Jakšić, Đura - PROZA
Ali kod moga pobratima beše, kako ženidba, tako i život buran i neobičan... Ako ti se ne spava, učitelju, slušaj me do kraja! Tužna je to pripovetka, sećaćeš je se doveka. — Pripovedaj, Miladine. Ja rado slušam pripovetke...
Obradović, Dositej - BASNE
Ne verujte, moja deco, sve su to gole laži! No slušaj|te kako to biva. Na groblju su veliki krstovi od kojih se na mesečini vide seni, pak ko se je naučio iz mladosti
Kako će se ovo iziđi?” „E, o tom se ti staraš? Ne brini se“, — odgovori lisica — „samo ti slušaj mene, pak se ne boj. Stani uprav poduprevši pređne noge k zidu, sagni glavu, i nakloni rogove spred.
Zlato kad stoji zadugo zakopato, ono se mora pretvoriti ili u ugljevlje ili u šljunke, al' ono je zlato te zlato. Hego slušaj der ti, kumašine vuče!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— „E, dobro” rekne on, „kad si sve učio i sve znaš, a ti bar sedi i slušaj kako ova deca čitaju” — i tako sam ti sedio ja za astalom čitavu nedelju dana, a on mi ništa ne kazuje da čitam.
Zato na saboru, i na slavi, i na svadbi nemoj mlogo govoriti, nego slušaj šta stariji ljudi govore. Ako počneš tako mlad druge da učiš pameti i mudrosti, onda ti nigda mudar biti nećeš.
pripovetku). Bio je jedan kralj — veli — i vojevao, i mnoge zemlje pouzimao, i došao do jedne zemlje, slušaj dobro, kojom jedna kraljica vlada.
Sad mi dođi, o vitijo, slušaj i gledaj i opiši ako možeš ondanje grozno pozorije naroda srpskoga! a naipače od Morave te do Beograda, gde ni junija
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— E ja, bogami, ne znam... — poče Sreja dvoumiti — Ama slušaj ti ovo dokraja! — reče Vidak. — Ja sam ovde obavezao i gazda-Miluna. Ono mora biti po vormi kad se 'oće pismeno.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ti govoriš za deset žena! — reče Surep, a svi prsnuše u smej. Zavrzan uhvati Stanka za rame. — Slušaj!... Slušaj samo kako brblja! Ta tvoje će junašvo učiniti da se čak i Surep raspriča!...
— Ti govoriš za deset žena! — reče Surep, a svi prsnuše u smej. Zavrzan uhvati Stanka za rame. — Slušaj!... Slušaj samo kako brblja! Ta tvoje će junašvo učiniti da se čak i Surep raspriča!... Zeka je pogledao sad jednoga sad drugoga.
Pa, dete moje, taka je tvoja sudbina!... A od sudbine se ne može pobeći!... Što ti je suđeno — suđeno!... Slušaj! Čuj majku kad moli!... A grehota je majku ne poslušati!... Jelo!... Rano!... I ona diže glavu...
Ti ne možeš ni videti dalje od nosa. A ako se po srcu povedeš, pre ćeš učiniti zlo no dobro... Deva se umeša: — Slušaj, Stanko! Srećko zna šta čini. Ovo što je uradio pametno je, ja ti kažem! Stanku su igrle usne. — O, bože!...
Da mi je ovako udariti na kakvog iđita!... — Čini mi se, danas će biti i iđita!... Slušaj kako tutnji... I zaista, tutnjava dolazaše sve bliže i bliže... Već se mogaše dobro razaznati topot kopita.
— Kad me tako gledaš, ja sam u nebu!... Kao da vidim i boga i anđele njegove!... Samo tako!... Slušaj me dobro!... I slušaj majku... Doneću ti dara da ti oči zanese! Što pašinice nose, to ćeš ti nositi!...
— Kad me tako gledaš, ja sam u nebu!... Kao da vidim i boga i anđele njegove!... Samo tako!... Slušaj me dobro!... I slušaj majku... Doneću ti dara da ti oči zanese! Što pašinice nose, to ćeš ti nositi!...
On se trže i prekrsti... — Ustaj, pobratime, evo ga! — viče Zeka. — Koga? — upita on bunovan. — Mujage!... Slušaj kako psuje!... — Vi ste žene!... Zar nemate čovjeka da mi na majdan izide?... Phi!... Sramota!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Lice mu se izbeči, a usne mu počeše drktati. On poče strašno i promuklo vikati: — Svima vama, — slušaj i ti, Radojka, i ti, Blagoje, i svi ostali!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
To su tek oni, oni pravi. — Ta šta si zaokupio tu pred detetom?! Juco, dete moje, ne slušaj ti tatu... Nemu dođe tako ponekad pa mu srce i duša da sekira čoveka. — E, ja ti reko’ — veli pop Spira.
« A on mi odgovori: »Prošlo je to mene, snago moja, nego ti uradi k’o što sam ti kaz’o; slušaj ti samo meneka, ja sam ti, kaže, uvek dobra želeo!
A njegova Krista..., đavo od žene! A lepo sam ja njega učio i divanio mu: »Aćime, more, Aćime, slušaj ti mene! Nisam stariji, al’ sam pametniji od tebe!
— Ali, Persida... slušaj zaboga... — Neću ništa da slušam, ništa da čujem! Punktum! — viče gđa Persa, podobna razdraženoj lavici.
— Ne znam ja te tvoje rebuse; nego ti meni kaži onako prosto, klot, sve po redu, šta je i kako je to bilo? — Dakle, slušaj! Kad smo seli u kola, ja sam sve onako uradio k’o što si mi ti kazala.
Da vi’š samo dalje čime su me natovarili! — Jao žalosna, zar ima što još i gore?! — Slušaj samo! Kad odemo kod njegovog preosveštenstva, a on nas lepo primi. Poč’o nas je sovjetovati...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Da pođemo, pa da mi neko, Trifunovo, na putu umre? Kud ću ja od Kumre? Nego da ti kažem ja. Ne slušaj žene! Ćuti ti o Rosiji, pa ako doguraš jednog dana do tog tvog Bezduševa, a ti, i nama, pošalji malo abera.
I ja znam gde je „Engel“ birta.“ Petar nije skidao oka sa Đurđa i žena, a zatim ostavi ženu i primače se Pavlu: „Slušaj mene, dugonjo, nemoj ni žene, ni Đurđa. Aha! Neimanje, što no kažu, nemir je od svijeta.
Međutim, stajao je, nasred sobe, kao da je neku praznu senku držao. Mucao je. „Ne slušaj ga, Šokice. Proći će to. Mladost to laje iz njega bezumno. Ja sam mu kriv. Je l’ ti rekoh, Đurđe?
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Evo, slušaj što kaže naš Oglas i proglas! Krčmar stade glasno da sriče onaj čuveni Oglas i proglas, a kad ga je završio, mačak
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
tačkaste nade OD žežene želje od šarenih pogleda OD kože s moga lica Vrati mi moje krpice Vrati kad ti lepo kažem 2 Slušaj ti čudo Skini tu maramu belu Znamo se S tobom se od malih nogu Iz istog čanka srkalo U istoj postelji spavalo S tobom
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ANTA: Pa šta? SPASOJE: Pa to, uzeo mi dve hiljade dinara prekjuče, a vidi danas šta mi piše. (Vadi pismo iz džepa.) Slušaj šta mi piše odjutros. (Čita.
SPASOJE: U kakvu šolju, pobogu, ženo?!... AGNIJA: U šolju od kafe! Slušaj ti što ti ja kažem: ta gospa-Nasta gledala je i samim ministrima, i kazala im, kažu, tačno kad će da postanu bivši.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
naglo se zaustavila povukavši moj dlan ka svojim grudima i rekla: - Slušaj! Slobodno je mogla to i da ne kaže: srce joj je udaralo kao doboš na požar, ali ja ga, ipak, nisam bogzna kako čuo.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
—seti se.—Ostao sam ti sigurno nešto dužan? —Tačno! — potvrdi šef i dalje bez izraza. — Ostao si nešto dužan. — Slušaj, nisam znao da ću se ovoliko zadržati? Osamnaest godina... Ej, nije šala! Pogledaj, obojica smo osedeli!
Matavulj, Simo - USKOK
On je htio da ti Spasoje bude đak, ali ja sam ga molio. Onda đakon reče: „Dobro, Milune, služi gospodina Janka i slušaj ga, ali teško tebi ako se potuži na tebe“. A ja sam rekao: „Neće!“ — A zašto baš hoćeš da budeš moj đak?
— Je li ono, je li? — zapita Krcun komešajući se. — Ne prenagli, Krcune, no slušaj mene! — reče mu vođ. — A šta rade ono? — zapita Janko, vidjevši da svi klekoše i digoše ruke. — Mole se ljudi bogu!
Sremac, Stevan - PROZA
Četiri dinara. — Ma zar za to prasence!? — Ama kakvo prasence, kad je nazime! Trajaće ti do Maloga Božića. — Slušaj, rođače! Da ja tebi dam dva. A? Seljak ćuti. — A? — Nisi ti mušterija! — veli i sprema se da ide. — Dva i po.
Radičević, Branko - PESME
Al' je ladno, uh al' mi je zima! Kad koračim, je l' ovo zemljica Što l' šoboće kô kakva grobnica? Slušaj, slušaj, je l me kogod zvao? Ona, ona — brže, što sam stao? (DE SU NAŠI DIVNI CARI?) De su naši divni cari?
Al' je ladno, uh al' mi je zima! Kad koračim, je l' ovo zemljica Što l' šoboće kô kakva grobnica? Slušaj, slušaj, je l me kogod zvao? Ona, ona — brže, što sam stao? (DE SU NAŠI DIVNI CARI?) De su naši divni cari? — U grobu.
Il' ću tebe, il' nikako, A slatko je i ovako.'“ 55. „A ja njemu poče na to, Da posluša roditelje: 'Slušaj, reko, slušaj, zlato, Njine želje, bože želje; Bog na nebu silan živi; Ko će s' njemu da protivi?' 56.
Il' ću tebe, il' nikako, A slatko je i ovako.'“ 55. „A ja njemu poče na to, Da posluša roditelje: 'Slušaj, reko, slušaj, zlato, Njine želje, bože želje; Bog na nebu silan živi; Ko će s' njemu da protivi?' 56.
Obuče se, ma što skoči? Oh, ala mu sjaju oči! — „Slušaj, slušaj“, pa s' obrati, Pa ko munja ode k vrati Ona za njim naže smesta. — Ma zalud je, već ga nesta.
Obuče se, ma što skoči? Oh, ala mu sjaju oči! — „Slušaj, slušaj“, pa s' obrati, Pa ko munja ode k vrati Ona za njim naže smesta. — Ma zalud je, već ga nesta.
Oh ubi me, ubi, ubi! Slušaj samo kako trubi, Gledaj tamo preko mora, Kako ide kao zora, Kako trepti, kako sjaje, Oh ona je, oh, ona je!
Što pobolje, polomljeno, Što ostalo, razbijeno, Uzastopce zlotvor goni, Al' ko znade, možda oni — Slušaj samo, što to šušti? Tić je samo, tić u gušti, Sred gnjezda se zbuni svoga, Sa pooda nenadnoga.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Ipak da ti kažem, kad sam već tu. Kazaću ti po redu, ukratko. Kažem ti, sitnica. Sedi i slušaj. HASANAGA: Evo slušam; govori. BEG PINTOROVIĆ: Takva i takva stvar! (Duža tišina) HASANAGA: Baš tako?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Čak mi i noge gore od njene toplote... — Ne slušaj ti njega... lud je on, lud! — kao da se pravda govori mi ona, zanosi se i jedva ide.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
ga ne može da zaustavi i s puta da ga odvrati, onda mu izvadi jedno pero pa mu ga dâ u ruke, i ovako mu reče: — Dobro slušaj šta ti kažem, i evo ti ovo moje perce, pa kad ti bude velika nužda i BašČelika nađeš, a ti zapali ovo pero moje, ja ću
I mene je tako uhvatila, ali sad se nema kud. Onda on nastavi: — Slušaj dobro što ću ti kazati. Kad dođe aždaja, pitaj je kuda ide i gde je njezina snaga, pa sve ljubi ono mesto gde ti kaže da
Starac se prenerazi, pa reče: — Idi, boga ti, crna ti je ono pravda kad čojek poginu ni kriv ni dužan! — E, slušaj, pa onda reci da li je nepravda, — kaže sveti Savo.
Evo tebi sto žutijeh dukata što sam ih metnuo nastranu; uzmi ih i pođi na put, da vidiš i druge gradove. Ali slušaj, još nešto: Čuvaj se dobro crvene brade! — To izgovori i preseli na onaj svijet.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Tako će neprijatelj ili kapitulirati, ili konačno biti pobeđen. Dakle, slušaj plan operacije. SOFIJA: Bogami, ja niti razumem vaše komande, niti ću s njime rat voditi.
Lalić, Ivan V. - PISMO
u slutnji Ispomeranog svog preobraženja — No vernost slutnji vernost je pomorca Koji do kraja ima poverenja U more. Slušaj more: more tutnji. (22—30. I 1992) DODATAK DVA SONETA O LOBANjI „...The ѕpіrіt that I have ѕeen Mau be the devіl...
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Jedanput mom matorom prekipi, pa kaže Tiki: — Slušaj — kaže — Tiko, zamisli — kaže — ovakvu stvar: dolazi tvoj Gile strašno kasno kući, prošla već dvojka posle ponoći, a
Posle ćuti kao riba kad sedi s mojim matorim, a moj matori ga stalno kao zapitkuje: „Slušaj, bogati, Tiko, jesi li bio sinoć na baletu? Mnogo fina stvar, kad se ono baletani podignu na prstiće,.
Pa zar me nisi najmanje dvesta puta vodio u taj bioskop gde se okreću slične filmčuge? Matori se naglo uozbilji: —Slušaj, sine ... —I, ne zovi me sine! — presekoh tu nerazumljivu familijarnost. — Znaš da me to izbezumljuje! Ja sam ćerka!
kako ono kažeš? — Falš ... — Jeste, falš! A sada, dobro slušaj i ako je moguće, bez upadica, molim! Ti, pretpostavljam, poznaješ moje tekstove? — Kako da ne! — uskliknuh oduševljeno.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MITA: Eto ti ga sad opet. Ta ti iz nje ne znaš nigdi ništa. ALEKSA: Alat čini zanat; slušaj samo: „niščeten vrazumljaj tisjaščeguboju, horugvonosjaščeju veščestvenostiju“... razumeš li me?
BATIĆ: Ja ću gledati da se slažem s njome. MARKO: Svuda, svuda, samo ne ovde. Slušaj moju reč. Jer da su mi kakve knjige, nego kako treba ljubiti. Gledajder im posla! I zato da moramo oči kvariti!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SARKA: Ama, nije, kad ti kažem; nisam ja valjda električna baterija pa da zvonim. AGATON: Evo, slušaj, Simka. SIMKA (priđe bliže Sarki da čuje). SARKA (da bi zagušila glas budilnika, peva): Traj, la, la, la!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A ako svi izginu i ostane mitraljez... opet dobro: manje je tri do četiri škarta. — Slušaj, narode — skoči onaj sa riđim brkovima — sedite jedan do drugoga i oduprite se leđima o zid, tako...
— rekoše kad voz stade. — Daj Bože da se opet vidimo. Debeljko se izmigolji iz jednog ugla i dobaci: — Slušaj, druže, piši kad stigneš! Bilo je malo vojnika na ulici, više seljaka, starijih, sa torbama na leđima...
Priđoh potporučniku da se javim. — Dobro... Slušaj, kada se svrši konjopoj, uredi stroj za večeru. Prva moja dužnost...
Izvukoh se brzo. Ali je narednik naišao prvo na Traila. — Pa to onako... kao da smo na seljačkom vašaru... a?... Slušaj, razumeš li, da to nisam više video... Vozari napred...
— Šta mislio, gde piše to?... Znaš li ti, podnaredniče, da ću da te zgromošem... Slušaj, razumeš li, dok gamižeš na ovoj zemlji u uniformi, to ti je odsad dužnost. I uvek da me na vreme izvestiš!
— prekori me ljutito komandant. — Lutao sam... nisam znao pravac — pravdao sam se. — Slušaj... izveštavaćeš me čim se što desi. Jesi li razumeo?
bolesna i leži. — Ene, a od čega? — Aleksandar se unese u lice naredniku. — Ne znam... glava je boli i leži... — Slušaj... Idi joj kaži da sam ja lekar, pa da je pregledam. Narednik u nedoumici pogleda u mene. Ja se nasmejah.
Kad iziđe narednik, Aleksandar baci kapu i podskoči, trljajući ruke. — Slušaj, ti si moj pomoćnik... — Ama, nezgodno je da ulazimo zajedno, nego, otvori malo vrata da slušamo... — A, to ne!...
— šali se komandant. — Na osmatračnicu, gospodine pukovniče. — Ajd, ajd! — Pa se okrete: — Slušaj, malo brže da otvarate vatru vi, artiljerci. — Pa prema situaciji...
Sve je on predvideo... Jedne večeri, kad je sipila jesenja kiša, pozva me komandant. — Slušaj, otići ćeš na raskrsnicu i tu ćeš sačekati haubičku bateriju. Bateriju ćeš sprovesti do sela Baroševca.
Dogovaramo se da li da ga probudimo, ili da odložimo naš raport kad se razdani. — Slušaj!... Da cucnemo i mi njega sada — veli Dušan, i obrati se dežurnome vojniku: — Probudi komandanta.
U dnu je sedeo komandant okružen nekim oficirima i ordonansima. — A, Joco, jesi li došao?... Slušaj, bogati! Moji su sada izvršili juriš i u jednom naletu osvojili njihove položaje. Naredio sam da se odmah ukopaju...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
jest, sve ću popraviti... Sutra, eto sutra ću tražiti premeštaj za nas dvoje... Ali da znaš samo šta sam izmislio... Slušaj ! Ja već to krijem od sviju, ni Velji neću kazati, samo tebi... Tražiću negde pa granici... daleko...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
SOFIJA: Obožavam leto! Dani puni pčela, večeri svitaca! I kako je samo divna tišina ovde! Slušaj!... JELISAVETA: Šta da slušam? SOFIJA: Čuje se kako zuji pčela u čaši! JELISAVETA: Meni zuji u glavi...
BLAGOJE: Nisam... GINA: Je l ti sad srce na mestu? JELISAVETA: Kako vas nije stid? MILUN: A sad me slušaj! Odavde ima do sutra da mi se izgubiš! VASILIJE: Gde da se izgubim? MILUN: Ne zanima me!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
puteva zasutih lišćem svelim sa jablanova. SERENATA Čuj, plače Mesec mlad i žut. Slušaj me, draga, poslednji put. Umreću, pa kad se zaželiš mene, ne viči ime moje u smiraj dana.
Slušaj me, draga, poslednji put. Umreću, pa kad se zaželiš mene, ne viči ime moje u smiraj dana. Slušaj vetar sa lišća svelog, žutog.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Što se meni ne učini da je pala saksija! DANICA: (gunđa): A, već... PAVKA: Šta kažeš? DANICA: Ništa! PAVKA: Slušaj ti! Moja majka nije vukla rep za sobom, nisam ga ni ja vukla, pa ne dam ni ti da ga vučeš! Ne dam, razumeš li me...
JEVREM: Kog špiritusa? JOVICA: Onog, znaš, što kažu da si švercovao. JEVREM (uvređen): Slušaj ti, ako i kažu za mene da sam švercovao špiritus, ja državu nisam oštetio.
Jesi li razumeo? MLADEN: Jesam! (Ode.) XI JEVREM, PAVKA PAVKA (dolazi zdesna): Slušaj, Jevreme, vidim ide preko pijace gospa Marina, izvesno će ovamo. JEVREM: Pa neka dođe.
SEKULIĆ: Vrlo dobro, vrlo dobro! (Pripije se kraj ormana i prisluškuje.) Aha, aha... pa može i da se čuje. Slušaj, gazda-Jevreme, ovaj ćeš orman maći odavde. Metni ga, eno tamo, između prozora. JEVREM: A zašto?
JEVREM: Baš umeš ti to, Sreto. A jesi li mu dobro kazao? SRETA: Kome, Jovici? Slušaj samo: „Naša nacija preboleva jednu tešku bolest, kojoj je jedini izlaz preporod!
(Pokazuje na Ivkovićevu sobu.) SRETA: Pa jeste, za ovu ženu! JEVREM: Uh, pobogu brate! SRETA: Slušaj! (Razvija i čita jedan plakatić.) „Sodoma i Gomora”. JEVREM: A što te crkvene reči? SRETA: To je samo naslov. Slušaj!
(Razvija i čita jedan plakatić.) „Sodoma i Gomora”. JEVREM: A što te crkvene reči? SRETA: To je samo naslov. Slušaj! (Čita.
A?! SRETA: A ti ustaneš pa govoriš. JEVREM: Jest, govoriš, ali ti se stegne srce pa se napravi ovoličko... SRETA: Slušaj, brate, da postavimo svaku stvar na svoje mesto.
PAVKA (očajno): Jevreme, dućan je pokraden! JEVREM: Neka je pokraden! SRETA: Slušaj, gazda-Jevreme... JEVREM (mace mu rukom da ćuti): I zato, braćo, ja s vama zajedno uzvikujem: dole vlada!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Pa, dobro, ču li bar šta te pitam? — Oprosti, ja ne ču’. — E, pa vidiš, dakle slušaj! Ima li koji da ’nako nije služio u vojsci a da ga je predsednik kaznio za nešto? — Pa ima...
— »Da se kucnemo i, što kažu, družeski odsad živimo!« veli prvi, »a baš mi je milo što sam se pozn’o s tobom«. — »Slušaj more, a šta tu vi; ti, brate, to je srpski, najlepše«. — »Ama to sam ti baš i ja hteo kazati«, veli drugi.
! — reče ćir Đorđe skoro kroz plač. — Ne treba to tebi ništa! Ti samo mene slušaj, pa ih izvaljaj ovamo! — reče Sreta. — A ti znaš kako je prošao stari čiča Milisav; a ja i ’nako nemam druga posla!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ne slušaj ni učenjaka, ni seljaka, ni Vuka, ni Onog s Neba: Ne piši kako govoriš, već piši kako treba! A kako treba, izmeđ Subotic
Inače, mogućno je da se helikopter sukobi S letećim ćilimom, ko muva sa zavesom, u sobi, I tada se, (slušaj, ako već ne vidiš, Homere!) Začuje drrr i krrr, kao krpa kad se podere!
Iz knjige to ne nauči! Slušaj kišu, njen romor, Ili vetar kad huči, I čućeš odgovor. Početak je u jednoj bubici Koja živi u Donjoj Stubici, Može
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Krupno nešto učiš u pameti, — zbili ti se snovi na Turčina! — a ja zebem od mnogo mišljenja. VLADIKA DANILO Slušaj, Vuče, i ostala braćo! Ništa mi se nemojte čuditi što me crne rastezaju misli, što mi prsa kipe sa užasom.
Pa se kaje, stavila se duše, ere vidi trag ni iskopaše. KNEZ JANKO Slušaj, babo, sve ti vjerujemo: može biti i mjedeno guvno, jahati se može na vratilo, ma za lađu i vesla srebrna, to ti niko
DIŽU SE PRED ZORU I IDU U CRKVU. SVRŠILA SE LETURĐIJA, IZLAZE. ĐAČE PRIČA IGUMNU STEFANU PRED CRKVOM. ĐAČE Slušaj, đedo, da ti nešto kažem.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Pod jagnjećom kožom mnogo puta kurjak leži. — Ne gledaj vlat, nego klas. — Pauna gledaj, ali ne slušaj! — U crnoj zemlji belo žito rodi. — Neće haljina na nebo, već duša. O SMIŠLjENOSTI — Ćutanje je zlato.
— Nek’ ti uši čuju, što ti usta govore. — Reč se meri, a ne broji. — Ne valja od jezika lopatu činiti. — Svačiju slušaj, a svoju smatraj. — Reci makar i jednu, ali vrijednu (riječ). — Ne reci zlo da zlo ne čuješ.
— Laž istini vrata otvara. O ISTINI — Daleko je od čuvenoga do viđenoga. — Slušaj što ti se veli, a vjeruj što ti se vidi. — Istina suncem sja. — Reci bobu: bob, a popu: pop!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
I mene je tako uhvatila, ali sad se nema kud.” Onda on nastavi: „Slušaj dobro što ću ti kazati. Kad dođe aždaja, pitaj je kuda ide i gde je njezina snaga, pa sve ljubi ono mesto gde ti kaže da
ne može da zaustavi i s puta da ga odvrati, onda mu izva- | di jedno pero pa mu ga da u ruke, i ovako mu reče: „Dobro slušaj šta ti kažem, i evo ti ovo moje perce, pa kad ti bude velika nužda i Baš-Čelika nađeš, a ti zapali ovo pero moje, ja
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
CMILjA: Ne moraš odma baš da zidaš, za prvo vreme možemo i pod kiriju... ANĐELKO: Slušaj, da se mi lepo razumemo: nema ni zidanja, ni pod kiriju! Ni domaćinstva, ni posteljine, ni sudova!
IKONIJA: Šapto si mu ono od Đure Jakšića! MILE: Otkud znaš? IKONIJA: Otkud znam! ANĐELKO: Slušaj, moš ti to malo brže, oće ovi škembići da mi se olade! MILE: Sa tim Ilićem ja stojim evo ovako!
VILOTIJEVIĆ: Šta ti to pričaš? PROSJAK: Slušaj... Evo ovako... (Njihov dalji razgovor se ne čuje) IKONIJA: Što li on toliko oko Vilotijevića? CMILjA: Mene pitaš!
Stanković, Borisav - JOVČA
STOJNA (krši ruke): Oh, aman! ARSA But! Ako nas izdaš, ako on nešto primeti, Ni ti ni Stojmen ovde više! TOMA Slušaj. Kad dođe, ti se čini nevešta. Radi sve kao uvek. Pa kad on klone već i Ciganke iziđu, naša briga.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Pak se okrene k meni: „Ti mali, [h]oćeš li ti moj đak biti?” Ja: „[H]oću”. [Iguman]: „No, poljubi ruku, pak ti ne slušaj toga velikoga i bradatoga; on govori šta mu na usta dođe.
mumla ko je lišen razuma na mudrost i nauku kao sovuljaga na sunce, govoreći da one izmišljavaju nova | mudrovanija; ne slušaj ti zato nikoga.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Tako mi je naređeno, za pedipsu šta sam to propuštija učiniti uoči smrti. Dakle, slušaj...“ Dundak morade slušati svu ispovijest do kraja, sve krupne i sitne grjehove Škorančine, čak i to kako je krao duvan
— Nikada vam neće odgovoriti na ono što ga pitate, nego se onda još više smete... Puštite vi mene!... Slušaj, Grgo!... Ako si kapac skočiti iz bačve, ajde, recimo, i na ledinu, a ne u drugu bačvu, daće ti duovnici pletu?...
“ — Stani! Vidiš li da ne znaš! Ta poslidnja dva verša, to su od „Muke gospodinove“. Ali svejedno! Sad slušaj. Ja ću ti proštiti jednu moju novu pismu o nesrićnom događaju koji nas je zadesija, pa ćeš je naučiti napamet!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Hoću da budeš prvi.” — „Biću” , rekao je ozbiljno Vukašin. „Kad si na zboru, pusti reč da se vala po glavama, a ti je slušaj i gledaj. Ti pričaš kao da šamaraš lude. Naš narod voli tešku i sporu reč.
Ja svoj život i svoje sposobnosti neću da satrem u radikalskom politikantstvu. Čekaj, slušaj me prvo. Baš to u vezi sa narodnim interesima hoću da ti kažem.
— Zašto si tako umorna? — Radujem se Božiću. — Lepo je... Neću da jedem. Molim te, pozovi mi Đorđa. Slušaj, ja znam... Budi sigurna... Simka zatvori vrata za sobom. Vukašin se postide. Zapali cigaretu.
rekao je glasno i jauknuo. Te večeri se jedva dovukao u svoju sobu i seo na krevet do Simke koja je spavala. „Slušaj... Slobodno ti živi s Tolom. Moraš, čuješ li? Ja tako hoću. Naređujem ti! — šaputao je. — Hoću da mi rodiš sina...
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
K'o da bi htjela zbrisati sjen tuge... I slušaj! Redom zapjevaše one! ... I glasi dršću, tresu se, i zvone, Mili i sjajni k'o luk mlade duge: „Ne tuži!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
- Ta zar veruješ da mislim kako su moja učenja poslednja reč saznanja? Ona su tek skroman početak“. „E, pa lepo, slušaj dakle! - Ti reče da je i naša duša sagrađena od atoma“. „Da. I ona, kao i sve drugo što postoji.
Onda dade pozvati i Aristarha. On ga dočeka prijateljski i reče mu: „Slušaj, sinko! Ja ću svojom moćnom reči ućutkati svu graju Grčke protiv tebe.
„Patim, dragi rođače, od nesanice“. „Ne osećaš li se, kralju, dobro, ili te muče kakve brige?“ „Evo, slušaj! Pozvao sam stručnjake da procene darove što mi ih je Hijeron učinio.
“ „Da, sinko moj, to ti mogu ovde kazati u poverenju i ispričati kako se to dogodilo“. „Pričaj mi, oče!“ „E, onda slušaj!“ „Slušam“.
“ „Jesam“. „Ima li goriva dovoljno?“ „Ima“. „Onda slušaj! Ako neprijatelj prodre u varoš, a ja ne budem u stanju da ti dadnem naređenja, imaš da zapališ varoš i pretvoriš je celu
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— opominjao sam ga. — E, moj pobratime, eto dokle sam doterao. Kad prolažasmo preko pijace setih se njegovog oca. — Slušaj — reče on zaplićući jezikom — video sam propalica, ali kao što smo nas dvojica — nigde nema.
A zašto žaba nema rep? A pukovnik pozeleni kao zelembać, oči mu se ispupče, pa izlaze iz duplja. Slušaj, molim te, ostavi ti mene na miru, razumeš! Molim te kao Boga, ostavi me na miru.
— Slušaj, kad svi poležu čekaj me eno onde. — E baš si đavo. Je l' onde kod ambara, baš onde? Utom stiže komandant, a ja se od
— Slušaj, ti samo tako govoriš, a tu otadžbinu ti voliš više nego i ja i mnogi drugi, to svi znamo. — Nije istina. Ja je ne voli
Nego, kažem ti, taku ženu ti men' daj k'o moja što je. Jedared, boga ti... slušaj ovo da ti pričam. Odem u Beograd za espap, neku meku robu da uzmem, znaš.
— Slušaj, Svilaru, — nastavio je islednik glasno i važno — odluči se da nam pokažeš pravu istinu. Odricanje, opominjem te, otežaće
Maločas plakao si, zar nisi? Pa se okrete od njega da zažmuri i uzbuđeno diše. — Draga, preklinjem te, gledaj me, slušaj što ću ti reći.
„Slušaj, reče mi odmah posle pozdrava, sedi; sedi evo ovde pored mene i neizostavno učini mi ovo što ću te, pre svega, moliti:
„Dobro, rekoh, lako ćemo za to, nego reci mi, je li, životinjo jedna, šta je s tobom?“ „Slušaj, navali on ponova, vrati mi ono pismo, pre, pre svega vrati mi pismo.
I tada se ja razjarih (bogami ne iz zavisti), samo da ste me videli! „Slušaj ti, rekoh, Svidrigajlove Svidrigajloviću, narediću smesta da se spuste ove ovde zavese, da se napolje izbaci ova ovde
I tada Jaćim pogleda u ženu, zatim pogleda u tanjir, a zatim progovori: „Slušaj, veli, ženo, sve znam, znam sve. I ništa nemo da mi govoriš. Bole me i noge i ruke, da otpadnu.
— Da, dabome! To je mesto koje se ne zaboravlja! — E lepo, kad se toga sećaš, onda slušaj šta sam ja doživeo, au svome sopstvenom očajanju udovištva, samo mnogo užasnije nego što bi i ti i ma ko mogao
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A uprav to je ono što je važno. Kad bi me neko prodrmao za ramena i razbudio te mi rekao: „Slušaj, čovječe! Sve što si dosad doživio i iskusio, sve je to puki sjen i pričina: ništa se od svega toga nije stvarno
Što bi pretendirao? Da kleknem preda te? Dobro, ako hoćeš, past ćy pred tobom na koljena i reći: „Slušaj, gospodine! Ja sam malograđanin, sitnoburžuj, pun malograđanskih predrasuda, naprosto jedan kovčeg krcat malograđanske
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kad pređe prag, baba stade da se zdravi sa neobičnim i nemilim joj gostima, ali je kmet prekide: — Slušaj sad, Đurica, i ti, Marija, šta će vam gospodin kazati. Valjad' poznajete gospodina Mitu?
— Kakva vlast! Pero će je čuvati, a posle toga i ja ću otvoriti oči — prekide ga Đurica. — Slušaj što ti govorim! Vlast će doznati brzo; u to ne sumnjaj!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
I mene je tako uhvatila, ali sad se nema kud. Onda on nastavi: — Slušaj dobro što ćy ti kazati. Kad dođe aždaja, pitaj je kuda ide i gde je njezina snaga, pa sve ljubi ono mesto gde ti kaže da
ne može da zaustavi i s puta da ga odvrati, onda mu izvadi jedno pero pa mu ga dade u ruke, i ovako mu reče: — Dobro slušaj šta ti kažem, i evo ti ovo moje perce, pa kad ti bude velika nužda i Baš—Čelika nađeš, a ti zapali ovo pero moje, ja
Kad to otac čuje, reče mu: — Slušaj, sinko! Svuci sve sa sebe, pa se zamotaj sav u mrežu, i uhvati vrapca, pa ga svega operušaj osim krila, zatim uzjaši
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Jednoga dana reče mi Džim: “Slušaj drugar, ti si zaplivao baš kako treba; devojke te zovu Mihajlo, baš kao što i mene zovu Džim.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Platićemo ti pošteno i interes, a za tri meseca imaš svoje pare. Slušaj, ne bila ja Živka ako ga ne nateram da se uvuče u kakvu komisiju. Šta tu partija!
ŽIVKA: Slušaj, obuci se pa da idemo na Terazije da čekamo. DARA: Ali, zaboga, majko, to ne ide! ŽIVKA: Pa jeste da ne ide, pravo
ŽIVKA: Taman, gde ću ja toliko njih zbrinuti! VASA: Nemoj tako, Živka; slušaj ti mene što ti kažem. Jer, upamti ovo: niko te na svetu ne može tako ocrniti kao familija; niko te na svetu ne može
Ne biva to, prijatelju! Što ne biva, ne biva! Nego, slušaj ti mene, pa lepo zrelo razmisli. Vidiš; ženu možeš uvek da dobiješ, a klasu, bogme, ne, a svaki pametan čovek gleda da
VASA: I to, i rekao sam mu da samo zvanično može k tebi doći ako ima što. ŽIVKA: Dobro si mu kazao. VASA: Slušaj, Živka, ja sad treba da dovedem familiju. ŽIVKA: Opet ti sa familijom!
ČEDA: More, nije zlo u tome što je otac postao ministar, već je zlo u tome što je majka postala ministarka. Zato, slušaj ti mene i drži se ti samo mene. Videćeš, na kraju krajeva, da je bolje što sam ovako uradio i kazaćeš mi hvala.
(Uzme slušalicu.) Molim 407... da, 407... VASA: Šta ćeš? ŽIVKA: Tražim Simu!... Jesi ti, Simo? Ovde Živka. Slušaj, Simo, što ću ti reći: ako si vlast i ako si ministar, a ti odmah učini kako ti kažem, a ako si mandarin...
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Pitaj, more!.. — Ne mogu, u mojoj si kući... – Onda, slušaj!.. ... Mislio on da ide u muslimansku, tursku, zemlju i da će ga tamo dočekati kao brata.
Miljković, Branko - PESME
Nek trgovci vremenom plove sa voskom u ušima, ti smelo slušaj kako pevaju pustinje, dok kleče bele zvezde pred zatvorenim morem i ima u tebi snage koja te raspinje.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Proklet, bog dao!... (Počivka.) Radače, slušaj!... RADAK: Čujem, Stanoje! I čisto čitam tvoje bolove Iz one kapi što je u oko S krvavim umom mrko kanula.
Posle, i lica beše drukčijeg! To nije on!... Al’ gde je on?... SULEJMAN: A gde je ona?... Slušaj me, babo! I ti otvori uši, Ćerime!...
) Al’ priznat moram da nisam smeo Na njega dosad javno napasti, Sve dok mi nije dirnô zenicu! A sada slušaj, verni Ćerime!
Ja ne znam, čestiti muselime, kako si ga mogao sama i opremiti?... HASAN: Slušaj, Ćerime! Deset je ljudi sila malena; A sam kad ide jedan Koleban, Tu Glavaš nema na šta sumnjati, Nego će lepo, i ne
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
HHHI Ala su nam srca blizu! — Slušaj, draga, tišina je, Po kucanju rekao bih, Zakleo b’ se jedno da je. Oh, kako bi bila prazna, Jedno drugo da ne čuje!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
On se diže i podboči se rukama. „Bre, pa ovde pred tobom leži ceo streljački stroj. — Nanovo je sišao. — Slušaj, dobro bi bilo da uhvatimo nekog živog, da bismo znali koje se trupe nalaze pred nama. Nekog lakše ranjenog.
“ Na tri koraka zaustavi Gospoda... „Šta reče, bre, koj’ si?“ „Gospod Bog.“ „Slušaj, čičo! Nemo’ se šališ. Jerbo ako si i Bog, a ovi te naši uvate, privešće te o’ma na lekarsku. A tamo nema vrd-mrd.
Ili bi on ubio mene. Ali je trebalo da dođe ona strašna noć pa da se u mnogih ljudi probudi savest njihova... Slušaj šta ću ti reći. Ti si artiljerac i ne znaš možda.
— veli Pera. — Naravno! — dobacuje ozbiljno kapetan „Fikus“. — „Sami sebe i drug druga“... Slušaj, da mi pravo kažeš: šta bi radio onoj crnki, da ti nekako padne šaka?
Prikrivao sam ove svoje misli. Ali Luka, kao da je nazirao moje nespokojstvo, obrati mi se zaobilazno: — Slušaj... za tebe nisu napori. Dobićeš temperaturu. Bolje bi bilo da idem ja.
— Imate li stvari? — Ostale su mi u zemunici kod komandira. — Slušaj — obrati se nekom, koji je stajao u mraku — trči gore i donesi. Tek sam tada primetio njegovog posilnog.
Eto ga gore gde se jada: „Voleo bih da me je udario u leđa, nego što mi prosu večeru.“ I komandir se nasmeja. — Slušaj, večeras pojačana opreza.
To je inače moj sektor. Elementi su gotovi. Nisi morao da dolaziš zbog toga. Mogao sam komotno i ja odavde... Slušaj, da ne bismo odali našu nameru, ja sada neću gađati... Čujem, bio si u Solunu, kao bolestan.
Oni tada spavaju u rupčagama kao krtice. Zato me paze kao malo vode na dlanu. Slušaj — obrati se svome posilnom. — Idi reci nekome da pozove poručnika Rajka. Videćeš ga sada. Nije daleko.
— Kosta me lupi po kolenu. — On je dobar čovek. — To je lepo od vas, barone, što me tako zastupate... Slušaj, druže — obrati se tek sad Rajko prirodnim glasom Kosti — hoćemo li da ih pomognemo?
Tamo su radili neki vojnici. — E-hej, slušaj... Hodi ovamo! Vojnik ostavi motiku, i onako u košulji i gologlav priđe. — Gde je kapetan Radoslav?
— Jaoj, skršismo mladost na ovim planinama. Slušaj — govorio je živo — u budućem ratu pri Vrhovnoj komandi mora postojati odeljenje za nabavku ženskih...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
” Odgovara Cvet-devojče: „Slušaj mene, Sablja-momče: Ja s’ ne mislim udavati, Pa se mogu i zakleti. I zakletvu održati; Al’ ako se ipak zgodi Te se
u izdanju Srpskih pisaca, 28) glavni junak, Uroš, recituje (nešto iskvarene) stihove iz Subotićeve pesme Srbin: „Ali slušaj samo”, kazuje jedna ličnost Atanackovićeva.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
JELISAVETA: E, san je, san! Al’ slušaj pamet što ti govori: Smišljajuć davno nevernik sed S prestola kako da te obori, Znao je glupost srpskog naroda
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
O, jadna ti sam ja i čemerna s tobom po sto puta!“ — stade vrištati kô bijesna i čupati kose. „Slušaj, Bog te ubio, kako ćeš odati carskoj gospodi čest.
Da ti nećeš prećerati s tom tvojom naukom!“ — velim joj ja. „Šuti, sunce te nebesko spržilo, kad ništa ne znaš! Slušaj: kad uđeš u okrugli sud, duboko se pokloni i odma', s vrata, 'nako iz dubljine podvikni: Dobar dan, velevlažni
Bojić, Milutin - PESME
* Ucvala je loza, mirišu devojke, Crvene se tela, blešte muška bedra, Kikoću se, slušaj, luzima lepojke. Saloma, Saloma, bruji pesma vedra I slanom se pustom krici zdravlja ore, Sunce prži muška
O, budi crkva i Bog mog spasenja. XXII Po oluju ti noćas pozdrav šaljem. Slušaj kako mi šum raskošno svira I sanjiv suton sa oblaka spira I pahuljice nagle rasejava...
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
(Izvadi iz kecelje parče hartije.) Na, ovo je taj odgovor od njega što ste ga vi otvorili i pročitali. Evo, slušaj! Ovo napred te se ne tiče, nego ovo. (Čita.) „Ja sam ti već usmeno govorila da je moj otac” (Govori.
Ne možeš tek uzeti naše priznanice pa ih poslati gospodinu ministru kao antidinastičke spise! Je l' tako? Nego slušaj ti mene, gospodine Vićo. Ovo je velika i važna stvar, od nas zavisi spas države, te se moramo ozbiljno uzeti u pamet.
MARICA: Slušaj, oče, ti znaš da sam ja već u godinama i da je red i dužnost roditeljska da me zbrinete. JEROTIJE (ne sluša je, već
Eto, vidiš i sama da nemam kad da te slušam! MARICA: Dobro, oče, al' znajte da ćete imati da se kajete... JEROTIJE: Slušaj, sve što imaš reci ti tvojoj majci, a ja ovaj... pa vidiš valjda i sama da mi je ovolika glava od briga!... Lice...
) MILADIN: Pa taj Josif tako češće uvraćao do mene u dućan, pa... ŽIKA: Ona stoka Josa opet nije pred vratima! Slušaj prijatelju, iziđi napolje na bunar pa mi ukvasi ovu krpu, pa posle natenane da te saslušam.
(Đoki.) A ti slušaj, pa tako od reči do reči da mi kažeš na saslušanju! VIĆA (čita): „Gospodinu Ministru unutrašnjih dela, Beograd.
(Đoki.) Deder ti, mladiću, reci iskreno, šta si mislio pod tim „dve jegerke”? BOKA: To što piše! KAPETAN: Slušaj, mladiću, da ti dam jedan sasvim roditeljski savet.
KAPETAN: A, ne! Ovako, javno! Nemam ja s tobom ništa pa da nasamo čitam tvoja pisma. Ovako javno, svi da čuju. Ne slušaj ga, gospodine Vićo, nego čitaj! Slušajte!
KAPETAN (gleda ga i razmišlja): Ama, boga ti, misliš li da će tako biti dobro? (Razmišlja i vrti glavom.) Slušaj, gotovo ćeš ti da imaš pravo. Sam ga sprovodim, ponesem i ove spise i ovaj...
Ćipiko, Ivo - Pauci
Poviše nje, u uglu, pauk razapeo svoju paučinu... — Slušaj me! — trže ga iz misli gazda. — Primakni se bliže da ti kažem što treba da radiš!
— povika Maša, a jeka odgovori. —Vidiš, kad je čovjek sam, može sa sobom da razgovara... Razgovorna je ova pećina! Slušaj dalje kao da nešto jeca... Duboko je to dolje. Ti se strašiš? Ne budali: sa mnom si!... Voda je to: protiče ....
A ne znam što bi od tužbe! — Ne brini se ti za to, presječe mu riječ gazda, — već, slušaj, tuži Radu za prihvatu općinske šume... Jesi li razumio? — Jesam, gospodaru!
Ilić, Vojislav J. - PESME
1883. ORGIJE Nemati nimalo mira - ta to je doista pseći! Lalo! zatvori vrata, pa slušaj šta ću ti reći: Dođe li poznanik kakav da moju malenkost traži, A ti ga učtivo primi, pa onda ovako kaži: „Gospodin na
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Zato njime gasimo uvek svoju žeđ.“ On se slatko nasmeja i zovnu jednog od svojih poslužitelja: „Slušaj! Pored tanjira plemenite gospode dubrovačke stavićeš naše najveće čaše za vodu. Ali vode - ni za živu glavu.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Zakopčaj tija grudi. Vrži nogavice, te kako čovek da si, zašto trebe da služiš gosti. Elem slušaj: Za Cigani će točiš onaj špirtulja a za begovi prepečenica.
SAROŠ Još gore. NAZA Pa šta je, za Boga, to tako strašno? SAROŠ (privlači Nazu u poverenju): Slušaj, sestro! NAZA (zaradovana): Znala sam ja da sam sestra za tebe. SAROŠ Da, sestra.
NAZA (zaradovana): Znala sam ja da sam sestra za tebe. SAROŠ Da, sestra. Sestra si mi i po zanatu i po životu. Slušaj, Nazo!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Slušaj, Luka, mi sad govorimo kao ljudi. Lepo je što si skroman i zahvalan; ali tvoj bivši direktor mi je kazao da si ti mladić
Znam ja, kupovala sam dosta bengalskih vatri, i za cara, i za Srbu... Slušaj, sestrice. Mlada si, popravićeš se i bićeš opet lepa. I, oprosti, bićeš valjda i pametnija...
U poslednje vreme su Pavle i Branko mnogo čitali stare satiričare — draga lektira svih mladića — i mnogo se smejali. — Slušaj, Branko, tvoj istoričar profesor ispada neki satiričar.
” — Moj istoričar je fina glava, Pavle. Ne dam ga za svu ovu Bačku, i još i za Banat. — Ali slušaj, Branko, nije tu u pitanju samo Ribarić; ja bih rekao da i kod mene negde nema dosta maltera.
Nego da se vratimo na tajanstvenost sa smetnjama u obimu lirskih pesama. Slušaj, da prestanem sad ja pisati i slati. — Ni osam dana nije prošlo, pojaviše se dve Pavlove pesme odjedared.
Otac vam je Srbin, kažete... Ne vidim da je to srećno ukrštanje. — Branko prekide Pavla. — Slušaj, ta tvoja Klara počinje i meni da se dopada. Odlično zna stvari.
Srce mu lupa uzbuđeno, plakao bi. Dva druga istovremeno jedan drugome dohvatiše ruku. — Slušaj, Pavle. Pre svega, stariji sam od tebe skoro godinu dana. Zatim, jednostavniji sam, prostiji sam, i zato jači.
Ne guraj se u bolest! Sve su to nemiri mlada čoveka, i isti kod Jevreja i Hrišćana. Savlađuj se. Ne slušaj nikoga, radi... Ja sam se maločas grubo izrazio. — Nisi Branko ti nemaš grubosti u prirodi. — Ne zameri.
Ali pronaći ću ga ja ko je i šta je, jal je kiša jal je led; sutra idem da perem stepeništa u magistratu... Slušaj, Savo, da učinimo šta možemo i šta ne možemo, da i mi njemu podignemo takvu ogradu, pred nos.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Slušaj, prijatelju, — reći će on, posrćući i naslanjujući se svom težinom na budućeg biografa — oni što su pili sa mnom napustil
momku koji duva u frulu koju je sam gradio pa joj poznaje ne samo svaki usek već i samu dušu, priđe mu i veli: — Slušaj, na tvojoj svirali longitudinalan talas ne reflektuje dovoljno! — Šta veliš? — pita ga momče.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Luka pokupi srebro, pa se obrati trgovcu: — Izbroj banke... Tako!... A sad, gde je onaj dečko?... Slušaj, iznesi ovaj džak napolje, i ko god zatraži proda-ćeš mu.
Onda još jednom pogleda dušmanski trgovca, pa iziđe mrmljajući neku strašnu psovku. Pred vratima zastade: — Slušaj, gazda, ja ne govorim dva puta. Tek tada trgovac mahnu glavom dečaku da iznese šećer pred radnju.
— Nemam samo njegovu platu — smeje se sada šeretski Isajlo. — Slušaj, dokle idem ja, ići ćeš i ti. Dokle imam ja, imaćeš i ti. Jesi li razumeo?... A sad vuci se u šumu za drva!
Tek tada se reši i komandant puka da uz pripomoć vojnika siđe. — Slušaj, pobratime — obrati se kapetan Dušan Luki — dopusti, molim te, da ti izjavim...
Opet onaj sa čašom vina. Uzeh čašu i progutah nekoliko gutljaja, pa se obazreh gde da je ostavim. — Slušaj, nijesmo se natezali u životu, da mi vraćaš punu čašu. Popij! — govorio je komandant. I ja nakretoh onaj ostatak vina.
Priđoše neki da vide šta mu bi... Malo posle rekoše: umro je... Pop Momčilo izvuče iz bisaga epitrahilj. — Slušaj — dobaci mu potporučnik Živadin — promeni, pope, tu svoju molitvu i odsad pevaj: vječnaja pamjat i živima i mrtvima...
mitra... čita. — Jest, jest! — odobravaju ostali. — More, idite s milim bogom, ljudi, šta se ovo radi sa mnom! — Slušaj, da je komandant hteo s tobom privatno da razgovara on bi te zvao preko posilnoga. A video si da je došao ađutant.
Isajlo Aranđelović redov artiljerac Nasmejasmo se grohotom. Luka, čisto zbunjen, okrete hartiju na drugu stranu. — Slušaj, pobratime — veli šeretski Dušan ja mislim, to je prvi slučaj otkad vojska na svetu postoji, da jedan posilni podnosi
— onda se okrete Predragu: — A ti slušaj i pazi šta on govori, pa ćeš posle reći šta znaš. — Evo kako... Da vam prvo izložim opštu situaciju.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— obori glavu orlušina. — Ili je sreća, ili je tvoja veština tako htela! Na čast ti! Mene još niko nije prevario. Slušaj me pažljivo i pamti: iza sedme stene je veštičje leglo, a one nikada ne spavaju.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
MITKA (ganuto, prilazi joj): Nemoj da plačeš. Sluza ne pomaga! (Kleče do nje i diže joj uplakanu glavu.) Slušaj, batka šta će da ti zbori: Batka dete neje. Batka je mlogo videja, mlogo preko svoju glavu prefrljija.
Šantić, Aleksa - PESME
I slušaj! Redom zapjevaše one!... I glasi dršću, tresu se, i zvone, Mili i sjajni ko luk mlade duge: ''Ne tuži! S bolom kuda
I moli Oca... No još jednom voda Širokim valom pljusnu preko broda, I ču se prasak i pošljednji jauk, I, slušaj, negdje kô da Gospod plače. A noć se ceri, i sve više, jače, Nebesa hvata kao crni pauk. 1906.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad Sekula reči razabrao, ljutito je Janku govorio: „Ujko Janko, nemereno blago, ti ne slušaj moje mile seje, već me vodi na Kosovo ravno“. Ode Janko na Kosovo ravno i odvede Sekulu nećaka.
Dobro slušaj što ti knjiga piše: mene, Zule, tužbe dodijaše od mojijeh hodža i hadžija i Turaka bosanskih spaija na nekaka Kostreš-hara
Turke, povisoko od bijele crkve, viš’ Vranjevca, duboka potoka, na visoku brdu goletnome, đe Lješnici jeste na pogledu. Slušaj, gospo, ko zavrže kavgu: dva Nedića busije ne traže, već padoše oba na kolena, a obadva puške oboriše, — obje pukle,
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
onih polata vrlo želi da razabere i ti mu ljudi sve potanku prokazaše kako je i što je bilo, i rekoše mu: »O caru, i ne slušaj koga za to, niti to umi ni malo, ni misli za toga čoveka da je on ikakvo zdanje tamo u našem vilajetu načinjao, ili da
I to reče k njojzi: Gavril Slušaj nevesto božija preslavni višnjega Boga potajni mu s tobom ugovor, te de, dočuj čudan lep glas, evo ćeš od danas taki
Ja — veli — tvoj nevestovodnik, govorim; slušaj de, kćerko! Ta kako to? Ta eto, sad bijaše udata žena, da kako se to pretvori te oma bi kći!
Ako su i mnoge besede, ama so tim vaše usrdno srdce neće uvrediti mućnja. Nego slušaj kćerko i merkaj na to, što ti je preporučeno od tvoga oca i pazi dobro tvoje obrečenje na što si mu se obećala kad si
Poslušaj kćerko, čuj i gledaj! Dvostruko joj zakazuje: slušaj, veli, i pazi se, i oboje od tebe da bude. Ne jedno naziri s očima, a drugo uvrćuj u uši!
I po pet puta govoreći sejem i pak ti velim: slušaj kćerko i pazi! POHVALA DRAGOM KAMENU Kamen što su ga zidari, s nehajstvom za njega, bili pometnuli, — on posle
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ah, što si pa devojče za oro!... — reče pakosno i pogleda je prezrivo od glave do pete. — Zone, mori!... Ne slušaj gu, Kalino, što zbori! Idi si! — upade Gena u reč i povuče silno Zonu za ruku. — ’Ajd’ — dom da si idemo!...
— Zone, na jedna reč.. — Pušti me — veli mu uplašeno Zona i okreće se na sve strane. — Ti ne slušaj, ete, onu budalu, onu Doku (Tetka mi se pada, ama je ludo!..). Ne slušaj gu što si je tam pri vas zborila!
— Ti ne slušaj, ete, onu budalu, onu Doku (Tetka mi se pada, ama je ludo!..). Ne slušaj gu što si je tam pri vas zborila! Nikoj gu neje pratija, — sama si, brljiva, ode pri vas!...
— A što će da ručaš kad si ne pazariš?! — prekide ga zajedljivo Zona. — Ne slušaj dušmani moji po ma’ale... Nesam takav, Zone, kako kazuju...
Ama, sag, sag da gu vidiš i čuješ što si tvori i zbori! ... Slušaj što ti zborim... Nesam jošte svršila rabotu... Ima, jošte koca mi ti mnogo da ti reknem...