Upotreba reči sluša u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Tetka ih je poznavala: znala je da kad imaju nešto tajno da razgovaraju, ne mare da ih ko sluša, pa makar i najprisniji. I ona izađe. Posle toga donese beo vezen čaršav da ga prostre po astalu.

Stanina mati oborila oči dole, pa sluša gde joj nešto kaluđer šapuće. Nisam čuo šta joj je govorno, ali sam primetio na njenome zbrčkanome licu da kao ne

“... E, nije vajde, pravo ima moja Stojna, baš ga opčiniše! Učitelj samo ćuti i sluša, pa se nekako setno smeši. — Ne smej se, učo, — veli kmet Radovan, — a, evo, juče sam zbog nekakvoga kuluka šiljao

Obradović, Dositej - BASNE

A razuman čovek, ako će koliko znati, opet sluša s velikim vnimanijem što drugi govore. Ono što zna rad je i bolje znati, a ono što ne zna ne misli da zna; rado i

Ono što zna rad je i bolje znati, a ono što ne zna ne misli da zna; rado i veselo što je dobro i pametno i sluša i prima od kog mu drago, i tako od dan do dan pametniji i razumniji biva. No da dođemo k našej basni.

Pozna li on da je nama milo govoriti a da on sluša? Neka ćuti, neka nas gleda zablenut, neka nam se čudi, i katkad nek' podvikne: „Čuda, ljudi!

Ko sebe mnogo hvali, nije nam nimalo ugodan: ne hvalimo se dakle. Ko hoće sam da govori, a drugom ne da ili ne sluša, dosadan je drugima. Meru, dakle, u govorenju.

Razuman čovek, kad vidi da jednom razgovoru ili poslu nije vešt, a on sluša i smatra što drugi govore i čine, i vsegda se polzuje. A nerazuman i nerasudan to ne može.

Od toga vremena žabe miruju i do danas, i svako veče se sovjetuju, no kad se go|d sovjetuju, sve govore a nijedna ne sluša, mnogo govore a ništa ne tvore, i zato od njihova sovjeta ništa se dobro ne rađa.

No tada je uprav ščastljiv i dostojan imati ga kad ga ljubi kako o c a, rado sluša i povinuje mu se. 59 Dve žabe Dve žabe prebivahu ujednoj barici, a kad im se ova u leto osuši, pođu dalje tražiti

Gdi hoće svaki da zapoveda a da ne sluša, tu ko je jači on je i stariji, a bez dobra vospitanija i bez nauke, koji je najjači taj je i najgori.

da se svako opštestvo stara iskusne i dobrodjeteljne poglavare imati, s kojima u potrebi da se sovjetuje i da ih sluša; a svak ponasamo nek se ne stidi od razumnih sovjet iskati i primati, i neka dobro gleda zašto nerazumni zlopate,

— reče joj papagal — „među mojim i tvojim glasom valja daje kakva nibud raznost | i otličnost, kad tebe niko rado ne sluša da maučeš, a mene koliko više govorim i vičem, toliko me draže kupuju, lepše drže i radije imaju.

” Naravoučenije Vidimo neke da mlogo govore, ali lepo, razumno i k svačemu pristojno, i svak ih rado sluša ako ćedu celi dan govoriti.

pojanjem k sebi ne privučeš, i ne učiniš ga da ostavi frulu svoju, i da tebe s udovoljstvom i s uslaždenijem zadugo sluša, dotle ti nikom nemoj reći da lepo poješ.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Dok se on greje, dok jede i pije, i dok, jedući i pijući, sluša njihove molitve, koje ne razume, ja, bos i gladan, kroz prozor gledam u mrak: sneg zavejava kubik drva.

i iz groma, sada ga vidimo kako nem, klečeći, u pepelu, s čelom pri temelju, šapuće u uvo gluvoga kamena, kojim sluša, i možda čuje, Bog.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

kako je bolje i za dušu poleznije, no svaki kod svoje kuće da kaže: „Ko god pođe crkvi, bilo muško, bilo žensko, da sluša popove, i kako i gde popovi zapovede, onde i onako svaki da stoji.

— To sluša Đorđe Krstivojević iz Zabrdice, kmet, koji je došao s novim knezom Pejom, pak reče: „Čuješ, kneže Pejo! Da ovaj prota

Tamo je Luka Grbović i Ćurčija, ali jedan drugoga ne sluša, a lako bi Turke (tj. Mus-agu) razbili”. — (Ovoga smo Damjana iz Kutešice je i stric u početku slali u Crnu Goru

— A Bijuklić: „A zar ti mene ne poznaješ?” Kažem ja, da ga nigda vidno nisam, niti ga poznajem. — Sluša njegov ortak Nikola, pa kaže: „Proći se, Petre, čoveka, ti si se upoznao”. — „Nisam, Niko, nisam.

paše i reknem mu: „Vi, pašo, ako Bog da, ̓oćete u Šabac da dođete i raju predate, i mi ćemo našu vojsku koja nas sluša od Šapca ukloniti.

— „Aman, ustavite!” — „Mi, vele, ustaviti ne možemo, jerbo njega sva vojska sluša skoro bolje nego nas; no idite vi i molite ga, jerbo će nam sav posao pokvariti.

„Nađi” veli „brat-Đuričino polnomoščije, i pročitajte mi”. — Pročita Boža; on sluša kako se Đurica u skupštini zaklinje najvećom kletvom, živim Bogom i trista i osamnaest bogonosni̓ otaca i svim svetim —

14. maja otišao je i sam imperator ruski iz Vjeni. 15. maja odem u kvartir Bulgakovu, sluša, skaže: „Njet.” 17. maja kod Nedobe. 19. maja kod Bulgakova, i skazal: „Pridi zavtra, graf hoščet s vam govorit.” 20.

— Ja: „Molim Vaše Sijatelstvo, nije prosti narod tomu ništa kriv. Narod je prost, nenaučan, osobito sluša i povinuje se tko mu se gode starešina naѕove”. G.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Gazda Raka nema nikakog najamnika, jer »brate, ne može se: godine omahnule, svet se iskvario, neće mlađi da te sluša, a ovamo izvlači i krade gde što dočepa«.

Njegov sinovac Paja sluša ga u svemu: i čuva volove i svinje i ide u drva i vodenicu i gde god što zatreba. Samo je malo trom i jednako čmava.

— Ta evo pogađam ti Sreju, ako ćeš ga uzeti pod najam ovo od Đurđevadne. Ionako si mi se žalio da te ne sluša onaj tvoj momak i 'oćeš da ga otpustiš — reče Vidak i namignu na Miluna.

Mojsilo mu nešto veoma poverljivo kazuje, a on sluša, sluša, pa samo reče: — Vi se samo oslonite na mene, a ja ću to već izraditi. — Ama molimo, da li će hteti roditelji?

Mojsilo mu nešto veoma poverljivo kazuje, a on sluša, sluša, pa samo reče: — Vi se samo oslonite na mene, a ja ću to već izraditi. — Ama molimo, da li će hteti roditelji?

Siromah Pupavac čisto se razgali malo od one brige svoje, pa sluša putnika s najvećom skromnošću. Utom se postavi i ručak. Ručaju njih dva zajedno, a putnik samo priča.

Milo popu što Boško nije oraskida, i dogovori se s njim da ujutru upitaju devojku. Vuja sluša taj razgovor, a probija ga znoj krupan kao graške.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

” — Ha-ha-ha-ha! — smejao se Turčin. — A Ivan? — Kao zapeta puška... Sluša što mu se zapovedi... Turčin se malo zamisli. — Mislim nešto — reče posle kratkog ćutanja.

Jeza ga prožma svega od glave do pete. — Lepo, bogami! Kaki mi je to otac što mu ćerka u oči kaže da neće da ga sluša?... Sramota!... Mladen sagao glavu, pa ni bele. U dubini duše osećao je da Ivan ima pravo. — Pa gde mu je devojka?

— To je moja briga. A ja ti velim: ne brini ti moju brigu!... Hajdmo iz ovijeh stopa Ivanu. Ti znaš da on mene sluša. Lazaru se razgali lice. On se nije toliko plašio nepristanka Jeličina koliko srdnje i ponosa očevog.

Deva se ljutnju videći da se svi smeju. — Guske te razumele!... Valjda čovek nema pametnijeg posla nego da tebe sluša!... Ti klepećeš kao moje čeketalo; i ja bih mogao zaspati pored tvoje priče!... Zavrzan se smejao na sav glas.

Zavrzan se smejao na sav glas. — Video sam po njemu da ništa ne sluša!... A kako Surep? Eto, on sluša sve, je l̓, Surepe? — Deva gotovo ima pravo!... Mnogo mi drobiš!...

Zavrzan se smejao na sav glas. — Video sam po njemu da ništa ne sluša!... A kako Surep? Eto, on sluša sve, je l̓, Surepe? — Deva gotovo ima pravo!... Mnogo mi drobiš!... — Mnogom sam i udrobio!

U taj par sunce razagna oblake i sjajni zraci njegovi obasjaše... Zeka diže ruku: — Braćo!... Bog nas sluša!... Čuo nas je!... Gledajte!... Šalje nam sina svoga, jarko sunašce, da nas oveseli i obasja... Hvala ti, oče nebesni!

Dučić, Jovan - PESME

vrh sveta, Rasplela je kosu zelenu i dugu, Naliči na nimfu koja je prokleta, Da postane drvo i da šumi tugu. Sluša pesmu gora kada jutro rudi, Agoniju vode u večeri neme, Nepomično stoji tamo gde sve bludi: Oblaci i vetri, talasi

KRAJ MORA Iz Boke Lav kameni jedan iz mletačkih dana Ozbiljan i mračan još na trgu sedi, Na obali mora. Sluša šum Jadrana, I gde vek za vekom neosetno sledi.

DUBROVNIK Sav u zlatu, titan, riđ i modra oka, Car sluša reč Kneza u Velikom veću. U luci purpurna jedrila široka, Celo more pline posuto u cveću.

I caričin pažu Miloš Obiliću, Zbori sa zvezdama što nad gradom plove, I svaki glas zemlje on sluša bez daha. Ali od Kosova pođe li pram praha, Zatreperi celo srce sokoliću, Otvore se širom oči smaragdove.

Kamin osvetljava goblene i ino; Oseća se miris ruža i slatkiša. Sluša sedu gospu samac u te sate Stari knez Getaldić, njen ljubavnik prvi.

prsten na ruci što klonu Od mladih gospođa ljubljena toliko; I davno se više ne ču na amvonu On, kog svi gledahu a ne sluša niko.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

detinjstvo, ali meni je tako milo kad ja sklopim oči, predajem se pokoju, otpuštam stražu i opet znam da majkino uvo sluša svaki moj dah, da sveća još gori, da njeno srce šiljboči.

— Ne! — I ja slabo... Ama šta da se radi sad? Čekajte!... Je li to zviždi? Ućuta i sluša. — Aja... donesi rakije! Ne može više ni da se puši. Već mi srce pocrne od duvana! Pi! Ta ovo nekaka šoma. Parna!

Osim njih troga niko se ni za šta u kući ne pita, nego sve lepo sluša i pokorava se. Ako je Matija odneo porez, Radojka otišla crkvi, a Blagoje da polaže stoci u kući je kao u školi odakle

— I Velinci da je rodila kopile! I teško bi se žene i opet odvažile da kažu, da Radojka sve to već izodavno i ne sluša i ne gleda, i da nije sam Arsen sutradan, kad je ona svoj nov novcat jelek isekla na drvljaniku, otišao đedi na tužbu.

Zapjeva slavuj poistiha, pa krepko, milostivno i setno, veselo kao svatovska pjesma, pa tužno kao opijelo. A ona ga sluša, sluša, i pogled joj luta po zraku. Onda ujedanput tresne nožicom i uzdigne glavu: — Luѕcіnіa phіlomela! Pa šta?

A ona ga sluša, sluša, i pogled joj luta po zraku. Onda ujedanput tresne nožicom i uzdigne glavu: — Luѕcіnіa phіlomela! Pa šta?

Ja je pogledah ispod oka. Ona se je činila da ništa dalje ne sluša i vadila je dalje darove za mater. Ja sam seo u ugao do peći i gledao je.

Ja sam im poručio da mene ne čekaju. Tumanov mi posle priča kako je on uzeo novine i činio se da ne sluša, a lajtnant govorio s Don Karlosom o aferi. — Barbarisch!26 — kazao je lajtnant.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— Sad, neću da kažem da je ona kriva, ona je krasno dete, dobro dete, ljupko dete. (Pera zavija dugu kosu za uši i sluša je pažljivo.) The, ali sve je to samo za prva dva-tri magnovenija.

Gđa Persa sedi i podštrikava popine čarape, i ona sluša, samo što ona ne plače, ali se ipak čudi kako to sve tako lepo umeju ljudi da izmisle i sastave, k’o da su baš tamo

Kopa i misli. Učini joj se k’o da su zalupila baštinska vrata. Sluša. Nema ništa. Ostavi motičicu i priđe plotu, pa viri kroz plot. Nema nikoga, učinilo joj se samo.

Biće na vormu što peva Giga Bačvanin svirac: »Sedam déra, četrnajst švalera!« Aja neće on da sluša mene, ’oće on da je pametniji od mene. E, moj Aćime, moj Aćime!

Dok su mene slušali, i dok sam ja mogla... bilo je i kojekako. Al’ otkako dođe onaj mladić, ne sluša me više ni jedna ni druga, pa tako je i došlo do škandala... — Do škandala?!

Gđa Sida sluša, sluša pesmu koju Jula peva uz gitar. A Jula peva onu krasnu bačku romansu, koja se nekad rado i mnogo pevala, a koja

Gđa Sida sluša, sluša pesmu koju Jula peva uz gitar. A Jula peva onu krasnu bačku romansu, koja se nekad rado i mnogo pevala, a koja je sad

« To izreče, u Tisu uteče, Pa otuda mlada progovara: A gđa Sida ostavila davno pletivo, pa je pažljivo sluša; i trlja već oči i brižno vrti glavom. A Jula nastavlja još tužnije: »Oj, Boga vam, tri mlada drotara!

Češće su i čitali ponešto. Jula čita, a máma radi kraj nje i ćuti kad ona u sebi čita; ili je sluša kad Jula čita naglas.

A pop Spira je samo sluša. Duva na nos, okreće stivu lulu oko kamiša, i šeta se po sobi, i zastajkuje svaki čas; razmišljava, gleda u štukator

pa do male unuke sa kurjukom od pedlja, dugačkim kao mišji rep — sve se to dalo na posao, revnosno radi i pažljivo sluša babije pripovetke.

Pripoveda joj — iako ga ona i ne sluša, jer je već sto puta to isto čula, pa zna napamet — kako je pre trideset godina, kad je on još momak bio, vredno bilo

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

I, ukočeno, čisto očajno pogledom moli popu da što pre dođe do njega, prepoje, te kako bi mogao da ide, pobegne, ne sluša oko sebe više taj plač, cvilenje. — Tugo, Mito, domaćine! — Lele, sinko! Tugo čedo!

— Zima, mećava je tamo! — Odvraća ga ona jednako i očajno pokušava da ga zadrži. Ali on je i ne sluša već jednako onako zanesen drhteći juri po putu i skuplja oko sebe. Majka, dok on ne dođe do varoši, juri i sama za njim.

Čim čuje da je ko umro, eto ti njega tamo. Da se nađe, sluša, a najradije da ode klisaru da javi za smrt te ovaj mrtvaca da oglasi zvonima, pa onda popu i drugima.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Ljuba ovo ljutito iskaže, pa ga niko više zadržati ne može. Badava je tutor govorio da on devojku ne sluša, da je ona prosta, da slušati mora, a Ljuba će je naučiti, — Ljuba neće ništa da zna.

Kako se po varoši svašta govori o njoj i Marku, kako mrzi rodbinu. Marko Alku ne sluša, nego joj veli da mu u kućevni mir ne zadire, i najbolje bi bilo da mu ne dolazi. Već je od Mice nabrušen.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Samo je pronalazač fitilja spavao s bradom na grudima i patentom među kolenima. A Jurišić sedi, sluša sve one žalosne istorije po redu, muči se i misli: Boga mu milog, gde sam ja ovo upao? Eto slušam ja i mučim se.

A Jurišić sluša iz svoje zemunice kako se oni iskreno zgražavaju zbog onog postupka Hrustićevog, pa misli: kako se iz njihove kože, u

sobi skupili već drugovi unuka babinog Vladislava i skakavačka diskusija je započela, te on hteo ne hteo mora da je sluša.

A svi su turski zadimili te onaj duvanski dim u prašljivim mlazevima promiče kroz pukotine i Jurišić sluša i gleda u one mlazeve što se prelivaju i trepere u sunča nim zracima.

A Jurišić preneražen, zinulih usta, široko otvorenih očiju, radostan kao u sred nekog čarobnog otkrića, sluša ovo iz svoje sobe, zadržava dah, ne diše. — Stanite, stanite!

Afrika

Sad bar znam radi koga dolazi ona da sluša kada se uveče vodi razgovor sa Robertom. Uostalom, ružna je. Žurio sam se da završim jednu glavu iz knjige, kad mi

Na pitanje da li će biti tam–tama, jedan prislanja glavu na zemlju, sluša i zatim pokazuje: „Tamo!“ Malo dale uistinu počinjemo razaznavati potmuo udar u bubanj, nekoliko stotina koračaja dalje

Onaj koji trese zvečkom priklanja joj neprestano glavu, polusklopljenih očiju sluša zajapureno njene zvuke, kao da iz nje izlazi išta drugo sem zaglušne larme. On dolazi, posle, da govori sa mnom.

“ Boj odlazi, i, kako nikad ne sluša šta mu se kaže, staje pred sanduk za sudove. Misli: „Šta li mi je to tražio?“ To ga ipak ne baca u brigu; uzima prvu

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JANjA: Ama treba i žena da sluša svoga gospodar. JUCA: Ja ne znam u čemu se vi na mene možete potužiti? JANjA: Koliko sum ti puta molio i pravio

(Viče.) Dušo Juco, dušo Juco! Eno ćuti pasjo vero! Oći da mi ubii. Kad broim cvanciki da sluša: „Oho! Janja ima novci! Odi, gospodar arambaša, da delimo!“ (Zatvori sanduk.) Juco bre, Juco bre! Nećiš da si zoviš?

Jesi razumio? PETAR: A? JANjA: Prokletu uvu tvoju! (Mišiću.) Dobro sluga, sve sluša, ama ga to bio bog što neći da čui Gumari!³⁴ (Viče.) Da naoštriš nožu i da deriš Mišku i Galinu.

No treba najpre i gospodičnu zapitati. JANjA: Oći ona, ja znaem, ona mene sluša. Eli, Katico, ti mene slušiš? Ovo je dobru prilika. Gospodin notarius je čoveku pametno, učeno, zna elinska historija.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

“ Garsuli, ljut što feldmaršal‑lajtnant govori tako, da ga i grof Palavičini sluša, koji, posle, po Beču, može da priča, prekide, ljutito, starca: „To je zato što taj narod ništa ne razume, sem batina i

Kad bi kapamadžija Grozdin, katkad, planuo na svoju bolju polovinu, njegova jedinica imala je da sluša, kako bi joj otac dreknuo na majku: „Anđo! Dete ti tvoje! Ta gde mi je igla?

On, kaže, nikad ne jaše konja. Konj je luda životinja. Ali zato hoda u čizmicama i sluša zveckanje svojih mamuzica. Sve se može kad se hoće. I kad se ima para. U Pavlovoj stvari nema nikakvih teškoća.

igra onu važnu ulogu koju, u konstrukciji telesnog sastava žena, igraju – da izvini njegova ćerka i ne treba to da sluša – ženska kolena!

Pred zoru, međutim, imao je da sluša, stalno, bat nogu ukućana, koji su išli u posetu belom zecu. Činilo mu se da je poznao, i nehotice, ćopavi korak

vika, muzika, nekog veselog društva, celu noć nije prestajala, pa i kad prestade, pred zoru, Isakovič je morao da sluša, odnekuda, kraj sebe, iz zida, dubok, tužan, jek, nekog violončela.

Vijena je dimila ispod njega iz dimnjaka. Dani su prolazili. Noću je imao, i dalje, da sluša ciku i vrisku žena, na donjim spratovima, svirku, i viku pri odlasku kockara, koji su odlazili, kad svane, iz kuće

Činilo mu se samo da čuje neki razgovor ljudski, koji sluša, kao razgovor nekog stalnog odjeka. A kraj svega toga vladala je, i dalje, ta čudna tišina.

Luda je, kaže – ne treba da ga sluša. Ta žena sa zelenim očima tuđa je, otišla, među njima nije bilo čak ni najmanjeg dodira. Našalio se. Ne postoji ta žena.

Ona onda ustade i reče da će otići. Došla je da mu kaže da on i Evdokija srljaju u propast. Pa dosta. A ako je on ne sluša, znači da njemu nije stalo ni do njene matere! Nije njemu stalo ni do Evdokije. Sav je on sazdan od laži i pritvorstva.

Ne voli on ni njenu mater, iskreno. Za njih obe, i za njenu mater, i za nju, bio je samo nesreća! Ona sluša, kaže, Evdokiju, kako plače u mraku. Ne bi trebao da se šali sa Evdokijom! To je stvorenje ludo!

Mrzi taj i Vasilija, i Črnu Goru. Nije njemu do naših suza stalo. Nije to Rus. Sluša taj šta mu Austrijanci šapuću. Isakovič se seti, kako mu i Volkov, jednom, reče, u šali, da, u Beču, svi, dengi

Teodosije - ŽITIJA

“ A Gospod, koji je blizu ovih što ga prizivaju vaistinu i sluša njihovu molitvu, posluša i njihova moljenja kao i ostalih pravednika.

A sada samo rečju jednoga ka drugome u Bogu, poslušanje iznad prirode razumeste. Videste da čak Bog sluša obojicu i da izvršava njihovu volju.

A ovo sve vidi se da Bog čini radi našeg spasenja, da bismo razumeli kako Bog više ljubi jednoga pravednika i sluša ga više nego mnoge grešnike sveta, i da poznamo da naš život nije bogougodan, i da osudimo svoju bedu jer ni da hodimo

se protiv nas ka Bogu zbog toga, da ne postradamo nešto, jer si ti, kao što vidimo, Božji sluga, i Bog te u svemu sluša.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Nepoznati ga počne goniti moleći ga da mu vrati zlatno pero. Ali Sekula ne sluša i sve se više udaljuje. Tada nepoznati obode svoga konja, koji skoči u visinu za tri koplja i brzo stigne Sekulu.

U Bitolju su se npr. znali hanovi u koje su oni pred pazarne dane dolazili i svet se tu skupljao da ih sluša. Sa novim vremenom gube se i ovi pevači. Imao sam prilike da čujem jednoga od njih možda poslednjeg.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

ga visine pojele Je li se u pticu pretvorio Eno belutka Ostao je tvrdoglav u sebi Ni na nebu ni na zemlji Samog sebe sluša Među svetovima svet LjUBAV BELUTKA Zagledao se u lepu U oblu plavooku U lakomislenu beskrajnost U beonjaču se njenu Sav

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Pomislih na mamino lice dok sluša druga direktora kako se boji da od mene neće biti ništa i digoh dva prsta. - Prilog vremena prošlog od pisat, to je,

— Ti nemaš časnu reč. Kad bi se održao šampionat u laganju, bio bi prvi. Zašto si dirao Gretu? — Nije htela da sluša. Govorio sam joj o međuplanetarnim putovanjima. Na njih bi morali poneti nekog kao Greta.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Bome, da sam bogat kao ti, stidno bi’ se te drombulje i čegrtaljke prodavati. Gospodar Sofra smeši se. Rado sluša o svom bogatstvu, i rado pripoveda kako se pomogao. — Ja sam bio siroma’, učio sam i tabakluk i trgovinu.

Sofra mu pretisne malo ruku, Čamča jaukne. — Al’ si baš jak ko konj! Tako se njih dvojica razgovaraju, a Krečar samo sluša, — još nije iz njega strah izišao.

— Čamčo, kad dođemo u prvu varoš, da ne zaboravimo odma’ kući pisati. Čamča ga i ne sluša. Već se kočijaši oporavili, vreme je da se putuje. Isplate što su bili dužni birtašu.

Prilikom zapodene razgovor. — Čuješ, Soko, šta ću ti nešto kazati! — Šta? — Od Pere našeg neće ništa biti, ne sluša, bekrija, kartaš, valjda i pijanac. — Mlad je još, valjda će se popraviti. — Da bog da, al’ teško.

Čuje se glas gitara. Šamika sluša, čuje akorde i neke introdukcije, pozna odmah da on bolje svira od frajle Lujze, premda i ona ne svira baš tako rđavo,

No, to mi još fali! Mani se ćoravi’ poslova! To je gospodar Sofra ljuto izrekao, pa neće više ni da sluša, već mrnđajući udali se. Sad je Šamika između dve vatre. Šamiku glava zaboli, ne zna šta će sad.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

— Kad ovo izgovori, treba da ostane na istom mjestu, i sluša kakvo će najprije muško ime čuti.“⁷ Slično se gata i u Sremu.

Bremenita žena ne sme da sluša kad krči marvinče prilikom klanja, jer će joj dete, kad poraste, hrkati kad spava. Veoma je rasprostranjeno verovanje da

“³² Najkraće rečeno, u patrijarhalnoj kulturi, „čovek je gospodar i gospodari, a žena služi i sluša“, kaže Gezeman.³³ Žena u Srbiji je „sluga i mužu i njegovim roditeljima“, piše Svetozar Marković.

(Ona prva ustaje, a poslednja leže, mora da sluša sve ukućane, a svekru i mužu da pere noge.) Tek ako se za godinu dana pokaže vrednom i uslužnom, a posebno kada

Roditelje ne poslušati nije samo rđavo, već je i težak greh: „Ko majku ne sluša, ni Boga ne poznaje“; „Grehota je majku ne poslušati“.⁵² Za materinu kletvu kaže se da je „strašnija od Božije“.

Pošto se deca pribojavaju strogog oca, kada dete ne sluša, majka se koristi ocem kao nekom vrstom „strašila“ da zaplaši i natera dete na poslušnost.

dete od početka svog socijalnog i psihičkog razvoja oseća inferiornijim, slabijim i nemoćnijim bićem, osuđenim da sluša.

U našem narodu postoji prilično bogat i raznovrstan repertoar fizičkih kazni. Najčešće se detetu koje ne sluša opali šamar ili ga roditelj istuče rukom po zadnjici, a za manji prekršaj samo se povuče za uvo.

Da bi se održao hijerarhijski poredak, da bi se znalo ko je stariji i ko zapoveda, a ko je mlađi, te ima da sluša, neophodno je da se deci zastrašivanjem i kažnjavanjem utera „strah u kosti“.

Proživljavajući junakov odlazak iz kuće u neizvesnu i opasnu avanturu, dete koje sluša bajku preživljava i ujedno savladava sopstveni strah od odvajanja, a ovo afektivno odvajanje od roditelja predstavlja nužan

Bajka koju dete sluša otkako sazna za sebe uči ga jednostavnom, skladnom i jezgrovitom govoru. Lepši i bogatiji jezik od jezika bajke u

Na najranijem stupnju razvoja, u uzrastu odojčeta, dete uglavnom sluša uspavanke i pesmice za decu koje se odlikuju muzikalnošću i ritmičnošću.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

One prolaze kroz tavan zatrpan starim stvarima, kroz napukle crepove obrasle mahovinom, a onda se penju u nebo. On sluša glasove koji stižu niotkud, izbavljajući ga iz kuhinje. To je mali sanjar čiji je pogled okrenut unutra.

Detektor se sluša kroz slušalice na ušima.) U to vreme živela je ispod našeg stana jedna devojka. Zvala se Jelena. Ni ona nije otišla

Posle jedno sat i po dao sam Jeleni slušalice da i ona malo sluša Radio Beograd, koji je puštao novogodišnju muziku, ali nekako mi se više nije igralo! Kako da igram kad ne čujem muziku?

Bilo kako bilo, postalo je nekako veselije sa Verom. Umela je da ćuti i da sluša. Palila je cigaretu na cigaretu, pila barabar s nama, a, što je najvažnije, pošto je jedina imala siguran posao i

Naš heroj je bio izvanredno vešt vodič kroz jelovnik i kartu vina. Došao je da sluša njene nevolje, a ispostavilo se da je ispričao sve o sebi. Slušala ga je pažljivo.

Praznik! — Niko ne tvrdi da vi nemate pravo jedanput mesečno na svoju kćer... — sluša monotono glas svog bivšeg tasta, čovečuljka izgubljenog u plišanoj dubini fotelje — ali mi nećemo dozvoliti da je

Sve što želimo, ukoliko i dalje mislite da viđate malu... Maki ga više i ne sluša. Zabavlja se kružeći pogledom preko svog bivšeg zatvora, ponovo vidi pedanteriju koja mu je išla na nerve, a zatim lice

Ne, dok sam ja živa!« Dok sluša svoju majku kako govori i skuplja isečke iz novina što lete na sve strane iz njenih nervoznih ruku, kći bi i plakala i

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

On čita filozofa F. Baumajstera; u Haleu sluša kritičkog filozofa, Lajbnicova đaka Eberharda, koji je u ime zdravoga razuma pretresao osnovne ideje hrišćanske crkve.

mnoge bojne slučajeve i imena hrabrih muževa i srbskih junaka (koje svaki Srbljin sa osobitim čuvstvovanijem čita i sluša), nego se u njima čini spomen mnogih nekada znamenitih mjesta, ot kojih neka i danas stoje, a neka ljubopitljivom

Pesme su imale uspeha i kod Srba, jer su prostijem svetu činile zadovoljstvo kao da ih od guslara sluša, a obrazovanim ljudima strana kritika je kazivala njihovu visoku umetničku vrednost.

Tada je 1841. otišao na gimnaziju u Temišvar, i svršio je 1843. 1843. otišao je u Beč i upisao se da sluša prava. Tu se upoznao sa Vukom Karadžićem i Đurom Daničićem, ušao u njihov uži krug, i to poznanstvo biće od vrlo velikog

Čitalac gubi osećanje da je u literaturi, i čini mu se kao da sluša ispovest jednog starog prijatelja koji otvara svoje razdragano ili ranjeno srce.

Milićević, Vuk - Bespuće

svome poslu i budućim radovima u ovoj okolini; Gavre Đaković pogleda ga od vremena na vreme i klimne glavom, ali ga ne sluša.

Sremac, Stevan - PROZA

« — Ama, okani se gospodina! Šta si mu uz’o sad tu vazdan pričati o sebi? Valjda je on došao samo tebe da sluša? — prekida ga gospoja Kaja — koja je imala mnogo zanimljiviji razgovor s gospodinom Pajom, jer je opazila da je Jovi

Paju, a on samo šilji brk i sluša bajagi pažljivo domaćina i osmejkuje se jednako. A Jova pada sve više u vatru, naliva i sebi i polaženiku, ispija i

Radičević, Branko - PESME

“ Vjetar samo lipom zažubori, Drugo ništa — „Ali ovo sada?“ Opet sluša: „Ništa, opet ništa.“ I dugo je Fatima slušala, Dugo tako jadna se varala — „Ali sada — sad zanago bješe, Baš od

je Fatima slušala, Dugo tako jadna se varala — „Ali sada — sad zanago bješe, Baš od gore kô da čarne dođe —“ Fata sluša, oh ti njezin jade!

“ Tako deca lepo mole, A sluša i maja, Loži vatru, sprema tavu I masla i jaja. Ali škripe kujni vrata: Ko li i otvara? Uđe neko: — „Dobar veče!

Kad štogod šušne, a on ti se preda, Sve nešto sluša, sve nekud pogleda. Ne mogu njemu da sagledam lica, Jer i njeg' zavi duga kabanica.

“ — Ovako reče, pa to oko živo U njega upre mlada bojažljivo, A on je sluša, osmenut se ćaše, Al' brzo smisli, pa dar dovataše, O vrat ga veša i spušta u nedra, Pa ljubnu zlato posred čela

' 56. „I još dalje ja pokuša, Odo zborit, odo molit, Al' on ne kte ni da sluša, Ne dade se ni osolit. Četir dana stade tako, A on pri svom sve jednako. 57.

— Praznu izbu, u njoj tama, Dve-tri sove tamo gore Izleteše na prozore. 104. On uniđe, svuda sluša: Ni s' što miče, ni se kreće; Ode kute da okuša: Nigde ništa, zaman šeće.

104. On uniđe, svuda sluša: Ni s' što miče, ni se kreće; Ode kute da okuša: Nigde ništa, zaman šeće. Opet sluša, al' sve ćuti, Pa se k vrati sad uputi. 105.

Te lagano ode k vrati, Stoji, sluša pozadugo; Al' sve mirno, pa se vrati — „Spava jadna, što će drugo? Spavaj, spavaj, čedo moje!

Ta njiova silna jeka Nosi nešto iz daleka, Nosi glase; on i sluša — Sve tužnija njemu duša, Sve se teže jad obara, Trza srce iz nedara; Al' sa čega i sa koga?

Zora zori sjajna lica, Ma ne gla je nesretnica. Ukraj njega sedi bleda, Puna brige u njeg' gleda, I sluša ga kako diše, Sada jače, sada tiše. Sluša, sluša, ali sade Kao da mu duša stade.

Ukraj njega sedi bleda, Puna brige u njeg' gleda, I sluša ga kako diše, Sada jače, sada tiše. Sluša, sluša, ali sade Kao da mu duša stade.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Skromno se ponamjesti Sava gdjegod u ćošku, malo priča, pomno sluša, ali zato čašu ne promeće. Našla se u slikara neka crkavica, ispovratio i samardžija zaostalu paru, prebrojao se

Što duži život, i sindžir dulji, i još sve teži, zemlji te vuče. Nejasan pri mjesečini, sluša ga brat Rade pažljivo i, ne trepćući, razumije čovjeka. Zar i sam nije vezan uz tešku crnu zemljicu?

se obzire osumnjičeni Pantelija i kao najviše mu došlo krivo baš na toga mladića: ta nije od njega lijepo ni da sluša o takvim rabotama, a kamoli da o njima javno sudi.

natovaren oružjem i municijom, bosonogi Vasilije ćutke gazi u dugoj partizanskoj koloni i na odmaralištima mirno sluša zajedljive primjedbe izgladnjelih ljudi: — Čitavu kravu za ovoga tu! E, jesmo dobro pazarili, nema šta.

Nađe se tamo polovna stvar bolja neg nova. Često se prodaje i kradeno. Komandant ga sluša strpljivo, sluša, pa će ti istom huknuti: — Mikane, da nijesi komandir i član partije, ja bih ti sad rekao da si ti

Nađe se tamo polovna stvar bolja neg nova. Često se prodaje i kradeno. Komandant ga sluša strpljivo, sluša, pa će ti istom huknuti: — Mikane, da nijesi komandir i član partije, ja bih ti sad rekao da si ti jedno obično božje

Nema ni ženidbe ni drugih besposlica. Momčina mirno sluša i dobrodušno bobonji: — E, kad bi dao bog da se i to dočeka.

Miloš se raskorači i poče raznježeno da recituje, dok ga je Sajan slušao, poispravljen i junački izbečen, kao da sluša govor pred akciju: Nikog da svrati, zavijan han, bosanski tužni puti, ko bijela koka miruje dan . . .

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

se nešto smrče, usta ga zasvrbeše i pognuv glavu, odbacujući od sebe rukama nešto, pobeže čak iza kuće, samo da ne sluša ono: — „Da li te je žalba...“ Koje se tako tužno, i otegnuto razlegaše u ovo svanuće.

Priča ona, a tvoja majka sluša je željno, klima joj u povlad, a na licu joj se vidi zadovoljstvo što moja mati to njoj priča i govori.

A, valjda čekaš nekoga? Tvoja mati sagla glavu, rukama stisla kolena i tako nagnuta sluša, trese se i drhti. Odjednom diže glavu, pogleda mater, pa je opet brzo obori, zari u krilo i briznu u plač, grcajući:

A ona ne može da ga gleda ni da sluša taj njegov mek, više ženski glas. No i on se nije usrećio. Oženili ga bogatom devojkom, iz znane kuće.

A Tomča na gredi, što štrči iz kućna temelja, seo baš ispod fenjera. Gologlav, gleda u mutno nebo, mesec, i sluša iz sobe igru, pesmu, krike i vesele, koje tek sada, kada on iziđe, poče u svoj svojoj silini.

Da tako leži, da još više umorna od noćne tišine, s potajnim, ali već otupelim strahom, sluša kako noć prolazi, kako joj mati sve lakše i osetljivije spava, i čisto kao da čeka da joj se mati probudi, čim zora

Gledam njega pa... — I onda seo do nje, ali nije gledao u nju, već se bio zagledao napolje. Činio se kao da sluša pesmu i svirku koja je otuda bivala sve jača.

Kostić, Laza - PESME

Zar onog kom je, živ dok je disô, kroz oba sveta letela misô, pasala smelo neviđen svet? zar tome mora nas tek da sluša obesteljena, slobodna duša? zar nije njome svak obuzet?

Grešan je možda, nevredan, bože, al' pati, pati, što igda može! — Tako se ori očajni glasak, sluša ga samo crkvica stara, kadikad mu setno zvonom odgovara, i sluša ga sveti ikonostasak, i s njega sluša u okviru

— Tako se ori očajni glasak, sluša ga samo crkvica stara, kadikad mu setno zvonom odgovara, i sluša ga sveti ikonostasak, i s njega sluša u okviru malu svetitelj Đorđe na belome ždralu, drkće mu ruka kako oštro

očajni glasak, sluša ga samo crkvica stara, kadikad mu setno zvonom odgovara, i sluša ga sveti ikonostasak, i s njega sluša u okviru malu svetitelj Đorđe na belome ždralu, drkće mu ruka kako oštro sluša, sve žešćim gnjevom aždaju guša; i beli

sluša ga sveti ikonostasak, i s njega sluša u okviru malu svetitelj Đorđe na belome ždralu, drkće mu ruka kako oštro sluša, sve žešćim gnjevom aždaju guša; i beli ždrale kô da uhom striže, iz nozdrva mu modar plamen liže, žestokim plamom

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

No carević nije htio nikako da ga sluša, nego sjutradan naumio da pođe, a kad car vidi da ga ne može da zaustavi i s puta da ga odvrati, onda mu izvadi jedno

Ali carev sin to ne sluša, nego sjutra dan kako svane opremi se i pođe dalje tražiti Baš-Čelika. Onda car orlujski kad vidi da ga odvratiti ne

Dok su još ova dva zuba meni u glavi, nećete vi učiniti štete mome gospodaru“. A to gazda sve sluša i razume što oni govore. Kad ujutru svane, onda gazda zapovedi da sve pse potuku, samo onoga matoroga psa da ostave.

Može biti da nas i sad ko sluša, pođimo viđeti. Kad one pođoše i pod jelu dođoše, nađoše onoga koji bješe došao tražiti sreću i govoraše da je bolja

Ugursuz ne htede ići, već se sakrije iza vodenice, pa sluša šta će govoriti. Oni se dogovore da načine krevet više vodeničnog kamena, pa da uveče legne Đosina žena, pa Ćosa, pa

Aga se pogladi po bradi, pa reče: — Valaj, ko ženu sluša, on je gori od žene, i zato ne valja ženu nikada slušati. Nakon nekoliko doba opet dođe nešto poslom do age i ponese

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM (uzme štaš): Oćeš? SOFIJA: Štap je za skotove, a ne za ljude. MAKSIM: Štap je za svakoga, koji ne sluša. (Zamane.) Oćeš li? SOFIJA (pokazuje stolicu): Pitaj ovu. MAKSIM: A šta znači to?

(Odlazi.) NIKOLA: Eto vidiš; može li biti bolje naravi? Ali zaludu, kad joj ne ide ništa od ruke. MAKSIM: Opet sluša barem, i daje se ispravljati. NIKOLA: Od deset godina jednako je ispravljam i zlopatim, pa šta sam dobio? 4.

LjUBA: Zar ne znaš? Svirka. STANIJA: Pa svirka su zurle. LjUBA: Hi, hi, hi! Ko će zurle da sluša? Čekaj malo. (Otide fortepianu i počne svirati.) STANIJA (uplašeno): Ju mene, kjerko, ju mene, kjerko!

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Gdi stanem, tu se moram jediti. Ne gospođa, nego kanda sam poslednja u varoši, tako mi se reč sluša. Što god reknem, sve im je nepravo; što uradim, to kod nji ne valja.

Lalić, Ivan V. - PISMO

i bivše, kad se sve to Smiri u ravan spojene posude — A srce motri za krilatom petom Glasnika, meri razmak i brzinu; I sluša krike ždralova što plinu U magli mraka, mokrim mimoletom. (4—5.

duša U pomicanju između dva ništa, Govorim na brzinu; već me kuša Ćutanje, kao oblik saopštenja Za uho koje ne ume da sluša — Ali van reči nema iskupljenja, Pa zato zborim; preobilje tvari Čini da trulež biva zalog zrenja u vidljivom, gde razum

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Zašto se njihove ploče prodaju tako dobro? Verovatno zato što to svet voli da sluša. A zašto voli? Zato što je najveći deo čovečanstva sastavljen upravo od sličnih dama s papilotnama i džentlemena koji

Sramota! Hoćete li da znate kakav je moj pogled na te stvari? Nećete? Baš me briga — ključ je kod mene! Ko oće da sluša, oće, ko neće, neka prespava ovaj odlomak!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Lekovit žamor, koji pogled pitom: trenutak leta uzrelog nad ritom. Dežura negde Majstor bez alata da srcem sluša tajni jezik Oca, dok oknom zukti izgubnica osa. Októbar pali bregove Banata.

Razdvoji sklop joj, Milosti i Spase, da mahne, širom, vratima četvorma. Ovako šta će jadnik siromašak: da sluša oblak kako komi grašak? a ipak „ima neka vasiona“. SONETNI KVINTET ŽUTIH DUNjA І Hej, sever rudi!

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

majka u dvoru prede, vreteno sjajno u ruci pjeva, unuka traži u zore blijede srdita baka Mjesečeva; niti je sluša, niti je pita, čitave noći po nebu skita. U šumi ovoj, u čarobnoj, imade čuda neviđen broj.

U šumi ovoj, ko zna da sluša, besmrtno diše narodna duša, herojsko srce njegovo kuca i vidik blistav do sreće puca.

Neznanko tajni, lopovska duša, podiže glavu i prozor mjeri, Mačkove priče pažljivo sluša i njušku svoju lukavo ceri. Na kraju reče, pogleda svijetla: „Ipak ću jednom pojesti pijetla.

prolaze sati... Moraće, bogme, i da ga bije kada se zorom u dvore vrati. Niti je sluša, niti je pita, čitave noći po nebu skita. „Ala će sjutra šiba da radi! Svrbi me ruka!“ baka se sladi.

“ Mjeseca noge junačke nose, ne sluša bakin razgovor, već bježi ravno do gorske kose, tamo se sakri za zelen bor.

Tu jagnje luta sa runom sjajnim po šumi gustoj, stazama tajnim i mirno sluša divljine huk, a stari zeka, u sjeni breze, prastaru priču unuku veze: „Živjeli nekad lija i vuk ...

uspavanke, i zvijezde klize niz Mliječni put, dok čika Mjesec, beskućnik stari, sjedi sa žapcem u mlakoj bari i sluša pjesme uz fenjer žut. Tu sunce jutrom dječaka budi, s Proljećem kolo igraju ljudi, a ljeti pravi vatromet grom.

Zaplaka starac za noćnih sati: „Mladosti moja, vrati se, vrati!“ Plakao ribar, a mačak sluša, žao mu starca, boli ga duša, tešku mu tugu blaži: „Mačak će poći — tako je rekȏ — ribici dobroj, tamo daleko, da

“ Ne sluša Mačak, već kliče žarko: „Povratka nema, naprijed, barko, raširi jedro-krilo! Nek vječna mladost pobjedu slavi,

Živite, čujem, od skitnje, pljačke i svršićete naopačke!“ — To sluša lija, pa sudi zdravo: „Sad vidim i ja, jež ima pravo!

— za kožuh. „Ne diraj, vraže! — starina kaže — Vidi, budale! Ta meni, starcu, nije do šale.“ Ne sluša Ćira što starac priča, već viče, preti: „Daj kožuh čiča!

Neka naša ljubav raste i cveta, večito ista, bezbrojna leta!“ A deda Triša zakletve sluša i samo gunđa: „Eto, pod mojim krovom, u mlinu ovom zavoli mačak pseto!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Ne znam ima li i žena međ njima. Prozori okolnih kuća su sasvim mračni, ali mora da se odande ljubopitljivo sluša, mora da su lica uzbuđennih devojaka ili žena, iznutra, uz same prozore.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

tavna gora, Kad s pučine sinjeg mora Blagi vetrić zaćarlija: U te dane moja duša, Kao rosom umivena, Spokojnije pesme sluša Bolno slatkih uspomena — A u susret zore rane Kliče pesmu novih želja, I tom pesmom slavi dane Vaskrsnuća i veselja.

o dlan je bije, Pa ispod pojasa vadi listove duvana suva, I kad ih izgnjavi dobro, on onda napuni lulu, I mirno pušeći sluša vetrinu što poljem duva. Po kašto zaškripe selom volujska drvena kola, I gavran nad njima grakne.

Pod nemirnim krilom razigrane bure I pena i talas u kovitlac jure... I sumorni brodar, prekrstivši ruke, Mirno sluša holuj i njegove zvuke. On ništa ne traži, ni za čim ne žudi, Ne vije se uzdah iz njegovih grudi.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Na kraju drvene ploče već je mrak. Iza otvorenog prozora neko me sluša: poškropljena trava i sunce i jedan oblak pun krvi. Iznad žice vidika još jedan prozor sličan mome otvara se.

tvoju milost da se izliva preko ovog potiljka preko tih ramena nedostojan sam hrane zemlje i svog lica ne treba da se sluša moj napev ni zaricanja kojima se paštim uskrati mi svoju milost sakri me od sažaljenja Otkrivanje smisla je kraj stvaranja.

se penju na planinska sedla i hoće u nebo zajedno sa ženom pa šta bude oganj plavet il zvezdana stakla niko ih ne sluša ko će u nestanku još red da pravi svako se svakom izmigolji oko bunara u žbunju pod orahom kućnim zar to da bude

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

A šta i on zna?... Kao da živi na nekom drugom svetu. On poznaje svoje ovce u glavu, sa psima razgovara, po ceo dan sluša melodične zvuke medenica, i misli valjda da je tako i dole među ljudima.

Od početka rata sluša samo lupu i pucnjavu topova, gleda muškarce, konje i mrtvace. I rešio se sada Aleksandar da „skine mrak s očiju“.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Tek po neki slobodniji odvojio se uz stare đake i sluša šta oni govore o novom učitelju. Ljubica priđe k stolu i naže se Gojku: — Ja iziđoh malo među decu, a vi gledajte tu:

Mojoj deci ja zapovedam, a druge starije moram slušati, nije vajde. Svaki ima po nekog starijeg, koga sluša, pa tako i ja... Nego nije to. Opet oni misle o nečem drugom, o čemu neće da govore preda mnom... opazila sam to.

Ljubica sluša sa interesom ovaj razgovor, koji je u po nečem podseti na njenu mladost. I Gojko se čak raspoložio, pa dopuni razgovor

uz nju je pisar. A ovamo Gojko mu jednako izdaje nekakve oštre poruke za Ljubicu, pa stane na vrata i sluša hoće li čiča onako isto oštro izgovoriti, kako je on kazao. Eto i sada čiča zna pouzdano da Gojko sluša na vratima...

Eto i sada čiča zna pouzdano da Gojko sluša na vratima... naročito mu je kazao da ostavi vrata malo odškrinuta... Čiča se, stavši pred Ljubicu, uozbilji, malo se

neopravdano nasilje nad slabim čovekom, koji je bez ikakve zaštite, kome ništa drugo ne ostaje, nego da sagne glavu i sluša... Ta on joj je ipak drug, to isto što i ona. Sutra se to može i njoj desiti. — Molim vas...

Može me napasti onaj pandur... jest, tamo u zatvoru tuku!... Ali neće, neće... vidim ja kako kapetan sluša moje pričanje, i sve se ljuti na onoga... Gospođa Zorka im, kaže, pričala... Vidiš ti kako je oštra!

— Onda... e onda beremo kožu na šiljak!... uzviknu Velja, smejući se. Ljubica sluša, gutajući svaku reč. Naročito joj milo što se Velja odobrovoljio, jer za dugo vreme nije joj se hteo nikako javljati.

Što nisi sa ženom otišao u Brezovac, nego ona projuri sama kâ luda, a sad ti za njom ?... Gojko je gleda i samo sluša onaj zvučni glas, koji ide iz samih grudi, ali ne može otvoriti usta, niti joj što reći. — Što ti je, bolan...

Što oči ne mogu da postignu, pomoći će im sluh... Gleda i sluša, ne dišući, samo drhće, drhće i gleda... O, kako je strašno ovo što donosi sluh!... Je li mogućno da je to njegov glas.

On drži da tako mora postupiti svaki, ko hoće da navikne ženu, da se ne meša u negove »poslove«. Žena je zato da sluša i radi, a muž je gospodar; on može što hoće... pa po neki put i da vrdne...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Ako bi mi ladak načinio — Ja bi njemu verna ljuba bila.“ Ona misli niko je ne sluša; Slušao je ovčar od ovaca: Rogozom joj snoplje povezao, Od leske joj ladak načinio, I doneo lađane vodice; Pak

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— ču se sa sviju strana. Sad tek nastade prepirka, pravi haos. Svaki govori i niko nikog niti sluša, niti može čuti.

— Mi ovako ne možemo ništa učiniti. Svi govorimo i niko nikog ne sluša. Biramo vođu! Pa koga bi to između nas i mogli izabrati? Ko je između nas putovao da zna putove?

” — Tako prolazi svaki onaj koji ne sluša svoga starijega i svoju vladu. — Vrlo dobro! — reče načelnik. — Ja znam, molim, gospodine, čemu nas uči ova priča!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— E, tako se možemo pogoditi. Nališe mu punu ćasu varenike, on je metu na krila da se hladi, pa se obrte da sluša, kako se preteruju Anđa i Gajo. A Pero se privuk'o polako, pa srkuće iz ćase, a svoju čašu sa rakijom drži pored sebe.

I sve to mučenik gleda i sluša, pa se od svog rođenog glasa uplaši, stegne srece i trpi samrtne muke... Grlo mu se suši, a on ne sme ni da se

ili se poneka snaša uzvrpolji, slušajući šalu momačku, pa podvikne radnicima da ne zaludniče, no kad vidi da je niko ne sluša i ona ućuti; ruke sa kukuruzom padnu joj na krilo, a ona se primakne, pa sluša i gleda, kako se sve društvo zbilo u

ne zaludniče, no kad vidi da je niko ne sluša i ona ućuti; ruke sa kukuruzom padnu joj na krilo, a ona se primakne, pa sluša i gleda, kako se sve društvo zbilo u krug, sve jedno uz drugo, pa se zavela šala i smej, da očiju ne odvojiš...

Stolovi, doksat, stepenice, — sve je to načičkano narodom, koji se utajao, pa, ne dišući, sluša učiteljevo čitanje. Učitelj se namestio u začelje, drži neke novinice u rukama i već četvrti put čita glasno jedan dopis

učitelj i čita glasno, a do njega, malo ulevo, naslonjen na zid mehanski, sedi gospodin Burmaz, oborene glave, ćuti i sluša, samo pokatkad povuče iz trešnjeva čibuka, zadimi i odmahne glavom, pa opet sluša.

Burmaz, oborene glave, ćuti i sluša, samo pokatkad povuče iz trešnjeva čibuka, zadimi i odmahne glavom, pa opet sluša. I mi se načetili, pa slušamo i ne dišemo.

— Ćuti, popo!... čitaj, učo!... rekne gospodin Burmaz, i opet povuče iz trešnjevaka, pa sagne glavu i sluša kao da se sad prvi put čita.

da drma celim svetom, on je došao do zaključka: da samo on treba da misli i zapoveda, a sve ostalo da ga bezuslovno sluša. Ne našavši odziva kod ljudi, on se obrati ženama, koje mu pomogoše te se dođe do ovoga stanja, u kome se sad nalazimo.

« Živko se uputi čekaonici, ali videvši tamo Mnogo naroda, a on sad ne beše raspoložen da sluša svačije razgovore, vrati se i produži dalje da hoda. — Koga čekate, gospodine kapetane ?

Čini se iznemoglom bolesniku da sluša i njihovo šuštanje, i ono mu izgleda onako isto zlosluto i jezivo, kao i poslednji odjek jasnog zvona...

Bolesnik se izdigô na postelji, podupirući slabo i suho telo mršavim rukama, pa gleda žudno kroz otvorena vrata i sluša veselu pesmu i svirku, sažižući vrelim očima ovaj nenadni čudni prizor... Veselje !...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Nešto mi mnogo zamršeno. (Daje joj novine, označujući mesto koje želi da mu se čita, a on ustaje i sluša šetajući.) DANICA (sedne na njegovu stolicu i čita): „Evolucija jednoga društva zavisi često i mnogome od napora i

Posle kako hoće. PAVKA (odlazeći): To ti da joj kažeš, ne sluša ona više mene! (Ode.) VIII JEVREM, zatim IVKOVIĆ JEVREM (vadi iz džepa novine, razvija ih i seda da ih pročita).

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

— svrši ćir Đorđe ljutito, pa se nabrecnu na Zaca ni kriva ni dužna. A Sreta ga samo sluša, pa mu, bože, milo što je naišao na čoveka koji o kapetanu misli sasvim onako kako je on u sinoćnjem dopisu rekao; i

Čovek stane pa sluša samo, i ne zna kojoj da dâ za pravo. I to tako ide iz dana u dan, pa izgleda čoveku, kao da su tu svoju svađu ili

»Da mi se ti ne nađe, ća’ da izludim i da pobijem sve po kući!« — A Mića samo sluša blagodarnost; jednako sede i prave cigare i puše i čude se zubu.

se smeje pa sve kakoće onako sitno cincarski, dokle ne dođe na dušu mehandžijsku, kad se ćir Đorđe malo uozbilji pa sluša Borka koji peva Duša kleče, Ristu reče: Ja sam duša mejandžijska; U vino sam vodu lila, U rakiju benđeluke, Duplom

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Miš začikava mačku, a ona Ili neće, ili ne sme: Sedi na pragu, sva prepodobna, I sluša narodne pesme. Mačka sluša pesme? Gle, gle! A što da ne? Zašto da ne?

Miš začikava mačku, a ona Ili neće, ili ne sme: Sedi na pragu, sva prepodobna, I sluša narodne pesme. Mačka sluša pesme? Gle, gle! A što da ne? Zašto da ne? III Deda seo pored zida, Ko medved se zavalio u šarenu šamlicu.

Kad ogladni, najede se pasulja i kavurme I sluša pse dok laju do na kraj Karaburme. Jednom rukom zahvata hranu, drugom drži makaze Koje i same, po novinama,

Al priroda je, pre svega, glib do kolena, Seosko bespuće, i tupost postojanja... Poneko voli da sluša kad kiša mlaka Puni noć (kao da je noć drvena kaca).

Rakić, Milan - PESME

Šumi, o noći prohujalog doba, Strasno i žudno! Ona mene čeka Ko nekad plava Izolda Tristana. Strepi, i sluša topot iz daleka, Dok mesečina nasmejana sija I ćuv mirisni zanosno ćarlija U bokorima cvetnog jorgovana!

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Danu pričaj što se dogodilo, a ne boj se, svak će te slušati; takve posle svako rado sluša. TOMAŠ MARTINOVIĆ Pričaću vi za toga đavola.

Kad dva zbore štogod na ulicu, treći uho obrne te sluša, pa onaj čas trči sudnicima, kaži ono što oni zborahu i popridaj štogod i pogladi.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Pa se tek zanese, počne na sav glas. Mati ne sme da ga prekida. Samo ga otud, iz obasjane sobe, sluša. Sofka po materinom licu vidi da ona reči u pesmi ne razume, strane su joj, ali se vidi koliko ih oseća, kako od

glasnicima, stade preda nj, prekrstivši ruke na pojasu i s malo nagnutom glavom k njemu, da željeno i s puno poštovanja sluša šta joj je muž poručio i naredio. Sofka ode u kujnu da Arnautinu skuva kafu.

gotov na svašta, i da, ako se on reši na nešto, ma to bilo i najgore i najstrašnije, ona ima samo da se pokori tome i sluša, ona od slutnje, straha, gotovo se razbole. Nisu po- | magali ni njegovi sve ljubazniji pozdravi i obilatiji pokloni.

Arsa, što nikad do tada, opi se na mrtvo ime. Nije hteo više ništa da sluša. Samo, onako pijan, na glas je pretio Ahmetu, Arnautinu, za koga je tvrdo verovao da ga je ubio. — Ah, Ahmeta!

On, samo da bi njegova „snaška“ rekla dobru reč, ceo dan i celu noć u stanju bi bio da je sluša, trči. Za njega je bila najveća sreća, kad dođe k njoj i kaže joj: kako je to i to, što mu ona naredila, ovako i ovako

bi gledala nju, Sofku, kako sa onim srećnim izrazom usta i sa crnim i zadovoljnim očima, okrenuta i nagnuta nad Tomčom, sluša šta joj ovaj govori i pokazuje.

Pandurović, Sima - PESME

BEZ MOTIVA O, ovih dana, kad nas slabo sluša I Bog, i nada, i razum očajan; O, ovih dana, kad se zapenuša Dubinom duše gnev skriven i tajan; Kada nas opet,

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

puta razgovor, i to sve o vremenu kako je lijepo i kako se nadati, da će i potrajati, ali videći da ga Gospodar ne sluša, đakon bi mahnuo glavom pa nastavio svoju šetnju. U to sluga jedan iz manastira, gologlav uputi se ka njima.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Čovek bez zanata kao kuća bez hajata. — Po delu se čovek poznaje. — Čovek bez poroka nije čovek. — Ko ljude ne sluša, ni čovek nije. — Teško je čoveka naći, a lako poznati. — Muka je do čovjeka doći, a od njega ti je lako.

— Ko se psa ne odbrani, ne umoli ga. — Zmija, kad ne može da ujede, repom ošine. — Ko svakog sluša zlo čini, a ko nikog još gore. — Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada. — Ugljen, ako ne ožeže, on ogari.

— Reci makar i jednu, ali vrijednu (riječ). — Ne reci zlo da zlo ne čuješ. — Tko govori što hoće, valja da sluša i što neće. — Ne kaži sve što znaš, ne čini sve što možeš, ne vjeruj sve što čuješ. O UMU — Car caruje, um boguje.

Teško svakom onome junaku Što ne sluša svoga starijega! Teško svuda svome bez svojega. Teško tome ko pameti nema, Samur kapi na ćelavoj glavi, Mor-dolami

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

dok su još ova dva zuba meni u glavi, ne ćete vi učiniti štete mome gospodaru.” A to gazda sve sluša i razume što oni govore. Kad ujutru svane, onda gazda zapovedi da sve pse potuku samo onoga matoroga psa da ostave.

Može biti da nas i sad ko sluša, pođimo viđeti.” Kad one pođoše i pod jelu dođoše, nađoše onoga koji bješe došao tražiti sreću i govoraše da je bolja

nisu nikoga imali do samo jednu mater, pa kad dođu kući, muško dete zatvore da se goji a devojku ostave da im mater sluša.

“ No carević nije htio nikako da ga sluša, nego sjutra dan naumio da pođe, a kad car vidi da ga ne može da zaustavi i s puta da ga odvrati, onda mu izva- | di

“ Ali carev sin to ne sluša, nego sjutra dan kako svane opremi se i pođe dalje tražiti Baš-Čelika. Onda car orlujski kad vidi da ga odvratiti ne

čekati te počne tam amo kroz goru šetati se dok nabasa na nekakvo kolo krilatijeh đevojaka, pa se prikri da ih gleda i sluša kako pjevaju, ali njegovom nesrećom opazi ga kolovođica te ga očima zatravi i u oni čas ostade nijem i slijep.

Videći car gde je nema zadugo da dođe međ goste, pošlje jednoga slugu da sluša na vratima, kupa li se još. Sluga otide i stane slušati, pa kad čuje gde se patke lepršaju po vodi, on pomisli da je

Sveti Sava - SABRANA DELA

“ Zapovedaše mu da se o crkvama brine i o onima koji služe u njima, svetitelje u slast da sluša i crkvene sluge, i jereje da poštuje, i nad crnoriscima da bdi, „da bi se molili za tebe, i da ni u čemu ne budeš

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Mile, koji napolju sluša govor, povremeno ulazi i komentariše ono što je čuo. Stavra sedi i čita novine, naizgled potpuno nezainteresovan za

(Cmilja se vraća za šank. Mile ulazi, uzima stolicu, stavlja je kraj odškrinutih vrata, i tako nastavlja da sluša govor.) STAVRA: A i ti uđe? MILE: Pa valjda vidiš koliki je to pljusak! STAVRA: A onaj tamo ne prekida?

IKONIJA: Bolje da spava, nego da čapljezga! CMILjA (prišla vratima, otvorila ih, sluša. Zatim ih zatvara): Čuješ li ovoga napolju, molim te! IKONIJA: Baš me zanima dokle će!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

No tebi kažem da je prava svetinja da mlađi starijega sluša, da se deca svoji[h] roditelja ne od|riču, kako ni roditelji svoje dece, i da človek pravedno i pošteno u svojej kući o

I to mi nije malo utešenija, da će mladež koja te sluša bolja i pametnija biti, i da će kao razumni i pravi ljudi misliti.” Episkop: „Dobro!

Zašto svako opštestvo ima svoje poglavare i upravitelje razve da i[h] sluša i da im se povinuje? Ko ne zna, pravo je da se da uputiti i naučiti od onoga koji zna; a gdi ovo ne biva, tu moraju

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Siroma! A džigerice bi ti izvadija za krajcaru. Eto, mati mu priča kako je mudar, kako se privukâ da sluša šta Ličani govore, a neće da kaže da im je ukra iz kolâ dva pršuta i da su i’ zajedno pojili... — Lažeš!

Neka iđe!... Baš neka iđe odma! — obode konja i odjezdi. Kušmelj i Osinjača izgrliše Bakonju, preporučujući mu da sluša strica Brnu, da zapazi kako ga Jerkovići ljube, pa neka se baš za njihov inad podobri. Stipan i Bakonja pođoše.

Zatijem bi se vra izvalio u naslonjaču, pa stavio preda se dva špažna zlatna časovnika. To mu bijaše uživanje da sluša kako klopoću ona dva velika na stjenama i dva mala pred njim.

To je trajalo samo njekoliko minuta. Ako bi Bakonja i stigao na vrijeme da sluša odgovore đakona, to njemu bijaše sasvijem kao turski, toliko je mogao razumjeti.

— Natrag, pasji skote! Niko da se odavde makâ nije, nego da me svak sluša... Nožić mi daj kogod i vode donesite! Ta ne vidite li da je čovik pri smrti!

Svi zagrajaše. Duvalo i Blitvar stadoše uz Vrtirepa, „koji najposli ima dirita da kaže šta misli“. — Neka sluša do kraja! pa neka onda govori! — reče Tetka. — Neću da slušam do kraja!

Ćosić, Dobrica - KORENI

— Zašto spavaš? Je l' ti gazdarica rekla da me ne sačekaš? Mijat se izvinjava, pripaljujući sveću. Đorđe ga ne sluša. Kao dete obešeno za noge, na zidu vise gusle od vrta. Ima tako mršave dece, prođe Đorđu.

Aćim mrsi bradu, kvari njene raklje i klima glavom kao da sluša pravednu presudu. „Druga je klima tamo. Oni misle da je naše odelo tursko, a, znate već, Turke niko na svetu ne

Govorio mu je da piše za novine, i šta sve on očekuje od njega, i video je da ga sin ne sluša i da se mršti gadljivo, kao da gusenice skida s rukava.

se svlači i oblači, vidi ruku na svim mestima na telu, čuje šum češlja u kosi, oseća kako diše, jer Nikola godinama sluša Simkin i Đorđev život u postelji, čuje sve njihove razgovore i ljubavne grčeve bez tepanja i poljubaca.

Ti jedini možeš da ga nagovoriš. — Budalo, gazda nikad ne sluša slugu — pade na uzglavlje. — Tebe mora da posluša. — Što mora? Neću da se mešam u medveđa posla.

gazda, poslanik, vlast, cima brzo i nervozno, nepravilnim, izlomljenim ritmom zvono tuče po odžacima; on mora da sluša gazdu i vlast, vojska ide, ide!

se petlovi samo jedanput oglasili, sve se plaši carske sile, znaće da je on lupao na ratno stanje, ali siromah mora da sluša gazdu, šta se njega tiče ko vlada, otkinuće se konopac i zvono će mu smrskati glavu, sto oka je teško, neka.

Svirači ga gledaju iskolačenih očiju i pokazuju na Đorđa. A Đorđe ih ne gleda i ne sluša. Obema šakama steže čašu i kroz žućkastu rakiju gleda u sebe, u vatru što ničim ne može da se zagasi, u kojoj gore i

“ — „Ne bih ga ja radi toga trpela pa da mu čelenka na glavi sija.“ — „Ništa mu ne fali. Muško je, i sluša. Kad smo sami, on me još uvek zove gazdarica. A muža treba imati ili junaka ili slugu.

Opet vidi sanke što jure putem za Palanku, ali ne uspeva da vidi Vukašinovo lice dok sluša Tošićevo pitanje. Ne čuje ni odgovor. „Sad je svršeno s Tvojim Aćimom“, kaže Tošić.

Otkako postoji, moja kuća sluša tvoju kuću. Moj deda slušao Vasilija, otac mi i njega i tebe. A ja tebe i Đorđa. Razbio sam zvona.

cerovim mladarima tukao je Prerovce po krstima i turu, i sada, to selo oko šupljeg bresta pred opštinom složno sluša njega, Aćima, spremno da i u smrt pođe za njim.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Šta je mogao drugo osim da, nosa priljubljenog uz staklo svoga kaveza u nebu, sluša oblake koji su mu donosili priče sa sve četiri strane sveta? Njegovu kulu naseljavali su poslovni ludi i računari.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Neko vreme stoji tako, ne razmišlja, sluša: dah sokova, hod mrava, kovitlanje oblaka nad bezdanom i, naročito, senke kako ce prepliću.

Dok je Višnjić, pre dve godine, ovde, u Šišatovcu, pevao Vuku, Mušicki se sklanjao da ih ne sluša: to ga je otegnuto pevanje baš zamaralo.

Ljubica je tako i činila: prinosila je najbolje delove sebe. Više nije imala telo koje traži, samo ono koje sluša; nije znala za umor, samo za dužnosti.

o samovolji koja ga je sasvim uzela pod svoje, o osionosti koja ga je jednako gonila da izaziva tuđu osvetu a da sluša samo taj glas puste moći u sebi.

U času kad mladi Anastasijević, još ne Kapetan Miša, od svojih saputnika sluša priču o Pirinčani, niko ni ne sluti ono što će, o Pirinčani, u drugoj polovini HH veka, otkriti istoričari.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

magle i ostrva leda, Što pjeva žudno izmeđ' ledenih gora, Ne pitajući da l' je kogod gleda, I da l' je sluša; i sred mrtvog dola C'jeloga v'jeka zvonku pjesmu vije, I najzad umre - bez imalo bola Što joj pjesmu nikad niko čuo

ne liju, I molio sam prsi, Da tako ne biju, I preklinj'o sam ljubav, Ta da me ne kuša; Al' ljubav, oči, srce, Niko me ne sluša. A jedan cvetić što ga Najlepši rodi maj, Čuo je što sam krio Najtajnij' uzdisaj.

Šumi, o noći prohujalog doba, Strasno i žudno! Ona mene čeka K'o nekad plava Izolda Tristana. Strepi, i sluša topot iz daleka... Dok mesečina nasmejana sija, I ćuv mirisni zanosno ćarlija U bokorima cvetnog jorgovana. M.

od njinih nevinih duša: Svetle k'o kapi morske, a nežne k'o slatki uzdah Što ga Psiheja draga sa tajnim trepetom sluša. No svanu i dan žalosti. U Tihi Korintski Zaliv Stigoše jednoga dana sinovi gordoga Rima, Sa galijama svojim.

nad morem na steni, Rasplela je kosu zelenu i dugu: Naliči na nimfu koju su prokleli Da postane drvo i da šumi tugu. Sluša pesmu gorâ kada jutro rudi, Agoniju vode u večeri neme; Nepomično stoji tamo gde sve bludi: Oblaci i vetri, talasi i

o dlan je bije, Pa ispod pojasa vadi listove duvana suva; I kad ih izgnjavi dobro, on onda napuni lulu, I mirno pušeći sluša vetrinu što poljem duva. Po kašto zaškripe selom volujska drvena kola, I gavran nad njima grakne.

Rasklapa zora trepavice sene, I budi danak sa svojega krila: „Ustani, dragi, noć je veće bila!“ I danak sluša, i pokorno svane, I krvav istok svom silinom plane. U sobi tama.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

„Vi nećete da me razumete! Činite se nevešti!“, uzviknu nestrpljivo Zenodotos. „Ne bojte se, govorite! Niko vas ne sluša“.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Pa su nastale zdravice. Pop je držao čitave propovedi i govorio glasno kao da ga sluša cela parohija. A ja sam rekao: „Snajka, pobratime, da Bog da celoga veka bili srećni kao danas.

Komandant kao priseća se nekog važnijeg posla, rasejano sluša vojnike, i onda nervozno prelazi na četvrtog da bi prekratio raport. Četvrti promrmlja nešto, pa se zbuni.

od kojih bolje radi „vežbanje s oružjem i stražarsku službu“, on odlazi u jarugu kod značara i tamo ubija guštere, sluša masne priče, duva u trubu ili lupa u doboš da odmeni značare, dok se oni siti naspavaju.

ledena... I od klupe do klupe, od hladovine do hladovine, sluša kako hrču majstori na tezgama, u polivenim dućanima, i gleda kako se teško gegaju i šiču guske po vrućoj kaldrmi, a u

Onda Ljubišić naglo ustaje, jer neće više da sluša, uzima ljutito knjigu s police, i posle, ispružen na krevetu, naporno diše, dok se njegov prijatelj proteže snažno,

Francuz sluša i izvršuje naređenje, ali se u isto vreme i pita, dok Nemac samo sluša i izvršuje naređenje. Francuz se pita o onome što

Francuz sluša i izvršuje naređenje, ali se u isto vreme i pita, dok Nemac samo sluša i izvršuje naređenje. Francuz se pita o onome što ima da radi i zna šta radi; Nemac ne pita ništa, a ne zna šta radi.

Idemo, veli, majci u pohode, pa je pravo da se bar čime ponovimo.“ Sluša ovo Mitar, a nikako mira nema i opet se prvi meša u razgovor: „Pa ti, veli, snajo, kako vidim, sve zdrave zube imaš,

Veoma otmeni svet sa najvećom pažnjom sluša njegovo izlaganje filozofije Hegelove. Ali jedno od prednjih sedišta zauzeo je i gleda pravo u predavača major Tasa.

plotova i u isti mah žurio da što pre stigne do velikog grma, kod „Zapisa“, gde je, poslednjih dana, često dolazio da sluša topove.

Dosadilo mu se sve i dojadilo, pa mu već postalo odvratno da sluša stalno i neprestano kako negde tamo na kraju sela klepeće mlin ili đeram škripi, i po ceo celcat dan gleda kako se

tamo na kraju sela klepeće mlin ili đeram škripi, i po ceo celcat dan gleda kako se volovi brane od obada, a noću opet sluša kako krekeću žabe i laju psi, i samo i sve to, i ništa više — sve mu to dosadilo i dozlogrdilo, dakle, onde sedeći pod

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Kapetan se jetko nasmeši, kao čovek koji neprestano sluša ovakve odgovore od svih pravih krivaca, te uviđa, da za ovaj mah ne može što drugo ni očekivati.

»Smrklo se, mora biti« — reče u sebi i stade da sluša prolazi li narod ulicom. Ne prođe niko, samo se otud od kafane čujaše razgovor, ali se moglo odmah opaziti da je malo

Đurica se prenu. Čitava bura osećanja probudi se u njemu, i za jedan mig beše na prozoru. Stade da sluša, ugušujući svoje rođeno disanje, ali mu u ušima nastupi čitava svirka od zujanja, sve po taktu, na prekide, te stade

Varaše ga kucanje rođenoga srca ili pištanje uha. Odjedared zastane bled kao smrt, stane da sluša s napregnutom pažnjom: učini mu se da tu negde u blizini zasvira truba, ali baš prava vojnička truba, samo malo tanjega

— Daj nam Darvina! — Ho-ho-ho-ho — nasmeja se pisar, kao da sad prvi put čuje taj vic, i ako ga sluša, u raznim varijacijama, već nekoliko godina.

— Pa dobro, kad ti veliš tako — odgovori Pantovac, jer je naučio da sluša svaku Vujovu reč. — Ja sam ti izvršio što si hteo: on ti se više ne sme sudu vraćati, jer je ovim zaradio kuršum.

can... cin... can... I on, harambaša hajdučki, sav blažen, kao nevino dete, sluša taj zvuk I oseća kako mu se rastapa led s okorela zlobom srca...

Vujo mu pruži vode u vrgu, te se napi, pa onda sede da sluša dugu i strašnu priču... Posle pola noći, neko lupnu na prozor, pod kojim Vujo spavaše.

— Ti otimaš od drugih — produži pop, videvši da ga Đurica sluša — da bi mogao njima što više dati. Ubijaš, recimo, ili upropašćuješ pošteni svet, pa daješ njima, koji su tebe

Sede na postelju, dohvati pušku, pa stade da sluša. I Stanka se prenu, pa videvši ga tako na oprezu s puškom, skoči uplašeno. — Šta je to?

Dopadala mi se ona njegova radost i poslušnost uz mene... Od njega strepe svi ljudi, a on me sluša kao malo dete... To mi se mnogo dopadalo, a i jeste bilo lepo !... Što nije sad onako ?...

Onamo jedna venčana, da ga prati na tešku putu, da se nađe u zlu i u dobru, kao verno pseto, koje samo zna da sluša, ne tražeći za to nagrade (tako je on mislio...).

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Dok su još ova dva zuba meni u glavi, nećete vi učiniti štete mome gospodaru. A to gazda sve sluša i razume što oni govore. Kad ujutru svane, onda gazda zapovedi da sve pse potuku, samo onoga matoroga psa da ostave.

No carević nije htio nikako da ga sluša, nego sjutradan naumio da pođe, a kad car vidi da ga ne može da zaustavi i s puta da ga odvrati, onda mu izvadi jedno

Ali carev sin to ne sluša, nego sjutradan, kako svane, opremi se i pođe dalje tražiti Baš-Čelika. Onda car orlujski, kad vidi da ga odvratiti ne

Jednu večer zdogovaraju se divovi, a on sluša ispod ćebeta, da ga tu noć na spavanju premlate ćuskijama i maljevima. Jedan reče da ne čine to sad, nego noćas kad se

Sluga sve sluša, pa stade nad onijem kapkom, pa kako je god koji pustahija ozdo izlazio, a on ti sve jednoga po jednoga onom crnosapčin

Ali mali mirno sjedi i sve to sluša i gleda, a onaj krajcar trlja po stolu. Najedanput vrata se širom otvore i pred njega lupi usijan lanac, a on ga samo

Može biti da nas i sad ko sluša, pođimo viđeti. Kad one pođoše i pod jelu dođoše, nađoše onoga koji bješe došao tražiti sreću i govoraše da je bolja

Dvoje pametni, kad se ne slažu, daju jedno ludo, a jedno pametno i jedno ludo tri frtalja pametnog, kad ludo sluša pametno. A sad da nisi jaukô! — pa on njeg, al̓ pošteno, oparmači i ode. Udri i opet traži.

Aga se pogladi po bradi, pa reče: — Valaj, ko ženu sluša, on je gori od žene, i zato ne valja ženu nikada slušati. Nakom nekoliko doba opet dođe nešto poslom do age i ponese

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

osoba ne veruje u telepatiju i druge psihičke manifestacije, spiritualizam i komunikaciju sa mrtvima i odbija da sluša namerne ili nenamerne varalice.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

prozorima koje sam tamo video, iskrsnuo je pred moje uplakane oči, da bi u centru svega video moju majku kako pažljivo sluša moje pismo iz Hamburga koje joj čita moja sestra. Svaki od ovih prizora, činilo mi se, pokretao je novu bujicu suza.

To je bila jedina njegova zabava i bio bi zadovoljan kada bi znao da ga niko ne sluša. U tome sam ja bio jedini izuzetak. Onda smo počeli sa radom koji on nazva pripremom za univerzitet u Prinstonu.

Osećao sam se kao običan umetnik kada sluša Paderevskog ili Frica Krajzlera. Dosta ranije, pre kraja školske godine, završio sam prvi ”trajpos” kurs iz dinamike

Napredna industrija rado sluša kritiku ispravnog i prijatejьskog kritičara. Ona podstiče na istraživanja i razvoj, a to daje vitalnu snagu svakoj

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Mori je briga... i celu noć sluša i lepo razbire kako živina u pojati veselo trve i žvaće suvu travu. Sutra, na domaku svoga sela, Cveta se umiri i

U tome sluša žamor s ulice i gleda djecu koja potrčavaju pored vrata i učini joj se da bi valjalo da bude i ona vesela, jer su joj

Na kraju grada, s jedne i s druge strane ulice, iz krčme sluša pjesmu, a ondje gdje su crveni zastori na vratima spušteni veselo svira neko u harmoniku i vidi se na zastoru kako se

Mirno sluša oticaj žive vode što iz gologa kamenja otiče u more; večeras ne jagmi se kao prvo da prva zgrabi, pa da odmah pođe;

putu, tik gradskih vrata, stoje poredani vojnici: uvijek su tu na bijljezi kada je ura da djevojke dođu po živu vodu. Sluša zadijevanje i smijeh: sami kihot života i strasti! — Ala večeras slijepe mladosti! — javi se obijestan glas.

Danu, žedan sam, —veli jednoj djevojci — napoj me! Prilazi k njoj, šapće joj i ne mari za ostalu čeljad. Cvijeta sluša glasove strasne omladine što se miješaju sa šumom borova iznad vrela i lakim oticajem vode, nad kojom strši mrki grad

Onako slaboj, smeta joj njegov zadah od vina, i čisto se plaši njegova mucanja i pogleda malih mu mutnih očiju. Mirno ga sluša, no ne odgovara, a i ostala bi tu cijelu noć, jer sluti da je poočim neće u kuću pustiti, ali oko deset časova krčma

uz kuću, gleda u čeljad što se žuri, blene u prostor, a najposlije bulji u vojnika na straži; zaboravlja svoju nevolju i sluša jednaki mu hod amo—tamo po nameštenoj dasci. Studen i glad oblada njenom voljom.

A kiša jednako pada i otiče niz jaruge. U drijemanju od slabosti sluša odnekuda iz druge ulice udaranje u harmoniku, pjevanje i cijukanje.

— Idi sa srećom! — reče joj gospodar ozbiljno, a gospodarice pak nastoje da je utješe, mada ih ona u uzbuđenju i ne sluša, i ne razabira njihovih riječi. Gospođica je poljubi, pripomene joj da se ničega ne plaši: sve se za ljubav čini.

Gleda djetinje pomodrele usnice i sluša teški mu zadah, — i osjeti majčin bol.... Uto dođe Lazo, — 'Ajdemo! — reče joj, uvijek u hitnji, pa, pogledav je,

— silom šali se Lazo, s očitom željom da ih razigra. — Lijepo se sastaste, pa da uživate! De, sokolovi! Cvijeta sluša njegov veseli glas i sjetno se na nj osmjehuje, a uto se Spasoje diže, požuri uza stube, i veli im: — Da vam konak

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Već su oveštali primeri za sinesteziju, kao i za metaforizovane senzacije: da se u ljubičastoj noći sluša šuštanje zvezda ili da staza nije samo u sumraku bela nego i večno budna, odnosno da prolećno more ima slan i modar

i neposredna reč, ne samo što je nerazdvojno data sa glasom koji je izgovara, nego isto tako podrazumeva i uho koje je sluša. Ona tka između usana i uha, pa je istovremeno i saopštenje i pitanje i odgovor.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

(Zastane i sluša menjajući boju u licu.) Vaso, 'odi ti ovamo na telefon, nešto psuje i grdi, ne razumem ga... ništa ga ne razumem.

(Daje mu slušalicu.) VASA (uzme): Ja sam ovde, zete, Vasa... Jest!... Živki nešto zvrji... reci meni... (Sluša.) ŽIVKA: Šta naže?... VASA (mane rukom da ćuti). ŽIVKA: Ama, šta kaže, boga ti?

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

pazi: na pokret, pogled, način na koji se seda i ustaje, ton kojim se nešto saopštava i zaokrenutost lica s kojom se sluša.

(prodao, kupio, na veresiju dao), baba ustaje, hoda po sobi, namešta jastuke, pokrovce, kao da to nju ne zanima a pomno sluša.

Mladen, opet, sve to sigurno i tačno tumači: zanima je, sluša, drag joj je znak poštovanja, ali mu u isti mah, time što ustaje, hoda po sobi, daje na znanje da mu veruje i da ga

u kojoj je katolička veroispovest bila oficijelna, dok je pravoslavna smatrana šizmatičkom - Vuk Isakovič najpre mirno sluša biskupova nagovaranja da pređe u katolicizam, zatim se buni i brani svoje pravoslavlje, da bi odmah iz straha odustao i,

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Verovô sam rado, Al’ zagledah dublje: Skrite se, golubi, Ovo j’ nadgoljublje! Pevaju ti oči — Blažen ko ih sluša! Ne pevaju oči Već to poje duša; A duša ti poje, Jer je mirna, sjajna, Ne zna šta su vali, Ne zna šta je tajna.

“ I dok god se glasak ove zvezde sluša Donde će s’ i tvoja blagosiljat’ duša. Jest, čovek si bio, te i na visini Sačuvô si cvetak srca u svežini, (Taj se

“ A bogataš pir piruje — Prezire ga, ne sluša ga. „Glad me mori, daj mi čega; Nevolja mi pregolema!“ A bogataš svega ima — Al’ milosti samo nema.

Miljković, Branko - PESME

misao budućih poetika: jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik ja primam na sebe osudu propevale gomile: ko ne ume da sluša pesmu slušaće oluju ali: hoće li sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj SMELI CVET AGON Dok

Krakov, Stanislav - KRILA

Opet su malo docnije tiho jauknula vrata. Opet se krevet uvio pod teretom, i mrtvac je mogao da sluša pesmu metalnih opruga. Kraj vrata je nešto greblo i skikalo ljutito. Ljubav je kraj mrtvaca imala naročite draži.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Sad bar znam radi koga dolazi ona da sluša kada se uveče vodi razgovor sa Robertom. Uostalom, ružna je. Žurio sam se da završim jednu glavu iz knjige, kad mi

Na pitanje da li će biti tam–tama, jedan prislanja glavu na zemlju, sluša i zatim pokazuje: „Tamo!“ Malo dale uistinu počinjemo razaznavati potmuo udar u bubanj, nekoliko stotina koračaja dalje

Onaj koji trese zvečkom priklanja joj neprestano glavu, polusklopljenih očiju sluša zajapureno njene zvuke, kao da iz nje izlazi išta drugo sem zaglušne larme. On dolazi, posle, da govori sa mnom.

“ Boj odlazi, i, kako nikad ne sluša šta mu se kaže, staje pred sanduk za sudove. Misli: „Šta li mi je to tražio?“ To ga ipak ne baca u brigu; uzima prvu

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Sećam se danas svoje nesreće. GLAVAŠ: Onda si sobom dete vodila, Divotno dete kose garave. Siroto, sluša, blene, ne znajuć’ Šta biva danas s majkom njegovom, A ti ga tešiš lepim načinom: „Smiri se, čedo, dušo majčina!

Šta hoće vezir?... Ukratko kazuj, Jer me na domu čeka posao! ĆERIM: Ovaj peksijan ne dođe amo da sluša, no da zapovjeda! ISAK (govori na uvo Vuku i Radaku): Taj što se mršti, Ćerim je, Rade, Pogana zverka!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Đeneral zapovedi da se svira prekidanje paljbe, te da se vidi šta je. Trubač svira, svira, ali ga niko ne sluša, (i cpeća je što ga nisu poslušali). Sve što je van šanca uzelo je neki uk, pa samo pali i grmi u šumu na kosi.

njega i produži svoje psovke i prokletstva: — Ja moram da bežim, ja ću da ostavim ovu nesrećnu zemlju, gde me niko ne sluša: moje se naredbe ne izvršuju, moji ce planovi namerno kvare. Niko ne sluša, a svi rezoniraju. Prokleti rezoneri!

Niko ne sluša, a svi rezoniraju. Prokleti rezoneri! proklet čas kad sam stupio na ovu zemlju, ja ću c yma sići, ja ću se ubiti...

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

I preklinjô sam ljubav Ta da me ne kuša, Al’ ljubav, oči, srce, Niko ne sluša A jedan cvetić, što ga Najlepši rodi maj, Čuo je što sam krio, Najtajnij’ uzdisaj.

Vidiš, draga, a slavujak, Njemu peva srce, duša; Oh da divne melodije, — A leptir ga sluša, sluša. Zanela ga divna pesma, Zanele ga slasti njene, I on misli: „Pevaj, ptico, Pevaj, pevaj i za mene!

Vidiš, draga, a slavujak, Njemu peva srce, duša; Oh da divne melodije, — A leptir ga sluša, sluša. Zanela ga divna pesma, Zanele ga slasti njene, I on misli: „Pevaj, ptico, Pevaj, pevaj i za mene!

Nek pogine Za slobodu — Lepše smrti nema! — Vidiš samo Kako sluša, Sad neće da drema. LXX Hod’te, braćo, pevidruzi Našeg starog spleta, Dobio sam mila gosta, S nepoznata sveta.

De, starojko, reci i ti Ma najkraću zdravičicu! A starojko želje niže (Kao da nebo njega sluša): „Vesela vam budi cpeća, I kô danas uvek duša!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Brana savetuje „Fikusu“ da konjima komanduje „mirno“. Ali „Fikus“ ga i ne sluša, već gleda kako se izvlači vrana kobila... Kao da odahnu. — No, izvuče se...

Pozvao sam svoga posilnoga Stanimira i naredio mu da zatvori i moju flašu sa vermutom. Vojin sluša šta ja govorim, pa se okrete, uđe u zemunicu, skide sa police svoje kutije sa konzerviranim mlekom, i zatvori ih u

Zamislio sam je mladu, video njenu talasavu, sjajnu kosu i zaželeo... Vojin sluša usplamtelih očiju i, razdragan pričom, poče da trlja šakama.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

odmetništvom dahija od sultana, njihova zakonitog gospodara: Divjeg janičara teraj sa Vračara Koji svog istoga sad ne sluša cara — a Borojević 1847.

Divjeg janičara teraj sa Vračara, Koji svog istoga sad ne sluša cara! Vostani, Serbije! Davno si zaspala, U mraku ležala; Sada se probudi I Serblje vozbudi!

prvu, ljubov nađem već u drugoj vrsti; Vratim pjesnu, vještajući da se od nje čuva, Ako stupa s ljubvom, gluva, ako sluša, suva.

Minervin komu dom nepristupan jest, Tolmač že nuždan v besedi praocev, Taj tebe čita, čtoma sluša Bukvoneiskusan: sve im jasno. Ti sveta željnim otvori carski put. Koliki s tobom putuju, mudruju!

Tibule, o, srećni! Uslišila Delija ti ljubveželjni glas, Lira sa mnom već je umolčila, Ljubica jer i ne sluša nas. Tibul, Del’ju, Virgil a Kesara, Prv’ za ljubvu, vtori za korist Pohvaljiv’o, i za mazdu cara, Kog je vencu novi

pokidati žice, Pjesna vrste mojih zagladiti, Podret pjenik, bacit il’ u trice: Jer ji ljuba i ne sluša moja.

Sirote pište, ah, nebesna straši se gneva i strepi! Večite pravde, znaj, oko je budno. O, vrati se natrag!” Ne sluša roditelj molbe ni sovjeta mlađana sina; K planini već je okrenuo lice i Turcima speši.

Žalosna majka ti, Đorđe, koja te rodila sina! Oca ti ustavi silom lepe kad ne sluša reči. Desnica gdi ti je bodra, s oružjem udesno oko? Tamo ga šilji gdi Turci mu neće saslušati glasa!

smrt mu grozi nenadna i preka, A rođeno kad majka čedo doji, Tad pravu ljubav uživa doveka; Tko uši ima, ovo neka sluša, U ostalom pak svakom bog a duša.

Ona sluša i gledi, a kako sluša i gledi, Ljubov sa cele sija, ljubov neznana sebi. Nije moguće gledat da t’ ljubov lomi devojče,

Ona sluša i gledi, a kako sluša i gledi, Ljubov sa cele sija, ljubov neznana sebi. Nije moguće gledat da t’ ljubov lomi devojče, Pa da t’ ruku sila k

O vrat se, snahice! Gle, druge dar ti nose: Od ruža gnezdo krasno, U gnezdu guču jasno Dve sive grlice! Ne sluša lepa Femka, Već belom rukom maše, Za njome ves’o jaše Taj ženik nevera.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

i sav se od ljutine zatrese, jer se toliko zanio u govoru da mu se činilo da sad gleda pred sobom Đurđiju i Džibukardu i sluša kako se razgovaraju.

Bojić, Milutin - PESME

Prokleti predaci! Umom punim leda Sahraniste srce, što sav život znači. Sad iz mene samo Um sluša i gleda; Do nagote gadne svaki Idol svlači. Da.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

(Metne školjku od šake na uvo.) VIĆA (obzirući se da ko ne sluša): „Strogo poverljivo. Prema saznanju i tragu do sada uočenome”... JEROTIJE: Aha, aha!... VIĆA (nastavlja): „...

VIĆA: To tako vi kažete, a devojka? JEROTIJE: Devojka ima da ćuti i da sluša roditelje, samo ako mi pomogneš da uhvatimo ovo lice. VIĆA: Ako meni samo poverite stvar, ja ću ga uhvatiti.

MARICA: Slušaj, oče, ti znaš da sam ja već u godinama i da je red i dužnost roditeljska da me zbrinete. JEROTIJE (ne sluša je, već razmišlja za svoj račun): Treba poslati pandure u srez. Koliko imamo konjanika pandura? (Broji na prste.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

U čuvenoj pesmi o Urošu i Mrnjavčevićima suprotstavlja se rođenom ocu i stričevima, koji se otimaju o tuđe carstvo, a sluša svoju majku Jevrosimu, čiji časni saveti dobijaju poslovičnu funkciju ("Nemoj, sine, govoriti krivo,( Ni po babu, ni

). U drugom periodu života (od odlaska u Beč 1771) Dositej se sasvim okreće Zapadu: upoznaje zemlje srednje Evrope, sluša predavanja na univerzitetima u Nemačkoj, boravi u Parizu i Londonu, brzo i lako savlađuje oba klasična i sve glavne

Jakšić, Đura - PESME

Postala je gnezdo surijeh orlova!... Slušala je negda bojnih truba zvuke, Šta danaske sluša?... Međede i vuke! Silena je vojska ovde stanovala — Namesto je vojske mahovina pala!

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Ali zato mati je morala babu jednako da sluša. Isto onako kao u početku, kada je bila dovedena, što nije znala ništa po kući pa morala svašta nju da pita, tako i

Mladen sluša. Ali ne ponosi se. Zadovoljan je tom laskom, ne toliko radi sebe koliko radi babe, i ovih očevih drugova.

Uvek prema njoj trezven, miran, kao brat joj. I ona ga sluša, milo, pokorno, mada bi volela da je on još bolji: nežniji, otvoreniji.

Zato samo, kao pribirajući snage da uđe u kuću, ostaje do česme da stoji, odupire se o direk, sluša kako voda teče, pada.

— Kako? — nasmejano, srećno pitao bi ih on. I šaleći se, okretao bi se mužu joj, pokazujući na nju: — Kako ova? Sluša li te? — Sluša, sluša, bata-Mladene!...

I šaleći se, okretao bi se mužu joj, pokazujući na nju: — Kako ova? Sluša li te? — Sluša, sluša, bata-Mladene!... Otuda, sa njihne kapije, umešala bi se baba, kao da ne izostane, kao razumevajući potpuno

I šaleći se, okretao bi se mužu joj, pokazujući na nju: — Kako ova? Sluša li te? — Sluša, sluša, bata-Mladene!... Otuda, sa njihne kapije, umešala bi se baba, kao da ne izostane, kao razumevajući potpuno Mladena,

potpuno Mladena, njegovu snishodljivost, kao dajući im milost, opštenje, zdravljenje, odgovarala bi hvaleći Jovanku: — A sluša, sluša, naša Jovanka! Svekrva joj ne može da se nahvali. Vidim svekra joj kao da se podmladio.

Mladena, njegovu snishodljivost, kao dajući im milost, opštenje, zdravljenje, odgovarala bi hvaleći Jovanku: — A sluša, sluša, naša Jovanka! Svekrva joj ne može da se nahvali. Vidim svekra joj kao da se podmladio.

Oseti kako mu srce počne da se greje, peva. On, smešeći se nekako bolno, sluša kako mu srce peva, greje i... Uveče, kad pođu iz dućana kući, on ide prvi, u prvi sumrak, a za njim će posle već brat

I tako, držeći se za bradu, ispunjen tugom, setom, produži da se od kuće do suprotnog zida šeta, ide, da sluša kako iz suprotne [nove] kuće, preko ulice, razleže se pesma, veselje, burni klici i čak puške. Jer sada njega nema.

I zato, čisto od jeda, ostavlja čašu i leže, ne da spava, nego da leži, sluša kako noć tiha, za tolike mirna, zadovoljna, polako sve se više hvata, dolazi... A njega san ne hvata...

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Nju je proklela Božja Majka, koja je htela da sluša pojanje svetoga Petra i Nikole, i svete Anđelije i Marije (ili: Magdalene i Jelene), pa je zaklela svako čedo, i goru i

Ćipiko, Ivo - Pauci

Bilježnik ljuti se što partiju morade prekinuti: još mu se karte po glavi vrzaju. U hitnji sluša pisara i gleda kako novac dijeli starcu i ženama. — Uhvati za pero! — veli prvo djedu pa babi.

—Ponijeće ga... — sluša pažljivo stari. —A zadnjih dana neka Rade dođe k meni, poslaću ga biskupu na ispovjed; samome presvijetlome dano je da

Puneći torbu, stara ga svjetuje, a otac Ilija samo puši i sluša ... — Pusti kraju, majko... ne brini se... Znam ja šta je grad... bio sam dva mjeseca soldat.. .

Traži, kao i kolega, u ime naknade, dangube, dnevnica i putnoga troška, sto kruna. Rade sluša svoga advokata i čisto se stidi: žao mu što se upleo bez svoje volje u gospodske posle i, ne sačekavši osude, ode iz

U dućanu čeka gospodara, i, čekajući, razgleda dućanske stvari, sluša što ljudi govore, i u razgovor ubacuje po koju svoju riječ.

da je rok mitija, da mu pridam ždribe... Pravljam mu sve po duši, kako je bilo, nu on neće da sluša... Bi li virovali!

Puti su još gori... Ma ča ću govorit', kad je sve u neredu?... Napokon, u neke sjeti se da ga niko ne sluša, pa mirno sjede i više nije ni progovorio. Najposlije ustade načelnik i reče ukratko da se s glavarom potpuno slaže.

I nasta sveopći razgovor. Tadić nanova hoće da govori. — 'Ajmo, podne je! — zavikaše nekoji. Nu on ih ne sluša, već slijedi govorom ... — Pusti ga neka sam bali i odbaliva! — reče šjor Keko i diže se. Svi se nadušiše smijati.

Pogled joj luta uokolo, prašta se s morem i s poljem, pozdravlja u duši i svjetlost i sjene; — sluša glasove vjetra i jeku dubokih uvala.

Uzbuđene njegove misli lutaju po praznini mukla prostora i kao da slijede sili vjetra, ne zaustavljaju se. On sluša daleke glasove, vapaje i čežnje, i u njemu budi se sijaset misli, nu sve su blijede i rasplinjuju se kad pomisli na

Gleda snažno momče koje poznavaše, i zgodno djevojče; sluša njihov pošljednji razgovor ljubavi diše čisti jutarnji šumski vazduh i — gleda ga u suncu mrtva.

„On misli da se žrtvuje!?” pomisli „on, sin siromašnoga seljaka ... . “ Pa onda sluša u luci škripanje brodova i šum valova što zapljuskuju lukobran.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

lagano, odugovlačeći ono glavno, motreći ispod oka na utisak koji pripovedanje ostavlja na licu kakvog balavca što ih sluša užagrenih očiju.

Osluškivao sam samo zato da bih čuo glas moga zlotvora. Govorili su ostali. Činilo mi se da ih on ne sluša, nego da me gleda svojim svinjskim očima i smišlja novu gadost. Zašto nisam otišao? Zaboga, volim li ja ovo poniženje?!

Nema one Dadarine raskošne širine da čoveka podiđu trnci kad ga sluša. Nema prednjih zuba pa šušljeta kad govori, vavolji po ustima reči kao zalogaje kakvog žilavog mesa.

Zatura pogled, veša ga po gredama tavanice. Hoće da pokaže koliko mu je nepodnošljivo što je primoran tu da sedi i sluša sva ta naklapanja. Jedva je iščekao da Nikanor završi svoju besedu, da bi progovorio. Žučljivo, svađalački.

Dorotej, kao što se to od njega očekuje, našu lažnu, nameštenu prepirku sluša radoznalo, ali ne kaže ništa. Prati nas svojim prijatnim osmehom i zna, sve vreme zna, za to detinjasto nadvlačenje.

Starac gleda vaše kajanje. Gleda. Ne sluša. Samo gleda. Vaše uzmlačene izraze, otužna kisela lica, ganutljivu tugu. Starac se šeta okolo sa rukama na leđima.

Trud mu je odveć bio upadljiv. S vremena na vreme bi, prestajući da sluša bolesnika koji se snuždenog lica jadao, stisnuo očne kapke, nabrao kožu na nosu, između obrva bi mu se pojavile dve

Ilić, Vojislav J. - PESME

Sve strepi, sluša... I pastir iza sna se budi, Pa svu noć prati sumorne ove glase, I zalud odziv čeka - već plava zorica rudi, I bleda

i mladi pastir sluša klik, i oči žudno sklapa, I sanja vedri dragin lik; I duh se s pesmom stapa, Pa burno, strasno stari dom Oblazi željom

u predele sretne, Gde srebrni vali tihoga Jordana 3apljuskuju polja i obale cvetne Gde bezbrižni pastir u čudnoj samoći Sluša tajni šumor sa Mrtvoga mora, I skromno veruje da u tihoj noći To sâm gospod ide preko mirnih gora. 1886.

A vetrić pirka i žubore vali, I tiho trepte kolutovi mali.“ Zlato me sluša i disanje skriva, Pa sklapa oči, kô da prošlost sniva. A šum se začu. Prepelica mila Naglo se prènu i otrese krila.

tavna gora, Kad s pučine sinjeg mora Blagi vetrić zaćarlija: U te dane moja duša, Kao rosom umivena, Spokojnije pesme sluša Bolno slatkih uspomena A u susret zore rane Kliče pesmu novih želja, I tom pesmom slavi dane Vaskrsnuća i veselja.

o dlan je bije, Pa ispod pojasa vadi listove duvana suva, I kad ih izgnjavi dobro, on onda napuni lulu, I mirno pušeći sluša vetrinu što poljem duva. Po kašto zaškripe selom volujska drvena kola, I gavran nad njima grakne.

“ Međ nama seđaše deran, nevina nekakva duša: Po celom izgledu srećan, što važne ličnosti sluša; Grudi mu disahu burno, a oči behu mu vlažne, I on je zanesen slušô besede krupne i važne.

od njinih nevinih duša: Svetle kô kâpi morske, a nežne kô slatki uzdah, Što ga Psiheja draga sa tajnim trepetom sluša. No svanu i dan žalosti. U tihi Korintski zaliv Stigoše jednoga dana sinovi gordoga Rima Sa galijama svojim.

„Ta takvi dovode oluj,“ pijući kravar je vikô, „Ja lepo govorim kmetu, al' kad me ne sluša niko.“ Zatim se naliza tako da pijan tiho se skljoka, Kad za sto, gde i on beše, četvrta pristiže oka.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Hvatam kazaljku sata sveta, pomeram je unatrag, i zaustavljam je na godini 323 pre Hrista. Sat škripi i reži, ali sluša. - Iznenađeni, gledamo oko sebe.

ovim knjigama piše: „Sa svog obitavališta, zavitlanog vekovnim vihorom, otkrio je čovek, taj sićušni stvor, zakone koje sluša cela vasiona, upoznao je kretanje zvezda i njihovu sudbinu.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

… O, siroče! …“ Samo čovek, tvrda srca, Mirno sluša, hladno ćuti; Tek od gladi kad premine, Na grobu će uzdahnuti. Aprila, 1876.

LjUBIČICA (IV) ĐURA JAKŠIĆ Ranjen soko razgovara, A sluša ga cvet – Mirisom bi iz nedara Da okadi svet: „Sloboda je lepa deva Ko najlepši san, Puna milja i osmeva Kao dobar dan.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Je li ovde neki han, mehana, ili kakva — Bože me prosti! — crkva? (Sluša. Čuje se iz daleka, ali jako zvonjenje zvona.) Zar već zvona? već večernje, već da se ide na groblje?!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Ko bi to mislio!” — govore „drugovi i prijatelji”. Kad padne veče, i svi se raziđu, onda Ristana još ima da sluša neku politiku. Jednom joj bio dosadio, i ona reče, više u šali nego s prekorom: „Ma, čoveče, ostavi se tuđih briga.

Ja sam je prozvala zlatnom ribicom; i šalila sam se s njom, kad ne sluša, da će je mačka pojesti. Nešto zajedničko porodično, od oca nasleđeno, imale su ipak obe sestre: suze, bolje reći

Prosto je izneverio i gospodin župnika i crkvu. Sedi i kao žedan sluša šta gospa Nola govori, i kad ona kaže nešto zgodno, on tapše rukama ili skače u mestu kao pajac.

— Nije učenje, Nano, znate i vi dobro da nije; učim ja lekcije, nego ne znam da slušam. — Niko, brajko moj, ne zna da sluša, nego mora da sluša... Jesi čuo, Srbo! To neka je poslednji aps, jer nije ti prvi...

— Niko, brajko moj, ne zna da sluša, nego mora da sluša... Jesi čuo, Srbo! To neka je poslednji aps, jer nije ti prvi... Zar je tebi aps zanimanje i zabava, ako Boga znaš?!...

Sreća je što u školi napreduje. Mene sluša, moram priznati, ali posle opet udesi da radi drukčije... A Julica, to je ono što je moj otac govorio: da neko može da

Palanka se davno već naučila da sa smehom sluša skandaloznu kroniku neba i zemlje, kako ju je ludak izmišljao. Kad su mu jednog dana doneli malog sina, koji se kod

Tu se gospa Nolin život, sav iz jednog komada, prelomio, obuzela je neka manijačka rešenost i neka luda žurba. Ne sluša nikoga i ništa, vodi samo zvanične razgovore, da bi sredila ono što ostavlja. Advokat i na ručku i na večeri.

A sad! Trka li, trka naš Jova, od kapije do kapije za krajcaru ili dvije. Sad se on zaljubio u frau Rozu, i sluša je k'o Boga. Da mu zatraži, ne košulju nego kožu, i nju bi svuk'o i dao.” Frau Roza nije bila privlačna žena.

Ja mu pričam kako je Branko utučen i uvređen, a on kaže: Pozdravi Branka, i reci mu da uvređeno srce ne sluša, „uvređeno srce je gotov rat”. I reci mu da čovek nikada ne zna šta se zapravo s njim događa.

— Mladi profesor istorije uzima pod ruku starog profesora istorije, osvetljava put fenjerićem, i sluša kako mu stari učitelj i drug isto ono ponavlja na melodičnom grčkom jeziku. I to je neka radost.

zabola, po japanski, dve ogromne koštane pleteće igle u kosu, skrstila ruke na vunici bledoružičaste boje, i sluša kako neko stručno prikazuje Pavlov budući tenis.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

ga vukovi Sa vrhova očišćenih brda ŠKOLA SVETOGA SAVE Sedi na vrhu kruške I nešto sebi u bradu govori Sluša Kako se medousto lišće Njegovim rečima moli Gleda Kako po brdima vetar vatronosac Njegovim rečima psuje Smeška se I

na ramenu ćivot Svog svetog kralja Iz groba u grob Hrastovina cvili I na uvo mu tumači Jezik zvezda vodila On sluša mršteći se Premešta ćivot S jednog ramena na drugo I levom rukom se krsti On budući kralj golaća CRNI BORBE Glava me

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Kralj sluša, klima glavom i lupka jednim štapom po zemlji, pa će reći: — E, tako je... Govorio sam ja njima ranije: kako bi bilo da

— Taj tvoj konj, Dragiša, nešto mnogo kaska — dobacuje Luka. — Uzbuđuje se, kad sluša ovakve priče. Kosta nastavi: — Smrče mi se pred očima. Dohvatio sam je i spustio na krevet.

— Na Kožuhu... — E, toga položaja nema na mojoj sekciji. Sad ne znam kako da ti objasnim. Kapetan Radojčić sluša objašnjenje i poče da se smeje.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Čitavu noć lutala je nebom biserna kugla Meseca. Dečaku se činilo da u šumu školjke sluša šum mora. Sedefna ruža je verovala da to nebom luta oteta njena tajna. Više, sve više penjao se Mesec.

Tri brda u daljini, kao tri prozračna mehura sapunice, privlačila su ga više od svega. Bio je spreman da sluša čak i pesmu potoka koji je sebe nazivao rekom.

Uzalud je Kapljica govorila da u Pustinji nema kiše. Puž njene razloge nije hteo ni da čuje. A i što da je sluša? Nema kućicu, ništa nema, pravi prosjak! Debeli bogatun savi rogove i uvuče se u kućicu.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

A ono?! (Gnevno): Eno ga! S Cigankama! Ni oca, ni mater, ni Boga, nikoga ne vidi i ne sluša... More, što kamen ne dobih, nego njega, sina?! ARSA Nemoj toliko, hadži! To je. Sad, šta ćeš mu?

Šantić, Aleksa - PESME

I ćuteći sreću i blagoslov neba, Zguren hamal žudno, uz tvrd komad hljeba, Sluša kako nad njim s grana guču kumre. 1918. OPISNE PESME NA ŽALU Izronio mesec.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

pokadšto, i stereotipni završetak nije lišen izvesnog dubljeg smisla i prave lepote: Teško onom svakome junaku što ne sluša svoga starijega! Ali, ma kakvi bili, stereotipni počeci i završeci nemaju bitnog uticaja na lepotu pesama.

Pak on leže sanak boraviti. Momčil' spava, ljuba mu ne spava, veće sluša mlada u dušeku kad će prvi p'jevci zapjevati; a kad prvi p'jevci zapjevaše, skoči mlada iz meka dušeka, zapalila fenjer

Eto mene moga sina Marka: On će kazat na mene je carstvo, Od oca će ostanuti sinu“. Marko sluša, ništa ne govori, na šatora ne okreće glavu.

U Turčina vojske svakojake. U Turčina jednu kažu silu, samovoljna Turčin-Vlah-Aliju, te ne sluša cara čestitoga, za vezire nikad i ne misli, za carevu svu ostalu vojsku a koliko mrave po zemljici: taku silu u Turčina

Što rekoše, to i učiniše: otidoše Bogdanovu dvoru; Bogdan ode k ljubi u timare, Mitar osta dvoru na pendžeru, da on sluša što će besjediti.

Mitar sluša dvoru na pendžeru što govori gospođa snašica, od milina suze proljevao, pak odoše do njegova dvora. Bogdan sluša dvoru na

Mitar sluša dvoru na pendžeru što govori gospođa snašica, od milina suze proljevao, pak odoše do njegova dvora. Bogdan sluša dvoru na pendžeru što će Mitar s ljubom besjediti, Mitar ide dvoru u timare, pak besjedi svojoj vjernoj njubi: „O Milice,

“ A to sluša dužde od Mletaka, dva sokola, dva duždeva sina, i slušaše stotina Latina. Milo bilo duždu od Mletaka, ruke širi, te g’

Al̓ ne sluša zlosretna đevojka. Viknu jednom, pa ga ne doviknu; drugom viknu, doke ga doviknu. Maksim vrana konja povrnuo, osluškuje

Teško onom svakome junaku što ne sluša svoga starijega! 56 GRUJICA I PAŠA SA ZAGORJA Knjigu piše paša sa Zagorja, te je šale na Grahovo ravno, a na ruke

Tako pjeva Srijemka đevojka, ona misli niko je ne sluša, al’ to Rajko i sluša i gleda, pa doziva Margitu đevojku: „Sele moja, Margita đevojko, nemoj kleti vojevodu Rajka!

Tako pjeva Srijemka đevojka, ona misli niko je ne sluša, al’ to Rajko i sluša i gleda, pa doziva Margitu đevojku: „Sele moja, Margita đevojko, nemoj kleti vojevodu Rajka! Šta će kome učiniti Rajko?

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

A sudba htede da se nađu Tužni alas i bela školjka Koje muči ista boljka Sad veselo biju vali Sedi alas na obali Sluša kako more gruva Drži školjku pored uva A školjka mu priča sjajne I opasne morske tajne KAPETAN JE PITAO MORNARA

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Ni više pokajanja; moba se ne sluša, niti suze pomažu nizašto. SRP KAZNE Vidim srp gde leti preko sveta dvaist lakata dužinom i deset širinom! ...

Na to žena zaustavi se na besedu i ne ode od njega. Sluša svesrdo našto će izaći beseda mu. Uze raspitivati ga natrag otkud mu je ta živa voda (živa voda u pismu ta se zove,

Ama domaćin vrlo merka i sluša hoće li mu putnik kad prohodeći skinuti s drveta koju voćku da ga dovreba te izbije, ruži, psuje i oglobi toliko što

A ako li on druge uči a sam ne tvori, pod ništo je njegovo učenje te tko da ga sluša; tek u to mah trobonji i vetar mu glas raznosi štono se apostol Paval takvim učiteljem podnaša, korbom govoreći k njima:

Ako li se maže i sve se gizda, ponosno li hodi, prkonji se, zlom odgovara, ne sluša, — s pedepsijom prokinji, a ne odsecaj je sa srdca, ni odbijaj od sebe s nemarenjem, što čini da čini, s smrznućem na

Ima vreme poslovati i vreme Bogu služiti. Ko poje, dvostruko se Bogu moli (i Bog sluša ga ka čovek lepo sviranje). Da smo o dobru mudri, a o zlu ludi.

Siromaši ne žali, mladež ne miluje, sedinje se ne stidi, mita ne prima, plača ne sluša, mobe ne zna što je to, sklanjanja ne motri, nit se od koga što usumlja.

Po malu se umlje bistri i uši se čiste! A što mnogo da tu i preklapljem, kad slabo ko to sluša? Tko li je taj od vrlo učenih i porazumniji učitelj, žitosejač li vešt, da to i ovo po golu kamenju seje, il' mu što

učitelj, žitosejač li vešt, da to i ovo po golu kamenju seje, il' mu što gluhu na uhu govoriti, kad on ništa ni sluša, a ni čuje?

Zberite svi skupa svoju misao! A najposle, ako tko dočuje ako li ne sluša, manja mu har o tome! Jer ja svoj posao poslujem, svoju podužicu isplaćam; kopam i orem i čisto žito sijem; a njiva, ako

gde stigne carevo, spahijsko li što zapovedno pismo, ne rasmatra se to, koja ga ako rđa i hula čati, ama to se vrlo sluša što se piše, koja li je zapovest. NA MERI STAJAH Da mi što slatko na gorko ne izađe; visoko dizanje na snisko spuštanje.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

! derviš li je, kaluger li je ta da si samotuje?! I ja mu zborešem, ama me ič ne sluša!... „’Ajde, vika mi on, ćuti si, Doke!

E, kakvo je toj sag zastupilo, bog da čuva!... Ni se tatko ni se pa majka sluša! Što je ovoj? Batisa ni se sve; sve se batisa, bata-Tače!... E, kako to?... Niki me ič ne pituje, a belkim sam majka!..

sedi, sin mu stoji; kad si tatko praji cigaru, sin si već čeka sas mašice i žar; kad si tatko zbori, sin si ćuti, sluša, ne sme da zbori! Pa se znalo, bre brate, kad je dan, a kad si je pa noć!

Priseti’ se ja: u dućan si ne sedi, tatka ne sluša, majku ič da ne vidi; neće kondure, košulju neće što mu majka tkaje i šije, iska dućansku!...

Naslonila se na Genu, drugaricu svoju, pa se izgubila. Gleda besvesno po onom šarenilu koje promiče ispred nje, sluša svirku, trupkanje kondurica po kaldrmi i sluša pesmu, čuje srebrni devojački glas Kalinin gde peva...

Gleda besvesno po onom šarenilu koje promiče ispred nje, sluša svirku, trupkanje kondurica po kaldrmi i sluša pesmu, čuje srebrni devojački glas Kalinin gde peva... Da me mladu dava za naše komšijče! A Mane i Kalina su komšije!

A ona ga i ne sluša, nego se obrecuje na nj, veli mu: „Aj si, kelešu nijedan! Ovoj si je naše žensko znanje!“, pa zaokupila papučom po onim

A ti si ćutiš tu, a imaš si takvo ubavo kraljevsko ime!... Jazuk, Milanče!“ A dete ih sluša i gleda čas u njih čas u Zonu, pa se smeši usiljeno i viče „jok!...

“ Mućnu opet kesom i stade izvlačiti brojeve i vikati ih, a cela kafana sluša i meće zrno na tablu. Tek malo posle neko se meškolji, zagleda u komšijsku tablicu, viče: „Mućni!

“ Tako se jedni smeju, a drugi ljute. Samo Mane niti se smeje njiti se ljuti. Stoje table pred njim, a on čak i ne sluša niti ređa; misli njegove i nisu sada ovde u kafani, zato se ne osmehnu baš nijednom na Nackove šale.

“, ipak je on redovno i rado dolazio tamo. I nesreća je tako htela da se ovih dana tamo nađe i da sevdališe i sluša kako mu seljanke pevaju pesmu koju je na čifluku rado slušao, pesmu: Zapregni, Velo, zapregni, zapregni skuti, rukavi.

Teke... zborim si... za teb’ neće da valja!... Zašto ti si jošte adžamija, prajiš si keif s usta, a drugi sluša, pa misli, istina je... Slušaju čiraci, pa neje red za esnaf-čoveka. Iskačaju loši reči!...