Dučić, Jovan - PESME
I tajne misli bolne i zloslutne, I strah od patnja kojih nema više... Slušajuć tako te večeri mutne Vetrova pesmu i muziku kiše. JABLANOVI Zašto noćas tako šume jablanovi, Tako strasno, čudno?
Mi ćemo, međutim, sesti u dnu sale U meke fotelje, ne slušajuć tezu, I napisaću vam, hitro kô od šale, Jedan tužni sonet na vašu lepezu.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
U rano proleće tako surovi gorštak se vere, Slušajuć' srdite vale, što hrašće stoletno lome; I smelo, nad ponor nagnut, majkinu dušicu bere; I peva sumornu pesmu o tužnom
Pa ipak, ja bih do zorice rane, Bludio tako po tišini toj, Slušajuć' kako dotiču se grane, I tiho šire tajni šapat svoj U OSAMI Kad odjekne slavuj-pesma u daljini, I zasija bledi mesec na
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
110. Kol’ka je noćca noćašnja, Svu noć ja zaspat’ ne mogo Slušajuć’ lepe lepote Gde lepo poju devojke, Med njima moja devojka, Ona im pesme izvodi, U svakoj mene pripeva: “Ne dođe
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Kad on zapoje, pa da si ne znam koje vjere, moraš se, vala, prekrstiti. Da se iskidaš slušajuć’ ga i moleći se bogu, tako je pojao! »Zar pevao?! E bome ti ja, moj pojkane, ne zapeva’, pa sve da na glavi dubiš!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Mi ćemo, međutim, sesti u dnu sale, U meke fotelje, ne slušajuć' tezu, I napisaću vam, hitro, k'o od šale, Jedan tužan sonet na vašu lepezu. J.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
JELISAVETA: Oh, nemoj tako, dragi vojvodo, Sva krv se sledi tebe slušajuć... KATUNOVIĆ: Još crnje priče, još užasnije, Od kojih će se i nerazumu Kao od groma silnog smrvljenom U tupoj glavi
Otrovom tvoga daha nesnosnog Pod kazanom ćeš oganj piriti, Gde ćeš iskusit muke večite, Slušajuć jauk tvoje Svetlosti, Cvokotat zubi... ha!... Proklet! (Ranjen posrće.) KAP. ĐURAŠKO: Odlazi sad!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ivo je sve ovo znao, te je nestrpljiv slušajuć' Pilata; a već i suton pada, Kate bi imala naljeći, pa se obazire uokolo. — Nima nikoga! — opazi Pilat.
Ilić, Vojislav J. - PESME
U rano proleće tamo surovi gorštak se vere, Slušajuć srdite vale, što hrašće stoletno lome; I smelo, nad ponor nagnut, majkinu dušicu bere, I peva sumornu pesmu o tužnom
Na mome spomenu surom Istrven natpis biće tad. No ti, kojoj sam pevô mlad, U tavnoj, jesenskoj noći, slušajuć poznate zvuke, Hoćeš li s tugom tada pobožno sklopiti ruke Za pokoj umrlog znanca?
Pa ipak, ja bih do zorice rane, Bludio tako po tišini toj. SlušajuĆ kako dotiču se grane, I tiho šire tajni šapat svoj... 1885.