Kostić, Laza - PESME
jezdi!!« Kao smeli moreplovac drevnih priča i vremena, što je, vezan za katarku, u bezumlju slatku, žarku, sluš'o pesme od Sirena, divnih, mamnih morskih žena: — tako mene zvuci vuku, u stostrukom zbore guku: Jedan veli: — Odi
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
O, da te tako ja ne ljubljah žarko, Još bih gled'o tvoje sunce jarko, Sluš'o groma, slušao oluju, Čudio se tvojemu slavuju, Tvojoj reči, i tvojem izviru Mog života vir je na uviru!
Taj manje tuži, manje jada zna. Veselo čedo Arkadije cvetne, On ne zna šta je trnje, šta je kam; Za kršne klance on je sluš'o možda, Ali po njima nije iš'o sam; Za njega svet je perivoj od ruža, Po cveću šeće kao paun mlad, Njegova duša jezero
Vi ste moje bledo lice Rosnim vencem obvili, I o mojim bolovima Sa uzdahom zborili. Ja sam sluš'o reči vaše S njinim slatkim otrovom, I gorko sam nasmej'o se Pod mrtvačkim pokrovom. V.