senke ribljih jata preko belutaka na dnu reke. U sluhu mu je brujao šum talasa i krčkanje kotlića.