Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Taman momče ode da uradi što mu je zapoveđeno, e eto ti Tiosava i Vitomira, onako naoružani u mehanu. Slučajno se nije desio tu niko drugi od seljaka. Ćir Trpko hoda po mehani, uzvrdao se; nit mu se sedi ni stoji. — Ćir-Trpko!
— veli Trpko nestrpljivo. — Aja, sad ti nama plati; sutra nemamo kad doći, a pare nam trebaju. Utom neko slučajno viknu daleko gore u selu. Ćir Trpko sav pretrnu, pa drž' za prozor da pritvori. — Idite, molim vas! Noć je!
Ele, malo-pomalo okrete se razgovor nekako slučajno — te kapetan sazna od Đoše ko je sinoć bio u meoničkoj mehani, šta se govorilo i ko je iskopao nahoče.
da će dobiti Beograd, jer već dve godine služi u ovom srezu, i, bogu hvala, nije dosad još nikake ludorije učinio. Slučajno se beše desilo te je kapetan otišao za nekoliko dana na odsustvo, a ostavio Živanu da ga zastupa, kao najstariji pisar.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Jesmo, al̓ je bar bilo džebane. — Pa doneće Surep džebane. — Doneće, ali ako saznaju Turci pre da nemamo?... Ako slučajno udare kao juče što su, pa vide i sami?... Ne govori, Zeko, detinjarije!... — Pa šta hoćeš ti? — upita Zeka.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Tako on, veli, i ne gleda, već pljucka ispred sebe. Kad slučajno obrne oči, a na patosu stoji jedna velika pjeskovnica, zamal', veli, što nije u nju pljunuo.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pa kad dobro prolazi i kad se lepo provodi Gliša Sermijaš, koga obično niko i ne zove u svatove (jer kad se slučajno opije — a to je redovno slučaj kod njega — tera svakoga da peva pesmu: »A-a-a, dragi brate komšija, ako ’oćeš veseo
taka mi je, znate, narav, volem sve lepo, brez svađe, pa joj kažem: »Pa možda je to, slatka gospoja-Sido, samo slučajno; vama se to tako čini!
Ju, bože, — čudi se i krsti gđa Soka, — ta to baš k’o neki paori! — E, al’ pripoveda mi gđa nataroševica... — slučajno sam kod nje svratila maločas i od nje čula. Skamenila sam se kad sam čula, i jedva sam došla k sebi.
posle sa gđom Sokom grkinjom — koja je ostavila paradajz na Efiki i naredila joj gde da je potraži ako se slučajno što dogodi na vatri — i naposletku sa frau-Cvečkenmajerkom, i zadržala se s ovom poslednjom poduže na putu.
bili u prisustvu tetka-Makre, što kažu: »pod vidom čestnosti«, tako da bi im to uvek bio zgodan izgovor da su se »slučajno« tu našli.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Čisto brašno iskam, čisto... — Odbija žene kad mu koja slučajno da hleb od „nečista“, nepšenična brašna. A obično i ne čeka da mu se dâ, već čim uđe, zaleti se po dvorištu i pošto
Pa kad bi baš tada slučajno, koji od braće mu izišao i video gde ga tako kradom, tiho, kao mrtvog, unose, on — već zna šta je!
Pa onda, što god bi slučajno od materinih stvari našlo se u toj sobi, on bi cepao, bacao. — Kurvo majke, kurvo majke! ...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Da pruži nogu — al’ nekako slučajno, njegove čizme vrh dodirne frajli od noge mali prst, baš gde je žulj imala. Frajlica đipi i iziđe napolje.
Po nesreći, simidžija slučajno promeni pite. Rogozićkinu izda Ćirkovićki, a Ćirkovićkinu Rogozićki. Rogozićka nije primetila da je pita izmenjena.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Natalija, da postane prava devojka baš onda kad se Jurišić u onoj palanci nalazio na dvomesečnoj vežbi i kad je slučajno upoznao.
li se onog divnog zalaska, sve to činilo mi se kao odlomak nečijeg tuđeg, sa svim tuđeg, života koji sam ja odnekud slučajno posmatrala. — Natašice! — jaukao je Jurišić dok je ona kašljala.
Afrika
Momci nas sa broda oslovljavaju italijanski. Razgovaramo sa njima. Dolaze iz Liverpula i idu za Buenos Ajres. Slučajno pitam jednoga iz koga je kraja. „Iz Spalata!“ odgovara on na italijanskom. — Jesi li Hrvat? — pitam ga našim jezikom.
podneva kao usred sicilijanskog ili napuljskog; obično se svrši time što se on suviše oslobodi, i jednog dana, kada je slučajno sa manje otpornosti no obično, bude ubijen od sunca kao kakav mitoliški junak koji se usudio prkositi božanstvu.
Treba videti sa kolikim vas očajanjem pita vaš saputnik, koji je slučajno bio zaspao u kolima: da li je u snu možda klonuo tako glavom da su mu zraci padali na potiljak.
Svaki čovek nije ni dostojan da bude uveden u tajne, čak i kad nije kriv za tu nedostojnost (recimo ubio slučajno pticu koju nije smeo; pojeo zabranjenu hranu; sanjao izvesne snove itd.
U našem životu, kad se pojavi jedan elegantno odeven gospodin, ali koji je neku pojedinost zanemario slučajno pri svom odevanju, mi ne vršimo detaljan pregled njegove spoljašnjosti da bismo pronašli koja je to pojedinost.
Čim smo seli, ja mu nasmejavši se, rekoh: „Protestant?“ „Protestant! Otkud znate?“ — „Ni po čemu. Sasvim slučajno, tako, palo mi je na pamet da možete biti samo protestant.
Ako se sazna da je bilo koji član, bilo kog susednog plemena, i slučajno, ubio ovakvu ribu, pleme Bobo mu objavljuje rat kao svom najkrvnijem neprijatelju.
Žena koju dodirujem za rame, čineći se da je slučajno, naslanja se potpuno na mene. Volim njen miris palmovog ulja i ambre koji me je nekada odbijao.
“ Ovo poslednje je uzrok da su se svi tako razveselili. Oni znaju da grijon ne vidi i da je možda samo slučajno pogodio jedan stih koji odgovara i spoljnoj stvarnosti.
Ovaj je u neprilici, i što bi da se sagne sa konja da sasluša, i što se boji da bi slika tada propala. Krišom kao slučajno, vadi iz nedara gri-gri da bi lepše izgledao. Divne minđuše. Zatim odlazi u galopu žutim peskom; nestaje u zelenilu.
Dva crnca koja su se kupala, uplašena od moga aparata, beže prskajući. Slučajno mi u ruci Drainčeva knjiga „Srce na Pazaru“, puna čarobnih zabluda, o tropici, da bih obradovao pesnika, zaustavljam
Mladić govori sa njom, nagovara je tiho, bez nagonjavanja bez nestrpljenja. kao da je sve to samo slučajno a ne kao da ga beskrajna čežnja vuče k njoj.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Nego, kako se slučajno kod vas dogodilo, vi ste vrlo srećan čovek. JANjA: Pi, pi, pi! Pravo kaži grečesko mudrost: „Di — j nestreću, tu — j i
MIŠIĆ: Govorio sam s vašim gospodinom ocem o vami. KATICA: O meni? Kakvim povodom? MIŠIĆ: Slučajno u razgovoru. Najposle dođe reč o vašoj buduščoj sreći. Znate li za koga namjerava vaš gospodin otac vas dati?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Mora da su ga roditelji spremali za popa, pa govori kroz nos, a samo je slučajno zalutao u vojsku i dočepao se Dvora. Da bi njemu, Engelshofenu, eto, zagorčao poslednje dane.
Major je, nekoliko puta, tobože slučajno, ispustio na pod svoje rukavice i svoju šnuftihlu, a udavača je, hitro, skočila, i to, sa patosa, ćutke, dizala.
Ovo je uvredenije pravice zemaljske!“ Podupirući Pavla, Petar, slučajno, napipa lokot na njegovim, vezanim, rukama i opsova, zamuckujući od ljutine. „Vezao te, oca mu! Kao aramije!
Dete ti tvoje! Ta gde mi je igla?“ A odmah zatim bi se trgao, pocrveneo, zastideo, pa bi pitao ćerku da nije, slučajno, čula šta je kazao.
Dan je bio topao. Čuo je, u plavetnilu, nad sobom, ševe. Tada, slučajno, Trifun pogleda i put Temišvara i vide na drumu, koji se gradio, kako iz Temišvara puzi, prema njemu – kao neka
Gospoža Evdokija, koja je – slučajno – u tom trenutku bila malo zadigla suknju, sedeći prekoputa, pa počela da priteže svoje štrimfle, nasmeja se.
Tri puta je, kaže, silazila, i tri puta se domaćica, kao bajagi slučajno, stuštila za njom, da bi joj onemogućila ono što je babama nemoguće. Zatim su, uz viku konjušara, pošli.
Mogli su samo da se nadaju da će ga sresti, negde, slučajno, na ulici, u teatru, ili kod žena. Tek kad je, posle tri nedelje, u istražnom zatvoru, pomenuti major setio se da je
– Čisto sumnja! – Pavle na to. A da se veliki gospodin Garsuli, slučajno, ne bi prevario, on će mu, za boljše učvršćenje uzajamnog prijateljstva – zur Befestigung mutueller amitié – ispričati o
Mali, crn, majmunskog lika, ali zjelo bogat. On je svoju polegušu, posle, teslimio Isakoviču, sasvim slučajno. U sudaru konjanika, bio se prevrnuo, sa konjem, preko prepona, i, da je ostao živ, imao je da zahvali Isakoviču, koji
Isakovič je nije nikad pominjao. Doznao je, slučajno, jednog dana, od kapetana Padovanija, da ona živi opet u Beču i da je u nekom teatru, koji plaća neki grof Duraco.
Čekala ga je i tražila, kaže, a bila je izgubila nadu da će ga videti danas. Htela je da ode, kad ga je, slučajno, ugledala, prolazeći, kako se beli u mraku. Činila se vesela, ali joj se desilo nešto čemu se nije nadala.
Teodosije - ŽITIJA
I svi našavši se u nevolji od, straha umirahu. Jer ova nada na spasenje ostavi ih. i neka niko ne pomisli da je slučajno i bez Božje ljubavi ovakva skrb blizu smrti naišla na svetoga, jer i ovim je Bog, kako ja mislim, kušajući ga napastima
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
To su razgovarali miši. — Hej, Slaninko, šta ono tapka po kući? — čuo se jedan zabrinuti glasić. — Da nije slučajno mačak? — E, moj Brašnove, vidi se da nemaš iskustva — odgovori mu Slaninko.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
PAVLE: Ja se najranije budim u kući, posao mi je takav, izlazim rano na građevinu – dakle, prošao sam ovuda i slučajno mi je palo u oči. Probudio sam odmah ženu i ona je telefonirala za policiju.
NOVAKOVIĆ: Ja ili ko drugi, to ne menja stvar. Ja sam slučajno imao dovoljno vremena; imao sam možda i načina da joj ukažem pažnju...
SPASOJE: Užasno! ĐURIĆ: Još ako je... imate li vi slučajno telefon? SPASOJE: Eto vam ga pri ruci. ĐURIĆ (odlazi telefonu i traži broj): Alo, alo... To je gospodin šef kabineta?
Uostalom, i šta će vam, za vas je najbolja kvalifikacija to što vas poznaje gospođa Rina. MILE: To je, znate, jedno slučajno poznanstvo. SPASOJE: Pa da, slučajno, tako sam i mislio.
MILE: To je, znate, jedno slučajno poznanstvo. SPASOJE: Pa da, slučajno, tako sam i mislio. Dakle, ja vam rado obećavam službu; samo, razume se, kad društvo počne rad.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Zarekoh se da ona kao neko zaljubljen u to fudbalersko kopile neće ni slučajno ući u roman. Vesna je, ipak, neodoljivo kucala na vrata tog romana.
Mi smo stvorenja u koja se mora verovati. Rekoh da se sve desilo slučajno, iz nepažnje. On reče da se kod mene i previše toga slučajno dešava, i pogledao me kao što se gleda pacov, glista ili
Rekoh da se sve desilo slučajno, iz nepažnje. On reče da se kod mene i previše toga slučajno dešava, i pogledao me kao što se gleda pacov, glista ili neka druga omiljena životinjka.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Devojku mu je našao slučajno, pri poslu, u Trstu, u kući nekih Hristodula, kojima je dugovao osam hiljada srebra. Brzo se sporazumeše.
Uvide da je sreća bratovljeva sasvim slučajna, ali da tako mora biti. I on je mogao, slučajno, naići na tu ženu, ali kad nije, znači da nije za njega.
Rađala je decu, seljakala se, ali ne znajući nikad ni kuda će, ni zašto. Radosti njene i žalosti dolazile su potpuno slučajno, a najmanje po volji njenoj.
I uspela je. Čim bi on ujutru došao na službu, ona bi, kao slučajno, prošla, bez perike, sa svojom ukovrdženom, kratkom kosom, crnom kao u đavolice, razgolićenih grudi, pogledavši ga,
Smešeći se pri tome, iznenada, tako raskalašno da se njemu odsekoše noge. Kao slučajno, ona se naže zatim nad prozorom, u provaliju bedema i jaraka.
Kao slučajno, ona se naže zatim nad prozorom, u provaliju bedema i jaraka. Kao slučajno, ispade joj tada lančić iz ruku i ona tiho vrisnu.
taj svet samo na nekoliko časova, možda pred smrt, nego kao da sve to pripada njima, a svi drugi da se tu zatekoše samo slučajno, oni su bili sretni.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
ili siromašnog momka, gata ovako: Ispod jastuka stavi tri pruta: neoljušten, šaren i oljušten (ogoljen), pa koji ujutru slučajno izvuče, takav će joj i mladoženja biti (neoljušten — bogat, šaren — srednjeg stanja i ogoljen — siromašan).
bizarnih postupaka, nego predstavlja jedan sistem veoma precizno kodifikovanih simboličkih akcija u kojem ništa nije slučajno: ni vreme, ni mesto izvođenja, kao ni postupci i sredstva.
Ni ovo nije slučajno: ovi dani u nedelji i veče predstavljaju „nečisto“ vreme koje je upravo stoga pogodno za opštenje sa demonskim silama.
“⁵³ Ako slučajno, nehotice, ugleda nakazu, najbolje je da brzo rukom dodirne zemlju ili da u sebi izgovori zaštitnu magičnu formulu:
⁵⁸ Posebno je za trudnicu opasan dodir sa bilo kojom vrstom oružja. U Homolju strogo paze da na noseću ženu slučajno neko ne zamahne „vretenom, kosom, srpom, nožem ili kakvim oruđem, jer će joj dete, kad odraste, od tog oruđa poginuti,
Običaj je takođe da se dete zadoji kroz kokošiju kobilicu, da bi bilo mudro.¹⁹ Svakako nije slučajno što je u Homolju običaj da zadoiljka dete podoji tri puta desnom sisom na nepokretnom, stolovanom kamenu.
On tada daje detetu ovako „isturenom“ ime Istorija ili Najden.⁵⁶ Ovaj starinski običaj naziva se „slučajno kumstvo“, „kumstvo na sreću“ ili „kumstvo na sreću“ ili „kumstvo na raskrsnici“.
Skoro polovina zagonetaka o deci odnosi se na dete koje sisa. To nije slučajno. Očigledno da ovom upečatljivom i čudesnom slikom deteta na majčinoj sisi, zagonetka usmerava našu pažnju tamo gde bi
Nije slučajno to što se želja za muškim porodom iskazuje baš tada, jer Božić je početak godišnjeg, a svadba novog životnog ciklusa,
Doba dana najpogodnije za slušanje priča i pesama jeste večernje vreme, kada je čitava porodica na okupu. Nimalo slučajno, junačke pesme o herojskoj nacionalnoj borbi za slobodu, kao i priče, predanja i legende, pevaju se i pričaju uz
) Dete se, zrenjem, poput biljke, po unutrašnjoj nužnosti, razvija i raste dok ne dostigne zrelost (svakako nije slučajno što se u poslovicama dete najčešće upoređuje sa „prutom“, „drvetom“, „semenom“).
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Odnela ga neka Ciganka, sa ostalim starim stvarima, u zamenu za ćurku. Da niste slučajno negde videli moj džemper? Niko ništa ne zna o njemu. Šta da radim?
Argentina postaje potpuno bestelesna, ona nije čak ni glas, već samo znak kojim se taj raskošni zvuk obeležava — neko slučajno sačuvano vreme što poput ostrva pluta kroz tamu bivšeg doba. Na prvomajskoj paradi 1949.
I tako, već smo se pretvorili u društvance muških osobenjaka kada jedne avgustovske noći slučajno dovedoh Veru. Bila je daktilografkinja prve klase i prekucavala besplatno moje žvrljotine.
Rus je na svojoj znački nosio neki važan istorijski datum za njegovu zemlju, a Amerikanac ime i prezime, da se slučajno ne izgubi u Evropi. Verovatno je bio gost nekog kongresa ili simpozijuma. Bili su to vrlo fini, učtivi ljudi.
Ne znam šta mi je, ali čim izađem na to dvorište, odmah mi se igra klisa! Ako slučajno ne znate šta je to klis, objasniću vam: klis je sirotinjski golf! Klis se inače sastoji od maške i klisa.
Iskopam rupu, samo da probam, mislim, jesam li još u formi, da nisam slučajno zaboravio da opalim maškom klis u vazduhu, i gle, još sam dobar igrač klisa — to se, izgleda, ne zaboravlja, baš kao
»Šta, zar je moguće da zbog njega?« — mislićeš, gledajući tog smešnog zavodnika zbog kojeg si kao slučajno špartala ispred hotela »Evrope«, svakog dana od deset do dva, želeći da mu pokažeš kako si najzad ozdravila, kako si
Šofer, naravno, nije znao za tajanstvenu putnicu jer je neprestano bio okrenut leđima, a kad bi slučajno naišao revizor, Luka bi krišom dodao devojci kartu iz bloka, jer nije bilo nikakvog smisla da ona plaća vožnju sa
samo po neko lice, pramen nečije kose, osmeh, nečiji štap ili zembilj sa povrćem — zbijena tela sa autobuskih stanica, slučajno zalutali bleskovi očiju ili lepe noge u hodu — ne, to izgleda nije bio ovaj Beograd.
– Za decu, ako već hoćeš da znaš! – Pa, gde su deca? – Ovaj put slučajno nisu išla sa nama, jer je Ljiljana otišla sa školom, a Peđa ima... – Ni prošli put. Ni pretprošli! Ni onaj tamo...
– Ni prošli put. Ni pretprošli! Ni onaj tamo... Slučajno, decu tvoja kuća uopšte ne zanima. Letuju pod šatorima kao probisveti, samo neće kod tebe. A znaš li zašto?
Ali šta? Gospodin je uvek na putu. Oprostite, moj muž je morao neodložno... I najzad, kad si se jedanput slučajno zatekao u svom rođenom gradu, presedeo si čitavo veče kao na iglama, a onda nisi izdržao da ne iziđeš napolje i ostaviš
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
narodne književnosti, rutinski pisani romančići i loše pesme, i, na kraju, vredne knjige koje je „pisac, jednoga dana, slučajno, iz hira, napisao, namenivši ih deci”4.
Ono što je u dečjoj književnosti značajno pojavilo se naknadno, slučajno, nezavisno od ciljeva vaspitača i planova izdavača: izvesni individuini talenti našli su u njoj mogućnost adekvatnog
Sve se to ne događa slučajno. Razlozi procvata dečje književnosti brojni su, i nisu svi povezani. Odraslim čitaocima su se, u jednom trenutku,
znatiželjnom Staniću, Maliganu Deliji: Tako, ponekad, kad uzmem da prevrćem po starim odbačenim knjigama, i kad slučajno nabasam na pjesmaricu o Marku, uvijek se tada sjetim Maligana Delije i njegova svijeta.
i stavom, primer jednog lagodnijeg, neobaveznijeg, prirodnijeg odnosa prema književnom poslu, ovaj pesnik, hotimice ili slučajno, povlači crtu između zdravog, inteligentnog odnosa prema poetskom stvaralaštvu, i patetičnog, preuzvišenog u biti
Moglo bi se govoriti i o nekim dodirnim crtama s nadrealističkom poetikom; rodbinstvo nije toliko daleko koliko je slučajno.
Ciklus pesama Na slovo, na slovo nastao je iz igre koja polazi od svega i ni od čega, od jedne slučajno fiksirane tačke u srcu ništavila, da bi se, sledeći neispitane i neumitne zakone asociranja, ponovo organizovao svet.
je donekle objašnjiva ako se zna da su neki od tih rukopisa godinama čamili u fijokama tehničkih urednika, pa sada, slučajno i istovremeno ugledavši svetlost dana, nameću utisak izuzetno plodne letine.
Popović kao da veli: evo kako se mogu oživeti pet nepostojećih, slučajno izabranih ličnosti. Pisac ih pušta u svet bez unapred smišljenog cilja — ni život, ni ljudske sudbine inače, takvog cilja
Sliku je najpre videla u jednom filmu, i, prepoznavši je kasnije, slučajno, na zidu stanične čekaonice, zavolela je za ceo život.
U trenutku potpunog izbezumljenja pogled joj se slučajno zaustavlja na licu jedne devojčice u prvom redu: prepoznaje svoju najbolju drugaricu.
Milićević, Vuk - Bespuće
Neki dan, jednom nespretnom kretnjom oborio je slučajno jednu malu sliku. On se preko volje i ljutito sagnuo — zar ga i ti ljudi, obješeni na zidove i zatvoreni u okvire, počeše
Ko bi to bio da ga traži! Da nije kakav stari prijatelj koji je ovamo slučajno zalutao i sjetio se njega? Zašto da ga uznemiruje taj svijet? .
I ne smjede da ode. Međutim, poznanstvo je bilo obično i slučajno. Sreo ih je jednog jutra u hodniku, mašio se za šešir i htio da prođe.
na predmete i na čovjeka, umrtvljavajući ih i izjednačavajući ih, praveći od čovjeka neki čudnovati predmet koji je slučajno ovamo zabasao.
Radičević, Branko - PESME
“ Al' on s puta turi baku, Te ka vrati, pa za kvaku. 95. Vrata čedo ne zabravi, Valjda beše to slučajno, On s' u izbu plao savi, Zgleda svoje sunce sjajno Ono leži za nj nezgodno Al' za dosta zgodno. 96. „Što je oto?
55. Al' ga nane bes slučajno Na kicoša nekva stara Što tu, ne znam, nešto tajno S momom nekvom ugovara; Gurnu njega Srb u pleće, Eto jada i
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Dugo je stajala u starčevoj sobi, obješena pored prozorčića, u sjenci, da se slučajno ne bi posumnjalo da je neka ikona. Ipak je brat Sava na njoj uporno vidio naslikanu samo crkvu i uzaludno je bilo
Jedne od tih godina, na prvi pogled slučajno, ja i moj rođak otkrili smo tavan ujakove kuće. Nije to baš bilo lako i jednostavno, kao ni svako drugo otkriće.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Ima da izbulji oči, be, da tri sata gleda u jednu muvu, a da je ne vidi! Saće malo da spusti krestu kad se slučajno sretnemo! Ovde mi se popeo! Od njega nije moglo ni da se diše! Aaa, saćemo malo drukčije!
Kad si mi pred porođaj poslala Seadu, da mi se nađe, skinuo je do gola, da proveri da nije slučajno muško... A ja pred porođajem.., Pa kako, posle svega toga, da mu dođem u planinu? Rastrgo bi me na komade!
Te gledaj ovo, te gledaj ono, te podigni poklopac, pomiriši, te gde sam ono zaturila, te da ovo slučajno ne zaboravim. Jednom rečju — naprosto da se raspametiš! Možeš misliti! HASANAGINICA: Aga i beg su od istog blata...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Čitaš li? — pitaš me i naginješ se da pročitaš ono, što čitah. Slučajno mi pogled pade na tvoju ruku i čisto se trgoh, kad je videh kako se ispunila i prolepšala.
Ako ona pođe na njivu, on bi izdaleka išao za njom, obilazio puteve, samo kako bi izgledalo da se slučajno sretaju. I ma da joj, sem uobičajenih pozdrava, nikad drugo onako što nije kazao, ipak se ona bojala.
Ako slučajno čuje što od žena da joj treba kakve ponude, odmah bi otrčao i donosio. Jednom uzeo pa napunio pojas i nedra nomorandžama
već jedino iz bojazni da one, idući po komšiluku, mešajući se sa ostalim komšijskim, varoškim ženama, ne pokažu se slučajno kao proste, kao seljanke, niže od ostalih... i time da i same njih ne ponize.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Pošto prosioci posjedaju, skoči slučajno pas na žrvnje, a najmlađa opazivši, zavika sestrama: — Tkoti pat na drvanj. A srednja joj odgovori: — Potrti pa ga
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Ili je to učinjeno iz ačećeg oštroumija, ili iz pakosti, ili slučajno. Svaki koji doznao bude, gdi leži istom doktoru razum, neka se njemu prijavi, pa će dobiti 100 talira.
DOKTOR: Kažem ja da čauš mora svoj celajući jezik da zabode. ŠALjIVAC: Oprostite nije na vas, nego na vašu knjigu. Slučajno uvredi trifelj Perzerina. DOKTOR: Perzerin je moj služitelj. ŠALjIVAC: Tamo je bio breg i varoš.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ne, nije to bila seksualna privlačnost i ti fazoni: jednostavno, kao da ste izlazeći iz škole susreli sasvim slučajno starijeg brata koga niste videli jedno osamdeset godina. Tako nekako ...
A ovamo — kloparoši žvakaćih guma! Trube! Mame ih oblače za školu. A ako se slučajno dogodi da vam u jednom trenutku padne mrak na oči, mislim, da im dopustite da vas drže za ruku jedno osam sekundi,
“ —tako nekako, štatijaznam! A onda, sasvim slučajno, natrapate jednoga dana na nešto njihovo, štampano u nekom bednom štreberskom srednješkolskom listiću i udari vas
lepo iz kupole i bez ikakvog ustručavanja prelazi ulicu, s peškirom oko vrata i sa četkicom za zube u ruci; da ga čovek slučajno pogleda sa strane, mislio bi da ide u kupatilo s najlepšim šarenim pločicama.
Odvedu vas u neku pozajmljenu gajbu koja načisto bazdi na tuđ svet. Švalerska gajba, nije nego! Po patosu kao slučajno razbacani oni časopisi sa golim mačkama (to mu dođe kao pred-erotsko nadraživanje, kao, ja sam poznati frigos, pa sada
Dobro, čekate šta će dalje biti. Onda to sedne pored vas na ivicu kauča i počinje da vas, kao sasvim slučajno, dira iza uha. Najpre, to me golica — kažem — a onda, erogene zone mi se nalaze na sasvim drugom mestu!
Naravno, sa stripova pređoh na ozbiljnije stvari. Primetih sasvim slučajno da me prati u stopu. Nije mi promaklo da je više puta na brzaka sklanjao neki književni list kada bih iznenada naišla.
Ličio je sve vreme na uličnog Budu pored koga prolaze ljudi i događaji, a da ga ni jedno od tih čuda ni slučajno ne može izbaciti iz cipela.
A, ako bi se i dogodilo da neko takav sasvim slučajno zaluta u njihov rejon, smatrali bi ga ekscentričnim sinom nekog budže ili lovana i donosili mu njegov čaj, kad je već
Ima i on svojih mana! Na primer, kada ga vozim, ne smem ni za živu glavu da uključim radio, jer čim slučajno čuje da svira neko kolo, odmah viče: „Zastavljaj auto!“ i izbacuje me napolje. — Ali zašto? — zapanjih se.
Jedva je uspeo da smesti svoj špricerski stomak ispod stola, kupio kilo belog i nalio prvu čašu, kad, kao slučajno, pogleda za naš sto i ugleda Snežanu kako lepo vijuga oko staklarije.
godinu, ako kao indeks uzmemo sto! Uđe tako u Jugoslaviju, a mogu vam reći, kaže Sule, da je slučajno na granici bio prostrt lauf-tepih, on bi — ispod njega, samo da što manje upadne u oči.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
JELICA: Mora sila vode biti? ALEKSA: Vsjačeski. Baš kad sam ja tamo bio, zapali se slučajno; te vatre, i tog požara! To je za udivlenije. JELICA: Um Gotteѕwіllen, gospodin baron, je l moguće da voda gori?
MARKO: Dragi moj Batiću, ne što sam bolju priliku našo, ili što sam kakvo nevaljalstvo za tebe čuo, nego slučajno pronašlo se da smo rod, i zato ti Jelicu ne mogu dati. BATIĆ: Mi rod? MARKO: Prisni rod; evo pitaj gospodin barona.
Nisam li ti sto puta kazivao da se ostaviš ti budalaština? Šta bi bilo da se nije slučajno ovako dogodilo? Fala ti, pošteni Batiću, ti si zaslužio da moj zet budeš.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— O, ja sam imao naročito mnogo sreće. Ja sam možda i samo slučajno uvek video šta treba činiti a šta drugi ne čine. Sigurno; bio sam uvek spreman na rad.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
DANICA (u razgovoru zavukla je slučajno ruku u džep i napipala tamo ceduljicu koju iznosi): Eto, eto opet. Vi uvek tako nekako zavedete razgovor da ja zaboravim
SARKA: Pa zato, dabome! AGATON: I nije da sam se ja uvlačio u tuđe sobe pa da uzmem, nego sasvim slučajno, više onako usput. SARKA: Pa jest, što kažeš.
AGATON: A ukloniću se i ja, neću da izgleda kao da sam ga naročito očekivao, nego ću ja posle naići kao slučajno. TANASIJE: Jest, jest, da se raziđemo! (Svi se razilaze u svoje sobe.
ADVOKAT: Pa lepo, a kad bi vi, kao što ste već bili sreski načelnik, slučajno, ovoga trenutka, bili član ovoga kvarta, i kad bih ja došao k vama i rekao vam: uselili se nekakvi ljudi u kuću o kojoj
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Gde bih na drugo mesto, nego ovde. — Pogledasmo se, pa mi najednom pade na pamet: — Da nisi ti slučajno namignuo svojim zemljacima?
I njegova ljutnja, da li slučajno ili namerno, tek srazmerno je rasla, da se na kraju sve sruči na Tasinu glavu — što nije obrisao žvale na ustima.
— Razumeš li?... Svašta bi bilo, da ne ugledah belca komandantova. Dok je to govorio, slučajno opazih da je izvukao noge iz uzengija i mlatarao slobodno.
Na vrhu smo se sačekivali. A kada beše izvučena i poslednja kara, slučajno se okretoh i, među pogaženim i posečenim kukuruzima one njive, ugledah starca kako osta sam, kao neki istruleli panj
Za ovom je sledovala druga... treća... četvrta. Mi se nemo pogledasmo, prestravljeni da ta neman ne zahvati slučajno i nas ovde na tornju. Bila je to neka haubica sa kojom se sada sretamo prvi put.
Zvono tada zazvoni. Neko je slučajno uhvatio za uže. Tanasije dohvati telefon. Nagrnusmo na vrata, jedva ih otvorismo od nabacanih cigala.
A onaj čučnô i meša, a pokraj njega dve kutije pune sa šećer i kafa. A ja mignem slučajno na Tasu, a Tasa odjednom zanemoća u trba i ponese u mrak one dve kutije.
Posle smo kod drugi komordžija skuvali, a testije smo slučajno našli u jedna kuća. — I tako sve slučajno — veli kroz smeh potporučnik. — Bogami, gospodin potporučnik...
Posle smo kod drugi komordžija skuvali, a testije smo slučajno našli u jedna kuća. — I tako sve slučajno — veli kroz smeh potporučnik. — Bogami, gospodin potporučnik...
Zapita me tada za onaj neprijateljski top, pa će reći: — Dobro, dobro, samo nemoj da se on slučajno opet javi, onda ćeš se lepo provesti. I tako, umesto pohvale, komandant mi preti.
“ — i skresa mi nešto po seljački. Ja se kao našao u čudu i pitam je, da se ona slučajno nije prevarila. „Nisam, nisam, ti si onaj tobdžija dole kod Erićeve kuće što pregledaš devojke po selu.
Naredio je komandir da vodnici sa topovođama dežuraju cele noći, ne bi li se slučajno javila ona haubica, te da joj po blesku odrede pravac. Ali haubica je ćutala.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pri izdisaju beše sama Ljubica. Slučajno ušla u sobu da nešto uzme, pade joj pogled na Gojka i ona se odjednom sva strese, zadrhta i htede vrisnuti od straha...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
VASILIJE: Glumac. DROBAC: Voziš motor u buretu? VASILIJE: Ja sam u pozorištu, a ne u cirkusu! DROBAC: Nisi slučajno neka skitnica? Ili kockar? VASILIJE: Zar vam ja ličim na kockara? DROBAC: Pitam. Zbog Uredbe o telesnoj kazni.
” SOFIJA: Šta to govoriš? VASILIJE: Kad se Filip pojavio pred tobom, da li ti je slučajno rekao: „Stani, ne boj se moje ruke”? SOFIJA: Otkud znaš?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I da je u nama pre uranka zamirisao bagrem beo. Slučajno se setih neveseo, jer volim: da sklopim oči i ćutim. Kad bagrem dogodine zamiriše, ko zna gde ću biti.
Bilo ih je i među onima koje sam Benešiću slao, u ratu, a koje nisam smeo da unesem u „Liriku Itake“, i kad sam, slučajno, poneki rukopis, sačuvao. Cvijanović ih je čitao sa uživanjem, ali odbijao, kao pornografiju.
Veselo. Kad sam najzad izišao opet na stanicu da se vratim u Novi Sad, prisustvovao sam još, slučajno, povratku srbijanske delegacije, sa pogreba patrijarha, u Sremskim Karlovcima.
Zatim sam, pri uskakanju u ruski rov, udaren kundakom po nosu (ja i danas mislim, slučajno), u gužvi koja je nastala pri razoružanju. Krv mi je, međutim, lopila tako da su mi grudi bile natopljene krvlju.
Ako bi ta šifra, slučajno, izostala, Turke bi u Segedinu sačekala čorba od čvaraka, a u vagone bi im se korpama ubacivala slanina.
devojka iz Šapca videla je svoju razrušenu kuću u austrijskim novinama, a njenog starog oca, koji je bio talac, samo su slučajno mimoišla vešala.
Bilo mi je žao te stare žene, da me ne vidi pre nego što odem. Međutim, moj telegram, slučajno, preko telefona, bio je sabotiran.
Najzad su me tražili kao vojnog begunca. Ja sam to, iz jednog staračkog pisma, moje sirote matere, slučajno doznao. Javih se, dakle, pa sam odmah i pošao.
Pošao sam mu u susret koliko sam mogao. Igramo se rata, kao deca, u miru. Kroz dogled, slučajno, primećujem prve patrole neprijatelja, a posle i više strelaca pa otvaram vatru, a šaljem jednu skicu položaja bataljonu.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Malo-pomalo presta čuđenje, pa se i ja počeh osećati ponosan što je slučajno i moj maternji jezik isti takav, i baš sa tom istom krasnom osobinom.
nastupile spolja, onda bi se valjda i ministar spoljnih odnosa zemaljskih počeo nešto o tome brinuti, ako ne bi bio slučajno zauzet svojim domaćim poslovima. On, siromah, ima dosta dece, ali se ipak država stara o svojim zaslužnim ljudima.
Bože sačuvaj! Niko neće da čuje za ubeđenje, i uzeše dokazivati kako je to glasanje slučajno tako ispalo, i da se i oni sami čude kako se to desilo kad, u stvari, niko nije tako mislio.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Utom oseti neku lakost u duši; kao da mu je s tom rečenicom, koja je slučajno sišla s jezika, spao i sav teret s namučene duše. Oseti se za trenutak lak i vedar.
Užas ga obuze, kad mu slučajno padoše u oči naslovi: Vidukind... Kanut... Hastings... i još mnogi drugi, o čemu on, vaistinu, ni pojma ne imađaše.
Kad Pera stade da opisuje pobunu zelenih, slučajno pogleda profesora i spazi da je to direktor, ali ga ova promena ne začudi.
On izađe bez ikakva osećanja. Stade i slučajno mu pade pogled na brilijantsko dugme na košulji profesorovoj. On se zagleda u dugme i stade da ga posmatra.
— Ne dam ti more svoju pšenicu... ne dam, ja. Našao si da prevariš stara čoveka, ali mene nećeš, hej... Čiča Pera slučajno baci oko u stranu i pogled mu se zaustavi na njegovoj drenovači, koja stajaše naslonjena uz krušku.
zar baš ovaj voz!... To je ono, što sam ja navalio kao lud: dođi, pa dođi! Trebaju mi deca za novu godinu.« »A ako slučajno nisu pošli ovim vozom? A depeša !...
Prođe nedelja dana. Umro pop Kosta, paroh crkve. Slučajno je Marko stupio u službu kao zvonar baš istog dana, kad se pop Kosta đakonio. Seća se dobro, i ako je to bilo pre...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A desilo se baš slučajno da su sakupljeni učitelji bili ljudi skromni, vredni i radeni i nijedan baš nije mario za ove formalnosti i dangubice, i
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
U kafanu nijednom u životu taj nije navratio. Bioskop? Nikad! („Kauboji, i razni Džejmsi Dini” ). Jednom je slučajno nekog tapkaroša uhvatio I dugo mu objašnjavao da „nije dobro to što čini”.
puta na bojno polje, Poznati su joj i veći ratni pohodi, Čak je i pucala, al reda radi, bez volje, Pazeći da nekog slučajno ne pogodi.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Šmit nije naročito mislio o jegulji, koja za danske ribare ima mnogo manju važnost od haringe i bakalara. Ali jedno slučajno, na prvi pogled sasvim beznačajno otkriće koje je jednog dana učinio u tim vodama, bilo je sudbonosno za sav njegov rad
« »Ja sad otkrivam zavesu sa prozora da biste mogli posmatrati misterije okeana. Gledajte! Pali smo slučajno usred skeleta potopljenog starog jedrenjaka.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A i bojali se da ih ne uvrede, jer se znalo da, kad slučajno, i u najmanjem kakvom opštem poslu, ne bi ko od njih bio izabran, da bi se ta nepažnja primila ovamo od njih ne sa
samom sebi, kad baš mora da izlazi u čaršiju, pre izlaska prvo morao ići na ogledalo, da se ogleda i vidi da mu se slučajno po licu i očima što ne poznaje. A međutim toliko je imalo da se čuje, vidi i priča!
A svi ti ljudi, sluge, koji su tobož donosili te njegove poklone, uvek su dolazili kada Sofka slučajno nije bila kod kuće, te ih ona nije mogla videti. A sve je to materino upinjanje bilo uzaludno.
Taman! Treba onda još i on, njen otac, slučajno da naiđe, zatekne je takvu, ili da čuje da je takva, ovlaš i kako ne treba obučena, pa kako bi onda smela na oči da mu
— poče Arnautin glasno da viče ulazeći i kao dvoumeći i još jednom zagledajući kapiju, da nije slučajno pogrešio. Sofka mu glavom potvrdi da je to.
Iz onih dolapa, iz kojih su iznete spavaće haljine, a oni ostali slučajno nezatvoreni, bije neka studen; iz kujne vlaga od polivene vode i razvejan pepeo usled zatrpavanja i gašenja ognjišta.
— Evo me, tato. I ljubila bi ga u ruku. On bi joj davao dar izgovarajući se kako tobož išao tako po čaršiji, pa mu slučajno palo u oči, a osobito kakve minđuše, i eto kupio za nju.
Nožnim prstima jače držeći nanule, da joj se slučajno ne iskliznu, uputi se vratima. Prva vrata, teška, puna vlage, stara, pri dnu sva istrulela, otvori joj Ciganka.
ga se, kao da ga i nema, tako su pored njega istrčavale, vitlale se, ne bojeći se više ni jedna da li joj se nisu slučajno šalvare smakle i bedra, polovine joj se vide više nego što treba, i da joj nije jelek i mintan sasvim zakopčan.
Do sobnjega praga čulo se kako se nešto valja, krklja. I zaista on je, on! I to ne što je slučajno pošao, pa se spotakao pored njene sobe, nego se namerno ovamo uputio, ali osećajući šta čini, sigurno od užasa sam nije
Spavao je mirno, duboko, sa ispruženim rukama i zgrčenim kolenima. I videlo se kako je, bojeći se, ako zaspi, da slučajno svoju glavu ne nasloni na jorgan, kojim je Sofka bila pokrivena i tako ga uprlja, pažljivo bio savio kraj i odgurnuo od
Kad god tako ležeći slučajno pokrene noge i to cele, čak iz kukova, odmah bi osetila kako joj se dodiruju i spajaju svojom oblinom i punoćom...
Pandurović, Sima - PESME
Glavna lica: jedan p e s n i k, jedna ž e n a. — Ah, kakva sreća! I vi ste na balu. — Slučajno, Gospo... Ne zbijate šalu? — Šta vam pada na um! — Što drugome ne bi. — Čast što ste ovde pripisaću sebi.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Cura ga je izbjegavala, a i on nju, i kako su jednako jedno o drugom mislili. Kad bi se slučajno na samo zatekli, spleli bi se i jedva čekali da se rastanu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Njih može čuti samo namernik koji slučajno u kući zanoći, kad se dete rodi. Usuda ili suđaja ima sedam, u belo su obučene, ulaze kroz dimnjak i sede na ognjištu.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Nagazi slučajno na tri četiri Ciganina, koji kad ga vide sama i valjana dva konja, slakome se i namisle, kako bi mu ih najbolje i najpošte
Sveti Sava - SABRANA DELA
Ako li se slučajno pokažu nesavitljivi, ropćući i klonuli prema zapovestima vašim, iguman ne treba da ih prima. Uz ovo treba se brinuti i
A ne treba sahranjivati tek kako bilo i kao slučajno, nego prvo i vi, otpevavši pogrebne pesme i drugo dostojno zbrinuvši, ništa ne izostavljajući, najčistije od svega
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA: Pobogu, čoveče, pa nisam blesava! Kažem vam da bi se setila da jeste! SKITNICA: Ako se desi da nekad slučajno navrati, nemojte ništa o meni da pominjete! Oću da je iznenadim!
Oću da je iznenadim! Samo ispitajte, onako izokola, kao slučajno, gde živi, i to. Ako vam nije teško. IKONIJA: Što da mi bude teško! Mogli ste nešto i popiti, dok stojite!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
ovom slučaju toliko mi se čini koliko obični vseopšti događaji koji se svakom povsednevno u životu više prosto i slučajno priključavaju neželi po predvariteljnom namereniju i planu delaju i ispolnjavaju.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nije ni osetio kad je Simka ušla i spustila ibrik s rakijom. Kao slučajno napipa ibrik pored nogu i poče žedno da sipa rakiju u suvo grlo.
Videla ga je slučajno i začudila se, bila se nagnula nad drvenu kofu s bunarskom vodom, gustom od bistrine, i čitavog dana ga pamti i oseća.
“ Đorđe je osećao da se ljulja na tankoj grani, ali se, ipak, grčevito držao za tu granu koju je u mraku slučajno dohvatio. „Daj mi ga, Tole“, uneo mu se u lice. „Tu ti je pred kućom. Opet će on biti više tvoj nego moj.
— Ko? — Mogli su psi ili neke zverke da ga pojedu. Pa mog oca Luku — povisi glas. — I Turčin je slučajno ubio Vasilija Jovčića, prvog muža moje matere. Slučajno sam se tako i ja rodio. Mogao sam da se ne rodim.
Pa mog oca Luku — povisi glas. — I Turčin je slučajno ubio Vasilija Jovčića, prvog muža moje matere. Slučajno sam se tako i ja rodio. Mogao sam da se ne rodim. Trebalo je da svi mi s Lukom uginemo na kiši, u vrbaku.
Trebalo je da svi mi s Lukom uginemo na kiši, u vrbaku. Zbog toga su ga mati i otac ostavili. I sada mi, Katići, slučajno živimo. Morao sam ranije to da znam. Bog me je Đorđem opomenuo. I Vukašinom.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Nije slučajno što zavole oblake, naročito one najnemirnije, jutarnje, koji imaju moć da se pretvore u uspravljenog medveda, opakog diva
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Stojan je išao za ralom, bila je njegova smena; Petar se odmarao. Odjednom, ralo zapne i to ne slučajno: pod kamenom, duboko u brazdi, Stojan nalazi malen ćup i u ćupu, razume se, zlatnike.
Zaustavio se slučajno i naslonio se na ogradu od kamena kroz koju je promicalo sleđeno šiblje. Tražio je u sebi radost jer je Beograd,
A evo kako je to bilo: na jedan dogovor sa zemunskim trgovcima on je, u Zemun, slučajno stigao nešto ranije; onda je, opet slučajno, svratio u malu gostionicu blizu pristaništa i uzeo da pročitava novine u
kako je to bilo: na jedan dogovor sa zemunskim trgovcima on je, u Zemun, slučajno stigao nešto ranije; onda je, opet slučajno, svratio u malu gostionicu blizu pristaništa i uzeo da pročitava novine u kojima je, slučajno, zapazio zanimljiv mali
ranije; onda je, opet slučajno, svratio u malu gostionicu blizu pristaništa i uzeo da pročitava novine u kojima je, slučajno, zapazio zanimljiv mali članak.
Zaista, u malom konačištu blizu Bukurešta, jedne večeri kad je svet izgledao pomeren od huke mećave, slučajno je čuo da tu, u blizini, ima majdan soli čiji je vlasnik, rumunski baron, u velikoj potrebi za novcem.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
spratu kuće stradala je kao većina ostalih, ali njene razlupane prozore zamenih prozorima iz drugih soba čija su okna slučajno ostala čitava. Za dan dva ta soba dobi svoj stari izgled i uređaj.
„Neumitnu posledicu?“ „Tako je. Jedan od osnovnih stavova moga učenja je ovaj: Ništa se ne dešava slučajno, već sve ima svoj uzrok i njegovu neminovnu posledicu“. „A naša slobodna volja?
Sve promene koje opažamo, u stvari su samo spajanje i razdvajanje delova“. „Ništa se ne dešava slučajno, već sve iz svoga uzroka i neophodnosti“. „Ništa drugo ne postoji do atomi i prazni prostor, sve ostalo je mnenje.
„Možda je to bilo samo slučajno otkriće, izazvano ljubopitstvom koje spopadne i svakog divljaka kad opazi kakav nov predmet, pa razrogači oči više no
„A ne ono što nam slučajno dođe pod ruku“. „Dabome. Ali se izvršenju našeg programa isprečiše razne teškoće. Neki spisi, koje smo želeli da
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
stolu, nisam smeo ni da gledam, a šetalica na zidnom satu jecala je jedva mucajući sekunde dok najedanput, valjda slučajno i koliko da me potpuno dotuče, stade kao srce u samrtnika.
A vi znate, dakle, šta vam ja kažem. I sve što vam ja kažem istina je, očiju mi. Pa razjareno, jer slučajno pogledah studenta: — ... Nema, dakle, vrdanja, nema ustuka. Mi guramo napred i samo napred i opet nap...
laparala, a kugla Zemljina nije više ono što je bila, prostrana i neprohodna, te da bar od vas, kad vas neka komisija slučajno nanese tamo gde je on, sazna prava naša osećanja i da ovamo ne dolazi jer nema gde.
Bilo je to, kažu, slučajno, ali čudno i sjajno pogođeno, i nikad više gracije i otmenosti i više nespretnosti i prostote nije bilo sjedinjeno u
I zato kad nije u patroli „zvanično“, on se u njoj nalazio privatno. Jedanput je slučajno, kao ono Rus Šapovalov, što je goneći zeca nabasao na levo krilo vojske Miratove, otkrio nešto što je značilo podvig
Nije za tebe nikad bila sestra Ѕtephenѕon, sanjalico! Ona je za mene, i ne dao joj Bog da se slučajno na meni zaustavi, oh, ne bi skoro potražila drugi, slađi cvet.
Ja sam se bio potpuno izgubio onoga časa kad se moj pogled, slučajno, zaustavio na njenim sasvim malim i kao ruka tankim nožicama.
Neiskazano uzrujan ja se obratih ovamo, ja rekoh: „Vanja, da li slučajno poznajete damu koja prolazi eno onamo?“ Ja ne znam kakav sam tada izgledao.
I tako prođoše nekoliko dana. Ali jednom prilikom ja slučajno saznah da se moj prijatelj od nekog vremena nalazi u jednoj od ovdašnjih bolnica.
I ponešto već o tome znaju intimni moji drugovi koji su još slučajno živi i pred kraj one okupacije bili sa mnom u simpatičnoj rezidenciji Esad-pašinoj, u čijem smo konaku kraljevski
sa velikom predusretljivošću, odgovoriše, da u čaršiji postoje dva fijakera, pa čak svratiše nekoga dečka koji slučajno tuda prođe i narediše mu da sopstvenika jednoga od njih pronađe i dovede.
Prvo sam trebao reći na francuskom šta je sa mnom: „Ljudi braćo, kažem ja, ali na srpskom, sa mnom se desilo slučajno ovo što vidite; nagomilava ljudska nevolja, tuga za otadžbinom, bol od života, eto.“ Oni me gledaju.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ostali bi nastavljali zagrijano svoje raspravljanje ne primjetivši ništa od svega toga. A kad bi onaj slučajno obrnuo prema meni svoje pepelno, cijanotično lice, ja bih brže skrenuo pogled i preznuo kao mali zvjerokradica.
To je ljepota nevjerovatno sretnog ishoda, ljepota slučajno nastalog savršenstva: ostvarenje jedne nezamislivo rijetke, praktički gotovo nemoguće kombinatoričke mogućnosti.
Vidiš, ja sam u tome stvarniji. Ako se ne varam, ovdje sam ja slučajno više realista nego ti. — O, nisam znao da imaš i takvih ambicija!
neka mu samo kažem, bez trunka ustručavanja, kao starom prijatelju i drugu iz djetinjstva i tako dalje, ako sam slučajno, hm, ako sam slučajno u maloj momentanoj novčanoj neprilici.
kažem, bez trunka ustručavanja, kao starom prijatelju i drugu iz djetinjstva i tako dalje, ako sam slučajno, hm, ako sam slučajno u maloj momentanoj novčanoj neprilici.
— A zašto baš sterilizirana? — E, zato! Da se ne bi slučajno desilo da pacijent, mjesto od raka, umre od infekcije! Jer, u internom saobraćajy među bolestima postoji gentlemen's
Pokazujete zabrinjujući nedostatak fantazije. Kako vi to zamišljate, molim vas? Da svak ko se jednom slučajno rodio ostane na svijetu za vječita vremena? Da djedovi i unuci budu vršnjaci?
Nema toga: postao sam slučajno i iz ničega, ali neću da dalje budem podložan slučaju, nećy da se vratim u rodno ništa!...
Vidite i sami, ja bih htio da budem optimist, imam najbolju volju. Ali ne znam kako se to čini. Ako vi slučajno znate, pomozite mi! Što treba učiniti, što treba željeti pa da čovjek bude optimist?
Kad god mi se u životu nešto teško dogodilo, ja sam u neku ruku bio odsutan. Često sasvim neskrivljeno, sasvim slučajno, katkad i zbog više sile. Ali tek, dešavalo se tako.
I, priznajem, njihovo vedro lice podiglo mi je nešto duh: osjećam se polaskan kao đačić koga su pohvalili zbog slučajno pogođenog odgovora.
Ko može da zamisli kakva se sve straćavanja odigravaju u samoći jedne bolesničke sobe? Da smo slučajno zaboravili rukavice na radijatoru pa se vratili po njih, ko zna s kakvim bismo ga licem zatekli? Bolesnik je ostao sam.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Najzad se iza vrzine pomoli prvo glava vrančeva, pa odmah zatim i ceo konjanik. Nastupio je poslednji trenutak. Đurica slučajno pogleda na vrzinu, gde mu behu sakriveni drugovi, i tamo spazi dva sjajna oka, koja ga sagorevahu gnevom i srdžbom...
Najedared slučajno pogleda niz ravno polje, i krv mu se sledi od straha, što mu izazva ova iznenadna kob. Daleko pred njim kasahu na konjima
mnogo o Vuju, Pantovcu i drugim svojim saradnicima, te sad, došavši k Vuju, Stanku ne iznenadi ništa što vide tamo. Slučajno je došao bio ranije i Pantovac, malo nakvašen, pa, videvši Đuricu sa devojkom, dočeka ga veoma veselo.
— Nije. A da li je pomišljao na pošten život, na ženidbu, na kućenje, na rad? — Odrecite mu to, ako možete! Dakle, slučajno učinio jednu pogrešku i bio loše sreće, te ga vlast uhvatila, pa, bojeći se valjda gorih jada, dao čistac...
društvom, koje im je Vujo spremio, udariše na bistričkoga mehandžiju usred bela dana, pred desetinom seljana, koji se slučajno zatekoše u mehani.
Kad stiže pred vratnice, siđe s konja i poče da ga rasprema. Pogledavši slučajno u dvorište, ugleda tamo dva čoveka, od kojih jedan utrča u kuću, a drugi ode k onoj gomilici dece. »Hajduci!...
posla pred njega čoveka, koji je imao na svaki način da ga dovede k Vuju, da mu ne da svraćati nikud na drugu stranu. Slučajno, pre ovog izaslanika, Đurica srete svoga Klenovičanina, koga mu je poslao jatak Jovo. Đurica još iđaše kao u groznici.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Hero počne tražiti zgodu kako bi se osvetio begu, i slučajno ga srete jedan dan đe ide u džamiju, te ga zalijepi što je bolje mogao.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ako i jesu, bilo je to slučajno, isto onako kao što sam i ja slučajno čuo za njega. Takav je bio duh onog vremena. A protiv tog duha borio se
Ako i jesu, bilo je to slučajno, isto onako kao što sam i ja slučajno čuo za njega. Takav je bio duh onog vremena. A protiv tog duha borio se predsednik Barnard na Kolumbija koledžu.
Dva dana kasnije bili su u mom kabinetu, a tu se se slučajno našli i neki srpski vojni izaslanici. Ugovor je bio sklopljen za manje od pola časa, i kada sam srpskim izaslanicima
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Iza prvih riječi upoznalo bi se njih dvoje što se tek slučajno na školju nađoše, pa bi po škrapama i hridima i u sitnome pijesku tražili školjke i parali čupke, i, onako sirove i
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Stoga nije nimalo slučajno što su u naše vreme, kad su potrebe za međukulturnim opštenjem narasle, a uporedo sa njima i problemi koji iz takvog
ne mogu nabrajati ko je, kada i kako beležio, ali dužan sam napomenuti da izdvojena mala rukovet pesama – što je možda slučajno, možda i ne – sva potiče iz zapisa koje je Ivan Jastrebov, taj veliki prijatelj našega naroda, krajem prošlog veka
Nije slučajno što savremena nauka o književnosti sve češće polazi od malih tekstova kao što su dosetke, šale, paradoksalni govorni
Kao što se uvek govorilo i o dvema zasebnim kulturama. Uostalom, nije slučajno što je jezičko razdvajanje počinjalo i najjače se osećalo u normiranome obliku koji služi za oficijelno opštenje u
Jer, ma koliko da one same po sebi mogu biti sitne, njihovo ponavljanje obično nije slučajno. Jednu od takvih manjih pojava iz književnosti i jezika, koju ćemo ovde pokušati nešto bliže da rasvetlimo, nalazimo kod
Nije slučajno što su prvi put u romantizmu prekoračivane žanrovske granice, što je došlo do pojave koja je nazvana „mešanje žanrova“.
Pažljivom čitaocu ne može promaći da kolebanje narodnog pesnika nije slučajno. Jer oblačenje devojke u sunce, mesec i zvezde neobično je u narodnoj lirici ako nije figurativno, a ako je
I možda nije slučajno, niti je nevažno što je taj u pesničkome tekstu skriven tekst – sakralni. (2005) II IZ SRPSKE KNjIŽEVNOSTI
Kao što je i Dučić – po svemu sudeći, nimalo slučajno – najpre kazao da su slike neodoljive, a onda dodao da je muzika svemoćna.
A onda i zato što Čarnojević može biti sporan kao zaseban književni lik. Nije slučajno što ga kritičari ponekad nisu razlikovali od glavnog junaka romana Petra Pajića.
Mislim da to nije slučajno. Jer ovaj dvojnik, ova senka od lika koju vidimo tek u Rajićevom snu, dolazi nam iz samog središta piščeve poetike.
Naš naučni skup održava se, dakle, na mestu i uoči samog pesnikovog rođenja, što nije slučajno, nego namerno usaglašavanje s jednom od suštastvenih osobina njegove poezije: jer ona je pretežno, kao što znamo,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Dakle mogu i čelo i lice treptati, kao oči, ako opažanje protiče u opisanim okolnostima i prelama se u doživljaju nimalo slučajno - jednog dečaka.
48 Verovatno nije slučajno što se u srpskoj književnosti upravo u to vreme, na prelazu vekova, formirao koliko značajan toliko i teško odredliv
Nepravilnost se, po svemu sudeći, krije u upotrebi zamenica. I to nije slučajno. Na njih i inače valja obratiti posebnu pažnju.
Taman! Treba onda još i on, njen otac, slučajno da naiđe, zatekne je takvu, ili da čuje da je takva, ovlaš i kako ne treba obučena, pa kako bih onda smela na oči da
Taman! Treba onda još i on, njen otac, slučajno da naiđe, zatekne je takvu, ili da čuje da je takva, ovlaš i kako ne treba obučena, pa kako bi onda smela na oči da mu
obučena, pa da mu zbog toga ona ne bi mogla na oči izaći, niti se usuditi da ga pogleda: „Treba onda još on, njen otac, slučajno da naiđe, zatekne je takvu, ili da čuje da je takva, ovlaš i kako ne treba obučena, a kako bi onda smela na oči da mu
glagolskog oblika smela, gde je u analizi rekonstruisan kao potencijalna jedinica: „Treba onda još on, njen otac, slučajno da naiđe, zatekne je takvu, ovlaš i kako ne treba obučenu, pa kako bi onda ona, Todora, smela na oči da mu izađe, a
Ponovljena zamenica u trećem licu („on, on”) nije, međutim, slučajno podvučena: kod Stankovića je podvlačenje (kurziv) takođe i signal da se radi o preuzetoj, tuđoj reči.
Među njih ide i gazda-Markovo obrnuto gledanje. Ono, međutim, nije slučajno, nego predstavlja rani, u slici materijalizovani nagoveštaj onoga što će se kasnije obelodaniti: da Marko, doduše,
Nijednom joj Stanković nije dopustio da se recimo slučajno, poslom ili u razgovoru s drugaricama, zatekne napolju, na ulici.
Tipično je to pre za dečji uzrast nego za zrela čoveka. Ali se u romanu taj strah ne pojavljuje slučajno i mimogred, nego mu se daje na značaju.
Na primer, što hotimično čini, to unuku prikazuje kao da je nehotično i slučajno; svoju radoznalost pred njim zaodeva u nezainteresovanost; jedno ga pita, a htela bi da sazna nešto drugo; ne kaže šta
Krakov, Stanislav - KRILA
Pao je sa aparatom i izlomio nogu. Zagledajući po beloj sobi Bora slučajno spazi i Miju. Nije ga odmah ni poznao. Na Krfu su pili zajedno pod arkadama, kod Gambrinusa.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Momci nas sa broda oslovljavaju italijanski. Razgovaramo sa njima. Dolaze iz Liverpula i idu za Buenos Ajres. Slučajno pitam jednoga iz koga je kraja. „Iz Spalata!“ odgovara on na italijanskom. — Jesi li Hrvat? — pitam ga našim jezikom.
podneva kao usred sicilijanskog ili napuljskog; obično se svrši time što se on suviše oslobodi, i jednog dana, kada je slučajno sa manje otpornosti no obično, bude ubijen od sunca kao kakav mitoliški junak koji se usudio prkositi božanstvu.
Treba videti sa kolikim vas očajanjem pita vaš saputnik, koji je slučajno bio zaspao u kolima: da li je u snu možda klonuo tako glavom da su mu zraci padali na potiljak.
Svaki čovek nije ni dostojan da bude uveden u tajne, čak i kad nije kriv za tu nedostojnost (recimo ubio slučajno pticu koju nije smeo; pojeo zabranjenu hranu; sanjao izvesne snove itd.
U našem životu, kad se pojavi jedan elegantno odeven gospodin, ali koji je neku pojedinost zanemario slučajno pri svom odevanju, mi ne vršimo detaljan pregled njegove spoljašnjosti da bismo pronašli koja je to pojedinost.
Čim smo seli, ja mu nasmejavši se, rekoh: „Protestant?“ „Protestant! Otkud znate?“ — „Ni po čemu. Sasvim slučajno, tako, palo mi je na pamet da možete biti samo protestant.
Ako se sazna da je bilo koji član, bilo kog susednog plemena, i slučajno, ubio ovakvu ribu, pleme Bobo mu objavljuje rat kao svom najkrvnijem neprijatelju.
Žena koju dodirujem za rame, čineći se da je slučajno, naslanja se potpuno na mene. Volim njen miris palmovog ulja i ambre koji me je nekada odbijao.
“ Ovo poslednje je uzrok da su se svi tako razveselili. Oni znaju da grijon ne vidi i da je možda samo slučajno pogodio jedan stih koji odgovara i spoljnoj stvarnosti.
Ovaj je u neprilici, i što bi da se sagne sa konja da sasluša, i što se boji da bi slika tada propala. Krišom kao slučajno, vadi iz nedara gri-gri da bi lepše izgledao. Divne minđuše. Zatim odlazi u galopu žutim peskom; nestaje u zelenilu.
Dva crnca koja su se kupala, uplašena od moga aparata, beže prskajući. Slučajno mi u ruci Drainčeva knjiga „Srce na Pazaru“, puna čarobnih zabluda, o tropici, da bih obradovao pesnika, zaustavljam
Mladić govori sa njom, nagovara je tiho, bez nagonjavanja bez nestrpljenja. kao da je sve to samo slučajno a ne kao da ga beskrajna čežnja vuče k njoj.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zastali smo da vidimo gde li je zaklon komandanta pešačkog bataljona. Mora biti negde tu oko nas... Okrenuo sam se slučajno. Ostrovsko jezero... a još dalje ravnica, nad kojom lebdi prašina. Trgao sam se. Pred nama grunu razorna granata.
Treći bataljon ostaće u rovovima da posluži kao oslonac, ako napad ne uspe i Bugari slučajno nalete. Drugi bataljon je određen kao rezerva.
Vredno je bilo poginuti za toga čoveka. To, istina, kažem sada. Ali onda pogled mi je slučajno pao na prljave noge, pa se ta slika veza sa predstavom jednoga leša čije su noge bile isto ovako blatnjave, i najednom
A i on je voleo, sanjario o životu, čeznuo za svojom kućom, isto kao i ja. I da smo se slučajno sreli u životu, bili bismo sigurno dobri prijatelji... Ovako, ubio sam ga... Ili bi on ubio mene.
— Hajde donesi večeru! — okrete se komandir posilnom. Mi se podigosmo da vojnik razmesti sudove. Slučajno, u mraku, nagazio sam na bombu i trgao sam se, kao da sam zmiju otrovnicu dodirnuo... A nad nama su puške praštale.
“ Pristala je, razume se. Moj prijatelj ode po kola, a mi ostadosmo sami. The!... Poznanstvo na silu, slučajno, gde je moj drug zainteresovan. Ja sam bio od sporednog značaja... Bar za ovaj momenat.
Zato sam se starao da gledam na drugu stranu, čitao sam firme, a ako bih joj slučajno dodirnuo koleno, najljubaznije bih joj se izvinjavao, pridajući joj time i izvesnu važnost...
moj prijatelj prebaci ruku preko ramena, nije se protivila, ali bi se lako nagnula napred, kao da se boji neće li je slučajno zagolicati. U jednom momentu joj Stanić obuhvati rukama koleno, onda poče da kreće prstima, i da joj zadiže halinu.
Iznutra začusmo neke korake, onda razgovor a zatim se sve utiša. — Da niste slučajno pogrešili? — zapitao sam je. Ona me zabrinuto pogleda, lako se osmehnu, i onda zazvoni energično tri puta.
— Zaista, ovo su najsmešnije situacije u koje čovek može da zapadne. Oni su se slučajno upoznali. A mogao sam isto tako i ja biti na njegovom mestu.
Pratio ih je čitavih dvadeset dana, dok se najzad sasvim slučajno, preko jednoga Francuza, nije upoznao sa njima. Starija ima oko dvadeset i tri godine, udata je, muž joj je na frontu,
sam da je podržim u takvom raspoloženju i, jedva savlađujući sebe, nastavio sam: — I vi ste u pravu — onda sam je kao slučajno dohvatio za ruku. — Drugi put nećemo se izdvajati. Bićemo uvek sa njima.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
usuditi da izreknem svoju: meni se oduvek činilo da bi autor ove pesme mogao biti samo Jovan Avakumović; možda nije slučajno da se i ova pesma kao i Pašhalija novaja, za koju pouzdano znamo da je Avakumovićeva, sačuvala u istim dvama
god., prepisao radosno god. 1922. M. Crnjanski.” Crnjanski nije preštampao čitavu pesmu: svakako ne slučajno, on je izostavio baš stihove 37—44 (Az starac smireni...
U Slavjanci je, kao što je poznato, ponajviše učešća bio uzeo P. P. Šapčanin. Ja sam slučajno sam imao jedan, malko oštećen, primerak Slavjanke, i rekoh Pajeviću da ću mu ga odmah doneti da ga pošlje Zmaju u Beč.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
) Počeću da lupam sve po kući, pa im se mora dosaditi. Drukčije ne mogu izići sa njima na kraj. I onako, kad bih što slučajno razbila, govorili bi mi: što lupaš kao da si zaljubljena? E pa evo, sad sam zaljubljena i sve ću odreda da razbijam.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Ne slučajno, jer, kako je jednom prilikom veliki srpski antropogeograf Jovan Cvijić zapazio, svaki srpski seljak osećao se potomkom
Pavlovića navelo da ovo razdoblje nazove "jedan mali zlatan vek naše poezije". Ali je zanimljivo, mada nije slučajno, da nije bio ništa manji napredak kritike i nauke o književnosti.
Parodija je moćno sredstvo destrukcije. I Vinaver će, nimalo slučajno, najpre parodirati Popovićevu Antologiju novije srpske lirike, dakle onaj vid razvoja koji je kanonizovao
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
ima već, mada neće od silna svakidašnja posla po kujni moći nikada možda ni poneti, ali ipak moralo je da se ima, da slučajno, ko zna, ne ukaže se kakva prilika te ona ne bude postidna međ drugaricama, komšinicama.
I onda, ako Mladen, preko dana, ili pred veče, u nevreme, pre no što se čaršija zatvori, sasvim slučajno poslom kakvim kući dođe, ono materino usplahireno, preplašeno istrčavanje preda nj i ono njeno uplašeno gledanje u njega:
i on biti kao ostali, nego kao što treba, eto stupa sa njim u trgovinu, traži da mu on iz dućana pozajmi espap koji je slučajno kod njega nestao.
A sve iz straha, zebnje da u razgovoru sa njima slučajno ne dozna, ne dokuči što za Mladena: kako nije dobar, kako tad i tad ostavio dućan, zadržao se negde.
išla tezgi, čekmedžetu, već bi još sa praga, ulaza, počela da čisti, rasprema, nešto diže, da bi samo izgledala kako slučajno, ne namerno, dolazi.
I Mladen jede kao što treba. Ni malo, ni mnogo. Umereno. Pazeći da slučajno ne uzme iz čanka parče mesa ili drugo što je na strani bilo babe, bilo majke, već samo što je na njegovoj strani.
radnja da zastane, baba, kao i pre brižno, ne veselo da nadzirava, štedi, uzdiše, strepeći da se neće imati, da neće slučajno kuća, imanje propasti, izgubiti se. Sada, sve to je nestalo.
sirotinja, kako s godine u godinu po jedno parče zemlje prodaje se, gubi; a ovako, to se ne bi primetilo, i kad bi ko slučajno spazio Mladenove radnike na toj njivi, ovaj bi odgovarao: »Pa naš Mladen ove godine uzeo i raboti«.
Uplašen, gledajući da ne pogreši, slučajno u zabrojavanju espapa ne kaže mu što pogrešno, užurbano je radio. Na ručak idući kući, Mladen odozgo primeti svekra
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
: na taj je način u pripovetki tipa npr. Aarne 1640—1674 ludi brat palio veliku količinu zaplenjenog t., i kako je slučajno baš tada Bogorodicu (na nebu) boleo zub, izleči joj on zub i dobije nagradu (SEZ, 41, 479).
U jednoj priči: nekom Konavljaninu, dok je noću uoči Ivanjdana putovao, slučajno je upao p. cvet u opanak, i on je čuo kako petao peva: »Kuga je u Banima u gornjim Konavlima!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zar je to slučajno: Dadara kaže da Lauš na taj način hoće zahvalnost da ukaže Doroteju jer ga je ovaj izlečio. U redu, neka je i tako,
Ali, zbilja, ako ljudi poveruju kako sam pao slučajno u trenutku nesmotrenosti, hoće li to verovati Bog koji zna sve moje misli.
Jednom sam, kao slučajno, ušao k njemu dok je ona tu bila. Zatekao sam ih usred razgovora. Ona je sedela na krevetu podno njegovih stopala.
Sve tu ima svoj red, svaka biljčica svoje mesto, ni senka u senci senke ne prebiva tu bezrazložno i slučajno. Nema ni najmanje nedoumice šta valja ostaviti, a šta iščupati.
sada maloga kako se tobož paridža, kao da se plaši Saborišta i njegovih čudovišta, a znam da me s tim začikuje da se ja slučajno ne bih predomislio.
Kad sam već poverovao da sam ih izgubio za sva vremena, saznadoh jutros slučajno od jednog meropha koji je potkresivao živicu duž puta što vodi od manastira za Dilj, da je on ugledao neke tri ljudske
čak malomučenik, opet bih ja tebi smetao u edenskim vrtovima, uvek bi se našao neko među tim rasejanim svecima ko bi slučajno grešio, pa bi se stvarala zbrka za vreme rajskih gozbi i svečanosti kad bi meni omaškom zapalo da sednem u čelo stola,
Dorotej je ispekao rakiju od tako kiselih divljaka da mi se jezik potprištio kad sam slučajno jednu zagrizao. Niko me neće ubediti da ti nisi bdeo nad džibrom dok je previrala i da nisi tarkao vatru ispod onih
Ispleo sam nekoliko koševa od crvenkaste rakite, dobro sam ih ispleo, znalački. No ništa nije vredelo. Tek bi po koja slučajno upala kroz uski otvor.
Na sam dan njene svadbe našao se Dadara, valjda po nekom poslu, u Sirču i slučajno svratio na veselje. Izveli su mladu. Dok je, gledajući smerno preda se sedela u čelo svadbenog stola kraj mladoženje,
Kad sam se malo privikao na vrelo bleštavilo, okrenem, gotovo slučajno, ili zbog mutne slutnje, glavu ka Mrtvaja viru. Bože, zar je to moguće?
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kada sam prošloga leta za toplu Afriku išô I uzgred Kordovu, Kadiks i pribrežja obišô Slučajno i ove pesme nabavim na putu tada, I ja ih prevedem s pažnjom i, evo, štampam ih sada.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
No lako ćemo se ispomoći: ja sam moj opasač produžio pomoću moje svilene kravate koja ima, slučajno, istu boju, a Vi uzdignite Vašu odeždu malo u vis, pa višak dužine prebacite u boru oko pojasa.
Jer pri tome, ako slučajno ne zadremam, ja razmišljam bez dnevnoga reda i sistema, ali baš to lutanje i krstarenje nije nikad uzaludan posao.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ali zbog toga što to mora da bude, ja onda iz straha da ili rukama ili ramenima, kad prođem, slučajno što ne dirnem, ne povučem i poremetim, ne smem ruku slobodno da držim, ne smem slobodno da kročim.
Vi ste skorotečnici, jer ste skoro iz sela došli i slučajno postali gazde. Istina, jeste pošteni i vredni, ali niste hadžijski, od starina, kao mi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
U grobnici, sem gospa Nole, slučajno, sami muškarci, naravno i njen muž, gos-Toša. Okolo naokolo, po groblju, a bogami i podalje od palanke, rasejani su
Nije čudo. Dom i porodica Brankova, to je bila normalna borba sa sirotinjom sitnih građana koji slučajno imaju darovitu decu.
I ima uobraženih, koji veruju da su oni isto što i Kalenić mogli, i samo ih on slučajno pretekao, i time im krivdu učinio. — More, Branko, ti položi maturu! — Tebe, Branko, niko više ne stiže!
— Pavle kaza pravo i otvoreno. Pa dodade: da bi on došao da vidi druga i da se nisu putevi slučajno poklopili. — Ostavljam ja, Milane, za sada Pariz, ostajem kraj tebe dok ti ne bude bolje...
Ja sam mislio da je to samo kod nas u medicini tako: poplašili se konji, slučajno; dva čoveka s napuklim lubanjama, striktno stvarna posledica... ali biće da je uopšte tako...
Čim se u to naselje uđe, upada u oči da nikoga nema na ulici; i da ulica, i kad se ne bi slučajno zavala Rimska, nema ničega zajedničkoga s Grcima u njoj oseti se nešto tuđe.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Lachen und Lust stärken die Brust, laben das Herz, dämpfen den Schmerz. Slučajno ove nepoznatog mi auktora reči dovedu me na razmišlenije i dugim tumaranjem naučim da smej i šala, osobito na mladom
mladi gospodičić, kojega je otac znoj mlogo ljudi u svoj sanduk iscedio, želeći putešestvijem sebe oblagoobraziti, dođe slučajno u isto selo gdi je Roksanda prebivala.
prusluk na sebe, ugladi kosu, uzme bič u ruku i zviždući pođe sokakom, na svaki prozor zavirivajući tko tamo sedi. Slučajno opazi Roksandu i sasvim se voshiti lepotom njenom.
Tek što je stvari razaznati mogao, nađe slučajno jednu pčiodu, i primetivši da bode, naumi uveselenije sebi so tim pričiniti.
dokučila i da dividirati mora; tako i naš Roman, koji nije ništa drugo u pameti imao nego neprijatelja goniti, slučajno pri neprestanom ustupu majmuna ugleda jednu palatu, palatu otprilike kao što se u tarok kartama izobražena naodi.
Najveće pak upražnenije žitelja pomenute palate bilo je spavanje, i baš su se slučajno svi u ovom položeniju nahodili kad je naš vitez u najhitrijem trku s mačem u ruci pod bedem doletio.
Međutim, jednako zapevaše i drva apostrofiraše, tako da je zaista niko ne bi od Arijadne razlikovao. Slučajno padnu joj na glavu neke žute kaplje (kakve su to kaplje bile, ostavljam mehanicama na rasuždenije), i budući da je, kao
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Uzmimo baš kao primer ova četiri-pet pitanja koja sam ja gore slučajno nabacao, pa ćemo videti da su ona ne samo za mene već i za svako drugo dete bila sasvim logična.
Mi ostali premrli živi. Ima nas trideset i četvoro u razredu i, ako Hristova nauka ima slučajno trideset četiri osnovna načela, vidimo da ćemo izginuti svi kao prvi hrišćanski mučenici, bačeni u arenu na milost i
Ovo nije slučajno upoređenje, jer sam ja, učeći gramatiku, zapazio da ova nauka ima mnogo ženskih osobina ili, ako hoćete, žene imaju
To je poznanstvo bilo sasvim slučajno. Ja sam bio pred kućnim vratima u naručju kuvaričinom. Praktikant, prolazeći ulicom, prišao je meni, pomilovao me je i
Sreo sam jednom jednu lepu gospu, koja se prijatno nasmešila na mene, i meni senu kroz glavu: da nije to slučajno ona koju sam zaboravio.
Ja ću u tome trenutku imati u drugoj sobi spremna dva građanina kao svedoke; oni će tu biti slučajno i ne znajući zašto su tu.
Ja: Jer sam tim rečima rad i ovu knjigu da završim. Zbogom i hvala na pažnji! JEDNA NEBESKA SEDNICA Nije to slučajno što se ja svake godine, o dubokoj jeseni, teže razbolim i doguram do 39 na termometru; doguram do jednog ili dva
Neće to biti slučajno. Jedne čak noći, pod temperaturom 38 sa 6, pokušao sam da prodrem u tu tajnu, da vidim: ne intrigira li ko protiv mog
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ah, bože, ala sad osu! Nešto se cepa, para. Gr-ru! Slučajno se oslonih na nogu. Hvala bogu. Grr-r-rrru! Uh, neizdržljivo. Hladan me znoj probi. Gr-r-ru!
Ovo srednje stanje, večito odstupanje bez borbe, teško se podnosilo. Da se slučajno našao energičan vođ, poslušali bi ga bez pogovora, ma u kojem pravcu ih poveo. Te noći naiđosmo i na jednu vodenicu.
Sa mnom je bio podnarednik Žika. Rekoh mu da odmah potrči niz liniju i vidi gde je prekid. Taman on pođe, a ja se slučajno okretoh u pravcu baterije... Zgranem se... Kosa mi se diže od užasa. Očima ne mogu da verujem...
Nađosmo se najednom pred jednom strmom liticom, kojom je vodila kozja staza. Trebalo je uspeti se. Slučajno sam bio na čelu. Da se prvo ispenjem ja, pa onda da povučem i konja? Ali, kratak je dizgin.
I po ovom vremenu, izmučeni, iznemogli, do San Đovanija, i opet natrag. Ne zavidim im... I baš njega, sasvim slučajno, odrediše za vođu transporta. Ipak se on spremi i ode.
Za njih ne bi trebalo da važe ratni zako— ni. Čim je bacio bombu nad nebranjenom pozadinom i ako slučajno padne i ostane živ, ili ako se uhvati docnije, treba ga smatrati kao razbojnika.
On se tada sa telefonom nalazio na levom krilu baterije. U zemunici je bio slučajno sam i, kako je na ušima držao slušalice, nije ni čuo larmu spolja.
Kod Drača pozajmim od neki pešaci nekoliko kila brašna. — Kako, kako? — Pa... slučajno, naiđem na odrešen džak — smeje se Tasa — pa umesim pogače... — Dobro ti nisu našli...
Sada ih bacaju na obalu, uveče dođe jedna lađa, natovari ih i onda noću bace u more. Slučajno zvecnuh mamuzama, pa mi najednom pade na pamet kako sam ja živ dok svuda okolo mene kao da gamižu mrtvaci.
Opsovao sam ga, gadno, kao da mi je on nešto kriv i poterao dalje. Podilazim pod Katunac. Slučajno podigoh glavu, pa mi se učini da njegovoj visini nema kraja. Konj je zamoren pa kao da galopira jednom nogom.
Na podne se nešto malo utiša paljba. Slučajno se okretosmo u pravcu naše pozadine i tada ugledasmo neku pešadiju, koja nam je dolazila u pomoć.
Groznije stanje ne može biti. Glava mi je klonula na grudi, i u nemoćnome jadu, potekoše mi suze. Ali pogled mi slučajno pade na vojnike. Njihove vilice su stisnute, između očiju duboka bora, pogled oštar i hladan.
Petrović, Rastko - PESME
Sad je proleće, sakrite se, devojke! Neznano kako klas će brazdom iznići, Slučajno sejač da zaseje uvojke. Haj, doba čežnja i vizija, mladići.
što beše samo visoko, Kao okeana deo, prodorom prvim kraha, Ali što uneće, u sredinu svoju ipak, celi brod; To podesih slučajno dah svoj, sa dahom kojim diše svod.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Zagleda sebe.) Zar ja s’g ovakav da sam? Eve: i čakšire, i pojas mi se sm’knuje! Snaga mi većem haljinku ne drži. (Slučajno poklekne. Prkosno se ispravlja. Ispruža nogu i lupa njome.) Kosko, zar već ostare, te se već treseš?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Da li je to slučajno što dve najomrznutije ličnosti pripadaju jednoj istoj porodici? Ne, to ne može da bude slučajno, one se međusobno
Da li je to slučajno što dve najomrznutije ličnosti pripadaju jednoj istoj porodici? Ne, to ne može da bude slučajno, one se međusobno uslovljavaju kao prokleti tipovi, kao izdajnici.
Nije jasno zašto je narodni pevač pridodao Marku ovu zločinačku osobinu. Možda je to slučajno? U doba kad su stvarane pesme o Marku bilo je mnogo nečovečnih kazni.
Možda je to slučajno? U doba kad su stvarane pesme o Marku bilo je mnogo nečovečnih kazni. Možda je narodni pevač slučajno neku od ovih kazni vezao za Marka. Činjenica je da Marka u većini pesama odlikuje visoka čovečnost.
Nije slučajno to što je na našem jeziku ispevana krilatica: „Pesma nas je održala, njojzi hvala“. U vekovima ropstva slobodan život
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
—Valja nam biti na oprezu. — Možda je neko prolazio kakvim drugim poslom pa slučajno upao — reče Đoko Potrk. — Obnoć niko nema posla u Prokinu gaju — trezveno dočeka Nik Ćulibrk.
Našao je neku šuplju bukvu, rupu pod kamenjem ili... Dječak odjednom protrnu. — A da nije slučajno napipao našu pećinu? Uh, ala bi to bilo...
Stric nato samo progunđa kao da se brani: — To je ispalo sasvim slučajno. Nijesmo ni znali da ti glavu spasavamo. — Eh, kako nijesi znao! — pobuni se Jovanče.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ponekad bi dolazila i do mesta gde se igra oro, ali nikad sama, već uvek s ponekom drugaricom i praćena izmećarkom. Slučajno najviše je dolazila tu gde je dolazio i Mane, ili upravo gde se najduže bavio, jer on je imao običaj da za jedno takvo
Ali ovako nije mogao to, nego se morao zadovoljiti tim što mu je u prolazu, onako kao slučajno, izbio laktom cigaru iz muštikle kad je Manulać sedeo pred dućanom i pušio (a pušio je retko: dvared ili trired u